Bog blagoslovio braćo i sestre!
Današnje tema: O MOLITVI ZA BLIŽNJE
Da bi ste pročitali TEMU za diskusiju kliknite na ovaj link  http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/molitvazabliznje.html
26. maj 2010 god.


NAPOMENA: Na ovom mestu je otvorena DUHOVNA TRIBINA, čiji je cilj vođenje diskusija o duhovnim temama iz Pravoslavlja. Teme će biti pažljivo birane i pre otvaranja diskusija postavljene na Tribini. Pozivam Vas da svakodnevno učestvujete u komentarima na zadatu temu i tako ulepšate diskusiju. Rasprave van zadate teme nisu dozvoljene. Svaki komentar, koji se ne bude odnosio na postavljenu temu, biće obrisan. Zato Vas molim da poštujete pravila.

Svaka tema na "Duhovnoj tribini" je trajno otvorena za vaše komentare. Ako neko nije stigao ranije ili ako ima potrebu da još nešto komentariše, može to učiniti bilo kada.

Preporučljivo je da prilikom komentarisanja na Duhovnoj Tribini, pišete sa č,š,ć,đ,ž slovima, kao i da pišete malim štampanim slovima. Tako ćete pomoći konvertiranju teksta iz Latinice u Ćirilicu.
o.Gavrilo

Vladimir Srbljak Molitva za bližnje je svemoguća. Ali molitva za bližnje ne može da spase bližnjeg ako on ili ona to ne želi jer čovekovu slobodu niko nemože da naruši pa ni sam Bog. Jedino se krštenjem i pričešćivanjem svaki čovek spasava i živi, kako ovde na zemlji tako i na nebu. Molitvom za bližnje se može izmoliti njihovo zdravlje, zaštita od svakog zla i greha, svako dobro, i postaviti Čašu spasenja pred njih ali je nemoguće piti i jesti iz Čaše spasenja za bližnje, to jedino bližnji može sam za sebe.

Blaženi su oni koji odlaze redovno nedeljom i praznicima na Svetu Liturgiju u našu Crkvu. Na Svetoj Liturgiji se prvo molimo za mir celoga sveta, za sjedinjenje svih i za nepokolebljivost Svetih Božijih Crkava i za sve i svja pa čak i za dobar odgovor na strašnom sudu koji je svakim danom sve bliži. Verujem da ni jedna molitva u našoj Crkvi ne ostaje ne ispunjena. Znam jednog čoveka kome je sveštenik u Crkvi čitao molitve kada je bio beba sa samo četrdeset dana i jedna od tih molitava je bila da se krsti. Taj čovek kaže da je dva puta pre krštenja bio za delić sekunde izbavljen od sigurne smrti. Verujem da je bio izbavljen zbog molitve u Crkvi.

Saša Lazić Pomaže Bog braćo i sestre i svakako velik pozdrav našem pastiru ocu Gavrilu...ne tako davno upravo mi je na um došla ova tema,dugo sam se pitao oko molitve za bližnje i uzevši knjigu oca Tadeja točno mi dodje odgovor...Bili kod Njega hodočasnici i pitali ga:Oče,dal da se molimo za bližnje,smijemo li? A On njima: Čeda moja,molite se,al budite spremni leđa podmetnut jer ne znate šta nosi taj za koga molite...treba biti i oprezan oko tih stvari,najbolje u crkvi i pomoću duhovnika,jer za čas može doći 'neželjen posjetitelj' AKO SE NESTRUČNO RUKUJE...Dao je i pripovjetku: bio jedan posjetitelj manastira i platio bratiji da mole za njega,molili oni ali 100 muka se javilo,pa i usnuli korove na poljima i more imali pa im rečeno u snu,ODRAĐUJTE SAD PLAĆU KOJU STE PRIMILI!! Znači molitva neka bude,čak je draža za svoje bližnje nego za sebe,ali mislim da tu treba pomoć i duhovnika svakako,drukčija je njegova molitva od naše,bolje zvuči na nebu:)

