MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Blagoslovite oče Gavrilo,

Juče smo imali čas VJERONAUKA ZA ODRASLE - DUHOVNI RAZGOVORI ali zbog velikog interesovanja trajao je dva časa. Bila je ponovo puna sala, što znači da postoji interesovanje ljudi da upoznaju svoju vjeru, interesovanje za duhovni život, interesovanje za ovakva okupljanja i zajedničarenja.

Pitanja i nedoumica je bilo dosta

Prikazana su dva kraća dokumentarna filma, jedan o Psaltiru, a drugi o Miroslavljevom Jevanđelju. Još prije nego što su ljudi počeli dolaziti, stavili smo papire i olovke, svakome na sto, tako da su odmah mogli da napišu svoja pitanja koja imaju, ili poslije prikazivanja kratkih filmova. To je prošli put, na vjeronauci, blagoslovio otac Drago. Poslije prikazivanja filmova, otac Drago je rekao da možemo postavljati pitanja. Jedan brat je pohvalio ovakve skupove na kojima može da se nauči nešto o našoj vjeri, i rekao da se nada da će ovakvih skupova biti što više i da će dolaziti sve više ljudi. Rekao da mu je veoma drago što može da čuje šta vjernik treba da čita, jer nije imao priliku da to sazna, a to ga interesuje .

 

Otac Drago je preporučio da se za molitve i čitanje odvoji bar 5-10 minuta ujutro i uveče. Da se pročita neka molitva iz molitvenika, zatim možda jedna glava iz Jevanđelja i možda nekoliko pjesama-psalama iz Psaltira. Što se tiče čitanja, rekao je da najvažnije čitanje Jevanđelja.Rekao je da ne treba uzimati previše na sebe u početku, jer neki počnu sa većim molitvenim pravilom, pa poslije godinu dana ne mogu više, pa ostave sve molitve, više ne čitaju ništa.

“Odakle potiče tamjan i kad može kuća da se kadi (postoji li odredjeno pravilo), i koji je smisao kađenja?” - Otac Drago je odgovorio da se kuća moze okaditi uoči nedjelje i praznika koji je označen u kalendaru crvenim slovom, mada može da se kadi i svaki dan. Smisao kađenja je u tome, da kao što se ikona ukrasi nečin, npr, tako i taj tamjan, koji je najljepši miris, na neki način ukrašava prostor, osvećuje ga, i taj dim od tamjana ide u visinu, simvolički kao što se i naše duh uzdiže ka Bogu. Kađenje vodi porijeklo još iz doba Starog Zavjeta.Znamo da je Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče, kadio hram.

Pitanja je bilo na pretek

Šta znači praznoslovlje? Pročitala sam u Jevanđelju riječi:”Za svaku praznu riječ koju ljudi kažu odgovaraće na dan Suda”. Šta se uopšte može podrazumijevati pod praznim riječima?

- Otac Drago odgovara da su prazne riječi: psovanje, izrugivanje,ismijavanja... uopšte ono što nije na korist Bogu i čovjeku. Sestra Jovanka je pitala zašto neki ljudi pričaju protiv manastira Ilinje kod Šabca? Otac Drago je odgovorio da je sve što je on čuo o manstiru Ilinje pozitivno, a on poznaje dosta ljudi iz Bijeljine i Brčkog koji tamo idu češće jer im je bliže. Sestra Jovanka je i sama posvjedočila da se jedna djevojka mnogo bolje osjeća poslije posjete manastiru Ilinje i čitanje molitve Jeleosvećenja. U razgovoru koji smo vodili toga dana, poslije Svete Liturgije, sa ocem Dragom, rekao je da možda ljude zbunjuje to što u manastiru Ilinje vide ljude koji vrište, laju,.. jer naš narod ne zna da postoje demoni i nije dovoljno upoznat sa pojavom opsjednutosti demonima. Naš narod ne poznaje dovoljno duhovne stvari, čak ne zna ni za postojanje Boga kao ličnosti, nego često čujemo od naših ljudi: Postoji nešto, neka viša sila. A ne zna ni da đavo postoji, dakle, uzrok toga što ljudi pričaju , moglo bi biti nepoznavanje svoje vjere , pa su onda zbunjeni. Sestra Jovanka je dala sve pohvale za ovakve skupove kao što je naša vjeronauka. Ona je došla na ovaj skup, specijalno da javno postavi pitanje , i da ljudi javno čuju odgovor.

pažljivo se sluša izlaganje oca Drage

Dalje su pitanja bila: * Da li za čitanje akatista treba tražiti blagoslov? * Kako je pravilno čitati Psaltir, stojeći pred ikonom , ili klečeći? * Da li je greška biti bez marame u crkvi? * Kad žena ima ciklus može li se pričestiti i prisustvovati sv.Liturgiji? * Može li se nekako uticati na medije, npr.RTV Republike Srpske, kojoj svi plaćamo pretplatu da emituje emisije slične kao našu vjeronauku ili npr.da na programu ima PRAVOSLAVNI film(npr. ruski film “Ostrvo”)? u određenom terminu. - Otac Drago je na ovo poslednje pitanje odgovorio da ćemo vidjeti, pokušati nešto. * Kakva je to velika svijeća koja se kupuje u crkvi, pa se daje za zdravlje? Jedan čovjek je pročitao da je dobro da se čitaju knjige Ave Doroteja i Lestvica, pitanje je glasilo: gdje može da ih nabavi, jer ih nema u Crkvi, a ni u svetosavskom klubu? * Da li može da se nabavi i gdje, časopis „PUT,ISTINA I ŽIVOT”, koji izdaje manastir Lepavina? - Otac Drago je rekao da svi časopisi koji su do sad izašli mogu da se pročitaju i odštampaju sa sajta manastira Lepavine. Rekao je da sada, preko sajta manastira Lepavine na RADIO BLAGOVESTI http://manastir-lepavina.org/Radio/radio.htm može svako veče da se sluša i Akatist Isusu Hristu i Presvetoj Bogorodici , Molitve koje UŽIVO čita otac Gavrilo , a počinje u 22:00 sata i traju do 23:00 h



Uglavnom,što je veoma dobro, ljudi su se oslobodili da postavljaju pitanja, neki su pitali javno, neki su napisali na papir (tako je mnogima lakše, a ne moraju se ni potpisati).I bilo je aktivno, uspostavila se živa komunikacija između vjernika i oca Drage. Kako reče jedan brat, zato se i sastajemo. Kao i svaki put, poslužena je kafa i čaj. Bilo je i mlađih i starijih. I mlađi su postavljali pitanja, kao i stariji. O.Drago je rekao da će se filmovi koje smo dosad gledali umnožiti i moći će da se nabave u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, po pristupačnim cijenama. Vjernici su zahvalni ocu Dragi za njegov trud, a i ja mu se zahvaljujem .A pohvala pripada i vjernicima, koji dolaze na ova našu vjeronauku, naša duhovna sabranja, i svima koji se trude oko vjeronauke. Čas vjeronauke je počeo i završio molitvom: "Care nebeski, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, Duše naše....." Tekst i fotografije: sestra Tatjana Kremenović Banja Luka , 22 mart 2009

"VJERONAUKA ZA ODRASLE - DUHOVNI RAZGOVORI" U BANJOJ LUCI





Blagoslovite oče Gavrilo, Na našoj VJERONAUCI ZA ODRASLE, sinoć je prikazan dokumentarni film o dolasku moštiju vladike Nikolaja u Otadžbinu. Ja sam stigla na vjeronauku baš kad je završena projekcija filma i kad se otac Drago obratio vjernicima (Vraćala sam se iz posjete Manastiru Lepavini, pa nisam uspjela stići na početak vjeronauke). Bila je puna sala , ljudi su ćutali i pažljivo slušali oca Dragu. Izgledalo mi je da su bili pod utiskom filma o vladici Nikolaju.Dolazak njegovih moštiju je dirljiv događaj za naš narod, čovjek ne može da ostane ravnodušan kad se neko njegov, veoma drag, vraća iz izgnanstva. Mislim da sam negdje čula da se vladika nije mogao vratiti u Otadžbinu jer bi bio streljan odmah.

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

Otac Drago je poslije filma ukratko ispričao o životu vladike Nikolaja. Rekao je da je bio prvo vladika Ohridski , pa vladika Žički. Za vrijem 2.sv.rata bio je zatočen prvo u Manastir Vojlovicu, a poslije je bio u logoru Dahau. Poslije rata nije se mogao vratiti u zemlju, pa je otišao u Ameriku. Tamo je mirio naše sveštenstvo, jer je tada je bio raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vladika je dosta pisao.  

Otac Drago nam je preporučio svima da čitamo djela vladike Nikolaja, koja se mogu kupiti u knjižarama, kao i na uličnim tezgama. Poslije toga otac Drago je rekao da ko ima neko pitanje,bilo u vezi sa vladikom Nikolajem ili neko drugo, može da postavi. Jedna vjernica je rekla da je čula da je vladika Nikolaj trebao biti patrijarh. Otac Drago je odgovorio da je on bio predložen za patrijarha, ali tada nije dobio dovoljan broj glasova. Drugo pitanje postavio je jedan brat, pitao je da li čovjek kome je on kumovao na krštenju djece i na vjenčanju, može da kumuje njemu. Otac Drago je odgovorio da može i da je i dobro da se učvršćuju te kumovske veze. Budući da su se ljudi izgleda opet ustručavali(stideli) da postavljaju pitanja otac Drago je rekao da sledeći put prije početka predavanja stavimo ispred svakog mjesta, na sto, papir i olovku, da ljudi mogu da napišu pitanje i onda će on da uzme sva pitanja , da ih pogleda i da odgovori na njih.



