Bog blagoslovio braćo i sestre!
Današnje tema: ZLOUPOTREBA DUHOVNOGA RUKOVOĐENJA
Da bi ste pročitali TEMU za diskusiju kliknite na ovaj link  http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/pet_iskusenja/cetvrto.htm

14. maj 2010 god.


NAPOMENA: Na ovom mestu je otvorena DUHOVNA TRIBINA, čiji je cilj vođenje diskusija o duhovnim temama iz Pravoslavlja. Teme će biti pažljivo birane i pre otvaranja diskusija postavljene na Tribini. Pozivam Vas da svakodnevno učestvujete u komentarima na zadatu temu i tako ulepšate diskusiju. Rasprave van zadate teme nisu dozvoljene. Svaki komentar, koji se ne bude odnosio na postavljenu temu, biće obrisan. Zato Vas molim da poštujete pravila.

Svaka tema na "Duhovnoj tribini" je trajno otvorena za vaše komentare. Ako neko nije stigao ranije ili ako ima potrebu da još nešto komentariše, može to učiniti bilo kada.

Preporučljivo je da prilikom komentarisanja na Duhovnoj Tribini, pišete sa č,š,ć,đ,ž slovima, kao i da pišete malim štampanim slovima. Tako ćete pomoći konvertiranju teksta iz Latinice u Ćirilicu.
o.Gavrilo

Vladimir Srbljak Volja Božija neka bude u svemu. On nas je uveo u ovaj život i dao nam sve i Duhovnog Oca, decu, roditelje, braću i sestre kako rodbinski tako i u Hristu, rođake, prijatelje, pa i neprijatelje da bi znali ko su nam prijatelji. On je taj koji nam daje ljubav i veže nas pravilinim odnosima među sobom. Jedino u Hristu postoji zdrav odnos među svima i svako zna svoje mesto i poslušanje.

      Zloupotreba duhovnog rukovodstva je zlo kako i sama reč kaže, bilo sa strane onog koji rukovodi ili onog ko je rukovođen. Verujem da postoje duhovna čeda koja bi uz Božiju pomoć poslušala duhovnog oca pa makar im drali kožu, a isto tako verujem da postoje duhovni oci koji bi sve otrpeli uz Božiju pomoć za duhovnu decu. Veliko bi zlo tada bilo zloupotrebiti duhovno rukovodstvo. Ako se dobro sećam, otac Gavrilo je pisao da je u poslušanju ocu Stefanu Srbinu ušao medju roj pčela i da ga ni jedna nije ni dotakla. Poslušnost duhovnog čeda, molitva i ljubav starca a verujem i Duhovnog Oca očigledno zadobija Blagoslov Hristov koji u Ljubavi traje večno.

Milena Madzar Uprao tako sam i rekla i u predhodnim temama,da je prosto neophodno da vjernik ima duhovnika' koji ga vodi i savjetuje, ali isto tako tog duhovnika treba slusati ne samo kad nama odgovara nego on kao nas otac nas savjetuje sta nam je ciniti a mi to moramo poslusati'jer sama poslusnost je jako bitna a nikako zloupotrebljavati,prosto nemogu vjerovati da takvih ima, ali Bog im pomogao i oprostio,jer ko smo mi da sudimo,Blagoslovite Oce'

Saša Lazić Da,tema vrlo osjetljiva....u ranoj mladosti svojoj mnogo puta sam tjerao krave u ispašu,bilo je tu i ovaca,međutim,čim sam malo bio neoprezan u vođenju,nerijetko se dešavalo da završe u tuđem kukuruzištu..već tad sam mnogo toga mogao shvatit,poslušanje,rukovođenje na pravi način su jedini pravi put da se <ne siđe u tuđe kukuruze>..!! Čitajući starce svetogorce mnogo puta sam u srcu pomislio e Bože volio bih imat nekoga takvog,utvrdu u koju ću pobjeći kad napadnu neprilike i mene i obitelj... VJERUJTE,par tjedana nakon te želje,čuh za Oca Gavrila svetogorca,na 2 sata vožnje od mene,milijun osjećaja me preplavilo,pa jel Bogu ima išta nemoguće morao sam se pitat!!? Eto braćo i sestre meni utvrde i nebeskog osjećaja sigurnog rukovođenja,a Vama poruke,važno je imat rukovođu...