Bojana Srbljak Pomaže Bog braćo i sestre,
Dugo sam se dvoumila da li da ispričam jedan moj lični doživljaj vezan za današnju temu. Da se ova priča dogodila u sadašnjosti, sada kada o Bogu i veri znam nešto više , sigurno bih sve dole rečeno odbacila kao obmanu, nešto nekorisno…I sigurno bi krajnji ishod svega bio mnogo drugačiji. Ali, pre jedanaest godina, lutajući i tak po nešto naslućujući o Bogu i veri, pronašla sam u ovom dogadjaju jednu utehu, nadu koja će kasnije biti prihvaćena kao jedina istina...da Darvinova teorija i ono čemu su nas godinama učili u školi jeste obmana, jeste laž...
Pre jedanaest godina, iznenada, upokojio se moj deda uz koga sam odrasla i za koga sam bila jako vezana… njegova iznenadna smrt zatekla me je kao studentkinju u Americi. Nisam ga videla da se sa njim po poslednji put oprostim. Utoliko teže bilo mi je što u svojim 20-im ja sam tako malo znala o Bogu, i smrt sam doživljavala kao nešto strašno bolno…ne po onoga koji odlazi, već za one koji tužni oplakuju taj odlazak drage osobe.
Ja u tim godinama nisam znala ni kako da se dostojno pomolim. Nisam znala ništa o veri, sem da u tišini noći ,onda kada bi mi bilo najteže u dalekom svetu, uz suze prozborim: “Bože pomozi.” Posle dedine smrti, osetila sam neku nasušnu potrebu da se molim za njegovu dušu. Zasto? Teško je reći…potreba je bila podstaknuta i verovanjem da ću uz molitvu moći da mu bar malo budem bliže…imala sam jedan mali molitvenik u kojem su uglavnom preovladavale molitve Presvetoj Bogorodici. Nisam ga tada koristila. Ali, dedina smrt me je naterala da taj molitvenik otvorim i malo detaljnije pročitam… Na samom početku čitanja, naižla sam na kratku molitvu koju sam tada naučila napamet, koju i dan danas znam, i kojom se i dan danas molim za duše upokojenih meni bliskih ljudi. Ona glasi:
“Presveta Bogomajko, Carice Nebeska,
Ti koja si najbliža prestolu Presvete Trojice,
Jer si časnija od Heruvima,
I neuporedivo slavnija od Serafima,
Zato što Boga reč neporočno rodi,
Prenesi molitve mene grešne i nedostojne
Sinu Tvome, i Bogu našem Gospodu Isusu Hristu,
Da se smiluje i oprosti sagrešenja,
U večnost preseljenog sluge tvoga (Djurdja Radivojević).
I tako sam ponavljala ovu molitvu ko zna koliko puta…(tada grešna nisam ni znala da treba da stanem pred Ikone na molitvu) jedino što sam osećala bila je potreba da se ovako molim dok me san ne savlada…I tako iz noći u noć.
Posle meseci i meseci ovakve molitve, usnula sam jedne noći dedu, lepo odevenog u belu košulju, čistog, svetlog, nasmejanog…Jedino što mi je tada rekao bilo je:” Kaži babi da se ne brine što više ništa ne može da bude kao pre, i ne treba…ja se sada nalazim u jednom novom mestu koje je mnogo lepše i drugačije. Jedino što želim jeste da krsti našu decu (odnosilo se na moju majku i dve tetke) da bi jednog dana opet svi mogli da budemo zajedno.” Za mene je ovaj san nosio posebnu poruku, dvoumila sam se da li da bilo kome ispričam…plašila sam se da bi me ismejali…No, ipak sam pri jednom telefonskom razgovoru sve ispričala majci, koja tada nije bila verujuća. No, nadu mi je dalo to što ove reči nisu naisle na odbijanje I otpor, nevericu….Ćutala je, nije ništa progovrila….I prošli su meseci, možda i cela godina. Na san sam zaborvila, dedu sam spominjala u molitvama, ali ne više toliko intenzivno kao nekada.
Studentski dani bili su naporni, učilo se, a uz učenje trebalo je i da se radi…razgovri sa porodicom bili su svedeni na minimum – jednom nedeljno iz finansijskih razloga. Nikada dovoljno dugi da bi se sve reklo i sve saznalo….
Jedne noći opet sam usnula moj rodni prag. Kuća napuštena, spolja sva zarasla u korov, a unutra zapuštena, prepuna paucine…I od nekuda dolazi deda, a ja ga plačući pitam:” Zašto je sve ovako tužno i zapušteno, živi li ovde neko?”
Na to pitanje on mi se samo nasmejao i odgovrio : “Ne brini Boki, hoću da ti pokažem nešto…” I poveo me je niže niz dvorište. “Pogledaj - danas su podignuti novi temelji, za novu kuću.” Ja dedu od tada više nikada nisam sanjala…
Javila sam se dan kasnije kući i saznala da su se baš tada moja majka I tetke krstile u našoj parohijskoj crkvi , koja je posvećena Svetom Proroku Iliji.. Ja naravno o tom dogadjaju nisam ništa unapred znala. Plakala sam od radosti kao malo dete. Danas sve tri, moja majka i tetke, idu u Hram Božiji, poste i pričešćuju se. Slava Bogu milostivom! Neko mi je jednom rekao da ne treba verovati snovima, jer mogu da budu od nepomjnika. Šta je sve to bilo I od koga, Gospod zna. Njemu Jedinome I Presvetoj Majci Božijoj hvala za sve! Hvala što su se moja majka I tetke, u poznim godinama, ipak na jedan čudan način okrenule Bogu i veri.
Molim vas praštajte, svako dobro vam želim!

