Status

ЗАШТО СВАКИ ЧОВЕК ТРЕБА ДА БУДЕ ПОКОРАН ВИШИМ ВЛАСТИМА       A-   A+  

Бог благословио браћо и сестре! Тематско питање за данашњу трибину:

Тема је као предлог за трибину дошло из Русије са Факултета за православну културу и командовање при Војној академији ракетних снага стратешке намене "Петар Велики", од заменика декана доцент Константина Сергејева, који са занимањем прати манастирски сајт и мој профил на Фејсбуку, а посебно ову трибину.

МЕДЈУСОБНИ ОДНОСИ У СИСТЕМУ "БОГ- НАДРЕДЈЕНИ - ПОДРЕДЈЕНИ"

Уколико се сви медјусобни односи медју људима истовремено огледају не само у природној и социјално-културној, већ и у духовној сфери живота, то ће се очигледно и уз веома тешке последице, субјективна решенја и оцене испољити у узајамним односима Надредјеног и Подредјеног, старијег и младјег, богатог и сиромашног, учитеља и ученика, мужа и жене, родитеља и деце.

Надредјени је човек, који може и да погреши и чак да учини не баш разумне поступке. То ипак није повод за Потчинјеног да не буде покоран, да оговара, да неаргументовано упућује критику на нјегов рачун, јер, то неће бити угодно Богу.
"Свака душа да буде покорна вишим властима, јер нема власти која није од Бога; јер свака власт је одредјена од Бога. Тако онај, који се противи власти, противи се Божијем устројству . И онај, који се противи власти навлачи на себе осуду". (Јевандјеље, Рим. 13:1-2)

Да бисмо схватили суштину овог духовног Божијег закона у узајамним односима надредјеног и подредјеног, на слици 1 погледаћемо приказ уопштених модела кибернетичких система у виду графичке схеме духовних узајамних односа:

а) "БОГ - НАДРЕДЈЕНИ"; б) "БОГ- ПОДРЕДЈЕНИ" ;

в) "НАДРЕДЈЕНИ - ПОДРЕДЈЕНИ"

У духовном свету, Божије управљанје надредјеним (сл. 1), остварује се директном везом у смеру Бог - Надредјени, а реакција Надредјеног ка Богу, остварује се супротним смером од Надредјеног ка Богу.

Аналогно се остварује Божије управљанје Подредјеним (Сл.1 б) и управљанје Надредјеног Подредјеним (Сл. 1 в). Како следи из сл. 1, сваки од три субјекта (Б), (Н) и (П) има парну везу са два друга субјекта. Односно, у складу са Сл. 1 (а) и (б), "БОГ" (Б) има и директну и супротну везу са "Надредјеним" (Н) и "Подредјеним" (П). Овде треба да погледамо Сл. 1 (б) и ( в) "Подредјени" је повезан са "Богом" и "Надредјеним", а "Надредјени" - са "Богом" и "Подредјеним". Спајајући у паровима исте објекте (приказане испрекиданим линијама), односи измедју "Бога", "Надредјеног" и "Подредјеног" могу да се представе у виду прелазне схеме (сл.2),а затим и у виду коначне потпуно затворене графичке схеме, која одражава духовне везе у затвореном кибернетичком систему " БОГ - НАДРЕДЈЕНИ - ПОДРЕДЈЕНИ" (СЛ. 3).

Није тешко схватити , да се духовни узајамни односи Бога и Подредјеног у потпуно везаном, затвореном кибернетичком систему "БОГ-Надредјени-Подредјени" (сл.3) разликује од узајамних односа у систему "БОГ-ПОДРЕДЈЕНИ" (сл.1 б). Ако је у систему "БОГ-ПОДРЕДЈЕНИ" директна веза полазила од Бога ка човеку, то је у потпуно везаном систему "БОГ-НАДРЕДЈЕНИ-ПОДРЕДЈЕНИ", она прешла ка човеку. Односно у потпуно везаном систему код Подредјеног се јавља директна веза са Богом. Али, ако се узме у обзир, да Бог Своје диретно управљанје Човеком-Подредјеним у том систему остварује преко Надредјеног, то није тешко запазити да се код Подредјеног директна веза истовремено јавља и као супротна, уколико се посредна директна веза Бога преко Надредјеног јавља као дијагностичка.