Kad smo izašli iz sale, jedna sestra u razgovoru mi reče, da je htjela da pita da li možemo nekako da utičemo da se i na medijima promijeni situacija. Jer naša omladina, reče ona, zaista gleda svašta na medijima, a mi plaćamo svi RTV pretplatu. Ona kaže da tražimo da se omogući omladini da gleda i ovako nešto na televiziji, ovakve programe, kao što je naša vjeronauka, da se odredi jedan termin u kome bi to išlo.

Dogovorili smo se da ona sledeći put postavi to pitanje, a da ga unaprijed sastavi. Ova sestra je takođe predložila da se nareže više DVD-a sa ovakvim pravoslavnim filmovima, da bi mogao svako ko je zainteresovan da dobije film, jer više ljudi je zainteresovano da odgleda kod kuće,i da omladina to pogleda. Otac Drago je završio čes kao što je i počeo , Molitvom i poznatim riječima našeg svetog Vladike Nikolaja : "Daj Bože da se Srbi Obože, slože i umnože!!!" Pozdrav od sestre Tatjane Banja Luka, 15 marta 2009 god. VERONAUKA ZA ODRASLE

pogledajte galerijuStižemo sa pokloničkog putovanja iz manastira Lepavine ( http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/prva_nedelja_vaskrnjeg_posta_u_lepavini/ ) i odmah idemo autobusom na čas veronauke za odrasle, koji se održava u sali parohijskog doma Rebrovačke crkve. U sali je već okupljen priličan broj ljudi koji žele da steknu duhovno znanje i vjersko obrazovanje.

Otac Drago Pajkanović pozdravi sve okupljene, oko stotinak vjernika, i posebno grupu koja je došla direktno sa pokloničkog putovanja i zahvali se «na ljubavi koju imaju, jer su uložili trud i vrijeme da bi bili ovde sa nama». Čas veronauke poče molitvom: «Care nebeski, Utešitelju, Duše istini, koji si svuda i sve ispunjavaš, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše...»

Ovdje su i braća Stamenko i Siniša, koji nam omogućiše da pogledamo lijepo urađen i zanimljiv kratkometražni film o žitiju Svete Blažene Ksenije Petrogradske. Film u trajanju od nekih pola sata, ostavi dubok utisak na sve prisutne, jer je odgledan u molitvi i sabrano, u tišini crkvenih prostorija. Ugostiše nas čajem i kafom, a onda otac Drago pozva, da ako neko želi, može da postaviti pitanje. Vjernici su postavili dva, tri, uvek aktuelna pitanja kao što su: «Da li nam možete, oče Drago, nešto reći o osnovnom ponašanju vernika u Crkvi?»

Ovo pitanje ima nekoliko oblasti, može da se odnosi recimo, na oblačenje u crkvi, na ponašanje vjernika i drugo... Što se odijevanja tiče, dobro bi bilo da žene nose marame ali to uglavnom važi za manastire, a ako žena hoće da se podvizava, neka nosi maramu, ali nije uslov da mora u crkvi da se nosi marama; zatim da muškarci treba da budu odjeveni kako priliči u crkvi, uredni, u odeći dugih rukava i pristojnim pantalonama, zatim, što se tiče cjelivanja ikona, najbolje je da se cjeliva samo centralna ikona ako je Bogosluženje u toku da se ne bi drugima skretala pažnja i time remetila molitva ostalih vjernika u crkvi, treba da se stoji s lijeve i sa desne strane, da se ostavi slobodan prilaz centralnoj ikoni u Crkvi, i da se sveće ne pale tokom Bogoslužnja, nego ili da se to učini ranije, pre početka službe, ili kasnije, kada se služba završi...

«Kako se pravilno pale sveće?» Može da se zapali jedna sveća za sve, jer u Bogu su svi živi. Nekog posebnog pravila nema, mogu se zapaliti sveće jedna do druge i za žive i za pokojne, jer kao što sam rekao, u Bogu su svi živi. «Kako da se pričešćujemo u toku posta?» Najbolje da se posavetujete sa svojim duhovnikom ili parohijskim sveštenikom, koji će na osnovu vašeg duhovnog stanja moći da vam da najbolji savet kako da se pričešćujete i koliko često u toku posta. Naravno da je dobro da se čovek pričesti, ali da nam to ne bude na osudu, znači da treba dostojno da se pričešćujemo. Jer, ako neko nije dostojan, a pričesti se, može da se razboli, tako da treba da pazimo da se pravilno pripremimo za Svetu tajnu Pričešća, da se ispovijedimo, da uzmemo blagoslov, i tek tada da se pričestimo. Čaši treba pristupiti ne praveći nagle pokrete, možete se ranije prekrstiti, ali ispred čaše se ne treba krstiti, čisto iz praktičnih razloga da ne bi sveštenika slučajno gurnuli, treba reći svoje ime kad stanemo pred Svetu Čašu, i sve što je u kašičici, kada vam daje sveštenik, treba primiti... I pitanja je bilo mnogo, ali za sada hrabrosti malo da budu i postavljena, pa smo zamolili oca Dragu da nam dozvoli da se sledeći put pripremimo s pitanjima koje želimo da postavimo.

Čas vjeronauke je trajao upravo tako, oko jednog sata, prisutni su bili zadovoljni i radosni: «Kako je mnogo divnih i prijatnih ljudi na jednom mjestu…! Baš je bilo lijepo, doći ćemo i sljedeće nedelje u 18. oo časova», - razgovaraju vjernici izlazeći iz sale. - «Htjela sam postaviti jedno pitanje, ali mi je bilo nezgodno», - kaže baka Borka. «Eto, zašto ljudi vole da pričaju u crkvi?»

Nasmejala nas je baka Borka, pa joj kažemo: «Eto, bako, nemoj zamjeriti, pa ljudi rijetko idu u crkvu, pa kada dođu, nisu se dugo vidjeli, pa se raspričaju... Jednostavno, mogli bi malo ranije doći pred početak službe i porazgovarati pred crkvom, pa i češće dolaziti u crkvu». Saznali smo da će sljedeće dvije nedjelje VERONAUKA ZA ODRASLE biti od 18.00 časova u parohijskom domu Rebrovačke crkve i nadamo se da će biti odziv kao i danas, a možda I u većem broju. I ako Bog da, da ovakav vid VERONAUKE za odrasle zaživi i u svim našim parohijskim crkvama.

tekst i fotografije: Nataša Ubović

POGLEDAJTE GALERIJU: http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/galerija/category/C41 Banja Luka, 8 marta 2009 god.

HODOČAŠĆE U MANASTIR LEPAVINA

pogledajte galerijuDanas je naša poklonička grupa iz Banjaluke, 2 autobusa poklonika, u organizaciji Crkvene opštine Rebrovac i Crkvene opštine Obilićevo, sa ocem Dragom Pajkanovićem , nasim parohijskim sveštenikom, išla u posjetu Manastiru Lepavini. Vjernici su bili sretni što je putovanje organizovala Crkva i što sa nama putuje sveštenik i to nas sveštenik, otac Drago, koji se trudi da stvori živu parohijsku zajednicu, da se zbližimo mi koji idemo u Crkvu, da postanemo kao jedna porodica. A pozitivna energija se osjećala od početka i od Svetinje u koju smo išli.

Naš dragi otac Gavrilo dočekao nas je u Manastiru, punoga srca i raširenih ruku, sa osmijehom koji mu nije silazio sa usana. Svetu Liturgiju služio je otac Gavrilo zajedno sa ocem Dragom. Poslije Svete Liturgije bila je kraća pauza sa posluženjem, a onda je otac Gavrilo, uz sasluženje oca Drage odslužio molitvu za zdravlje i osvećenje stvari. Poslije molitve o.Gavrilo nam se obratio u crkvi.

Pohvalio je cijelu grupu i rekao da se vide rezultati vjeronauke za odrasle, koju drži otac Drago. Pohvalio nas je jer smo bili mirni i disciplinovani u crkvi i rekao da je i njemu lakše da nam čita molitvu za zdravlje kada je mir u crkvi i kada i mi pratimo molitvu, jer otac Gavrilo ima veliku želju da nam Gospod usliši molitvu za zdravlje i da nam svima bude dobro. Podržao je od sveg srca oca Dragu u njegovom trudu da drži vjeronauku za odrasle i blagoslovio dalje održavanje vjeronauke, preporučujuci svima vjernima da dolaze na vjeronauku i da svako dovede bar još 10 ljudi na vjeronauku.

Poslije toga pozvani smo na ručak, trpezu ljubavi, koju je bratija Manastira Lepavine pripremila za cijelu pokloničku grupu. Otac Drago se poslije ručka zahvalio ocu Gavrilu u ime cijele pokloničke grupe, na ukazanom gostoprimstvu , ljubavi i hrani, prije svega duhovnoj hrani, kojom nas je nahranio otac Gavrilo. Otac Gavrilo je rekao da smo dobrodošli uvijek u Manastir i da dođemo opet ovako sa našim pastirom. Kako reče o.Gavrilo ovce poznaju glas svoga pastira i slušaju ga .