Tihomir Ilic kad je grešnik spreman na pokajanje i starac će se naći . No kod nas se zna pojaviti da i "starac" i čedo njegovo razglabaju svetske probleme i zavere i traže greha vladikama .umesto da se bave sobom oni revnuju saborsku i sinodalnu politiku.
      Starac čoveku pomaže da upozna , svoj greh , svoje zablude , i da krene ka upoznavanju Boga.Starac pomaže čoveku da krene prema Bogu ,kad sam ne može da krene a ni zajednica (crkva ,eklezija ) ne mogu da ga poguraju , Još jedan zabluda kod nas je da starac može biti zamjena za liturgisko sabranje.

Nenad Badovinac Zloupotreba duhovnog rukovođenja... Zatvarajućii lekciju za lekciju duhovnih štiva kod duhovnog učitelja postajemo duhovno jači i zreliji. Tada smo duhovno iskusniji, ali moramo paziti da ne bi došli u iskušenje da tražimo "jačeg" duhovnika.

Ipak iskusan duhovnik predvidi ovakvo naše ponašanje, te nas pravovremeno pošalje na privremeni školski raspust da malo gulimo krumpire i i metemo učionice.. Tako se ispostavi da nismo uspeli proći ni prvu duhovnu lekciju a to je POSLUŠNOST DUHOVNOM OCU!

Bojana Srbljak Pomaže Bog!
Ja često imam priliku da čujem kako ljudi prenose savete svojih duhovika, trudeći se da duhovna uputsta njima dana budu na korist i njihovim bližnjima i prijateljima…Naravno, rade to u najboljoj nameri…No, kako autor ovog teksta i sam govori, medju duhovnicima postoje ‘lekari opšte prakse’ i ‘lekari specijalisti’, kao što i medju pacijentima ima onih sa lakšim i težim oblicima nekog oboljenja, te svima nije potreban isti medicinski tretman. (Tako kaže i naš otac Gavrilo).
I oni koji su duhovno rukovodjeni i oni koji to nisu trebalo bi da se čuvaju ove prakse ‘prenošena znanja’. Svi smo mi različite ličnosti, razlicite duhovne, duševne i telesne strukture. One se kroz iskrenost upoznavanja otkrivaju duhovnom ocu, te on zna kako se prema svakom duhovnom čedu ponaosob treba odnositi i kakve duhovne savete davati. To je kao odnos učitelja prema djacima u školi. Neka deca su smerna, mirana i revnosna u radu te se prema njima ne treba odnositi kao prema onima koji su nemirni, neambiciozni, ponavljači….za takve treba više strpljenja i primene razičitih nastavnih metoda, više motivacije...
Neki saveti, koji su meni dati, možda su od koristi za moj duhovni razvoj i napredak, ali ne bi bili od korisiti nekom meni bliskom…jer ako bi meni moj duhovni otac rekao uradi “xxx” prenoseći drugima te duhovne savete značilo bi “xxx” je univerzalno korisna praksa u našoj Pravoslavnoj Crkvi za sve vernike. Zaključak na sve gore rečeno je: odredjeni duhovni saveti dati jednom ne moraju biti od koristi i za drugog.
Takodje, autor ovog teksta govori o različitostima medju duhovicima. Sposobnost duhovnog oca da rukovodi nekog na putu ka Carstvu Nebeskom nije veština koja su uči, već blagodat koja se dobija. To je blagodat Svetog Duha koja se ne daje svima i odmah, već je za to potreban blagoslov, možda rukopoloženje, godine i godine podvizavanja i molitvenog života. Bez obzira da li se radi o parohijskom svešteniku, jeromonahu, monahinji starici ili starcu, treba sa poverenjem prihvatiti takvo rukovodstvo jer nam je dato od Boga. Možda taj duhovni otac nije poput Amvrozija Optinskog, ili starca Porfirija, ili Svetog Nikolaja Ohridskog – ali treba biti zadovoljan . Treba se u poslušanju, bezpogovorno predati duhovnom rukovodjenju, jer duhovni otac ne deluje po kvalifikacijama i sposobnostima stečenim u školi i univerzitetu, već Duh Sveti deluje kroz njega. A šta više od toga treba jednom grešnom mirjaninu?
Svako Dobro!