Помоћу сличних веза човека са људима Бог показује истинско станје срца наше душе преко наших мисли, поступака и дела. Зато неподчинјаванје, оговаранје и неоснована критика на рачун надредјених, имају исту снагу као да осудјујеш Бога зато што Он преко надредјених не само да управља нама, већ нам помаже да увидимо наше страсти и грехове. Управљајући нама преко надредјених, Бог нам помаже да оценимо степен ускладјености наших помисли, дела и поступака са захтевима Божијих Закона, наведених у 10 Божијих Заповести Старог Завета и 9 Заповести блаженстава Новог Завета.

При томе, настала директна веза са Богом (сл. 3) дозвољава Подредјеном да заблагодари Богу што му је преко Надредјеног помогао да у себи увиди овај или онај порок, који му смета за нормалан однос са Надредјеним, као и да се помоли Богу да му помогне да преброди помисли и жеље, који су настали у нјеговој души, као и да му Господ помогне да постане достојан Његове Љубави (према супротној, обратној вези Бога са Човеком-Подредјеним у троструко везаном систему представљеном у Сл. 3, или према директној вези - у двоструко везном систему , сл. 1 б, у периоду ван радног времена).

Превод: Танкосава Дамјановић


Константин Сергеев:

ВЗАИМОСВЯЗИ В СИСТЕМЕ «БОГ-НАЧАЛЬНИК-ПОДЧИНЕННЫЙ»

Поскольку все взаимоотношения людей отображаются одновременно не только в природной и социально-культурной, но и в духовной сфере бытия, то весьма наглядно и с тяжелыми последствиями субъективные решения и оценки проявляются во взаимоотношениях начальника и подчиненного, старшего и младшего, богатого и бедного, учителя и ученика, мужа и жены, родителей и детей. Начальник - это человек, он может ошибаться и даже совершать не очень умные поступки. Все это, однако, не является поводом для неподчинения, злословия, необоснованной критики в его адрес, потому что это будет неугодно Богу. "Всякая душа да будет покорна высшим властям, ибо нет власти не от Бога; существующие же власти от Бога установлены. Посему противящийся власти противится Божию установлению. А противящиеся сами навлекут на себя осуждение" (Евангелие, рим. 13:1-2).

Чтобы понять суть этого духовного закона Бога во взаимоотношениях начальника и подчиненного, рассмотрим изображенные на рис.1 обобщенные модели кибернетических систем в виде граф-схем духовных взаимоотношений: а) «БОГ-НАЧАЛЬНИК», б) «БОГ-ПОДЧИНЕННЫЙ», в) «НАЧАЛЬНИК-ПОДЧИНЕННЫЙ». В духовном мире Божественное управление начальником (см. рис. 1 а) осуществляется прямой связью от Бога к начальнику, а реакция начальника к Богу - обратной связью от начальника к Богу. Аналогично осуществляется Божественное управление подчиненным (см. рис. 1 б) и управление начальника подчиненным (см. рис. 1 в). Как следует из рис.1, каждый из трех субъектов (Б), (Н) и (П) имеет парную связь с двумя другими субъектами. То есть, в соответствии с рис. 1. а) и б), «Бог» (Б) имеет прямую и обратную связь ц «Начальником» (Н) и «Подчиненным» (П). Здесь (см. рис. 1 б, в) «Подчиненный» связан с «Богом» и «Начальником», а «Начальник» - с «Богом» и «Подчиненным». Объединяя попарно одинаковые объекты (обведенные пунктирными линиями), связи между «Богом», «Начальником» и «Подчиненным» можно представить в виде промежуточной схемы (см. рис. 2),а затем и в виде окончательной полносвязной граф-схемы, отражающей духовные взаимосвязи в замкнутой кибернетической системе «БОГ-НАЧАЛЬНИК- ПОДЧИНЕННЫЙ» (см. рис. 3).