Poslije zajedničkog fotografisanja sa ocem Gavrilom,i uzimanja blagoslova od oca Gavrila, obišli smo još, po njegovom blagoslovu, kapelu posvećenu Svetom Tihonu Zadonskom, takođe u krugu Manastira, gdje nam je o.Teofan ukratko ispričao istoriju nastanka kapele. Nakon toga smo još jednom uzeli blagoslov od Presvete Bogorodice Lepavinske i praćeni Njenim blagoslovom i blagoslovom oca Gavrila, polako smo krenuli nazad, sa željom da se opet vraćamo ovoj Svetinji i ovoj blagodati i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj .

Dragi oče Gavrilo, hvala Vam na Vašoj velikoj ljubavi i velikoj žrtvi za nas (koja je zaista žrtva i žrtva vašeg zdravlja). I kao što reče brat Peđa u autobusu ,kad smo se vraćali, da svi pominjemo stalno oca Gavrila u molitvama i u Crkvi i u našim ličnim molitvama, jer ova Vaša ljubav prema nama se ne može zaboraviti i ne može ostati bez našeg odgovora. Neka Vas Gospod čuva i Presveta Bogorodica. Otac Drago je rekao da bi već u sledeću nedelju, 8.marta trebalo da imamo sledeći čas vjeronauke za odrasle. Pozdravlja Vas i bratiju cijela poklonička grupa iz Banjaluke, sa ocem Dragom Pajkanovićem na čelu, sa nadom da ćemo se opet što prije vidjeti

Tatajana Kremenović U Banjaluci, 28.02.2009. na Svetog Apostola Onisma

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA:  http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/galerija/category/C40 SPCO REBROVAC I OBILIĆEVO ORGANIZUJU "POKLONIČKO PUTOVANJE U MANASTIR LEPAVINU"



"VJERONAUKA ZA ODRASLE - DUHOVNI RAZGOVORI" U BANJOJ LUCI



Pomaže Bog dragi oče Gavrilo i blagoslovite,

Zajednička molitva prije početka časa

sinoć smo održali naše peto sabranje-Vjeronauka za odrasle-duhovni razgovori, u sali kod Crkve Rođenja Presvete Bogorodice na Rebrovcu u Banjaluci. Otac Drago je planirao da se prikaže katki dokumentarni film o dolasku moštiju Vladike Nikolaja u Otadžbinu,ali zbog tehničkih problema sa zvukom, sinoć nije mogao biti prikazan taj film.



otac Drago Pajkanović

Otac je odlučio da pogledamo kratki film o Putu ikone Bogorodice Mlekopitateljnice, a u nastavku takođe kratki filmski zapis o silasku blagodatnog Ognja na veliku subotu u Crkvi Hristovog Vaskrsenja (u kojoj se nalazi i Hristov grob) ,u Jerusalimu.



Tehnička podrška (brat Siniša i brat Stojan )

U prvom dijelu filma o Putu Bogorodičine ikone Mlekopitataljnice se opisuje kako je Sveti Sava, po zaveštanju Svetog Save Osvećenog, dobio na dar ovu ikonu u Manastiru Svetog Save Osvećenog , zajedno sa igumanskim štapom Svetog Save Osvećenog i ikonom Trojeručicom (koju je Sveti Jovan Damaskin priključio ovom zaveštanju Svetog Save i rekao da se i ona preda jednom monahu carskog roda , po imenu Sava, zajedno sa ikonom Mlekopitateljnicom i igumanskim štapom).U drugom dijelu filma se govori o tome kako je kopija ikone Mlekopitateljnice, osvećena na originalnoj ikoni u Kareji, putovala u Manastir Svetog Save Osvećenog, kome je poklonjena i čemu su se tamošnji monasi veoma obradovali.Na tom putu ikona je bila izložena i u Beogradu u Vaznesenjskoj crkvi gdje joj se poklonio veliku broj vjernika.



1. Prepuna sala u Rebrovačkom parohijskom domu 2. sestra Tatjana Kremenović

U drugom kratkom video zapisu, vidjeli smo čudo silaska Blagodatnog ognja, koje se dešava svake godine na veliku subotu, po julijanskom kalendaru, i to samo po molitvi pravoslavnog patrijarha.Ovo je zaista jedan veličanstven dogadjaj , kao što reče sveti Vladika Nikolaj Velimirović: «Tada je nebo blisko, kao malom djetetu majka».Ovo je jedna između bezbrojnih potvrda istinitosi pravoslavne vjere. I kako neko reče «blagodatni Oganj je upriličen od Gospoda kako bismo mogli da vidimo i osjetimo samo prisustvo Božije». Poslije projekcije filmova otac Drago nam je ukratko ispričao o Ikoni Mlekopitateljnici koja se i danas nalazi u Kareji, i govorio nam je o Silasku Blagodatnog Ognja. Rekao je da se silazak Blagodatnog Ognja dešava na veliku subotu po julijanskom kalendaru i da je to jedan od dokaza da naša crkva ne treba da mijenja Julijanski kalendar.I one crkve koje su prihvatile grigorijanski kalendar , kao sto su Grčka (većim dijelom, mada tamo postoje i starokalendarci) i Rumunska crkva, Vaskrs slave po Julijanskom kalendaru.

A već samo to što oni dijelom koriste Grigorijanski , a dijelom Julijanski kalendar je nekako neobično (parafraziram riječi oca Drage). Ovaj put je bilo na sabranju nešto više od 40 ljudi.Bilo je i novih, koji ranije nisu znali za ova sabranja, a neki koji su bili prošli put, sada su bili sprečeni.Uglavnom, mislim da će se sa poboljšanjem obavještavanja ljudi o ovim sabranjima, uvećavati i naš broj. Lijep i pozitivan je osjećaj na ovim našim okupljanima. Skuvali smo čaj i kafu, pa smo imali vremena i da razmjenimo koju riječ, dok nije počela projekcija filma. Nisam stigla da malo više popričam s ocem Dragom i da mu predložim i da ga zamolim da ta sabranja postanu redovna i da imamo jedan dan u toku sedmice kada ćemo se redovno sastajati. Sad mi se upravo javila telefonom jedna sestra koja je sa svojim sinom bila sinoć sa nama, da kaže da joj je bilo lijepo i da se zahvali.Ona je preko sajta Manastira Lepavine saznala za naša sabranja



Sa pažnjom se sluša predavanje o.Drage

U nadi, da će naša sabranja da se nastave i da se umnože, i sa željom da dođe još više ljudi, pozdravlja Vas sestra Tatjana i hvala još jednom za Vaše molitve i podršku. U Banja Luci 21.12.08. na Detinjce

Pomaže Bog, oče Gavrilo, brat Stamenko me je obavjestio da će otac Drago, na našem sljedećem sabranju 21.12.2008 u 18.00 h u velikoj sali kod crkve Rođenja Presvete Bogorodice na Rebrovcu , prikazati film o dolasku moštiju svetog Vladike Nikolaja u otadžbinu. Nedavno sam ga gledala, nije dug, traje oko pola sata. U filmu se nalazi citat vladike Nikolaja iz perioda kad je boravio u Americi, u kome on kaže da je za narod korisnija sloga sveštenstva, nego pojedinačni podvizi. Mislim da je u današnje vrijeme korisno o tome čuti, posebno vezano za aktualna previranja, koja u ovom trenutku muče našu crkvu.



Sveti Vladika Nikolaj Žički i Ohridski - osnivač Bogomoljačkog pokreta

Kako film ne traje dugo, mogao bi da se vodi i mali razgovor poslije njegovog prikazivanja, recimo o stvaranju bogomoljačkog pokreta . Lijepo je što ćemo gledati film o svetom i dragom našem Vladici. Njegove Omilije su za mene jedna on najboljih škola vjere, tako jasno napisane. Čovjeku ništa ne ostaje nejasno poslije čitanja tih besjeda. Slično kao kod svetog Vladike Teofana Zatvornika. Sve jasno i detaljno i do kraja objašnjeno. Otac Drago se složio da stavimo obavijest ispred crkve na Rebrovcu i crkve sv.Vasilija Ostroškog u Obilićevu o održavanju vjeronauka u velikoj sali kod crkve Rođenja Presvete Bogorodice na Rebrovcu u nedjelju 21. decembra u 18 časova, pod nazivom "Vjeronauka za odrasle – Duhovni razgovori". Pozdravlja Vas sestra Tatjana U Banja Luci 17.12.2008 godine

