MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

O MOLITVI ISUSOVOJ



“Isusova molitva” se naziva ona kratka molitva koju su hrišćani upotrebljavali još od najstarijih vremena i u kojoj je sažeta takoreći sva vjera Crkve i svo njeno molitveno pravilo.

Ona glasi: GOSPODE ISUSE HRISTE SINE BOŽJI, POMILUJ ME GREŠNOGA! ili kratko:SINE BOŽJI, POMILUJ ME!

Ona se može upotrebljavati na svakom mestu i u svim okolnostima života. Tekst koji sledi je prevod sa rukopisa nepoznatog svetogorskog podvižnika koji nas na osnovu opita svetih Otaca i svog ličnog uvodi u tajne ove čudne molitve i tajne duhovnog života uopšte.

Duhovna radoznalost treba da bude prerađena, svarena i prežvakana i rastvorena s duhom podvižništva, proverena sopstvenim gorkim opitom i preživljena u sopstvenom životu. Dokaži iskrenost svoje namere postojanošću (u duhovnom životu) i stalnošću, revnošću, pobožnošću i sabranošću na ovom svetom delu. Čovek ne sme ni na sekund da dozvoli da mu se useli u srce kvasac strasti; treba da se stara svim silama duše da izgoni strast iz srca svog čim se ona pojavi. Nečista duša čezne za telesnim strastima, a Duh Sveti sprečava želje njene. Zato mi treba da se žalostimo, da oplakujemo i da stražimo, nad svojim željama, ukroćujući ih molitvom Isusovom. Kratka molitva Isusova sabira um, koji ako se ne sabere vrlinom i naukom Jevanđelja, ostaje večna lutalica i skitnica. Zato i kaže sv. Nil Sinajski da samo izgovaranje Imena Isusova: Gospode Isuse Hristze Sine Božji, pomiluj me grešnog! nateruje demone na begstvo. Čista i naporna, neprestana molitva Isusova, raspaljuje i ukrepljuje um podvižnika duha, i čini ga nedostupnim za nevidljive neprijatelje.

Zato ne budi lenja, dušo moja, i ne predaji se čamotinji, nek ti ne dosadi da neprestano prizivaš sebi na pomoć Božansko Ime Gospoda Isusa Hrista, i da njime ubijaš i uništavaš nevidljive duhove, neprijatelje spasenja duše. Trudi se da uzdasima i suzama i dobrom nadom obgradiš nevidljive i na Krst prikovane noge Isusa Hrista, čovjekoljubivog Gospoda našega. Dušo moja, svagda zažiži svetilnik srca tvoga! Pazi da se on ne ugasi u tebi i ostavi te u tami okamenjenosti i bezosećajnosti srca i duše, i lenjosti i nerada umnog. Pazi da ti se ne zatvore dveri milosđa Gospodnjeg, i da ne ostaneš van ložnice Hristove... Bog je učitelj molitve. On je onaj koji daje molitvu molitvenicima i onaj koji je rekao: "Bez mene ne možete ništa činiti". Moli se Hristu Bogu za molitvu, i Onaj koji daje molitvu molitveniku, podariće i tebi molitvu koju išteš. Sv. Makarije Veliki kaže da čovek treba da prisiljava sebe na molitvu, a Gospod videći usrđe tvoje, u molitvenom trudu, darovaće ti je. Ili molitvu treba izmoliti, kao sv. Maksim Kavsokalivit, u Božje Matere Presvete Bogorodice.

Stalno se trudi molitveno pred Bogom u srcu, ispunjenom čistom pomišlju i umilnošću, pa će Bog sačuvati um tvoj od nečistih i prljavih pomisli, da ne bi zbog tebe bio porugan put Božiji. Neprestano se vežbaj u razmišljanju, čitajući Sveto pismo, trudeći se da ga pravilno razmeš, da se ne bi zbog praznoće uma tvoga, uprljao tvoj duhovni vid tuđim nenužnim prljavštinama; tuđim i nepotrebnim pomislima.

Od čitanja Pisma čovjek zadobija netruležnu utehu. Početak puta života to je --stalno se učiti umom rečima Božjim... U tome se i sastoji vrlina, da povižnik duha ne dozvoli da mu se um zanima sujetnim stvarima. Bez takvog udalljenja od sveta niko se ne moze približiti Bogu. Da bi se oslobodili od naklonosti prema nepotrebnim stvarima, koje su se još od ranije uselile u dušu, i da bismo odstranili nemirne uspomene na plotske strasti, koje izazivaju metežnni plamen, - najbolje sredstvo za to je pogružavanje samoga sebe u ljubav prema izučavanju Svetog Pisma i postizanju dubina njegovog smisla... Duša takvog ljubitelja ushićenja se pri svakoj novoj predstavi i misli, s kojom se susreće u moru tajni Svetog Pisma. Velika je korist od čitanja Svetog Pisma: ono je svetlost i hrana za dušu. Često poučavanje u božansvenim Pismima uspaljuje strasti, kao divlje zveri. No Sv.Pismom se treba baviti ne bilo kako, povečno, no poniranjem u njegovu suštinu i to neprestano, usrdno, danonoćno, nezasitivo... Neprestano izučavanje Sv.Pisma - svetlost je za dušu. Zato pažljivo čitaj božanstvena Pisma, jer ćeš u njima naći sve obrasce podvižništva i svetosti.

Onaj koji čita Sveto Pismo, kako kaže Jovan Zlatousti, stalno s Bogom razgovara. Posveti svu brigu svoju izučavanju njega, ne samo nekoliko minuta nego neprekidno. Kada čitaš Jevanđelje, to Hristos Bog s tobom razgovara. Kada Mu se pored čitanja i molitveno obraćaš, onda ti s Njim razgovaraš, besediš. O, presladosnog razgovora! O, mile i sveprijatne besede! --Bog s čovjekom. Nebeski Car s truležnim prahom. Gospodar sa slugom razgovara! Ima li išta od toga prijatnije i korisnije?!

Preuzeto iz: "PRAVOSLAVLJE" od 1. aprila 1976 god. broj 217. strana 7.
 
Prekucao Arhimandrit Gavrilo (Vučković)

Pročitano: 8383 puta