Нетрудно заметить, что духовные взаимоотношения Бога и подчиненного в полносвязной кибернетической системе «БОГ-НАЧАЛЬНИК-ПОДЧИНЕННЫЙ» (см. рис. 3) отличаются от взаимоотношений в системе «БОГ-ПОДЧИНЕН-НЫЙ» (см. рис. 1 б). Если в системе «БОГ-ПОДЧИНЕННЫЙ» прямая связь исходила от Бога к человеку, то в полносвязной системе «БОГ-НАЧАЛЬНИК-ПОДЧИНЕННЫЙ», она перешла к человеку. Т.е. в полносвязной системе у подчиненного появляется прямая связь с Богом. Но, если учесть, что Бог свое прямое управление человеком-подчиненным в этой системе осуществляет через начальника, то не трудно заметить, что у подчиненного «появившаяся» прямая связь одновременно является и обратной, поскольку косвенная прямая связь Бога через начальника является диагностической. С помощью подобных связей человека с людьми, Бог показывает истинное состояние сердца нашей души через наши мысли, поступки и дела. Поэтому неподчинение, злословие и необоснованная критика в адрес начальников равносильны осуждению Бога за то, что Он через начальников не только управляет нами, но и помогает нам видеть наши страсти и грехи. Управляя нами через начальников, Бог помогает нам оценить степень соответствия наших помыслов, дел и поступков требованиям Божественных законов, изложенных в 10 Заповедях Божьих Ветхого Завета и 9 Заповедях блаженства Нового Завета.
При этом появившаяся прямая связь подчиненного с Богом (см. Рис. 3) позволяет починенному благодарить Бога за то, что Он помог ему через начальника увидеть в себе те или иные пороки, мешающие нормальным отношениям с начальником, а также просить у Бога помощи в преодолении проявившихся в душе помыслов и желаний, в том числе помощи стать достойным Его Любви (по обратной связи Бога с человеком-подчиненным в трехсвязной системе представленной на Рис. 3, или по прямой связи - в двухсвязной системе, см рис. 1 б), во вне рабочее время).

7 јуни 2010 год.

НАПОМЕНА: На овом месту је отворена ДУХОВНА ТРИБИНА, чији је циљ вођење дискусија о духовним темама из Православља. Теме ће бити пажљиво биране и пре отварања дискусија постављене на Трибини. Позивам Вас да свакодневно учествујете у коментарима на задату тему и тако улепшате дискусију. Расправе ван задате теме нису дозвољене. Сваки коментар, који се не буде односио на постављену тему, биће обрисан. Зато Вас молим да поштујете правила.
Свака тема на "Духовној трибини" је трајно отворена за ваше коментаре. Ако неко није стигао раније или ако има потребу да још нешто коментарише, може то учинити било када.

Препоручљиво је да приликом коментарисања на Духовној Трибини, пишете са ч,ш,ћ,ђ,ж словима, као и да пишете малим штампаним словима. Тако ћете помоћи конвертирању текста из Латинице у Ћирилицу.

о.Гаврило

Владимир Србљак Чуо сам једног монаха како Богонадахнуто говори о вези између људи и Бога. Исто тако сам чуо од свог ујака о вези измећу Бога и људи. Схватио сам из оба разговора да смо сви ми несумњиво слуге Свевишњега и да смо Њему подређени. Али, сви ми различито служимо Богу по својој слободној вољи. Неки од нас служе Богу као робови, неки као слуге, а неки као синови и кћери.

Бог је поставио надређене који могу да погреше јер су ипак само људи. И чак их и тада треба слушати и поштовати али и послушност треба да буде разумна. Јер би слепа послушност могла да буде душепогубна. На пример, свештенство укључујући и владике па и патријарха треба слушати и бити им послушан па макар и кад би у нечему грешили али све док се они не одвоје од Православне Цркве на коју сваког Васкрса зилази благодатни огањ у Јерусалиму, само на Православног првојерарха.