Tihomir Ilic aktivni duhovnik u Grčkoj
http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-sjc1/hs635.snc3/31850_1180371008258_1797672678_369782_2489998_n.jpg

Dragica Mamić Pomaže Bog Oče Gavrilo!
Pozdravljam sve učesnike u diskusiji, pozdravljam sve one koji ovo čitaju. a ne učestvuju.Pozdravljam sve one" prijatelje" Oca Gavrila(sa fb-a),koji su ovo prijateljstvo iskoristili da se pohvale drugim"prijateljima"i samo ih ima na broju, a ne prijvataju ovu iskreno pokazanu ljubav i trud našeg Oca koji se nesebično nudi za prijatelja svima nama i koji je u stvari naš virtuelni duhovnik. Većina nas mu već otkazuje poslušnost.Nije li to zloupotreba duhovnog rukovođenja....?.Oprostite što su se moji pozdravi pretvorili u kritiku, ali imam potrebu da to kažem vezano za ovu temu.
Mislim da se trebamo iskreno zapitati koliko smo sposobni biti poslušni, pa tek onda tražiti duhovnog Oca. Ako nismo poslušni u svojoj parohiji, otkuda nam pravo (i hrabrost)da se zaputimo u manastir i tamo biramo po svojoj "ocjeni"duhovnika i očekujemo da će bezgranična ljubav ovih Bogom blagoslovenih Otaca riješiti naše probleme.Da me ne bi neko pogrešno shvatio jako volim i želim obići što više naših manastira,ali mislim da ih je najbolje obilaziti u organizaciji lokalnih parohija,ili zatražiti blagoslov parohijskog sveštenika,jer samo na taj način nećemo narušavati mir ovih naših svetinja i samo tako možemo i primiti na sebe bar mali djelić Božije blagodati kojom su pune ove naše svetinje.
Oprostite ovo pišem sa ličnog aspekta i mog duhovnog nivoa ,uz veliko uvažavanje onih čije duhovno uzrastanje traži češće i duže kontakte sa našim Ocima.

Barbara Milojkovic Stevic Pomaze Bog!
Danas se, ako smem tako da se izrazim dosta poigrava sa pojmom ''Duhovnika''.Veoma je postalo popularno ''lutanje''od Crkve do Crkve, od Manastira do Manastira u trazenju Duhovnika koji ce nam odgovarati,jer, sozila bih se sa bratom Vladimirom,postoje obostrane zloupotrebe.Mislim da nas parohijski svestenik, moze svojim savetima ako dobro upozna nas i nasu porodicu, biti tu za nas za sve nase duhovne nedoumice.Nase Poslusanje je tu najvaznije, i tu se u potpunosti slazem sa sestrom Dragicom, jer mislim da samo onaj Duhovnik koji je dobro upoznat sa nasim Duhovnim zivotom moze da nam i uputi za nas u tom trenutku pravi savet.