Blagoslovite oče Gavrilo, danas, poslije svete Liturgije, razgovarala sam sa ocem Dragom i pitala ga kada bismo mogli ponovo da održimo vjeronauku za odrasle. Rekao je da bismo mogli i ove sedmice, ali da je bolje, zbog Nikoljdana, da to odrzimo u nedelju 21.12. navece. Predložio je da ponovo pogledamo neki film i da će se konsultovati sa bratom Sinišom i bratom Stamenkom o izboru filma. A ja ću oca Dragu zvati jedan dan prije Svetog Nikole, da još jednom utvrdimo tačno vrijeme našeg okupljanja i šta će se gledati, pa da o tome mogu da obavjestim ostale vjernike. Mislim da bi bilo dobro da utvrdimo neki stalni termin za održavanje naše vjeronauke, o čemu ću porazgovarati sa ocem Dragom, tako da bismo je onda redovno i stalno održavali. J

a bih Vas zamolila, da ako imate neki prijedlog koji bismo film mogli da pogledamo sljedeći put na sabranju, veoma bi nam koristilo i da mi to napišete. I još, ako možete da mi kažete koji tekst o Svetoj Liturgiji bi bilo dobro da se odštampa i podijeli ljudima prilikom našeg okupljanja. Dobila sam jednu knjigu “Žitije svetog Inokentija Moskovskog”, prosvetitelja Aljaske i Sibira. A u knjizi, na kraju se nalazi i Katihizis koji je sveti Inokentije napisao za Aleute, a poslije je štampan u dosta izdanja i u Rusiji. Taj katihizis sam fotokopirala i dala ocu Dragi da ga pogleda. Možda ne bi bilo loše da se odštampa i podijeli narodu ili da se pročita? Pozdravlja Vas sestra Tatjana. u Banja Luci 14.12.2008 godine

VERONAUKA ZA ODRASLE B u đ e n j e

„Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram Moj na sebe i naučite se od Mene, jer Sam Ja krotak i smiren srcem i naćićete pokoj dušama svojim. Jer jaram je Moj blag, i breme je Moje lako“. (Mat. 11,28-30) Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Bogu hvala i Vama hvala, oče, za Vaš misionarski rad, u okviru koga sejete mnoga zrnca vere, ali ne u trnje, niti na kamenje, gde ne može da iznikne, već na plodno tlo, gde će i da iznikne, i da izlista, pa procveta, a onda, kao klasje pšenično da se umnoži. Nema čoveka čiji deo života, zbog svoje gordosti, vršenja svoje, a ne Božije volje, raznih zadovoljstava i naslada, nije prošao kroz pakao svojih grehova. Mnogi tada uvide da su toliko slabi i ništavni i da sami ništa ne mogu dobro i korisno da učine ni sebi, ni drugima...Onda tako očajni i tužni shvate da su stigli do dna i da sami više nikuda ne mogu. A onda se odnekud pojavi tihi i blagi Glas Gospodnji, doziva nas i pruža nam Ruku Spasenja. Koliko će nas prepoznati Taj Glas i Tu Ruku? Ko će krenuti za Tim Glasom? Ko će pružiti svoju grešnu ruku Toj Ruci? Gospod je ovde, u dolini plača, odredio svoje pastire preko kojih mi grešni možemo da čujemo Taj Glas i uhvatimo se čvrsto za Tu Ruku. Duhovna čeda oca Gavrila, veoma dobro prepoznaju i Glas i Ruku Gospodnju, jer klice zasejanih zrnaca molitvama njegovim, niču na svim kontinentima zemaljske kugle.

Misionarski rad oca Gavrila Lepavinskog i njegovih duhovnih čeda, možemo nazvati „Sabirajmo blago večno“, koji podstače kako mnoge, tako i sestru Tatjanu u Banjaluci, pa profesorku Stanu u Prijedoru, da načine ne mali napor i da poput žena mironosica ili svete ravnoapostolne Nine, organizuju veronauku za odrasle i približe vernicima Hristovu nauku i Njega ovaploćenog kao „Put, Istinu i Život“. Sada se to malo stado umnožava. Tu se vidi koliko su ljudi željni Boga Živoga, i željni da se napiju sa Izvora Žive Vode. A vidi se takođe i kolika je milost Božija i da nas Gospod nikada ne zaboravlja. Brat Mile Stanković iz Velikog Gradišta i brat Milenko Pilić iz Soluna, toplo pozdravljaju ovaj misionarski rad naših sestara i daju svoj doprinos i svoje iskustvo u načinu organizovanja veronauke u njihovim sredinama.

Podržimo sestru Tatjanu, sestru Stanu i mnoge, mnoge sestre i braću, ugledajmo se na njihov misionarski rad, učinimo i mi nešto za spasenje svoje duše u svojim sredinama, tražimo blagoslov od našeg duhovnika, jer kada se na Gospoda oslonimo, u našim životima sve će biti oplemenjeno nadom i ljubavlju i onda ćemo moći hrabro da nosimo Krst, koji nam je On namenio, „...Jer, jaram je moj blag, i breme je Moje lako...“ Svako dobro od Gospoda! sestra Tankosava Damjanović U Beogradu na dan sv.Velikomučenice Ekatarine, 07.12.2008



Pismo brata Milenka Pilića , Solun, Grčka - O VJERONAUCI

Pomaže Bog! Da, velike su svetinje ovde u Solunu! Toliko je moštiju na jednom mjestu da je nemoguće osjetiti tu svu Blagodat. Ja jako volim ovaj grad! A samo dva i po sata vožnje odavde je Sveta Gora, sigurno, danas najsvetije mjesto na Zemlji, pored Svete Zemlje. Ni sam često nisam svjestan šta mi je Gospod pružio u životu! Što se tiče misionarenja kod Grka ispričaću ti ovo što sam ja vidio. Prvo, ovi skupovi omladine u duhovnom centru koji pripada Crkvi Grigorija Palame. Grčka Crkva je poprilično bogata, ali to nije presudni momenat u tome svemu. Najbitnija je dobra volja. Iako imaju dosta novca i troškovi su im veliki. Npr. Skoro svaka nedelje crkva organizuje besplatne ručkove za siromašne i novčano ih pomaže plus svi ostali troškovi.

Inače, u tom duhovnom centru postoje razne besplatne aktivnosti (jezici, vizantijsko pojanje, ikonopis..) ali težište aktivnosti je taj susret ponedeljkom na koji dolazi sve više i više mladića i djevojaka. Prvo otac Metodije održi molitvu (ne znam koja je) pa onda čitamo Isusovu molitvu zajedno 150 puta i pojedinačno (u sebi 100 puta). Nakon toga odemo gore u biblioteku i sjednemo, a otac Metodije na čelu. I tu nam priča razne stvari, ali ne samo iz svoje glave već koristi citate Svetih Otaca. Čak je prošli ponedeljak, čitao našeg Sv. oca Justina Ćelijskog. U Grčkoj ga jako vole. I nakon toga mi postavimo neka pitanja i tu bude i kraj poslije nekih otprilike dva sata ne računajući molitvu.



Santorini , Grčka

Često nam organizuje neke izlete do nekog manastira ili planine gdje uz opuštenu priču nas upoznaje sa Hristovom naukom. U nedelju smo išli, nas četvorica (otac, ja i dvojica Grka) na jednu planinu, i u kuću jedne novomučenice. Takođe svratili smo i u jedan duhovni centar koji se nalazi van Soluna nekih 40 km u selu. To je jedno imanje, vrlo sređeno i lijepo izgrađeno sa crkvicom, dvorištem, klupama.. i glavnim objektom. Taj glavni objekat ima tri sprata i nevjerovatno je sređen unutra. Prvi sprat je skoro cijeli biblioteka sa stolom i klupama.

Na drugom spratu je poprilično luksuzno opremljen dnevni boravak, sa kuhinjom i nekolicinom soba. N trećem su skoro sve sobe sa kapelom. E sad čemu im služi taj prostor. Tu dovedu 10 do 15 mladih ljudi i jednom duhovnika i tu provedu nekoliko dana, do deset, gdje ih on u opuštenoj kućnoj atmosferi podučava Hrišćanskom životu. Sve se to detaljno isplanira, cijeli dan i aktivnosti. Šaljem ti u atalmentu neke slike iz tog duhovnog centra. Što se tiče tih časova vjeronauke koje organizuješ u Banja Luci, ja bih ti dao nekoliko savjeta. Prvo, nikako nemoj to da radiš bez sveštenika jer nema to toliku snagu i efekat. Ne znam na šta bi ovo ličilo da nema oca Metodija ili nekog drugog sveštenog lica. Ti isplaniraj organizaciju, da se to pročuje i popričaj sa sveštenikom o temi. Mislim da je najbolje da krenete sa osnovima vjere, sve iz početka - stvaranje svijeta, otpadanje anđela, šta znači Spasenje da bi mogli da shvate osnove.

Bez toga dalja priča može da im se čini besmislena. Možete i neki film da im puštate. Drugo, nastojte da im stvorite što opušteniju atmosferu tako što ćete im dopuštati da postavljaju šta god im padne na pamet, pa spremite neki čaj, kolače..Pa mogu da recimo, ako se neko srami da postavljuju pitanja na papirić. To su neke moje ideje koje sam vidio ovde. Otišao sam danas u crkvu Svetog Grigorija Palame ali je bila zatvorena pa sam se pomolio kod moštiju Svetog Dimitrija za stvari za koje si me zamolila. Nisam još išao u Surotu iako nije daleko od Soluna. Pozdrav i svako dobro Milenko Pilić U Solunu 03.12.2007 godine



Pismo sestre Dubravke, Vankuver, Kanada - O VJERONAUCI

Pomaže Bog sestro Tanja Da, ratnici su svi što ratuju protiv podnebesja-demonskog sveta otpalog od Boga a sada ponajviše koji ratuju protiv ovoga sveta i svih dela ovoga sveta i svih znanja ovoga sveta i svih tela ovoga sveta i svih misli ovoga sveta. Ko-god u duši i iz srca to čini on se pati na svetu i utešuje se u Gospodu. Tako nosimo svoj krst i bez krsta se nećemo spasiti. Treba da se uči o Bogu da bi se živelo po Bogu i sa Bogom kako ne bismo ništa trebali od ovoga sveta, tj. da ne krademo od Boga i živimo onda bez Boga. Ostati sa Bogom i u Bogu sve je što sada treba raditi. A kako sam ja ne znam baš da objasnim. Sve me više tera iznutra da ovaj svet ispljujem iz svojih usta baš kao što se pominje u Jovanovom otkrivenju da će Gospod ispljuvati te mlake-od ovoga sveta-ni hladne, ni vruće. Uvek sam se tako osećala da me svet nekako ne "ima" iako je tako hteo da me "ima" tj. da me kuša. Neću svetsku glavu, neću svetsku slavu, neću svetsko ime, neću svetsko znanje, neću svetsko bogatstvo. Neću mamona.

