MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Prijedoru

Blagoslovite oče Gavrilo!!!



Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite

Srećni I radosni VELIKI PRAZNICI I pozdrav od svih vernika divnim pozdravom:

 

Bili smo tako radosni,valjda i približavanjem našeg velikog praznika HRISTOVOG VASKRSENJA a i vernika veći broj i dečice sve nas to raduje i divna predavanja i molitve.Poseta Radio-Televizije Prijedor divnih naših snimatelja i ekipe dodatno nas je obradovala kako bi o našoj veronauci i više se saznalo i interes povećao,na korist i spasenje svih. 


Akatist,15.04.2009
Vaskrsenje Isusa Hrista

Na prethodnom predavanju braćo i sestre govorili smo o čudesnom događaju vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista .To je događaj koji se desio u konkretnom istorijskom trenutku i o čijoj istinitosti svjedoče mnogi učenici savremenici Hristovi koji su ga vidjeli nakon njegove pobjede nad smrću.Prvo ga je vidjela Marija Magdalena ,zatim Luka i Kleopa,zatim svi njegovi učenici kojima se javio u Jerusalimu ( osim apos. Tome koji ga je naknadno vidio ) i od kojih je zatražio da mu daju nešto da jededa bi ih uvjerio u svoje istinito prisustvo među njima.Zati je svoju pobjedu nad smrću potvrdio i pred apostolom Tomom koji je otvoreno izrazio sumnju u vaskrsenje Hristovo.Hristos mu se javlja i daje mu mogućnost da opipa rane njegove na šta Toma uzvikuje-

 Večeras ćemo govoriti o svim onim kritikama koje izražavaju sumnju u vaskrsenje Hristovo i o argumentima koji govore suprotno ovim sumnjama-da je HRISTOS zaista vaskrsao.
Najpoznatija kritika Hristovog vaskrsenja je sadržana u pretpostavci da Hristos nikad živ nije izašao iz groba. Ova ideja je izražena na različite načine.Npr.neki tvrde da je Hristovo tijelo ostalo u grobu,a da su učenici otišli na pogrešan grob.Jedna vrsta kritike kaze:kada su ucenici Hristovi Jovan i Petar culi od Marije da je Hristos vaskrsao ,bili su toliko zbunjeni ,toliko pod stresom,psihickim pritiskom ,da u tom svom trcanju prema Hristovom grobu ,nisu otisli na pravi grob,nego su otisli na pogresan grob i vidjeli su prazan grob i povjerovali su da je Hristos vaskrsao.Drugi tvrde da su ucenici ukrali Hristovo tijelo iz groba a zatim su tvrdili da je Hristos vasksao iz groba.

 

Za Benedikta Spinozu nikakva čuda ne postoje pa ni čudo Hristovog vaskrsenja.Čuda su kršenje prirodnih zakona.Prirodni zakoni su nepromenjljivi.Nemoguće je kršiti ili menjati nepromenjljive zakone.Čuda su dakle nemoguća.Na osnovu ovih argumenata,Spinoza je odbacio sva čuda u prirodi,zaključujući da sve što se dogodilo u Bibliji,dogodilo se po prirodnim zakonima.To znači da se vaskrsenje Isusa Hrista nikada nije dogodilo. 

 

Draga braćo i sestre,ako pogledamo spise Novog Zavjeta,vidjećemo kao da Bogu nije bilo dovoljno da jedan autor piše o Hristovom vaskrsenju,nego imamo četiri autora.

To su: Matej,Marko,Luka i Jovan. Dakle,broj različitih pisaca Novog Zavjeta,koji su pisali o ličnosti Isusa Hrista i o događajima koji su vezani za Njegov život je veći od broja pisaca koji su opisali druge događaje starog svijeta.Ako želimo negirati Hristovo vaskrsenje kao istorijski događaj,tada moramo na neki način staviti pod sumnju sve druge istorijske događaje.Četiri ličnosti su pisali Jevanđelja.Kao da Bogu ni to nije bilo dovoljno,jer još druge četiri osobe su pisale poslanice u kojima spominju Hristovo vaskrsenje.Ko su oni?Bili su to apostol Pavle koji je vjerovatno bio u gradu Jerusalimu kad je Hristos razapet,Jakov Hristov polubrat,apostol Petar i Hristov učenik Juda ali ne onaj koji je Hrista izdao.

Dakle ovdje je riječ o osmorici ljudi koji su pisali harmonično o fenomenu vaskrsenja.
Poslije Hristovog vaskrsenja,osim pomenutih Marije Magdalene,žena mironosnica,Luke i Kleope i najbližih učenika Hristovih,Njega su vidjeli i preko petsto ljudi.U prvoj poslanici KorinĆanima u 15. glavi apostol Pavle kaze:,,Najprije vam predadoh što i primih,da Hristos umrije za grijehe nase po pismu.To je smrt.Isus umrije za grijehe nase kao po Pismu,kao sto je bilo prorečeno,jer u Starom Zavjetu je prorečena Hristova smrt.,,I da bi ukopan,i da ustade treci dan po pismu.,,Znaci Hristos je umro,bio ukopan,i treci dan je vaskrsao iz groba. ,,I da se javi Petru.,,Znaci, Petar se susreo sa vaskrslim Hristom.,,Potom se javi jadanajstorici apostola,a potom Ga vidješe,jednom više od pet stotina braće,od kojih mnogi žive i sad a neki i pomriješe.Šta znači ovaj tekst?

  Ovaj tekst apostol Pavle pisao je crkvi u Korintu.Korint je luka i grad koji postoji i danas.Kako je ovaj tekst nastao 62-63.godine,dakle svega tridesetak godina poslije Hristove smrti i vaskrsenja,zamislite da ste vi vjernik u Korintu i apostol Pavle dolazi i pripovjeda u vašoj crkvi i kaze:”Braćo,Hristos je umro,vaskrsao iz groba,javio se Petru,zatim se javio i drugim apostolima,a potom se susreo sa više od pet stotina ljudi od kojih neki žive i sad a neki pomriješe.Šta ste vi mogli da uradite?Rekli bi ste Pavlu-uredu, ja idem na prvi brod i otići ću u Jerusalim da vidim koji su ti koji žive sad,da li su oni stvarno vidjeli Hrista.Ovo je jedna vrlo bitna stvar,da sve vec u vrijema apostola Pavla,trideset godina poslije Hristove smrti,mogli provjeriti i susresti se sa ljudima koji su vidjeli vaskrslog Hrista.

Dozvolite mi da vam sada kažem još nekoliko bitnih argumenata u prilog činjenice da je Isus Hristos ustao iz mrtvih.


Prvo:Poreklo i kontinuirano postojanje hrišćanske crkve.Naime,istorijski i psihološki je nemoguće da su sledbenici Hristovi,koji su prilikom raspeća bili potpuno duhovno porušeni,u periodu od samo nekoliko dana posle tog događaja ušli su u svet sa tolikom nečuvenom radošću.

  Zamislite,recimo,da ste vi bili Hristov učenik,tri godine ste sledili Hrista onim prašnjavim palestinskim putevima,svi su vas znali.Hristos je bio osporavani učitelj,govorio je nešto neobično i novo.Zamislite činjenicu da vas svi poznaju ,znaju da ste vi Njegov sledbenik ,ostavili ste svoju rodbinu,ostavili ste svoj posao;većina Hristovih sledbenika su bili ribari.Sve ste to ostavili I krenuli za ovim neobičnim učiteljem.Verovali ste u Boga,verovali ste da je On Bogočovek ,ali prvenstveno ste očekivali od Njega da bude politički vođa naroda.Kad odjednom,posle tri I po godine,umesto da uzme krunu ,On biva razapet kao najveći zločinac na krstu.Kakva bi bila vaša osećanja ? Strašna ,duboko razočarenje .Ako čitate pažljivo I pošteno biblijski tekst,videćete da su u trenutku Hristove smrti učenici Hristovi bili u potpunosti psihički porušeni ,razoreni do temelja.Pobegli su .Samo se Petar usudio da sledi Hrista.Možete zamisliti Petra kako stoji u onoj jevrejskoj sudnici,vatra je bila založena u predvorju te sudnice,Hristu tamo sude,udaraju Ga,a Petar stoji tu kod vatre I greje se I razmišlja.Verovatno duboko oronuo , razočaran,sve se srušilo u životu.”Zašto sam ostavio svoje mreže I svoj čamac?Zašto sam krenuo za tim neobičnim učiteljem?”A jedna žena mu kaže:”I ti si jedan od njegovih!” A Petar kaže:”Ne ,ne nikad ga nisam video.”Pa po drugi put žena prilazi I kaže:”Jezik kojim govoriš te izdaje da si njegov sledbenik.” Petar ponovo negira Hrista.Ovo negiranje Petrovo pokazuje u kojoj meri su Hristovi učenici bili razočarani.i tekst biblijski kaže da su svi bili pobegli u jednu gornju sobu u gradu Jerusalimu”od straha jevrejskog.”Čekali su; Hristos je razapetu vreme pashe.

 

Pasha je bio najveći praznik Jevreja,kada su dolazili sa svih strana,i čekali su da se ovo silno mnoštvo raziđe iz Jerusalima i da oni pobegnu,jer može biti da će i njih zadesiti ista sudbina kao i njihovog vođu.Duboko razočarani.Međutim,posle susreta sa vaskrslim Hristom,ti ljudi koji su bili duhovno potpuno porušeni ,ući će u taj isti grad,nemojte zaboraviti da Jerusalim nije bio veliki grad.Svi su znali šta se dogodilo.Znali su da je na krstu,srednjem krstu ,između dva razbojnika razapet Isus koji je tvrdio da je Mesija.Svi su poznavali učenike,svi su znali šta se dogodilo.Hristovi učenici ,ti porušeni ljudi ,kad su susreli vaskrslog Hrista,ulaze u taj isti grad I sa velikom odvažnošću ,sigurnošću I čvrstinom,propovjedaju I kažu:”Taj Isus koga ste vi razapeli ,vaskrsao je iz groba!I ne samo to .On je Mesija!”Da li znate šta se dogodilo?U tom istom Jerusalimu,koji je gledao smrt Isusovu,tri hiljade su prihvatili Hrista,pet hiljada su prihvatili Hrista,veliko mnoštvo je prihvatilo Hrista.Taj isti grad ,ti isti stanovnici koji su vikali:”Raspni ga,raspni ga!”, prihvatili su sad činjenicu da je Isus Mesija,poverovali su u Njega.U srcu postojanja hrišćanske crkve ,dragi moji prijatelji ,leži vest o Hristovom vaskrsenju,da smrt nije poslednje stanište čoveka,da je neko ko je tip čoveka,predstavnik ljudske rase,pobedio grob,da je Hristos vaskrsao iz mrtvih.