Milena Madzar Molite se za druge i pomazite drugima,Bog ce i nas nagraditi,jer sto se ljudi moli za jednog covijeka recimo u bolesti nedaj Boze' to su molitve jace kod Boga a i svaki vjerujuci covijek bi trebao svako jutro i vece bar ja tako radim, uz molitve za sebe pomenem sve svoje prrijatelje rodbinu znane, neznane,zive i mrtve.Blagoslovite Oce Gavrilo'a vas sve pozdravljam od srca, zelim svaku srecu.

Lekar Radomir Ko ljubi bližnje, taj ljubi Boga. Mislim da je time sve rečeno.
Nego kad ste Vi Oče Gavrilo na skajpu da malo popričamo? Nešto Vas tamo nema?
 
Dragica Mamić "Bože, daj mi snage,da podnosim ono što se ne može promeniti, hrabrosti da promenim ono što se može promeniti i mudrosti,da razlikujem jedno od drugog!" - Vladika Nikolaj
 
Snježana Simovic "Od koga, naime, trebamo iskati da se moli za nas? U prvom redu od onih koji su zadobili molitveni opit i priblizili se Bogu ispunjavanjem zapovesti Bozjih, jer Gospod molitve pravednika slusa, oni su Mu ugodni (Pr. 15, 29, 8; Otk. 8, 3-4). Mi smo duzni moliti od onih koje je Sam Gospod - jer su odeveni blagodacu i predstoje pred Prestolom Bozjim - postavio da se mole za sve hriscane. "Zato svestenici i predstoje (Prestolu)", govori sv. Jovan Zlatousti, "da bi se molitve naroda, buduci slabe, sjedinile sa njihovim snaznijim molitvama i zajedno sa njima dosle do Neba". Posebno mi je znacajan ovaj odjeljak i nekako mi obecava.
 
Barbara Milojkovic Stevic Secajmo se zive veze izmedju nas i nasih bliznjih i spominjimo jedni druge u molitvi.Tako cemo zajedno sa Gospodom ucestvovati u spasenju jedni drugih.Jer, cesto molitva spasava drugog od velike opasnosti.
Moliti se za neprijatelje, jer necisti duhovi ne zele da vide kako dobijas vence za molitve za neprijatelje./Isihija Prezviter Jerusalimski