Što se tiče posebno teme u ovome tvome misionarenju-ispovedanje i prićešćivanje ona je veoma duše-korisna i odlična za sve koji preispituju svoju savest. U stavri, i ja sam pre dva meseca sa još dve prijateljice iz crkve Sv. Arhistratiga Mihaila a uz blagoslov naseg sveštenika, Oca Desimira počela da na neki način formiram neku duhovnu grupicu koja ima sličan cilj kao i vi. Na svom prvom kratkom sastanku smo razgovarali o tome šta želimo da postignemo i čitali smo malo iz Prologa Sv. Nikolaja Velimirovića, bilo nas je sedmoro : jedan čovek, četiri žene i dva dečaka-moj sin i jos jedan dečak njegovih godina, Marko, sin jedne žene sa Manjače koja živi u Vankuveru od 1997 godine. Otac Desimir je blagoslovio nas rad i otišao drugim poslom. Ja sam pre nekolikog vremena, oko godinu dana, pitala Oca Desimira da se oformi jedna grupica ljudi-koji bi se bavila duhovnim životom mladih ljudi, koji više nisu deca, ali su mladi i nisu utvrđeni dovoljno u veri, ili pak jesu, pa hoće da se više tako približe između sebe i da imaju jednu osnovu, podršku i vođstvo kroz crkvu i neke ljude koji će se o tome više brinuti i biti u tome više iskusni.

U toj našoj grupi, ja sam predložila da počnemo mi, stariji da se malo između sebe poučimo a onda ko bude bio najjači duhovno da nastavi da radi sa mlađima. Ja sam takođe predložila da počnemo od proučavanja Žitija Svetih, kao našeg pravoslavnog puta - metodičkog i poučnog i da se to dalje produbljuje i tako. Trebamo se uskoro sastati da pričamo o Svetom Savi, samo ne znam kada. O ispovedanju i pričešćivanju sam čitala iz različitih duhovnih knjiga a i sa web site Slavoslavlje koji je baš pre neki dan objavio članak na tu temu. Javi se opet, Zbogom Dubravka i Mihailo Vankuver, Kanada, 03.12.2008 godine.



Komentar i savjeti brata Mile Stankovića iz Velikog Gradišta na tekst o vjeronauci za odrasle, objavljen na sajtu Man.Lepavina.

Ma to je fenomenalno, sestro moja, zaista! Eto, ako ti nesto znaci ja te podrzavam 100% u tome sto pokusavas da uradis i molim se Bogu da On blagoslovi taj poduhvat u koji si se upustila. To je zaista jako vazno za nas narod a mislim da kod nas u crkvi nije zastupljeno ni priblizno onoliko koliko bi trebalo. Ne znam kakva je situacija u tvom kraju ali mogu ti reci da je ovde kod mene stanje po tom pitanju u narodu, blago receno, katastrofalno. Tuzno je da se ovde svi izjasnjavaju kao pravoslavni a 90% ljudi bukvalno pojma nema o Pravoslavnoj veri. Uz casne izuzetke ljudi koji su zaista Crkveni i koji su redovni na Liturgiji, kod ostatka naroda stanje je ocajno. Pa sta da ti kazem, navescu ti primer jednog poznatog srbijanskog politicara koji je izuzetno obrazovan covek, doktor prava, koji je u jednoj TV emisiji, gledao sam to svojim ocima, citavo vece govorio o tome kako je veoma religiozan, kako je "veliki" pravoslavac, kako od malih nogu ide u Crkvu itd itd... da bi negde pred kraj emisije rekao kako veruje u reinkarnaciju i kako zna da je u prethodnom zivotu ziveo negde u Grckoj, rekao je cak i u kom mestu!!!

E, mozes misliti sta onda o pravoslavlju zna neki obican prosecan mali covek kad ovako, izvini na izrazu, lupeta jedan doktor nauka koji "celog zivota ide u Crkvu"! I zaista je nasem narodu potrebno da bude sto vise ovakvih sabranja kakva ti pokusavas da organizujes. Cinjenica je da je ovih zadnjih 50-ak godina pod komunizmom ostavilo strasne posledice na nas narod u smislu poznavanja svoje hriscanske pravoslavne vere i vezanosti za Crkvu svoju ali dobro, sada Crkva ima vise slobode pa ako bude i vise volje medju nama samima, i vise ljudi kao ti, dace Bog da bude i nekih pomaka u tom pogledu. Ispricacu ti ukratko moje iskustvo vezano za to. Posto i ja slicno razmisljam kao i ti po pitanju misionarenja, i posto sam razmisljao sta moze da se preduzme po tom pitanju, dodje meni u glavu negde na jesen prosle godine identicna misao kao i tebi, da organizujemo predavanja o veri. E sad, posto sam ja relativno kratko u Crkvi, oko dve godine otprilike,( u to vreme sam bio tek godinu dana), mislim da sam ti to i pomenuo, bilo mi je pomalo nelagodno da ja pokrecem to pitanje kod svestenika i ostalih. Mislio sam, sad ce ljudi reci: sta hoce sad ovaj, tek je dosao u Crkvu a vec vodi glavnu rec; pa sam pricao sa jednim bratom koji je vec dugo u Crkvi, predlozio mu to, i tu smo se bas nasli jer je i on razmisljao slicno.

Onda sam ga terao da on razgovara sa nasim svestenicima, posto ih ima dva, otac Milan i otac Pedja, i da vidi sta moze da se uradi po tom pitanju. I hvala Bogu, sve je islo glatko, dogovorili se da predavanja drze njih dvojica zajedno u Crkvenim prostorijama, da to bude neka vrsta veronauke za odrasle, s tim sto to ne bi bila predavanja klasicnog tipa nego vise neka vrsta druzenja, neka vrsta duhovnih razgovora u kojima bi svestenici odrzali predavanje na odredjenu temu od recimo nekih pola sata a onda bi prisutni razgovarali o temi, postavljali pitanja o onome sto ih interesuje vezano za temu a i vezano za neke aktuele dogadjaje u Crkvi i slicno. Dogovor je bio da se ti duhovni razgovori, tako smo ih zvali, odrzavaju svake subote posle vecernje. I tako je i bilo. Lepo ti mi u subotu odemo na vecernje, pomolimo se Bogu, pa onda na "duhovne razgovore".

Lepota. Pozivali smo i svoje prijatelje, ljude koji nisu bas Crkveni, da dodju, da cuju, vide... i dolazili su ljudi... mada, moram ti priznati da interesovanje nije bilo bas sjajno. Skoro uvek nas je bilo dvanaestoro. Mi smo se salili da smo 12 apostola. :-) A i Gospod je sa nama tu, pa sta nam vise treba! Bio je dogovor da tematski obradjujemo Svetu Liturgiju. I tako smo i radili. To moze da bude predlog i za tebe i tvog svestenika jer to je odlicna polazna tacka s obzirom da je u Liturgiji sabrana sva Hristova nauka. Tu je citava hriscanska vera. I nema ni jedne tacke hriscanskog verovanja koja nije sadrzana u Liturgiji. I plan je bio da se kroz objasnjavanje Liturgije, kroz sve svestene radnje koje se obavljaju, kroz obrede, molitve, pojanje, Oce nas, Simvol vere, sve, sve, iznese kompletno Hriscansko ucenje i vera.

Uostalom, pomisli samo koliko se predavanja moze odrzati samo na temu Simvola vere, koji je samo mali deo Liturgije! Ne znam, ako ti se ovo dopada mozes da predlozis svesteniku pa da i vi tako radite. Uglavnom, mi smo tako poceli sa proskomidijom, pa Liturgija oglasenih, blazenstva itd itd, i to je tako islo dva meseca, odrzano je nekih 7-8 predavanja i bilo je odlicno, a onda...onda je dosla zima. I posto nismo imali ogreva u tim prostorijama koje nam je inace opstina dala na koriscenje, posto svoje nemamo, i posto je sezona slava bila u jeku pa su svestenici imali puno posla, to je sve nekako prestalo. I na tome se zavrsilo. Za sada. Kad je doslo prolece niko se od nas nije setio da ponovo pokrene sve to, pa je proslo i leto, pa i jesen, zima pocinje pa sad vise i nema smisla ista zapocinjati, zbog hladnoce. I to je nasa krivica. Jedina dobra stvar u svemu je to sto sada zidamo parohijski dom odmah pored Crkve, u porti, i on bi trebao da bude osposobljen za upotrebu do proleca tako da cemo tada imati svoju prostoriju u kojoj cemo moci da sve to organizujemo.