  Kako možemo još potvrditi ovu činjenicu?Da li znate da je od 12 Hristovih učenika,11 njih umrlo mučeničkom smrću?Samo je Jovan Bogoslov završio na ostrvu Patmosu i umro prirodnom smrću, iako je on bio progonjen.Ja mogu pretpostaviti da bi neko od njih bio spreman da prihvati laž,međutim,svi su bili spremni život svoj dati za tog učitelja.Smrt više za njih nije predstavljala nikakav problem.
Život,život,smrt više nije najtragičnija realnost,postoji neko ko je pobedio smrt.Za nepunih možda vek i po ili dva, od jedne nepoznate religije ,hrišćanstvo je postala dominantna religija Rimske imperije.Da li znate da je u 4. veku i sam Imperator Rima postao hrišćanin? U srcu hrišćanske vesti koja je zadobila svet stoji vest o Hristovom vaskrsenju.

  Zatim,da Hristos nije ustao iz mrtvih, Novi Zavjet,smatram,nikada ne bi bio napisan.Vi znate da je Novi Zavet remek delo književnosti i mnogo čega drugog.Ko bi uložio toliki trud i tolike muke da napiše biografilu nekog koji je tvrdio da je Mesija,poslan od Boga ,ali mu se karijera završila sramnom smrću.Ali Hristos je ustao iz groba ,i zato je grupa ljudi koji su pisali Novi Zavet uzela svoja pera i sa neviđenim entuzijazmom pisala o ovom najvećem događaju.i u svim spisima zapažamo jasno izraženo uverenje da je Isus Hristos umro,da je ustao iz mrtvih i da je dobio božansku silu od Oca.

  Zatim treće:prazan grob je snažna indikacija u prilog činjenice Hristovog vaskrsenja.Ja sam na početku sopomenuo da postoji teorija da je neko ukrao Hristovo telo.Ili su ga ukrali Hristovi učenici ili su ga ukrali Njegovi neprijatelji.Hajde da stavimo pod lupu ove mogućnosti .Smatram da i jedna i druga alternativa izgledaju nemoguće.Pored činjenice da je rimska straža stajala pored groba i da je grob bio zapečaćen,ako je bilo koji od Hristovih neprijatelja ukrao telo Hristovo,u trenutku kada su Hristovi učenici ušli u grad Jerusalim i počeli stanovnicima Jerusalima da propovedaju :”Isus je vaskrsao iz mrtvih!”,šta bi uradili neprijatelji da su ukrali Hristovo telo?Kazali bi :”Lepo je što vi propovedate,ali evo tela Hristovog.”Istorijska je činjenica da do ovakvog dela ili izjave nikada nije došlo.Sve ovo korenito pobija mogućnost da su Hristovi neprijatelji ukrali Njegovo telo.

  Isto tako je nemoguće da su Hristovo telo ukrali Njegovi učenici.Zašto?Prvo:Zaista je nemoguće da su Hristovi učenici sačuvali takvu laž,takvu zaveru unutar svoga i unutar svoje vlastite psihe.Zamislite vi sami da ste bili sledbenik Isusa Hrista i da znate da su neverovatnim enuzijazmom propovedate gigantsku laž:”Hristos je je vaskrsao iz groba “, a vi znate da nije vaskrsao.Verovatno bi njih troje možda bilo tvrdoglavo i umrlo s mačem u ruci ,ali sigurno je da bi neko od njih izdao ovu tajnu, tim više što ne bi mogli da je zadrže unutar njih samih.

  Drugo:nemoguće je takođe verovati u ovo zato što su ovi ljudi bili spremni da žrtvuju svoja dobra,kao i svoju krv,svoj život u službi Hristovoj.Nemoguće je verovati da je sve to bilo bazirano na jednoj velikoj laži.Kako su beskrajna radost ,sigurnost i sila došli u njihove živote posle raspeća,ako je sve ovo laž ?Sve činjenice ukazuju da postoji samo jedno objašnjenje za prazan grob.Isusova tvrdnja da je Sin Božiji bila je istinita i nikakvi okovi smrti i tame nisu Ga mogli zadržati u grobu.On je ustao i On živi.U toku svih vekova postoji jedno nebrojeno mnoštvo siromašnih i bogatih, jednostavnih i školovanih,starih i mladih milioni koji dan za danom osećaju u svojim vlastitim srcima i životima sigurnost da je Isus Hristos zaista ustao i da živi danas.  

  “Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod i veruješ u srcu svom da ga Bog podiže iz mrtvih,bićeš spasen.” Dakle, ovo je srž hrišćanstva.
 Bez obzira na dosta iscrpno predavanje, tako nam je brzo prošlo,interesantno i dosta divno pojašnjenje oca Vladislava-što reč živu oca ne može zameniti čitanje ovakvih tekstova.

Blagodarimo Gospodu za mogućnost ovog vida slušanja Reči Božije.   Potom je pomazao nas sve i ispovedio neke vernike za pripremu za Sveto Pričešće.

Nakon toga otac Vladislav je vrednoj ekipi Radio-Televizije Prijedor dao pojašnjenja o nekim pitanjima I značaju VELIKOG PETKA I HRISTOVOG VASKRSENJA-što nas je posebno obradovalo I zahvalni smo im na poseti da se što više zna o našem RADOSNOM PRAZNIKU.

Svako dobro od Gospoda oče dragi Gavrilo Vama I BRATSTVU i pozdrav svima radosnim pozdravom:

HRISTOS VASKRESE!  

 

Tekst i fotografije : sestra Stana Meseldžija 

Ljeta Gospodnjeg:15.04.2009.god , Prijedor

 

Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite

Slava Gospodu i tako je divno večeras bilo svi tako lijepo su pevali ( pratili ) Raduj se NEVESTO NENEVESNAJA i ALILUJA- tako da se u srcu oseća jedna milina i toplina. Posle čitanja Akatista otac Vladislav divno je izlagao predavanje na temu:



Vaskrsenje Hristovo osnovna je istina naše vjere.Što je temelj za zgradu to je vaskrsenje Hristovo za našu vjeru.Od istinitosti vaskrsenja zavisi istinitost naše vjere i naše spasenje.Jer ako Hristos nije vaskrsao ,onda On nije bio Bog,onda je uzaludna vjera naša.Ovako zaključuje Sveti apostol Pavle u svojoj prvoj poslanici Korinćanima pa na kraju radosno uzvikuje: „ Ali Hristos vaskrse iz mrtvih i javi se mnogima.“

Na našu veliku žalost ,mnogo je u našem narodu onih koji premda slave Vaskrs, ne znaju, ne samo zašto to čine nego ne poznaju ni same događaje koje taj praznik obilježava.Mnogi pravoslavni hrišćani u nedostatku vjere uskraćuju sebi pristup vječnom životu koga nema bez vaskrsenja, kao što ni vaskrsenja nema bez smrti.Skloni su da povjeruju da se život ljudski završava u grobnici do koje nas ispraćaju.Ovim opasnim grijehom čovjek se odvaja od vječnog života i zajednice svetih kao i svega onog što ga pokreće na vječnost.Vrlina mu je potrebna samo dok je vidi korisnom. Naprosto zaboravi da su zemaljskim očima VIDICI ITEKAKO SKUČENI i da se tako čovjek sputava sopstvenim čulima pred kojima materija postaje jedina realnost.



Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista ,prije svega jeste jedna istorijska stvarnost koja se zbila jednog određenog dana i u određeno vrijeme .Vaskrsenje je bila logička neophodnost Bogočovječanske ličnosti Hristove ,jer ON SIN BOŽIJI –NIJE MOGAO NE VASKRSNUTI.Iako stvarno mrtav tijelom i pogreben još od Velikog Petka, Hristos se pokazao jači od smrti, te ga smrt nije mogla zadržati u svome carstvu,poput ostalih ljudi.Vaskrsenje Gospoda Hrista je sasvim prirodno za njegovu Bogočovječansku ličnost.Jer da je Hristos umro na Golgoti ,a ne i vaskrsao, On bi bio i ostao prvi i poslednji hrišćanin na svijetu.Njegovom smrću na Golgoti umrlo bi i njegovo djelo.Da Hristos nije vaskrsao i kao takav učenike svoje ispunio sveživotnom silom i čudotvornom mudrošću,ko bi njih ,plašljive i bjegunce skupio i dao im smjelosti,sile i mudrosti da onako neustrašivo,onako silno i mudro propovijedaju i ispovijedaju vaskrslog Gospoda ,i onako radosno odlaze na smrt za Njega? I to čine ne samo apostoli,koji njega vaskrslog vidješe i opipaše,nego i stotine hiljada njihovih sledbenika,Mučenika,Ispovjednika,Podvižnika i Svetitelja koji za vaskrslog Hrista i živješe i postradaše.
Koji su dokazi da je Hristos zaista vaskrsao iz mrtvih?
Postoji šest različitih ali ne i kontradiktornih izvještaja o vaskrslom Hristu.To su : Jevanđelje po Mateju 28.glava, Po Luki 24. glava,po Jovanu 20. i 21. glava, Djela apostola 1.glava, i prva poslanica Korinćanima 15.glava.Biblija kaže:dva ili tri svjedoka su dovoljna za jedan istinit izvještaj.



Poslušajmo sada jedan od šest izvještaja o Hristovom vaskrsenju.