Саша Лазић Ако покушамо све то пренијет у нашу свакодневицу са имагинарног у реално,схватит ћемо да све то је уистину тако...сви смо добили могућност расуђивања у већој и мањој мјери,па можемо поставит темеље...учени смо да ће сватко сам са својом душом пред Светог Петра,нитко за нас неће...дар је да ми имамо надређене јер ако нешто учинимо по упути надређеног ипак је мања одговорност,а колика је тек одговорност ако нешто учинимо контра надређеном,као да смо учинили контра Богу..Надређени иако учини шта криво у тој ће мјери одговарат,а ми ћемо у својој мјери која ми се чини још и већом,јер ако у маломе нисмо послушни,како ћемо у нечем ВЕЋЕМ...Хијерархија нас кроз читав живот прати у свим порама друштва,ланац који је континуиран и води некамо,ми га требамо видјет до Небеса...не прескакат,редом по својим могућностима и даном положају,не загризи колико сажвакат не можеш...један је предједник,па министри,па предједници опћина и тим низом даље...једа патријарх,па митрополит па епископи...све има своје надређене а ГЛАВА ЈЕ ЈЕДАН ГОСПОД,ЖИВИ ВАСКРСЛИ КОЈИ БЈЕШЕ ПРЕ СВИХ ВЈЕКОВА И БИТ ЋЕ У ВЈЕКОВЕ...!!

Бојана Србљак "Дајте цару царево, а Богу Божије" речи су Господње. Оне сасвим јасно упућују на наш однос према државним властима и наш однос према Богу.
Човек који искрено верује и воли Бога труди се да поштује Божије заповести. Он нема ни потребу, а ни жељу да влада овим светом,нити у улози надредјеног према подредјеном, нити као старији према младјем, нити као муж према жени, нити као родитељ према детету....пре ће све чинити да као Господ Исус Христос "служи ближњем свом". Посланице Римљанима (13:1- 4), на које се односи ова задата тема мислим да је мало и "злоупотребљена" од оних који владају или желе да владају. Њоме они оправдају своју жељу за влашћу, а можда имају потајну потребу да и друге убеде у то своје "право" владавине од Бога им дато.

Но по неком мом расудјивању ове Јевандјељске речи из Посланице Римљанима односе се не на властодршце и властољупце, него на Хришћане првенствено. Потребно је поштовати власт, али не заменити духовне потребе земаљским. Духовни ауторитет треба да задржи своју независност у односу на државни ауторитет, који хтели ми то признати или не ипак влада СИЛОМ, а не МОРАЛНИМ ЗАКОНОМ.

Такодје и сам Исус јасно у својим речима раздваја државу од цркве.У Светом Јевандјељу по Јовану Господ каже "Царство моје није од овога света; кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде." То само упућује да и наше религиозно учење треба да буде одвојено од земаљских политичких учења и политичких активности, као и свих других политичких делања.

Такодје мислим да ову 13-ту Посланицу не треба читати одвојено од контекста 12-те Посленице јер баш ту Апостол Павле каже "Јер као што у једном телу имамо многе уде, а сви уди имају исти посао, тако смо МНОГИ ЈЕДНО ТЕЛО У ХРИСТУ, А ПОЈЕДИНАЧНО УДИ СМО ЈЕДНИ ДРУГИМА. Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата, ако је пророштво, нека је по мери вере, ако је служба, нека је у служењу, учитељство нека је у учењу, ако је тешитељ, нека теши, који даје нека даје искрено, који УПРАВЉА НЕКА ЈЕ РЕВНОСТАН&хеллип;. (Рим. 12:4-8)
Ту се по неком мом расудјивању заправо говори да се на овој земљи и у овом кратком земаљском животу требамо допуњивати, без обзира ко био надредјен а ко подредјен&хеллип; јер свако има неки таланат од Господа дат..

Такодје Апостол Павле каже: "који управља нека је ревностан&хеллип;"А шта значи РЕВНОСТ у Хришцанском смислу?

Онај ко ревнује свим срцем слави Господа - мислима, осећањима, речима и делима, целим животом својим&хеллип; Можда на такву ревност мисли Апостол Павле&хеллип;сигурна сам да није мислио на умишљену, лажну ревност, испод чије се маске скривају греховне страсти - пре свих гордост, властољубље, частољубље, самоинтерест слична оној која игра улогу у политичким борбама, а којој не може бити места у духовном животу. На жалост ова лажна ревност се данас веома често сусреће у прикривеном смислу код надредјених. Њени покретачи и предводници се прикривају иза колективног интереса, док у ствари следе само своје личне циљеве, желећи да угоде не Богу, не ближњем него себи самима, и ревнујући-служећи не Богу и ближњем, него чинећи све за сопствену славу и славу уског круга својих истомишљеника.

Број посјета од 12. Априла 2010. године