A i ja sam se sad vec "odomacio" u Crkvi pa mogu slobodno da "pritiskam" svestenike da to sve ponovo pokrenemo. :-) A ni njima nije bas lako, imaju puno obaveza, tako da im im to dodje ponekad i previse, ali dobro, dace Bog snage i za takve stvari. Eto, to je moje iskustvo, sestro, oprosti na opsirnosti, nadam se da te nisam udavio. Mile Stanković, Veliko Gradište, 23.11.2008.

VERONAUKA U KANADI

U jednom našem Pravoslavnom Hramu, HRAMU SABORA SRPSKIH SVETITELJA u Totontu-Misisaga, daleko,daleko od svoje Otadžbine vjerni narod sa svojim sveštenstvom uznoseći molitve za spas duša svojih , uporedo brine o ispravnom ispovedanju vere držeći školu VERONAUKE ZA ODRASLE I VERONAUKU ZA DECU .



Hram Sabora Srpskih Svetitelja, Toronto

Inserte sa časova VERONAUKE ZA ODRASLE možete pogledati na You Tube : 1. http://www.youtube.com/watch?v=gYRXaB9gMSM 2. http://www.youtube.com/watch?v=2cO2Jx3Be7w 3. http://www.youtube.com/watch?v=mOEHhjQmMbo Preuzeto sa sajta: http://sabornik.com/

NAŠE ČETVRTO SABRANJE

Blagoslovite, oče Gavrilo, sinoć smo gotovo ispunili veliku salu kod crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Banjoj Luci. Bilo je između 40 i 50 osoba. To pokazuje da imamo veliku želju za riječju Božjom i naukom Hristovom. Dali smo podršku ocu Dragi, a i pokazali našim pastirima da postoji velika želja i glad za živom riječju .

Brat Stamenko i Siniša su napravili pravi bisokop, tako da je i tehnički bilo savršeno. Gledali smo film o svetom Serafimu Sarovskom, velikom ruskom svetitelju koji nam je svima drag. Jedna moja drugarica s posla, koja još uvijek nije redovna u crkvi i do sada nije ništa znala o svetom Serafimu Sarovskom, oduševljena je filmom.

Otac Drago nam se poslije projekcije filma kratko obratio.Rekao je da ćemo na sledećim okupljanjima imati više živu riječ, možda opet pogledati neki film, a govorićemo i na teme iz dogmatike ili asketike. Dosta ljudi je pitalo kojim danima su ova naša okupljanja i kada će sledeći put opet biti. Slava Bogu za ovoliki broj ljudi na našem 4-tom sabranju. Hvala na Vašoj podršci koja je sigurno pomogla da dođe ovoliki broj ljudi. A i mi smo obavijestili više ljudi ovaj put.

Pozdravlja Vas sestra Tatjana u Banja Luci na dan svetog Jovana Zlatoustog,26.11.2008



O FOTOGRAFIJAMA SA SABRANJA



Projekcija filma o sv.Serafimu Sarovskom

Evo me opet oče Gavrilo, brat Stamenko je i meni poslao fotografije sa sabranja.Samo da Vam kažem da su fotografije koje su osvetljene slikane prije nego sto su svi ljudi došli. Šteta što je samo par fotografija kad su svi bili prisutni , jer bi se vidjelo kako je sala bila puna.Na većini ovih fotografija to se ne vidi.Ali neki utisak se može steći i sa njih.

Brat Peđa me je pitao da li ste odgovorili ono nase putovanje na Vavedenje.Ja sam rekla da ste objavili to pitanje, ali niste ništa odgovorili.Otac Drago nije siguran i misli da neće moći da putuje zbog škole, a kaže da je i sve kredite potrošio.Ja sam ga pitala može li neko drugi da ga zamijeni, a on kaže,to bi morao biti neko iz druge škole, a djeca ga ne poznaju, tako da ni to nije zgodno. On bi lakše mogao da dođe za vikend u Lepavinu i volio bi da to bude sa autobusom, sa vjernicima.

Ne znam koji je tekst brat Stamenko dao ocu Dragu da pročita, ali dobro je što ste to Vi blagoslovili.Oba ona teksta što ste objavili juče i neki dan , trebalo bi da pročitaju naši sveštenici.

Pozdravlja Vas sestra Tatjana u Banja Luci 27.11.2008



NAŠE TREĆE SABRANJE

Blagoslovite oče Gavrilo sinoć smo u sali kod crkve Rođenja Presvete Bogorodice na Rebrovcu (Banja Luka) imali naše treće sabranje. Ovaj put, obavijestila sam još i sestre koje nisam ranije, tako da nas je sad bilo jedanaest. Nažalost, neke sestre od ranije bile su spriječene, i nisu prisustvovale ovom druženju. Otac Drago mi je predložio da kao i na prošlom sabranju ponovo pogledamo neki film, ali kako nam se svidjelo kako on govori (mojoj mami naročito), zamolila sam ga da ovaj put ne puštamo film, već da nam se on obrati.

Pitao me je da li postoji neka tema koja nas naročito interesuje? Sjetila sam se da je jedna sestra, poslije gledanja filma sa ocem Joilom, izjavila da se sad neće skoro pričestiti, jer je u tom filmu otac Joilo rekao da treba svaki grijeh da ispovjedamo i to da navedemo kako smo ga učinili. Npr. ne možemo samo da kažemo: “Bludno smo sagriješili!”, nego:“Sagriješili smo s tim i tim!” Ta sestra mi je rekla:”Kako ću ja ocu Dragi da ispovijedim tako neki bludni grijeh, pa on meni može biti sin?". Zato sam to i spomenula ocu Dragi i rekla mu da ljude zbunjuje kako da ispovjede bludni grijeh, te da nam objasni da je sveštenik tu samo svjedok, a da se ispovijedaju Bogu. Otac Drago je odlučio da tema jučerašnjeg sabranja bude ispovijest i pričest. I tako je prvo pričao o ispovijesti. Na početku je istorijski objašnjavao od kada se ljudi ispovijedaju i kako još u Starom Zavjetu piše kako su ljudi ispovijedali grijehe i kako je ispovijest hrišćana prvo bila javna, pa onda tajna. Ukratko je objasnio odkad je hrišćanstvo postalo državna vjera u Vizantiji i kako i zašto je došlo do toga da ispovijest postane tajna .

Rekao je i kako nam je zbog sujete i gordosti teško da se ispovijedimo. Pričao je i o Svetom Pričešću i da li treba često ili rijetko da se pričešćujemo, pa je citirao Patrijarha Pavla koji je rekao: "Nisu u pravu ni jedni ni drugi, nego ako je čovjek dostojan može svaki dan da se pričešćuje, a ako ne pazi na sebe, nikada!”(tu je Patrijarh citirao Sv.Jovana Zlatoustog). Otac Drago je spomenuo je da se njemu lično sviđa stav Svetog Simeona Solunskog, koji je rekao da ne treba da prođe 40 dana, a da se hrišćani ne pričeste. “Dobro je često se pričešćivati” , kaže otac Drago, “ali se mora paziti na život i pitati duhovnika, te imati blagoslov od duhovnika ili sveštenika za to.”

A što se tiče ispovijesti, on je rekao da se može otići i kod nekog starijeg, iskusnijeg monaha, npr.kod oca Save ili Vas, ili oca Joila ili drugih otaca, pa se detaljno ispovijediti, ako neko nema povjerenja u sveštenika. Bilo je veoma korisno za sve nas, jer svi smo mi preskočili neke razrede u hrišćanskom vaspitanju. A da ne kažem koliko je bilo korisno za moga tatu, koji o mnogim stvarima o kojim je govorio otac Drago ne zna, jer ga niko nikad nije učio, a ima 71 godinu. Mislim da je to veoma korisno i za neke naše sestre hrišćanke iz crkve, koje misle za sebe da dosta znaju.

Ovaj put, na našem sabranju smo imali i sreću, jer je počela sezona grijanja, tako da nam je, za razliku od prethodnog puta, bilo toplo u sali. Prvi put je bilo jako hladno, a sala je velika, pa smo svi bili malo zabrinuti kako ćemo se zagrijati. Kad ono: mi došli u salu, a svi radijatori topli! Tako nas je i Gospod malo podržao. Skuvali smo i čaj i podjelili ga sa svima. Jedna sestra, starija žena, pitala je oca Dragu da li se možemo malo češće sastajati, a on se nasmijao i rekao: "Pa vi mozete, a sa sveštenikom...." Nije rekao još ništa definitivno. “Za sljedeći put”, kaže “dogovorićemo se!”

Ovaj put nas je bilo jedanaest, a bilo bi nas sigurno i više kad bi bilo javno obavještenje. Jedna žena je rekla da će reći još nekim svojim drugaricama da dođu. Poželjno bi bilo da dolaze ljudi koji tek treba da budu crkveni, ali kako da dopremo do njih? Otac Drago je blagog rasopoloženja i nije nervozan (još), što je isto dobro. Mogu reći da su ljudi juče bili zadovoljni i da im se svidjelo. Hvala za Vašu podršku i molitve. Pozdrav od sestre Tatjane i pomenite nas pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, ne bi li i nas Gospod pomilovao. Tekst i fotografije: sestra Tatjana Kremenović U Banja Luci na dan Svetog Kralja Milutina , 12.11.2008.