Vaskrsenje Hristovo

Pošto je prošla Subota, koju je Isus preležao u grobu,u Josifovom vrtu,sutradan,u Nedelju vrlo rano,osetio se snažan zemljotres,i anđeo Božiji slete s neba ka grobu,odvali ploču koja beše naslonjena na ulazak u grob i sede na odvaljeni kamen.Lice njegovo beše svetlo kao munja, a odelo belo kao sneg.Stražari ,koji su čuvali grob,popadaše kao mrtvi, i kad dođoše k sebi od straha i čuda,trkom pobegoše u grad.Kad je anđeo odvalio ploču,da bi žene mironosnice i apostoli mogli u grob ući i uveriti se o Hristovom vaskrsenju.Prva žena koja je izjutra došla na Isusov grob bila je Marija Magdalena.Našavši grob otvoren,ne znajući šta se dogodilo ,povikala je:“Uzeše Gospoda moga i ne znam gde su ga na drugo mesto sahranili!“, i brzo je otrčala da o tome izvesti Petra i Jovana.Oba učenika potrčaše na grob ,a prvi je ,jer je bio mlađi,do groba stigao Jovan.Njemu se ,čim je razgledao oko groba,javi misao o Hristovom vaskrsenju.Petar,kad stiže,odmah uđe u grob, a za njim i Jovan,i u grobu spaziše platno,kojim je Isusovo telo bilo umotano,gde leži na istom mestu,samo je ubrus,kojim je glava bila uvijena,bio brižljivo savijen i stavljen u stranu.Marija Magdalena je ponovo došla na grob,a pošto su Petar i Jovan već bili otišli, sela kraj groba i tiho plakala.Dok je tako plakala ,učini joj se kako se nešto belasa u grobu,ona se saže i soazi dva mladića u sjajnim haljinama kako sede jedan čelo glave,a drugi ispod nogu gde je ležalo Isusovo telo.“Ženo zašto plačeš?Koga tražiš?,začu ona glas:“ Uzeše Gospoda moga i ne znam gde ga metnuše?“ Ova dva mladića behu uprli poglede ne na nju već mimo nje,te se ona osvrte da vidi koga to gledaju, i spazi iza sebe nepoznati lik ,koga u jutarnjem mraku nije mogla da raspozna.Ona pomisli da je to baštovan Josifove bašte pa mu reče: Gospodine,ako si ga ti uzeo,kaži mi gde si ga metnuo,a ja ću ga naći.“

„Marija!“-ču ona glas,kojom je pozva nepoznati,i ona poznade Isusov glas,vide da on stoji živi pred njom,pa radosno viknu:“Učitelju!“ i polete da mu obgrli noge.No on joj reče:“ Ne dotiči me se,jer se još ne vratih Ocu mome,nego idi braći mojoj i kaži im:Idem Ocu mojem i Ocu vašem i Bogu mojem i Bogu vašem „ ;i posle ovih reči pruži ruku ,blagoslovi Mariju koja je klečala,i nestade ga.Marija puna radosti požuri da izvesti apostole,i čim je stigla radosno je uzviknula:“JA SAM VIDELA GOSPODA! „
Ali joj učenici ne poverovaše ,što jako uvredi njenu nežnu dušu.

U međuvremenu i žene mironosnice,pred samo rađanje Sunca ,behu stigle na grob,kraj koga nađoše anđela u belim haljinama, koji sedaše na ploči i koji im reče:“Ne bojte se! Ja znam vi tražite Isusa Nazarećanina –raspetoga.On je vaskrsao;nema ga ovde.Nego idite i kažite učenicima njegovim da idu u Galileju ,tamo će ga videti.“ Pune straha ali i radosti, pohitale su žene mironosnice u grad, kad na putu sretoše samog Isusa koji im reče: „Radujte se!“ i ponovi poruku učenicima svojim. Pošto ih blagoslovi, Isusa nestade, a mironosnice glas o Hristovom vaskrsenju razneše po celom gradu.

Stražari koji su Hristov grob čuvali dotrčali su uplašeni i obavestili prvosveštenike i vjerske starešine o svemu što se dogodilo.Oni dadoše vojnicima dosta novaca kao napojnicu što su čuvali stražu i rekoše im da nikom ne kazuju da je Isus vaskrsao,već da rasprostiru glas da su ga ukrali učenici njegovi dok su stražari spavali.

Istoga dana Isus se ukazao i svojim učenicima Luki i Kleopi, koji su iz Jerusalima išli u obližnju varošicu Emaus,u obliku nepoznatog putnika,koji ih ukori što su kolebljivi u svojoj veri u Hristovo vaskrsenje.Tek kad im on ,za trpezom ,u jednoj usputnoj kući prelomi i blagoslovi hleb,oni ga poznadoše ,ali njega već nestade.Zato oni pohitaše odmah natrag u Jerusalim, gdje nađoše jedanostoricu učenika na okupu i ispričaše im svoj susret s Isusom.

Isto veče Isusovi učenici se zatvore u jednu sobu plašeći se Judeja.Odjednom uđe Isus, stade u sredinu i reče im:“MIR VAM !“ Oni se uplašiše i pomisliše u strahu da je to neko priviđenje.A Isus im reče: „ Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u vaša srca? Vidite ruke moje i noge moje;ja sam glavom ; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema,kao što vidite da ja imam..“ I dok su se oni još čudili, upita ih:“ Imate li što za jelo?,a oni mu iznesoše komad pečene ribe i meda u saću,što on pred njima pojede,da ih uveri da nije priviđenje.

Vidimo, dakle ,draga braćo i sestre da se Hristos poslije svog vaskrsenja iz mrtvih javio ne samo jednoj osobi već mnogim njegovim sledbenicima i učenicima.Najprije,kao što vidimo javio se Mariji Magdaleni ,zatim ženama mironosnicama,potom Luki i Kleopi i učenicima svojim koji su se sakupili u jednoj sobi u Jerusalimu plašeći se Jevreja dok se najzad nije jevio na jednom skupu na kojem je bilo sabrano preko 500 ljudi.



Na sledećem predavanju bavićemo se odgovorima na prigovore od strane neprijatelja crkve Hristove koji su izražavali otvorenu sumnju u vaskrsenje Hristovo šireći lažnu propagandu i zataškavajući svaku istinu o čudesnom događaju koji je uzdrmao vaseljenu.
Istina je na kraju pobedila! Najbolji dokaz za to je što su se od tog dana pa do našeg vremena milijarde ljudi širom planete pozdravljali i pozdravljaju svake godine radosnim pozdravom : Hristos vaskrese! Vaistinu vaskrese!
Tako je za čas prošlo ovo divno izlaganje oca Vladislava a zatim nas je pomazao osvećenim uljem i obavestio da sutradan tj. četvrtak će biti čitanje Velikog Kanona tako da dođemo svi koji su u mogućnosti.

Svako Vam dobro od Gospoda Oče dragi Vama i bratstvu i pozdrav od svih polaznika vjeronauke.

Tekst i fotografije : sestra Stana Meseldžija

Prijedor, Ljeta Gospodnjeg 08.04.2009 .god.


Pomaže Bog Oče Gavrilo, blagoslovite Slava Gospodu i samo se broj vernika povećava i što nas posebno raduje i novih ima tako da je ponovio prošla predavanja otac Vladislav kako bi se mogli uključiti i pratiti predavanje. Posle Akatista Presvetoj Bogorodici otac Vladislav je nastavio sa divnim predavanjem i primerima na temu:

KAKO DA SE PONAŠAMO ZA VRIJEME I POSLIJE PRIČEŠĆA



Pristupajući Svetom Pričešću, pričasnik treba da prekrsti ruke na prsima,jasno izgovori svoje ime i široko otvori usta.Malu česticu Svetih Darova treba ucijelo progutati.Ako je čestica velika,može se pažljivo razdrobiti zubima.U blizini Čaše ne treba se krstiti niti da se čine pokloni.Poslije pričešća u hramu ili kod kuće treba pročitati molitve poslije svetog pričešća.

Mitropolit Venijamin Fedčenkov pisao je da je znao jednog blagočestivog sveštenika koji je smatrao da je uzrok mnogih iskušenja nečitanje i užurbano i površno čitanje pravila poslije Svetog Pričešća.Na svom iskustvu on je doživljavao da ga u tom slučaju Božanska blagodat koju je dobio u Tajni Pričešća napušta a da iskušenja navaljuju na njega. Gospod je čovjekoljubiv,ali mi ne treba i ne možemo da Ga nekažnjeno vrijeđamo svojim zanemarivanjem,ne smatrajući za potrebno čak ni da zablagodarimo za neizrecivu milost prema nama. Jedan od parohijana hrama u kome služim ispričao mi je slučaj koji se dogodio sa njegovim rođakom Vasilijem.

Taj čovjek imao je vrlo duboku vjeru i trudio se da vodi blagočestiv život.Svake godine on se pričešćivao sedamnaest puta.Ipak, uza sve njegovo usrđe za spasenje svoje duše, Vasilije nije pridavao veliki značaj čitanju blagodarnih molitava poslije pričešća. Naravno,on je svagda blagodario Bogu ,ali je smatrao da je dovoljno da ,kad dođe kući,izgovori pred ikonom samo:Slava Tebi Bože,slava Tebi! Jednom je poslije pričešća Vasilije radosno raspoložen došao kući stao pred ikonu i po običaju od sveg srca izgovorio-Slava TebiBože,Slava Tebi! I odjednom se začuo strog zapovjednički glas: Zašto ne čitaš blagodarstvene molitve poslije pričešća?

Vasilije se tako uplašio da je zadrhtao cijelim tijelom.Od tada poslije primanja Svetog Pričešća on svagda neizostavno čita predviđene molitve.Možemo li svojim riječima da blagodarimo Gospodu?

Naravno da možemo ali pri tom ne treba da propuštamo čitanje molitvenog pravila koje nam je crkva odredila. U pogledu uzimanja hrane poslije pričešća,između ostalog zapažena je vrlo neobična i karakteristična pojava-poslije pričešća nismo gladni“masnog“nego nečeg „laganijeg“posnijeg.Kada se čovjek najede masnih jela ili uopšte prejede se poslije pričešća,može odmah da zapazi kako u njemu nestaje sve ono svijetlo,tanano i duhovno što je neposredno prije toga jasno osjećao.

NESRODNE STIHIJE NE MOGU DA BUDU ZAJEDNO.Međutim, u praksi mi tako često postupamo upravo suprotno –poslije pričešća ne znamo za mjeru u hrani i piću.I zbog toga gubimo i „tjelesnu“ i „duhovnu“ blagodat Pričešća. Duša i tijelo čovjeka koji je primio Tijelo i Krv Gospoda ispunjeni su Božanskom blagodaću koju treba pažljivo čuvati. Poslije pričešća treba da sa naročitom brižljivošću staramo o tome da Gospod,Koji je ušao u srca naša,ne bude ožalošćen nekim sagrešenjem.Ako se desi da se na dan pričešća razdražimo,ozlojedimo ili osudimo nekoga,onda treba da se trudimo da tu mrlju u duši očistimo pokajanjem.

Najbolje je provesti taj dan u ćutanju i molitvi ili u čitanju Svetog Pisma i pouka Svetih Otaca,jer je duša u to vmijeme naročito prijemčiva za dobro,i čudesne jevanđeljske riječi pašće u dubinu srca.Ako smo se udostojili da po milosti Božijoj za vrijeme pričešća dobijemo blagodatne darove o kojima smo govorili na ranijim prethodnim predavanjima kao što su dar molitve,dar iscjeljenja od bolesti i starosti, dar prosvećenja i td. Potrebno je da ih čuvamo ,strogo nadzirući svoje srce,um i tjelesna čula:oči,uši,jezik i td.



Prepodobni Aleksije Zosimovski govorio je:Plodovi Svetog Pričešća deluju ako ne vrijeđamo svetinju.Ako je vrijeđamo grijesima i našim nedoličnim ponašanjem onda će ona na sam dan pričešća prestati da djeluje .A čime vrijeđamo svetinju ? Vidom,sluhom i drugim čulima ,mnogim govorenjem i osuđivanjem.

Gospod koji obitava u nama neizmjerno pojačava našu duhovnu snagu, Zato je period vremena koji slijedi poslije primanja Svetih Darova-dragocjen.Treba da ga visoko cijenimo i neophodno je da ga razumno iskoristimo.