Obavijest: Otac Drago i sestra Tatjana će uskoro organizovati novo sabranje “Vjeronauka za odrasle “ u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice na Rebrovcu , pa molimo sve koji su zainteresovani da se jave na mob. telefon sestri Tatjani 065-731-572 kako bi dobili informacije o vremenu održavanja. Da Gospod blagoslovi i Vladika Jefrem da bude blagoslova i uspeha, o.Dragi volju i snage da kao dobar pastir sabere svoju duhovnu pastvu i sestri Tatjani u misionarskom radu među vernim narodom(o.Gavrilo)



ODGOVOR OCA GAVRILA SESTRI TATJANI

Bog blagoslovio oče Drago, i sestra Tatjana! Pokrenuvši sabranje "Vjeronauka za odrasle" i to baš u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice zajedno sa 11 sestara, vi svedočite najpre ljubav, i ja sam u nadi da ce i stub vere vaše Eparhije, Vladika Jefrem i celi sveštenički red blagovremeno podržati vaš vrlinski trud, jer na osnovu obavesti sestre Tatjane, kao i njenih izlaganja o živim primerima ljudi koji su skoro duhovno umrli, ili skrenuli s puta ili se našli zatečeni u burama žitejskog mora, mi vidimo da su ovakva sabranja i poduhvati nasušna potreba našeg naroda, koji je celovito gledano još ipak daleko od izlaska iz kolektivne duhovne krize. Kao hrišćani i kao oni, koji bi pre svega trebalo da vole, mi smo obavezni da brinemo o svima, o starima, mladima, bednima, udovicama, deci...

Mnogi ponekad pomišljaju da današnjoj starijoj i srednjoj generaciji teško može da se pomogne puno, jer su tu već neki desetljećima okoštali stavovi i da je proces pogrešnog formiranja tu toliko daleko otišao, te da ne treba možda uzalud gubiti energiju. Ali nije takav stav pravilan, anđeli se ne raduju tome da ma koja duša propadne. Svakodnevno nama se javljaju ljudi srednje i starije generacije npr. u strašnim mukama, a oni nam se javljaju ne samo kao nemoćni i nevoljni, vec i kao svemoćni Glas Božiji. Vi, oče Drago i draga sestro Tatjana, se niste oglušili na taj glas. Vi, koji ste baš tamo, gde treba, u Banja Luci, u centru Republike Srpske odakle ne samo moraju da dolaze ekonomski i politički, vec pre svega bi trebali i duhovni impulsi našem rodu da dolaze, pokrenuli ste koncept ovih sabranja, i time pokazujete i dajete jedan dobar primer iz duhovnog centra i onima koji tek začinju ili treba da začnu ovakva i slična sabranja na svim prostorima gde živi pravoslavni rod naš, da malo stado sestara ili jedna sestra i sveštenik koji se unese svežine u uhodani parohijskog život, da takav jedan sveštenik sa sestrama okupljenim u ljubavi i milosrđu mogu da pokrenu svoja srca pre svega, pa zatim i srca i duše svih da Slave Gospoda Spasitelja i da daju jedan uzor i primer svima kako bi trebalo raditi svuda gde ima ljudi i gde ima ljubavi i obraza još i sastradavanja i gde ima muke i gde je potrebna pomoć da bi nam svima Gospod Bog pomogao, jer ako jedan pati, svi pate, ako spasimo jednoga, možda spasimo sve. Arhimandrit Gavrilo (Vučković) , Manastir Lepavina 13.11.2008



ODGOVOR SESTRE TATJANE OCU GAVRILU

Blagoslovite oče Gavrilo, sad sam upravo pročitala Vaš odgovor na sajtu. Javio mi je brat S… da ste mu rekli da ga pročitam. Odgovor je zaista divan i hvala Vam na njemu. Hvala Vam još jednom što nas utvrđujete na pravom putu. Ja sam tekst koji ste danas objavili na sajtu (moje pismo Vama),pokazala jednoj sestri iz naše crkve i njenom mužu. Reakcije su jako pozitivne, sviđa im se što je iskreno, a ponegdje i smiješno (ali istinito). Obično se trudimo da biramo neke posebne riječi, ljudi se trude da nešto napišu nekim posebnim riječima, a ja sam iz svog iskustva zaključila da je sve najbolje jednostavno i obično.

Tomi Dačkoviću, bratu iz Beograda, koji takođe pokušava da radi na polju misionarenja, a koji želi da štampa jednu knjižicu o vjeronauci i Sv.Liturgiji, poslala sam link sa manastirskog sajta o našem sabranju. On je oduševljen tekstom ,kaže da je topao i iskreno napisan i da se čovjek zato može poistovijeti s tim. Rekao je i da bi volio da je sjedio negdje u ćošku na tom našem sabranju . Nasmijao se na ono što sam napisala "da otac Drago nije nervozan (još)". Baš sam se iznenadila toliko pozitivnoj reakciji. Brat mi je dao još neke ideje , savjete i pitanja , jer sam mu rekla da je svaki savjet dobrodošao.

Oče Gavrilo, ljudi se oduševljavaju nekim običnim stvarima, jer je danas sve postalo izvještačeno i mislimo da sve mora biti komplikovano. Eto, samo sam to htjela ukratko da Vam napišem (došla sam u internet klub da pročitam Vaš odgovor) . Brat S… se ponudio da pomogne oko misionarenja i doći će u našu crkvu Sv.Vasilija Ostroškog u nedjelju, ako Bog da. Rekla sam mu da može da pozove što više ljudi na vjeronauku, kad je zakažemo. Pozdravlja Vas sestra Tatjana i još jednom Vam hvala! 13.11.2008 god.



NAŠE DRUGO SABRANJE-DUHOVNI RAZGOVORI, VJERONAUKA ZA ODRASLE

Blagoslovite oče Gavrilo, juče smo imali naše drugo sabranje, vjeronauku za odrasle. Opet sam pozvala oca Dragu i kad smo se dogovorili za dan okupljanja, obavijestila sam neke ljude koje znam da bi voljeli da dođu. Bilo nas je ukupno devet (sa mojom porodicom koju čine četiri člana). Otac Drago je donio svoj prenosni računar-laptop i pustio nam snimak, DVD sa ocem Joilom koji govori o krštenju, o ispovijesti,o svetoj Tajni Jeleosvećenja (otac Joil kaže da ako se čovjek ispovijedi kako treba, ova tajna je uspješna u 100 % slučajeva), o abortusima, o pušenju, o lažnim ljekarima-gatarama, vračarama, bioenergetičarima. Bilo je zanimljivo, naročito je dobro ono što su ljudi čuli o ispovijesti, jer mnogi ne znaju koliko je ona važna. U filmu otac Joil priča, kako je jedan prozorljivi starac vidio kako, kad čovjek ispovijedi grijeh, jedna mala zmija izađe iz usta, zakoprca se i ugine. Ali kad čovjek ne ispovijedi grijeh, jedna velika zmija malo pomoli glavu i vrati se unutra, u čovjeka.

To je veoma slikovito rečeno i dobro za zapamtiti. Poučno je što je otac Drago pustio snimak oca Joila. Komentarisao ga je i sa osmjehom kaže da on veoma cijeni oca Joila kao duhovnika, ali misli da je Bog možda ipak milostiviji (ogradio se da je to njegovo mišljenje). Otac Drago se još ustručava da odredi tačan datum kada bi organizovali našu sljedeću vjeronauku za odrasle. Ovo je za sad samo interno, kad se ja dogovorim s njim, pa obavijestim telefonom one koje mislim da bi došli (a koje ja poznajem), uglavnom iz naše parohije. Sigurno bi još dosta ljudi došlo kad bi otac Drago stavio obavještenje pred crkvu o našem sabranju. Rekao mi je da ćemo sledeći put, na oglasnu tablu ispred naše crkve sv.Vasilija Ostroškog, staviti obavijest o sastanku.

Poslije naše vjeronauke za odrasle, dala sam o.Dragi Vaše pismo koje ste mi napisali preko interneta, sa našeg prvog sabranja, u kojem pozdravljate oca Dragu i pominjete ga još dva puta. Željela sam da ga malo ohrabrim, te da vidi da ima Vaš blagoslov, jer svima nam dobro dođe ohrabrenje. Odnio je kući da ga pročita (ja sam pismo odštamapala). Otac Drago voli da se čitaju akatisti, on sam čita akatiste i kaže da bi bilo dobro da se uvede da se redovno održava negdje u Banjaluci Sveta Tajna Jeleosvećenja. On je uvijek blagog raspoloženja. Drago mi je da se desilo to naše drugo sabranje. Sad sam bila malo manje opterećena nego prvi put. Stalo mi je da to uspije i da se svidi ljudima. Sad vidim da im se sviđa i hoće da čuju što više duhovnih misli i razgovora, a nažalost za to nemaju baš priliku.