Primijećeno je – pisao je mitropolit Venijamin,da ,ako pričasnik ubrzo poslije pričešća legne da spava , naročito poslije obilnog ručka, kad se probudi ne osjeća više blagodat. Kao da se praznik za njega već završio.I to je razumljivo:predanost snu svjedoči O NEBRIŽLJIVOSTI prema nebeskom Gostu,Gospodu i Vladiki svijeta i blagodat se udaljava od nemarnog učesnika Carske večere. Bolje je da to vrijeme provodimo u čitanju i razmišljanju pa čak i u pažljivoj šetnji.

To često rade monasi.A u svijetu ,ljudi mogu da posjete bolesnika,da čine nekom dobro ili da uživaju u blagočestivom druženju sa braćom ili da odu na groblje svojim upokojenima. Prepodobni Nektarije Optinski savetovao je svojim duhovnim čedima da poslije pričešća ne žure da obavljaju bilo kakve poslove,nego da daju sebi olakšicu do polovine dana,da čitaju Sveto Pismo i prebivaju u molitvi i blagodarenju Gospodu.

Dakle,kako treba da se ponašamo poslije Svetog Pričešća ? • Treba da prebivamo u razmišljanju o tome kakav veliki dar smo dobili.Treba da zahvaljujemo za to Gospodu i da budemo duhovno trezveni ,da ničim ne povrijedimo Božansku blagodat koju smo se udostojili da dobijemou Tajni Pričešća. • Imajući u sebi Samog Gospoda,treba da iskoristimo vrijeme poslije pričešća za produbljivanje našeg duhovnog života,sticanje vrlina i borbu sa strastima i grijehovnim padovima.



Posle divnog izlaganja sve nas je otac pomazao Osvećenim uljem.Takođe su nastavljeni i dušekorisni razgovori i molitve za zdravlje. Svi skupa Vas srdačno pozdravljamo Oče Gavrilo Vas i bratstvo. Prijedor, Ljeta Gospodnjeg 01.04.2009 .god.



Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite Kao i ranije Akatist je otac pročitao a potom nastavio predavanje Na temu: PLODOVI PRIČEŠĆA Na prethodnim predavanjima mogli smo draga braćo i sestre da čujemo kakve plodove vjernik može da zadobije pričešćivanjem Svetim Tajnama Hristovim. Jedni su zadobili dar molitve , drugi izbavljenje od strasti i grijehovnih navika ili duhovnu snagu za borbu sa njima ,treći iscjeljenje od raznih tjelesnih bolesti.

Po svjedočanstvu Svetog Jovana Kornštatskog koji se svakodnevno pričešćivao Svetim Tajnama, organizmi pogođeni bolestima kao da očekuju Božansko Tijelo i Krv i da, po njihovom primanju, odmah oživljuju i oporavljaju se.

Otac Vladislav

Često Sveti Darovi izazivaju neobične promjene u čovječijem tijelu.Oni ga jačaju i čine izuzetno izdržljivim. U petom vijeku prepodobni Gerasim je osnovao Lavru na obali Jordana .Život monaha u toj obitelji odlikovao se naročitom uzdržljivošću u jelu.U toku pet dana sedmice monasi su jeli samo hljeb i vodu. Kuvanu hranu uzimali su samo subotom i nedeljom poslije pričešća.

Primanje Hristovih Tajni je u te dane bilo obavezno za sve monahe.Upravo ono je i održavalo snagu isposnika.A sam prepodobni Gerasim u dane Velikog posta uopšte nije jeo nikakvu hranu,zadovoljavajući se samo pričešćem Svetim Darovima. Tokom vjekova mnogi ljudi su željeli da steknu fizičku snagu,izdržljivost,životnu energiju i zdravlje.

U naše vrijeme oni se radi toga bave sportom, drže dijetu, pridržavaju se raznih sistema za ozdravljenjem i uzimaju ljekovite preparate.Za veliki broj ljudi kult zdravog i savršenog tijela postao je čak i svojevrsna religija. Ali traćeći mnogo vremena i novca za njegovanje svog tijela,ljudi na kraju krajeva često ništa korisno za sebe ne dobijaju. Kako mi,pravoslavni hrišćani, treba da se odnosimo prema svome tijelu?

Ne poričući korist od fizičke kulture i nekih sistema ozdravljenja, mi u njima ne treba da vidimo sredstvo koje tobože izbavlja od svih nesreća. Samo nasojanje da se iscijelimo od bolesti ne treba da bude samo cilj. Prije svega neophodno je da ištemo Carstvo Božije a kada su naše zemaljsko blagostanje i spasenje duše neophodne tjelesna snaga, energija i izdržljivost, Gospod će nam ih dodati kroz Tajnu Svetog Pričešća.

Dakle,sada znamo da postoje pričešća Hristovim Tajnama treba da zadobijemo mir u srcu,duhovnu radost,prosvetljenje uma i blagodatnu silu koja nas ukrepljuje na putu spasenja. Važno je da zapamtimo da su ti plodovi Svetog Pričešća takođe svjedočanstvo da smo se sjedinili sa Hristom.



Neko će pitati –ako poslije pričešća u sebi ne osjećam uvijek te darove,zar onda u meni nema Gospoda?Na ovo pitanje, najbolji odgovor daje nam Sv.Teofan Zatvornik: „Neću vas lažno uspokojavati ;da u tom čovjeku nema Gospoda.I još ću dalje otići svojom riječju:kako u tome nema Gospoda,to njemu nema ni spasenja.Ipak, pazite,ne uznemiravajte se ni lažnim strahovanjima.

Možda ovih dobara nema u njihovom savršenstvu,ali ima njihovih prvih plodova.Pitaćete:a kako da saznamo da li u nama ima makar tih prvenaca?Odgovaram:Ako postoji BRIGA O SPASENJU I TRUD da se ispuni sve ono što uslovljava spasenje,znajte da je Gospod u vama već počeo svoje djelo.

Tokom života hrišćanina,plodovi Svetog Pričešća projavljuju se u njemu u raznim stepenima snage.Tako poznati crkveni pisac sveštenik Dimitrije Dudko,piše da mu je u mladosti poslije pričešća katkad odmah postajalo dobro i umilno,katkad nisam ništa osećao, ali zatim za dan-dva osećao sam nešto neobično i svaki put se u nečemu prosvećivao.

Sada kao sveštenik ,jasno shvatam da se pričešćujem Hristovim Tajnama i Krvlju i osjećam kako sam nedostojan toga i kako me Bog po Svojoj velikoj milosti prima.Počinjem da se radujem što sam sa Bogom,šta mi još više treba! Starac Teodosije ,nastojatelj skipa Optine pustinje,takođe je govorio da se plodovi Svetog Pričešća ponekad projavljuju odmah poslije pričešća, a nekad kasnije pa čak i sutradan.

U čijoj su vlasti darovi Svetog Pričešća? Jedino Sam Hristos može da daje ili ne daje ove darove ljudima.S toga,kad pristupamo ČAŠI nikad ne treba unaprijed da računamo na dobijanje određenih plodova Božanske blagodati.Sam Gospod zna šta nam je neophodno i korisno u datom trenutkunašeg života.Ako možemo da se pogordimo kada dobijemo dar onda je za naše spasenje za sada bolje da ostanemo bez tog dara.Treba da se pričešćujemo u prostoti duše,svecelo se uzdajući u volju Božiju.

Naravno,pred pričešće možemo da molimo Hrista za sve što nam se čini korisnim za naše SPASENJE. Ali te molbe ne treba da prerastaju u uslovljavanjea koja mi ,katkad ni sami ne primećujući,postavljamo našem Tvorcu.Jedna od duhovnih kćeri Svetog Teofana Zatvornika prve nedelje Velikog posta usrdno se pripremala za pričešće strogim postom,molitvom,čitanjem duhovnih knjiga i iskrenom ispovešću.

Poslije pričešća udostojila se da doživi veliku i neobičnu radost.Krajem posta takođe se brižljivo pripremala za pričešće.Ali ovog puta, poslije pričešća njena duša ne samo da nije zadobila duhovno ushićenje već je naprotiv,utonula u neosetljivost i kao da je bila umrtvljena.Zbunjena ,napisala je pismo Svetom Teofanu u kome ga je molila da riješi njenu nedoumicu povodom tako različitih rezultata njenih priprema za pričešće.Sv.Teofan objasnio je da se uzdala u svoje napore i kao da je mislila da tako prinudi Boga da joj da ono što želi i po njenom mišljenju ,zaslužuje.Da bi se smirila i uvidela da je tok njenih misli pogrešan,GOSPOD ju je lišio plodova Svetog Pričešća.



Duhovni plodovi sazrevaju neprimetno i postepeno.Kadkad su se svetitelji desetinama godina trudili da zadobiju blagodatne darove.Ali potpuno odsustvo tragova blagodati u duši posle pričešća treba treba da učini opreznim svakog Hrišćanina.Tada sebi treba postaviti pitanje:jesam li pravilno pripremao za pričešće?Možda smo se nedostojno pričestili?Možda smo bili rasejani za vreme službe?

Ako nismo stekli plodove poslije Svetog Pričešća,treba da se kajemo, smiravamo i da smatramo da smo nedostojni tih PLODOVA. Svi smo kao jedan upijali i slušali ovako divno predavanje a svima na korist i spasenje. Zatim nas je otac pomazao svetim uljem i obavestio o pokloničkom putovanju koje bi bilo 4.4.2009.god u Lepavinu.

Da se poklonimo i zablagodarimo Gospodu i Presvetoj Bogorodici i Čudotvornoj Ikoni u Lepavini da nam je podarila i ovakav način slušanja REČI BOŽIJE i sve na spasenje duše. Hvala Vam Oče Gavrilo na svesrdnoj podršci i požrtvovanju što činite za nas. Pozdrav i svako dobro od Gospoda Vama i bratstvu.

Tekst i fotografije : sestra Stana Meseldžija Prijedor, 25.marta 2009 god.



Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite Slava Gospodu i večeras je bio veći broj vernika.Posle AKATISTA Presvetoj Bogorodici otac Vladislav je nastavio predavanje o plodovima Svetog Pričešća.



U našem životu besmisleni postupci nanose nam štetu a u duhovnoj sferi našeg bića još su opasniji. Djelatnost koju preduzimamo radi spasenja svoje duše treba da ima strogo određen cilj. Idući putem spasenja neophodno je da znamo orijentire koji vode u Carstvo Nebesko, inače možemo lako da zalutamo i da uzalud istrošimo svoje snage. Pred pričešće treba dobro da znamo šta Hrišćaninu pruža primanje Svetih Darova. Saznavši to treba da se pripremimo za Tajnu tako da zadobijemo njene plodove. Ako sebi ne postavimo takav cilj ,zašto se i pričešćujemo. Plodovi svetog pričešća su raznovrsni.



Čuli smo prošle srede kako je starac Partenije Kijevski zadobio najveći plod svetog Pričešća-sjedinjenjem sa Bogom. Starac je dugo vremena ponavljao u sebi molitvu-„Gospode Isuse,živi u meni i daj da živim u Tebi. “Jednom izgovarajući ovu molitvu, neočekivano je čuo tih slatki glas: “Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu“. Starac Partenije je molio za najuzvišenije čovjekovo blago-sjedinjenje sa Bogom. Odgovarajući na njegovu molitvu, Gospod je potvrdio svoje jevanđeljsko obećanje da je takvo jedinstvo moguće kroz PRIČEŠĆE.

A osnovni cilj našeg učešća u Liturgiji :da primimo u sebe HRISTA,da se sjedinimo sa Hristomi udostojimo se života u Hristu. Čuli smo kako je sveštenik koji nikako nije mogao da se nauči srdačnoj molitvi-prilikom PRIČEŠĆA video u svojoj ruci Tijelo Hristovo te je počeo da se moli tako plameno da je zadobio DAR MOLITVE.

Čuli smo i ispovest Mitropolita Venjamina Fedčenkova koji je pričestio jednog alkoholičara i isti je odmah ostavio alkohol-iscelivši se potpuno od te strasti. Sveto Pričešće isceljuje tijelo od bolesti pokazujući time i plod iscelenja. Očišćenje grehova oslobađa nas paklenih muka u vječnom životu a u zemaljskom životu uklanja duševne nemoći i isceljuje tjelesne bolesti.

Često su uzrok bolesti gresi.U Raju Adam i Eva nisu patili od bolesti.I smrt i bolest posledica su otpadanja čoveka od Boga.U tajni Svetog Pričešća mi se ponovo sjedinjujemo sa Bogom,koji Svojom Svetošću kao ognjem istrebljuje naša bezakonja. Na taj način bolesti bivaju lišene svog prauzroka.



Prepodobni Varnava Getsimanski (1831-1906)poučavao je svoja duhovna čeda: „Savjetujem vam da se u sve svete postove a i kad vas zadesi neka bolest što češće ,sa vjerom ,umilenjem i skrušenošću srca ,pričešćujete Svetim Tajnama ,jer pričešće Hristovim Tijelom i Krvlju odgoni sva iskušenja prosvećuje srce i sjedinjuje duh sa Hristom i ono je iscelenje DUŠE I TIJELA.

Memoarista Filip Filipović ( 1786-1856 ) je bio na samrti ali posle pričešća je tako brzo se oporavio i bez neke pomoći lekara.To je bilo pravo čudo-pisao je Filip. Sveti Jovan Korštanski:“Slava Gospodu Isusu Hristui Njegovim Životvornim Tajnama!Koliko puta sam imao prilike da vidim bolesnike kao vosak istopljene od bolesti,potpuno raslabljene i umiruće,ali kada sam ih pričestio Božanskim tajnama ,oni su se na čudesan način brzo oporavili.

Valja zapamtiti (piše Korštanski)da organizam pogođen bolestima kao da očekuje Božansko Tijelo i Krv i da po njihovom primanju,odmah oživljuje i oporavlja se. Zar nije čudo što neki Hrišćani zaboravljaju na IZVOR ŽIVOTA i kad obole svu nadu polažu na ljekare i lijekove-ali uz Božiju pomoć i ljekari i lijekovi su djelotvorni.Potpuno iscelenje posle pričešća ne događa se uvek. Za neke ljude i bolest je spasonosna. Sveto Pričešće bolesniku olakšava stradanja i jača njegovo trpljenje i smirenje.



Potom nas je otac Vladislav pomazao svetim uljem. Blagoslovio i poželeo uspešne molitve koje smo svi skupa molili Presvetu Bogorodicu.Pošto je dve godine od svečanog rukopoloženja Oca Vladislava čestitali smo mu i poželeli uspešan rad na njivi Gospodnjoj.Zatim smo se i počastili što je vredna supruga Oca Vladislava spremila. Tako je i svečano bilo. Svako dobro od Gospoda Oče dragi i pozdrav od svih prisutnih i posebno od Oca Vladislava.

Tekst i fotografije : sestra Stana Meseldžija Prijedor, 18.marta 2009 god.

Pomaže Bog Oče Gavrilo, Blagoslovite Posle čitanja Akatista Presvetoj Bogorodici i molitvi, otac Vladislav je poželeo nam da budu i uslišene. Da bi bile i uslišene naše molitve , braćo i sestre , mi se moramo i truditi, a naš trud je kroz POST, MOLITVU, POKAJANJE , DOBRA DELA .

Pripremimo se za Sveto Pričešće i molimoza blagodarnost što nismo odbačeni nego smo imali čast da PRIMIMO TELO I KRV HRISTOVU sa strahopoštovanjem i čista srca.Tako je posle Svete Liturgije sveštenik ( doživljaj sveštenika ) molio da mu Gospod podari srdačnu molitvu posle Svetog Pričešća-što je i dobio-tako se odmah molio da je i zaboravio na prisutne vernike koje treba Pričestiti, tek kad ga je pomoćnik na to podsetio primetio je da se ne prekida moliti.





Otac Vladislav nam je ispričao još jedno svedočenje Svetih Otaca o Svetom Pričešću koje je na spasenje bilo čoveku alkoholičaru.Tvrdio je i opirao se da nije dostojan i spreman za Sveto Pričešće, ali mudri pastir ga je ispovedio i odmah pričestio , što je na spasenje istom bilo.

Postao je divan i verni hrišćanin, vedra i smirena ličnost koja je spasena SVETIM PRIČEŠĆEM. Slava Gospodu i hvala na svemu( njegova kćerka je zablagodarila ) Gospodu. Sve to nam braćo i sestre govori koliko je važno i spasonosno Sveto Pričešće, kojem pristupamo pripremljeni postom i molitvom, umiveni suzama i pokajanjem za sve grehe i trudeći se da ih ubuduće ne ponavljamo.



Trudimo se živeti Bogougodnim životom i po Božijim zapovestima pa će mo sve nedaće i teškoće ovog privremenog ovozemaljskog života lakše podnositi. Na taj način bićemo spremni i sposobni u borbi protiv svih „neprijatelja“ ovog vremena.( droga,alkohol,razne vrste loših navika.i poroka....)

Zatim nas je sve prisutne pomazao i podelio ikonice Presvete Bogorodice Lepavinske blegoslov Oca Gavrila. Svako dobro od Gospoda i pozdrav Vama Oče dragi Gavrilo i bratstvu.

Tekst i fotografije : sestra Stana Meseldžija Prijedor, 11.marta 2009 god.



Pomaže Bog Oče dragi Gavrilo,blagoslovite Slava Gospodu večeras je bilo vernika prisutno više nego ranije. Otac Vladislav nam je svima čestitao i poželeo srećan VASKRŠNJI POST. Posle AKATISTA Presvetoj Bogorodici divne pouke nam izneo o značaju posta kao i dobrih dele. Vera bez dobrih dela nije dobro. Zatim je nastavio predavanje, SRCE UZ ČASNI POST.

Sine moj, daj mi srce svoje, govori Gospod. O Bogu misli jer i Bog misli o tebi pre svega. Bog nas ceni po srcu. Zato se trudimo i pomažimo jedni druge, poštujmo i sarađujmo braćo i sestre i u dobru i u nevolji. Postimo, jer bez posta nema ni poštenja, ni smirenja, ni trpljenja , ni ... , jer niko bez posta nije video raj.



Prepun Hram Rođenja Presvete Bogorodice

I danas je Bog isti, ali je malo revnitelja. BLAGO čistima srcem , jer će Boga videti. Zato molimo Boga da nam očisti srce , a to se čini DUHOM SVETIM. Zato je naša Crkva propisala najsvetiju molitvu koju treba čitati u svako doba dana i noći: „ Care Nebeski , Utešitelju , Duše i istiniti , koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistote, i spasi ,Blagi,duše naše. AMIN. „

Otac nas je obavestio da pitanja o ispovesti napišemo kako bi na sledećem sabranju moga da nam odgovori . Takođe nas je obavestio o parastosu za nastradalu našu devojčicu Nikolinu koji će biti u subotu kako bi mogli da prisustvujemo. Svako dobro od Gospoda braćo i sestre i da usliši Gospod i Presveta Bogorodica naše molitve koje smo ovdje svi skupa molili. AMIN! Svako dobro i pozdrav Vama Oče dragi ,ocu Vasiliju, ocu Teofanu i ocu Marku

Tekst i fotografije : sestra Stana Meseldžija u Prijedoru , 4.marta 2009 Ljeta Gospodnjeg



Pomaže Bog Oče dragi Gavrilo,blagoslovite Kako ste, kako Vaše bratstvo? Neka Vas Gospod čuva i Presveta Bogorodica.Na zdravlje i na radost pripreme i početak našeg Velikog VASKRŠNJEG posta.



Večeras nas je bilo više nego prošli put. Divno je otac Vladislav držao besedu o pripremi za naš veliki post ,kao i nastavak sa prošlog predavanja o Božijim zapovestima.Značaj pripreme za Sveto pričešće, ispovest i pokajanje. Slobodno i bez ustručavanja sve što vas tišti i muči treba da ispovedite svom svešteniku, a sve to u cilju očišćenja i spasenja duše.

Braćo i sestre mnogo je važnije da se za večni život pripremamo nego za prolazno i privremeno u ovozemaljskom životu.Da stražimo i budemo spremni za novi dolazak Hrista Spasitelja. Ne znamo kad će doći zato POKAJMO SE za spasenje duše i za život večni. „ Kako se najčešće greši i ne poštuju BOŽIJE ZAPOVESTI „- ponovio je otac Vladislav posebno zbog nekih novih vernika koji nisu bili na prošlom predavanje .

Kako je divno objasnio Četvrtu Božiju zapovest : Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove ,a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome. Peta Božija zapovest: Poštuj oca svoga i mater svoju ,da ti dobro bude I da dugo poživiš u na zemlji.

Divnim primjerima kako treba raditi i po Bogougodnim delima činiti. Vera bez dobrih dela nije dobro.Uvek i stalno trudimo se dobrim delima i ličnim primerima pokazivati svojoj deci kako treba činiti. Nastojte sa svojom dečicom u BOŽIJI DOM u crkvu dolaziti i tako će deca zdrava i vaspitana biti, naučiti slušati reč BOŽIJU.

Time će biti mnogo spremnija za život i da se suprostave svim lošim uticajima današnjeg zla kojem je izložena naša omladina:droga,pušenje i sve što nije dobro.