Daće Bog da ovo zaživi.Velika je stvar kad nam otac Drago kaže iz svog i iz svešteničkog iskustva, razne stvari i primjere iz života. On zna mnogo toga i ima razna iskustva, jer je rodom iz druge eparhije, a studirao je u Beogradu, pa su mu poznate i neke stvari od tamo.A kako mu je otac sveštenik (službuje u Obudovcu), ima iskustva i s te strane. Rođeni brat oca Drage je takođe sveštenik u Banjaluci. Otac Drago mi je rekao da se njegov otac, ovih dana sprema sa svojim poklonicima da dođe kod Vas u Manastir Lepavinu. Nije siguran da li će to biti u nedelju ili u ponedeljak, na dan Vaše slave Svete Petke.

On se zove Milan, pa eto, da znate da se spremaju da dođu kod Vas. Predložila sam ocu Dragi da bismo i mi mogli da organizujemo pokloničko putovanje u Lepavinu. Hvala za podršku, oče Gavrilo! Uhvatila sam se za ono Vaše pismo, ne bi li pojačala malo razmišljanje oca Drage o potrebi vjeronauke za odrasle i o njenoj koristi za nas. Pročitala sam danas kako ste Vi misionarili po svojoj parohiji i išli u kuće ljudi, u isto vrijeme kada su išli i sektaši. To je odgovor na ono moje pitanje-o načinu misionarenja u pravoslavnoj crkvi. Ja isto mislim kao i Vi! Pozdravljam Vas i unaprijed Vam čestitam dan Vaše slave Svete Petke. Blagoslovite oče Gavrilo. Tekst: sestra Tatjana Kremenović U Banja Luci na Svetog apostola Filipa, 24.11.2008 god.



BRAT PEĐA - O RAZGOVORU SA VAMA "VJERONAUKA ZA ODRASLE"

Blagoslovite oče Gavrilo, juče sam razgovarala sa bratom Peđom u našoj crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, koja je pod upravom Crkve u Rebrovcu. Brat Peđa me je dočekao u crkvi, kad sam pošla da mu dam imena za proskomidiju. Želio mi je ispričati kako mu je bilo u posjeti manastiru Lepavina , pa mi reče :" Kako ti meni nisi rekla da kontaktiraš sa ocem Gavrilom?" Odgovorih mu:" Pa, nekad mu pišem." Rekao mi je da ste ga Vi pitali "Kako mi nisi rekao da si iz rebrovačke parohije?", da li poznaje sestru Tatjanu i kojim se danima održava vjeronauka (to me je prvo pitao). Odgovorila sam mu:"Pa još nije ni određen dan".Možda ste Vi to i pretpostavljali, ali ste htjeli da naglasite da je važno da se odredi dan u sedmici kojim će se redovno održavati vjeronauka, mislim da je to važno. To još nismo odredili, između ostalog zbog obaveza oca Drage i njegovog čestog putovanja u Obudovac i Beograd, gdje vozi majku na bolničke preglede, te njegovih obaveza u školi, gdje predaje vjeronauku. Majka mu je dosta bolesna, nadam se da će joj biti bolje i da će otac Drago biti slobodniji.

U sedmici kad o.Drago radi poslije podne u školi, ne može da stigne da nam drži vjeronauku za odrasle. Za sad se dogovaramo da nam drži vjeronauku jedan dan poslije večernje službe, samo one sedmice kad predaje jutarnju smjenu u školi. Dogovorili smo se da ga nazovem i po dogovoru s njim obavijestim telefonom ljude iz naše crkve koje poznajem. Brat Peđa mi je rekao da imamo Vaš blagoslov i da treba da budem uporna u ovome što sam pokrenula, pa da to, uz Božiju pomoć, zaživi.Rekao je da ima dosta zainteresovanih i u drugim parohijama, samo kad bi ljudi znali termin održavanja. Za sada još nismo stavljali nikakvu obavijest na crkvama. Brat Peđa mi je spomenuo kako ste rekli da bismo trebali da tražimo blagoslov od vladike Jefrema . Pitala sam ga:"Ko treba da traži blagoslov, ja ili otac Drago?"

On nije baš bio siguran u odgovor. Objasnila sam bratu Peđi kako je o.Dragi majka bolesna i da su to iskušenja , a on mi predloži da pitam oca Krstana da drži vjeronauku , međutim o.Krstan je rekao da nema ni pet minuta vremena. Ja znam da je otac Drago pitao vladiku da se održava akatist Svetom Vasiliju Ostroškom, ali nije dobio blagoslov za to. Kod nas u Banjaluci, se održava akatist Svetom Platonu banjalučkom, srijedom u crkvi Svete Trojice.Četvrtkom je akatist Ikoni Bogorodice Mlekopitateljice u crkvi na Petričevcu, a petkom je akatist Svetoj Petki u crkvi Svete Trojice. Čini mi se da je brat Peđa rekao da biste Vi voljeli da otac Drago i ja jednog radnog dan posjetimo Manastir.Lepavinu. Mislim da o.Drago zbog obaveza ne može izostajati radnim danom (vjerovatno zbog vjeronauke, jer je vladika strog što se tiče vjeronauke u školama, to se mora obavljati), iako bi bilo dobro kad bi mogao doći u manastir Lepavinu i porazgovarati sa Vama. Peđa mi je još rekao kako ste napomenuli da na sajtu Manastira Lepavina ima lijepih tekstova prevedenih sa ruskog jezika.

Rekao mi je da se osjetio počastvovanim sjedeći na čelu stola sa sveštenicima i da ste bili , kako on kaže, najbolje raspoloženi od kako on dolazi u Manastir Lepavinu. Meni je drago zbog njega, jer volonterski pomaže u Crkvi već duže vrijeme. Ima još dosta stvari da Vas pitam u vezi vjeronauke za odrasle. Mnoge sestre nagovaraju me da ja pitam sveštenika: "Pitaj ga , pitaj ga kad će biti opet vjeronauka!" Ne usuđuje se same da pitaju, a vidim da im se jako sviđa. Pitala bih Vas ko je po Vama dobar sveštenik za održavanje vjeronauke. Da li je dobro da bude samo jedan sveštenik ili može da bude više njih? Pomislila sam da će možda jedan sveštenik imati svoj način razmišljanja, a drugi sveštenik svoj, drugačiji način, pa da se ljudi ne zbune tim razlikama. Postoji jedan sveštenik koji se sam ponudio da predaje vjeronauku. Mislim da je on sada u penziji i ne znam koliko bi to bilo dobro, jer mi se čini da nerazumljivo priča, pa je teško uhvatiti poentu.

A ja ne znam koliko bi to bilo dobro. Mozda bih trebala malo više razgovarati s njim da bih dobila bolji utisak. Pozdravlja Vas sestra Tatjana i hvala Vam P.S. Sad u nedelju, u strahu da ne budem previše dosadna, nisam pitala o.Dragu da postavimo obavijest o vjeronauci za odrasle ispred crkava (a trebala sam!). Još nešto, brat Peđa je rekao da bi volio da organizuje putovanje u manastir Lepavinu na Vavedenje , sa sveštenikom u pratnji. Našao bi neki manji autobús i naplatio samo toliko da može da plati vozača. On kaze da ne želi da zarađuje na tim putovanjima! Tekst: sestra Tatjana Kremenović



VJERONAUKA ZA ODRASLE- ČETVRTO SABRANJE BIĆE U SRIJEDU

Blagoslovite oče Gavrilo, juče smo utvrdili sa ocem Dragom da će vjeronauka biti u srijedu u 19 časova u sali iza Rebrovačke crkve. On je već i sam rekao to nama sestrama koje smo se skupile oko njega u Crkvi. A kad sam ga pitala da li mogu da obavještavam ljude, on je rekao da mogu. I rekao je da će on doći 15 minuta ranije da sve pripremi. Odlučio je da se pogleda film o Svetom Serafimu Sarovskom. Film je zaista lijep za gledanje, ja sam ga gledala. Brat Peđa je juče spominjao sestrama poslije Liturgije da bi on organizovao put u Lepavinu na Vavedenje i da ćemo možda, ako Bog da doći i otac Drago i ja.

Otac Drago nije ništa zasigurno rekao, jer ne zna hoće li moći biti slobodan za Vavedenje, zbog vjeronauke u školi. Možda će tražiti da ga neko zamijeni. Ja ću isto tražiti slobodan dan na poslu.Nadam se da ću dobiti. Ali vi recite da li dajete blagoslov da dođemo . I brat Peđa je zamolio da tražim blagoslov od vas .On ne zna da li će skupiti dovoljno putnika, rekao je ako ne skupi da će sastaviti putnike sa Branom, u jedan autobus. Rekla sam i Peđi da dođe na vjeronauku, ako bude mogao , u srijedu. Ja mislim da bi brat Peđa sad dao život za vas, poslije onoga kako ste ga lijepo dočekali i kako ste mu ukazali pažnju i poštovanje. Sad sav sretan ide po crkvi i svima se ljubazno obraća.I inače je bio ljubazan, ali sada sve leti. I puno Vas je pozdravio brat Peđa.

A otac Drago je bio jako ljubazan s nama sestrama juče poslije svete Liturgije. Majka mu je juče trebala doći u Banjaluku na preglede srca i pluća, a danas se trebala vratiti u Obudovac. Pozdravlja vas sestra Tatjana U Banja Luci 24.11.2008 na dan Sv.kralja Stefana Dečanskog

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA:

http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/galerija/category/C40