Svako Vam dobro od Gospoda i da Presveta Bogorodica sačuva vas i vaše najmilije. Pozdrav Vama i bratstvu od oca Vladislava i nas vernih ovdje večeras okupljenih da slušamo REČ BOŽIJU i sve savete na spasenje duša naših.

Tekst i fotografije : Stana Meseldžija u Prijedoru , Ljeta Gospodnjeg 25.02.2009



Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite Tako divna molitva i čitanje AKATISTA PRESVETOJ BOGORODICI pa je prošlo kao za pet minuta. Posle molitve otac Vladislav nam je u svom predavanju divno izneo o „NEVEROVANJU“ tj. sumnji jedne vernice u Sveto Pričešće TELOM I KRVI HRISTOVOM.

Odmah i desilo se čudo da su se svi prisutni vernici uverili u istinitost da se ZAISTA PRIMA TELO I KRV HRISTOVA.Vernica se odmah pokajala za svoju sumnju. Čuda se događaju za učvršćenje VERE vernika i nevernika.



Draga braćo i sestre SMIRENO i iskreno uvek se treba ispovediti za svoje grehove. Bez smirenja nema SPASENJA. Zatim se predavanje odnosilo se na TRI PRVE BOŽIJE ZAPOVESTI. 1.Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene, 2.Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti. 3.Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.

Potom je otac Vladislav divno pojasnio BOŽIJE ZAPOVESTI i kako ih se trebamo pridržavati. Ako nekad pogrešimo, a svi grešimo svesno ili nesvesno-ispovest i iskreno pokajanje i NE PONAVLJANJE TIH GREHOVA, jest naše spasenje , preko svog duhovnika , našeg posrednika pred Gospodom. Gospod nas čeka za naše pokajanje i smireno da se ispovedimo i iskreno otvorimo svoje srce svom duhovniku, sve na spasenje duše i život večni. Svako dobro od Gospoda Oče dragi neka Vas Gospod čuva i Presveta Bogorodica. Pozdrav Vama i bratstvu. Tekst i fotografije: sestra Stana Meseldžija 18.02.2009. ljeta gospodnjeg



Pomaže Bog oče Gavrilo,blagoslovite Pre čitanja Akatista Presvetoj Bogorodici otac Vladislav je zahvalio i blagoslovio sve prisutne vernike.Da bi naše molitve bile uslišnije predložio je da svi prisutni učestvujemo u pevanju i pratnji pojca za pevnicom.

Tako sam se divno osećala kao nikad jer su svi divno pevali Presvetoj Bogorodici "RADUJ SE NEVESTO NENEVESNAJA" i " ALILUJA" suze su mi same pošle od miline i Slava i Hvala Gospodu za sve. Posle divne molitve Otac Vladislav je u svom predavanju o Svetom Pričešću izneo nam dva ČUDA U LANČANU u Italiji koja su se dogodila.

Prvo čudo je odnosilo se na "VERNIKA" koji je posumnjao u istinitost Svetog Pričešća i desilo se da je Gospod odmah obavestio Ga svojom moći i isti se GORKO pokajao i posle popravio i bio spasen. Ove sumnje i iskušenja nisu ni sveštenici pošteđeni pa se i tu desilo čudo.

Gospod je svojom moći i istog opomenuo i prilikom Svetog Pričešća Ga odmah uverio u ISTINITOST DA SE PRIČEŠĆUJEMO ZAISTA TELOM I KRVLJU HRISTOVOM. Ko sumnja ili NE VERUJE BOLJE DA SE ŠTO PRE POKAJE I POPRAVI a sve na spasenje duše svoje. Tako je ovo čudo i do danas od naučnika potvrđeno i čuva se na SVEDOČENJE SVIMA .

"Pouka je braćo i sestre da se "SA STRAHOM I VEROM PRISTUPA SVETOM PRIČEŠĆU" a sa prethodnom pripremom o čemu je ranije bilo govora. Sve u cilju spasenja duše i našeg Jevanđeljskog života.Gospod nas sve poziva na SPASENJE I ŽIVOT VEČNI. Svako Vam dobro od Gospoda draga braćo i sestre i neka nam sve ovo bude na korist i duhovno uzrastanje. AMIN !"



Tako je divno Otac Vladislav nas sve blagoslovio i pomazao i ko je imao nešto da još pita on je razgovarao sa vernicima. Svako dobro od Gospoda Oče dragi Gavrilo i pozdrav od nas Vama i bratstvu: ocu Marku, ocu Teofanu i ocu Vasiliju. Tekst i fotografije: sestra Stana. Prijedor,11.02.2009. ljeta Gospodnjeg



Pomaže Bog oče Gavrilo,blagoslovite



Kako je sad prevoz organizovan Slava Gospodu bilo je veći broj vernika nego ranije. Posle molitve i Akatista otac Vladislav nam je pročitao divnu priču. Iz priče je pouka da nas sve Gospod poziva na iskreno pokajanje i na život po Jevanđelju. Čistog srca i iskrenim pokajanjem da živimo po Svetom Jevanđelju.Da se čuvamo greha i stražimo nad sobom.

Da se poštuju i drže dve važne Božije zapovesti: * Ljubi Gospoda Boga svim srcem i svom dušom svojom * Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe Čistog srca i iskrenim pokajanjem za Sveto pričešće pripremimo.Gospod je milostiv i sve nas poziva i čeka na iskreno i skrušeno pokajanje-sve u cilju spasenja i očuvanja duše naše.

Posle tako divnih reči otac Vladislav se zahvalio svim vernicima na poseti i da tako i ubuduće posećuju naša sabranja. Preneo nam je iskrene pozdrave i blagoslov Oca Gavrila i podelio ikone Presvete Bogorodice Lepavinske - blagoslov Oca Gavrila.



Svako dobro od Gospoda i neka Presveta Bogorodica usliši molitve koje smo uzneli Našoj Presvetoj Bogorodici-tako divnim rečima i blagoslovom otac Vladislav i pomazanjem je završio predavanje. Svako Vam dobro Oče dragi Gavrilo Tekst i fotografije: sestra Stana Meseldžija 04.02.2009.ljeta gospodnjeg



Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite!

Pogledajte kratak film propovjedi oca Vladislava na času Vjeronauke

Juče smo, s Božijom pomoću, išli u Prijedor u posjetu. Išli smo brat Predrag, brat Stamenko i ja.Tamo nas je čekala sestra Stana, a onda smo otišli do crkve Rodjenja Presvete Bogorodice na Pašincu. Već je bio počeo Akatist Presvetoj Bogorodici. Otac Vladislav je baš lijepo čitao molitve. Akatist je trajao oko pola sata, a poslije smo svi ostali na času vjeronauke.

Tema je bila Sveta Liturgija i pričešćivanje. Otac Vladislav je iznio odgovore na prigovore o čestom pričešćivanju, a rukovodio se riječima svetitelja, mislim Svetog Makarija Egipatskog i Svetog Kirila Jerusalimskog. Jedan od prigovora je kako može da se izgubi strahopoštovanje prema svetinji kod čestog pričešćivanja, a jedan od ovih svetitelja obrazlaže da se ustvari ne gubi strahopoštovanje, jer kada se čovjek priprema da se svake nedjelje pričesti, onda on i vodi računa kakav će život voditi, znajući da će se sledeće nedjelje pričestiti. A kada se rijetko pričešćujemo, onda možemo da se ohladimo.



Mislim da je otac Vladislav naveo i apostolsko pravilo da ko se ne pričesti tri nedjelje uzastopno, da nije više član Crkve. Nakon toga nam je otac Vladislav podijelio teme, koje tek planira da obradjuje i tražio je da se dolazi na sve časove, da se ni jedan ne propusti, jer kad se propusti nešto, onda to ostaje tako do kraja života. On ima veliku volju i želju da nauči narod tog kraja, koji je, na žalost, veoma obezbožen i rascrkovljen još od Drugog svjetskog rata. Ima dosta nekrštenih ljudi u njegovoj parohiji, pa čak i jedna baka od 83 godine.

Otac ulaže napore da se baka krsti i to je već govorio njenom sinu da je dovede u crkvu, ali nikako da se to završi. „A kad jednog dana baka bude pozvana od Gospoda, onda će nastati veliki problemi i rodbina će pitati zašto se ne vrši opelo“, - kaže otacVladislav. Ima dosta ljudi koji ni slavu ne slavu. I sad je zaista veliki zadatak pred ocem Vladislavom i ostalim sveštenicima. A i ljudi ga nekada ne gledaju baš blagonaklono.

Tek sam kod oca Vladislava vidjela koliko sveštenicima danas zaista nije lako, jer se suočavaju sa posledicama i nasledjem komunizma i sa neblagonaklonim gledanjem na Crkvu i sveštenstvo. Ali, to je njihov krst. Ako se sveštenik zaista trudi da služi Gospodu, onda danas nije lako biti sveštenik. Nije to neki lagodan život, iako mnogi tako misle.





Otac Vladislav se zaista trudi i treba mu pomoći. On želi i sajt da otvori, pa da se piše o njihovoj crkvi, a volio bi da piše izvještaje sa vjeronauke. Ustvari, on bi vjerovatno te časove vjeronauke postavio na sajt. A želio bi i da do kraja završi obnovu crkve, da uvede grijanje i da napravi parohijski dom.

Crkva je tek malterisana iznutra, postavljeni su prozori i kupljen je mermer za pod, i mislim da je sve od priloga poklonika, koji su počeli da dolaze od ljetos, otkada su se crkvena zvona sama oglasila na dan Ognjene Marije - svete velikomučenice Marine. Oče, otac Vladislav bi želio da dodje kod Vas u posjetu, ali se malo plaši da ne bi bio na smetnji i kaže da bi bio srećan i samo 5 minuta da ga primite.

Ja sam mu rekla da Vas obavezno poseti i da biste Vi svakako voljeli da ga upoznate. Zamolio je sestru Stanu da organizuje posetu kod Vas. Vidite, oče, kada otac Vladislav ide da osvećuje vodicu po parohiji, on se kod svakog domaćina zadrži bar po pola sata i tako poučava narod. Ja mislim da je to veoma, veoma dobro i da bi svi sveštenici trebalo tako da rade. Otac Vladislav nam je ispricčao neke dogadjaje iz svoga života, na primer, kako mu je Sveta Petka pomogla da položi grčki jezik na fakultetu, koji je nekoliko puta počinjao da uči, pa onda prestajao...

A onda je odnio indeks i stavio ga na mošti Svete Petke kad je bio u Jašiju i iz dubine duše se pomolio Svetoj Petki da mu pomogne. Kad se vratio, tako počeo sa lakoćom da uči, čak je dobio najvišu ocenu – 10. Interesantno je da su zbog tog predmeta (grčkog jezika), neki studenti napuštali fakultet, jer nikako nisu mogli da ga polože. Ispričao nam je kako mu je češće pričešćivanje pomoglo kada je bio u velikim iskušenjima, jer mu je dosta poznanika i rodjaka izginulo u ratu.





Onda nam je i brat Stamenko ispričao kako je njemu Sveto Pričešće pomoglo da savlada i prebrodi neke svoje slabosti. Onda je dao ocu Vladislavu ikonice, Akatiste i brojanice, koje mu je poslao otac Drago da podijeli.

Otac Vladislav se veoma obradovao toj pažnji. Brat Stamenko je rekao da će možda moći da pomogne ocu Vladislavu da napravi sajt i sa bratom Predragom je napravio i neke fotografije, pa ih je otac Vladislav zamolio da ih i njemu dostave. Otac Vladislav je rekao da bi dobro bilo da i kod nas, u Banjaluci, vjeronauka ima redovan termin održavanja, i da se tačno zna kad su ti časovi. Naravno, i otac Drago je rekao da će tako i biti i da će časovi do ljeta da budu redovni.



Pozvala sam oca Vladislava da dodje kod nas u Banjaluku. On bi rado došao, ako nadje vremena...Pozvao je i on nas da jednom preko dana dodjemo kod njega u crkvu i kaže da je u toj crkvi baš prava manastirska atmosfera, da je i okolina baš kao manastirska. Tu je i šuma, i izvor je u blizini, a to je jedino i veoma poznato izletište Prijedorčana.

Otac bi volio da i Vi, oče, dodjete kod njih, ali je sestra Stana rekla da Vi, verovatno, sada ne biste išli nigdje, pa će oni onda doći kod Vas. Eto, oče, malo sam Vam opisla kako nam je bilu juče, a nadam se da ćemo opet da idemo kod njih, a i da će i braća i sestre iz Prijedora zajedno sa ocem Vladislavom da dodju kod nas u Banjaluku.

Mislila sam možda da ponudim oca Dragu da dodje s nama u Banju Mlječanicu u subotu. Znam da bi volio da Vas upozna, ali ima i on puno obaveza. Sad osvećuje vodicu po parohiji, mislim da se možda malo i ustručava, čini mi se da je malo i stidljiv. Eto, i ja sam veoma povučena i stidljiva bila od djetinjstva, što nekada nikako nije dobro.

sestre Tatjana i Stana

Oče, blagoslovite! Svako dobro od Gospoda! Tekst : sestra Tatjana Fotografije : brat Predrag U Banjoj Luci, 28.01.2009 godine



Pomaže Bog Oče Gavrilo,blagoslovite Posle Akatista Presvetoj Bogorodici otac Vladislav je nastavio izlaganje o Svetoj Liturgiji i najznačajnijem i svečanom činu Svetom Pričešću.Ispovest i priprema za Sveto pričešće.Tumačenje i mišljenja Svetih Otaca o Svetom Pričešću,koliko često pričešćivanje i koji način pripreme.Sve nas tako divno upućuje za iskreno pokajanje i pripremu da čistog srca i savesti pristupimo i sjedinjujemo se sa Bogom na spasenje duše.Skrušeno i očišćeni pokajanjem od greha da i pristupamo Svetom Pričešću.

O grehu i težini GREHA koliko se mora čekati da bi greh bio oprošten i da se može pristupiti Svetom Pričešću.Sve ovakve dileme i nedoumice preko svog DUHOVNIKA možemo i saznati i tako se ponašati.Živeti Liturgijski i po Božijim zapovestima sve u cilju spasenja DUŠE.



Otac Vladislav je takođe nas obavestio o organizovanom prevozu do crkve tako da i taj problem je rešen da bi posećenos bila i veća ovih dušekorisnih predavanja. Svako dobro od Gospoda Oče Gavrilo Sestra Stana Meseldžija Prijedor 21.1.2009 godine



Pomaže Bog i srećna NOVA GODINA dragi oče Gavrilo “MIR BOŽIJI HRISTOS SE RODI. SREĆNA PRAVOSLAVNA NOVA GODINA!” Draga braćo i sestre, dobro zdravlje i napredak želim svima vama, kao i svim našim vernicima širom sveta!” Ovako divnim rečima otac Vladislav je, posle molitve, pozdravio sve vernike i poželio im srećnu Novu Godinu. Potom je počeo predavanja na našem sabranju.



I pored dosta lošeg vremena bilo nas je oko tridesetak.U nastavak izlaganja oca Vladislava sledilo je divno objašnjenje i cilj Svete Liturgije - SVETO PRIČEŠĆE. Rekao je: “SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!” –To je Telo, to je Krv Gospoda, bez koje naš život nije ništa. Kako nam je Gospod jasno govorio:”Onaj koji jede moje Telo i pije moju Krv, imaće život večni”.

Ovim svečanim činom mi se uvek sećamo Gospoda i Gospod živi u nama, nudeći nam spasenje. Zato braćo i sestre, sa strahopoštovanjem i verom se treba PRIČEŠĆIVATI. Čistog srca i sa iskrenim POKAJANJEM. Iskreno pokajanje trebamo shvatiti kao naše iskrene životne popravke, tj.ne ponavljanje našeg GREHA, od kojeg treba da se očistimo zauvek.Ako se posle Svete Liturgije niko sem sveštenika ne pričesti, to nije dobro i nema smisla - kao pastir koji ne napasa svoje stado nego samo samog sebe.

Nije cilj da budem samo ja spašen, Gospod želi i poziva nas sve na spasenje. Zato se braćo i sestre, treba bar jednom mesečno pripremiti za SVEČANI ČIN SVETOG PRIČEŠĆA.Kako ćemo i za šta zablagodariti Gospodu, draga braćo i sestre, ako nismo posle Svete Liturgije primili časne darove-SVETO PRIČEŠĆE.”



Ovako divno i dušekorisno, na spasenje duša naših, objasnio nam je otac Vladislav cilj Svetog pričešća. Neka nam Gospod da više ovakvih predavanja i da se uključi što veći brij vernika.Tek sad smo svi shvatili koliko smo propustili i kako malo znamo o Svetoj Liturgiji. Živu reč duhovnika literature ipak ne može zameniti. Na kraju sabranja, otac Vladislav nam je podelio listiće sa rasporedom bogosluženja u crkvi na Pašincu i Palančištu, gde on služi Svetu Liturgiju.

Na listićima se nalazi i njegov broj telefona na koji ga vernici mogu pozvati i obratiti se za sve šta ih interesuje. Svako Vam dobro od Gospoda i sve najbolje u Novoj Godini, dragi Oče Gavrilo Vama i Vašem bratstvu ocu Marku, ocu Vasiliju i ocu Teofanu. Tekst i fotografije: sestra Stana Meseldžija 14.01.2009 ljeta Gospodnjeg u Prijedoru



Pomaže Bog oče Gavrilo,blagoslovite sinoć 31.12.2009 god. imali smo na početku molitvu i čitanje akatista Presvetoj Bogorodici a poslije molitve čas vjeronauke. Bilo nas je oko dvadeset i dvoje. Ovog puta je otac Vladislav Vučanović predavanje posvetio nastupajućim BOŽIĆNIM praznicima a o Svetoj Liturgiji će posle Božića da nam predaje. Uradila sam samo par snimaka pa ću poslati iako ne znam kakvi će da budu pošto je nestalo struje. I pored nestanka struje a ispred sveće otac Vladislav nam je uspeo u svom nadahnutom izlaganju , približiti običaje i proslavu tri nedelje pred Božić: Detinjci , Materice i Oci , pa Badnji dan i na kraju Božićnog posta , vrhunac je Roždestvo Hristovo – BOŽIĆ.

Nestanak struje i pored hladnoće , koju nismo ni osjetili slušajući tako toplo predavanje koje nam je otac Vladislav sa istinskim žarom i revnošću prenosio . Samo da Vam kažem oče, dogovorili smo da ubuduće otac Vladislav piše kratak osvrt na proteklo predavanje , ipak će otac Vladislav stručnije i ljepše napisati. Na kraju nam kum Rašo podjelio kalendare i DVD film o Svetoj Blaženoj starici Matroni Moskovskoj koje je dobio od oca Save ,Igumana manastiru Krupa na Vrbasu gdje se nalaze Svete Čestice moštiju Blažene Matrone . Svako dobro od Gospoda Vam želimo Oče .Pozdrav sestra Stana. Tekst : sestra Stana Meseldžija U Prijedoru 31.12.2008 god.



Pomaže Bog dragi oče Gavrilo,blagoslovite na ovom predavanju VERONAUKE otac Vladislav je divno izneo o Svetoj Liturgiji, značaju i pripremi za Sveto pričešće. Kako trebamo liturgijski živeti i posle Svetog pričešća, a ne: sad sam bio, postio-pričestio se i posle mogu po istom starom ili, Bože sačuvaj, grehovnom životu nastaviti živeti.

Grehovno (mi smo svi grešni-bilo rečju, mišlju ili delom), ali je tu molitva, pokajanje (Gospod je milostiv nama grešnima sa iskrenim pokajanjem)-ali je spasonosno ispovediti greh-POKAJATI SE i nastaviti život BOGOUGODAN LITURGIJSKI! „Braćo i sestre, ranije je bilo VERNI (vernici koji poste aktivno u Sv.Liturgiji učestvuju-pričešćuju se), oglašeni (nekršteni) i odlučeni (koji zbog greha za jedno vreme ne mogu se pričestiti dok ne ispovede greh, ne pokaju se iskreno i sa strahopoštovanjem i iskrenim pokajanjem pripreme se za Svetu Liturgiju.

Svi su učesnici u Svetoj Liturgiji-ali se ne mogu svi i pričestiti.“ Posle završetka predavanja vernici su postavljali pitanja baš na ovu temu: Ispovest i Sveto Pričešće. Otac je divno o svim pitanjima dao odgovore sa obrazloženjem da će i u budućim predavanjima o ovoj temi biti govora detaljnije.

„Ovo je vrlo interesantna i dušekorisna tema, tako da ćemo još govoriti o ISPOVESTI, GREHU, POKAJANJU. Sa strahopoštovanjem i iskrenim pokajanjem i molitveno trebamo pripremiti se za Sveto Pričešće, jer molitveno Gospodu se našem molimo:“ Neka mi sveto Tvoje telo i časna krv, milosrdni Gospode, bude hleb večnog života i isceljenje od raznovrsnih slabosti.“

Cilj i osnovno je na Svetoj Liturgiji da se i pričestimo-da se sjedinimo i pripadnemo našem Gospodu Hristu, na zajednicu Svetoga Duha, na život večni i spasenje.Zato braćo i sestre, uvek nastojte da se na svakom Svetom Sabranju-Svetoj Liturgiji i trudite i pripremite za Sveto Pričešće.“ Otac Vladislav se zahvalio svim vernicima i pozvao na sledeća predavanja koja će biti svake srede. Svako dobro od Gospoda i pozdrav dragi oče Gavrilo, od svih vernika i oca Vladislava i na Vašoj podršci za naša sabranja.





Tekst i slike: sestra Stana Meseldžija U Prijedoru 24.12.2008 god.

Pomaže Bog, oče dragi Gavrilo, blagoslovite! Čitanje Akatista Presvetoj Bogorodici, Prijedor

Sinoć je bilo predivno. Slava Gospodu i hvala za sve! Kao i prošli put, bilo nas je pedesetak, svih generacija. Čestitala sam ocu Vladislavu na divnom predavanju o Svetoj Liturgiji i Svetom Pričešću. Sa ljubavlju i redovnim sabranjem u crkvi i aktivnom učešću u Sv.Liturgiji, živimo sa razumevanjem i poštovanjem, a naši životi postaju sve više i više bogougodni.

Otac Vladislav i sestra Đurđica

Poslala sam par fotografija sa našeg sabranja, ali nažalost, nisu baš najjasnije, jer je u crkvi bilo jako slabo osvetlenje. Vjeronauka u Prijedoru

Svako dobro od Gospoda Vama i bratstvu! Pozdrav i srećni praznici, a dečici pozdrav za Svetog Nikolu! sestra Stana Meseldžija, Prijedor, 18.12.2008

Pomaže Bog dragi oče Gavrilo,blagoslovite. Slava Gospodu i hvala i Presvetoj Bogorodici, tako je divno večeras bilo oče Gavrilo. Prisutnih oko pedeset vernika je bilo prvo na molitvi a zatim veronauci. Otac Vladislav je sve nas upoznao sa programom i planom VERONAUKE u sledećim sabranjima.

Preneo je svima Vaš blagoslov i pozdrave , zahvalio Vam se na podršci i blagoslovu za sve. Uputio nas je na značaj i važnost Svete Liturgije, i kako se treba ponašati i učestvovati u Sv.Liturgiji. Naglasio je da isto tako je važno, posle živeti bogougodnim životom u miru, slozi i ljubavi. Jedna sestra sa suzom u oku izjavila da se oseća kao da se tog trenutka nalazi u manastiru Đunis , tako smireno i prijatno . Hvala Vam oče dragi Gavrilo neka Vas Gospod čuva i Presveta Bogorodica. sestra Stana Meseldžija, Prijedor, 10.12.2008 god.



VERONAUKA ZA ODRASLE B u đ e n j e

„Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram Moj na sebe i naučite se od Mene, jer Sam Ja krotak i smiren srcem i naćićete pokoj dušama svojim. Jer jaram je Moj blag, i breme je Moje lako“. (Mat. 11,28-30) Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Bogu hvala i Vama hvala, oče, za Vaš misionarski rad, u okviru koga sejete mnoga zrnca vere, ali ne u trnje, niti na kamenje, gde ne može da iznikne, već na plodno tlo, gde će i da iznikne, i da izlista, pa procveta, a onda, kao klasje pšenično da se umnoži.

Nema čoveka čiji deo života, zbog svoje gordosti, vršenja svoje, a ne Božije volje, raznih zadovoljstava i naslada, nije prošao kroz pakao svojih grehova. Mnogi tada uvide da su toliko slabi i ništavni i da sami ništa ne mogu dobro i korisno da učine ni sebi, ni drugima...Onda tako očajni i tužni shvate da su stigli do dna i da sami više nikuda ne mogu. A onda se odnekud pojavi tihi i blagi Glas Gospodnji, doziva nas i pruža nam Ruku Spasenja. Koliko će nas prepoznati Taj Glas i Tu Ruku? Ko će krenuti za Tim Glasom? Ko će pružiti svoju grešnu ruku Toj Ruci? Gospod je ovde, u dolini plača, odredio svoje pastire preko kojih mi grešni možemo da čujemo Taj Glas i uhvatimo se čvrsto za Tu Ruku.

Duhovna čeda oca Gavrila, veoma dobro prepoznaju i Glas i Ruku Gospodnju, jer klice zasejanih zrnaca molitvama njegovim, niču na svim kontinentima zemaljske kugle. Misionarski rad oca Gavrila Lepavinskog i njegovih duhovnih čeda, možemo nazvati „Sabirajmo blago večno“, koji podstače kako mnoge, tako i sestru Tatjanu u Banjaluci, pa profesorku Stanu u Prijedoru, da načine ne mali napor i da poput žena mironosica ili svete ravnoapostolne Nine, organizuju veronauku za odrasle i približe vernicima Hristovu nauku i Njega ovaploćenog kao „Put, Istinu i Život“.

Sada se to malo stado umnožava. Tu se vidi koliko su ljudi željni Boga Živoga, i željni da se napiju sa Izvora Žive Vode. A vidi se takođe i kolika je milost Božija i da nas Gospod nikada ne zaboravlja. Brat Mile Stanković iz Velikog Gradišta i brat Milenko Pilić iz Soluna, toplo pozdravljaju ovaj misionarski rad naših sestara i daju svoj doprinos i svoje iskustvo u načinu organizovanja veronauke u njihovim sredinama.

Podržimo sestru Tatjanu, sestru Stanu i mnoge, mnoge sestre i braću, ugledajmo se na njihov misionarski rad, učinimo i mi nešto za spasenje svoje duše u svojim sredinama, tražimo blagoslov od našeg duhovnika, jer kada se na Gospoda oslonimo, u našim životima sve će biti oplemenjeno nadom i ljubavlju i onda ćemo moći hrabro da nosimo Krst, koji nam je On namenio, „...Jer, jaram je moj blag, i breme je Moje lako...“

Svako dobro od Gospoda! sestra Tankosava Damjanović U Beogradu na dan sv.Velikomučenice Ekatarine, 07.12.2008

Pomaže Bog oče dragi Gavrilo. kako smo se i dogovorili, večeras smo, uz Božiju pomoć održali našu prvu vjeronauku za odrasle. Skoro svi sa spiska su se odazvali i ja sam im podelila onaj kopirani materijal, što sam Vam ranije spominjala. Slava Gospodu, ubuduće ćemo tu uvek imati veronauku za odrasle i mlađe, i to svi skupa.S tom se složio i otac Vladislav. Kaže dam u ne treba mu nikakav dodatni blagoslov.

“Ja sam blagoslov dobio rukopoloženjem”, tako je otac rekao. Bila sam,oče, srećna kao nikad. Svi smo prezadovoljni i presretni i dogovorili smo se da stalno tu dolazimo, svake srede. Posle Akatista-veronauka! Imala sam utisak,oče, kao da nam Vi držite čas veronauke. Otac Vladislav nam je poučno govorio o postu, molitvi, grehu, ispovesti i pričešću, objasnio nam ih i savetovao nas. Još nam je svima podelio štampani tekst:

“Kako đavo obmanjuje čoveka”, Kako trebamo da učestvujemo u Svetoj Liturgiji, kako se pripremamo za Sveto Pričešće: kao da smo se sve to davno već dogovorili i tako, po Božijem promislu, odvijaće se naša VERONAUKA ZA ODRASLE - tako potrebno svima!

Dragi oče, srećno i svako dobro od GOSPODA I NEKA VAS ČUVA PRESVETA BOGORODICA VAS I BRATSTVO I MITROPOLITA I SVAKO DOBRO ZA SLAVU VOVODENIJE PRESVETE BOGORODICE želimo Vam moji ukućani i ja. Tekst: sestra Stana Meseldžija Prijedor u pretprazništvo Vavedenja, 03.12.2008



Pomaže Bog oče dragi, Gavrilo! Kako ste? Jeste li se danas umorili? Čitala sam Vaš razgovor sa sestrom Tankosavom i vidim da ste stvarno NEUMORNA PČELICA, pa i u kasnoj noći razgovori teku... Kako sam Vas ranije obavjestila u srijedu, uz Božiju pomoć, počinjemo sa AKATISTIMA PRESVETOJ BOGORODICI U CRKVI NA PAŠINCU, kod oca Vladislava. Posle toga, na misionarskoj njivi krećemo sa VJERONAUKOM ZA ODRASLE i dogovorom o daljem radu. Spisak zainteresovanih se samo povećava i mislim da će otac Ranko blagosloviti naš rad kad vidi da su na spisku i profesori i đaci i studenti i magistri farmacije, a još ćemo ga, dao Bog, dopunjavati. Ako otac dozvoli, oglasićemo se i na oglasnoj tabli kod crkve.

Uz Božiju pomoć samo molitve teku i misionarenje, a i PASTIR ĆE ZA OVČICAMA, ali kako Vi kažete:"Lepše je kad PASTIR IDE ISPRED OVČICE A NE IZA OVČICE, jer ovca poznaju glas svog PASTIRA i idu za njim." Vjerujem da će biti tako i da će PASTIR IĆI PRED nam, jer mi to tražimo i voljni smo svi. Do sada nas je upisano dvadeset mlađih i jedanaest starijih, ali se broj još povećava, SLAVA GOSPODU I HVALA za sve.

Stariji hoće u posebnu grupu, jer ih interesuju drugačije teme. Planirala sam da nam na prvim sastancima otac Đorđe tumači redom djelove o Svetoj Liturgiji, pa sam ih kopirala i tom prilikom ćemo ih podjeliti prisutnima, a i sve šta bude interesovalo polaznike ove naše divne VERONAUKE ZA ODRASLE. Tekst: sestra Stana Meseldžija U Prijedoru na dan Sv.Grigorija Čudotvorca 30.11.2008



Pismo sestre Tatjane Blagoslovite oče Gavrilo, iskrena podrška i pozdrav sestri Stani Meseldžiji. Veoma me raduje da će i u Prijedoru, ako Bog da, da počne vjeronauka za odrasle. Čestitam sestri na odlično napisanom tekstu o pripremama za njihovo misionarenje koje Vam je poslala. I nama u Banja Luci će pomoći iskustva iz Prijedora. Ja sam za nas već izvukla neke korisne stvari iz ove poruke sestre Stane.

Samo ne znam zašto stariji hoće u posebnu grupu, da ih možda nije malo stid da idu sa mladima zajedno? Mislim da nema nikakvog razloga da se stariji osjećaju neprijatno! Za svaku pohvalu je što stariji ljudi žele bolje da upoznaju svoju vjeru, jer ranije, dok je komunizam vladao, nisu imali priliku da to učine, niti ih je ko učio vjeri.

Ali, isto tako je potrebno da i mladi prihvate starije ljude koji hoće da uče o vjeri, pazeći da se kod mladih ne pojavi gordost, da ne pomisle da su nešto bolji od tih starih ljudi . Neka Gospod pomogne vjeronauku u Prijedoru i da bude još puno ovakvih sabranja. Pozdravlja Vas sestra Tatjana i pozdrav našoj braći i sestrama iz Prijedora

Tekst: sestra Tatjana Kremenović u Banja Luci 02.12.2008