Marko Radosavljević Pomaže Bog dobri ljudi! Setio sam se jedne zanimljive priče: Sedi duša na obali svog jezera. obala je prljava a i površina jezera je kaljava. iz šume dolazi starac i upita je: "kako možeš da sediš na tako prljavom mestu?" "pa da..."razume duša i počne da čisti. prvo odnese smeče sa obale na jedno mesto pa ih zapali. onda uzme čamac i počne da čisti i površinu jezara. i kad sve to lepo uredi i očisti sedne u ladovinu i uživa pored svog jezera. kad ono starac opet dolazi iz šume i kaže: "u, što imaš lepo uređeno jezero." "da, da." hvali se duša i ponosno upita starca: "da vas povezem čamcem da vidite kako sam lepo očistila?" "pa, može." kaže starac i hodi u čamac. kad odjednom, na sredini jezera starac zamoli dušu da stane. duša se trgne pa upita starca " zar vam nije lepo?" "pa nije baš", kaže starac i uzme svoju palicu te počne da tuče sa njom po površini jezera. kad ono počne da da izranja: gumene ćizme, piksne od piva, stara bicikla pa i polovna veš mašina. "o bože gospode" začudi se duša i shvati:" pa nisam znala, da ima toliko prlavštine u dubini..." "dobro je sad," odgovori starac. "počisti još to pa onda sedi i uživaj."

Bilo bi ugodno da svaki Srbin ima svog starca. Naročito oni koji vrše odgovorne funkcije. Što se mene tiče ja sam u strahu kako da održim zavet pred starcem, kad ga budem sreo.

Ivana Jelisić Lijepo je to brat Tihomir rekao: ˝kada je grešnik spreman na pokajanje i starac će se naći˝...sigurno je tako! Gospod kada vidi našu želju za pokajanjem, za vraćanjem na put Istine, zbog naše slabosti i nemoći daje nam ruku koja će nas voditi tim putem. Ruku koja će nas utješiti i obrisati suze kada je to potrebno, ruku koja će nas podići kada padnemo i pomilovati kao znak da će sve biti dobro, koja će nas držati da se ponovo ne poskliznemo i ruku koja će nas u ime Gospoda blagosloviti u svemu što radimo i gdje god da se uputimo. Slava i hvala Gospodu! Velika je ljubav i milost Njegova kad nam podari duhovnog oca koji će nas približiti samom Bogu i učvrstiti na putu spasenja. Najmanje što možemo uraditi kako bismo iskazali svoju zahvalnost je biti poslušni duhovnom ocu, slušati riječi koje govore u ime Gospoda za naše dobro. Kakva je smjelost pomisliti da smo iznad onog što imamo! Hvala Bogu pa nas urazumi i prizemi kako bismo postali svjesni da smo mali i da ne zaslužujemo ni ono što imamo.

Nena Lironi Kada se slep nudi da bude vodič,sigurno je prevarant.Nisu svi duhovnici mudri,pa to može biti i na našu štetu.Ko ne nađe duhovnika ,može se rukovoditi po Svetom Pismu.
 
Jovana Čonjić "Istinski Starac je onaj koji čoveku uvek ostavlja istinsku slobodu, čak i kad mu otkrije volju Božiju"..Eto,dešava se da nam preko Starca bude otkrivena volja Božija,a šta mi radimo tj. da pređem na prvo lice jednine. Ja malodušno u sebi konstatujem kako je ona teško ostvariva ili skoro neostvariva u današnjem vremenu ili se u najboljem slučaju potrudim da dan-dva bude volja Gospodnja a već trećeg da bude moja po mogućstvu..i tako,umjesto da se penjem po ljestvici poslušnosti i uzrastam ka Bogu, ja se zakopavam u zemlju.A vidi to Starac..nekad mi je čudno što li ne reaguje,a znam da zna.A još ako je,u momentima mog istraživanja krajnjih granica neposlušnosti, ljubazan i pun ljubavi ..onda to,meni nelogično (a Bogu i njegovom slugi starcu logično) ponašanje, onda ono lomi sve, onda na scenu stupa magnetna sila i privlači opet na kakvu takvu poslušnost.
Nema u ovim odnosima nikakve logike..mislim ljudske.To je kao kad bi ti htjeo da ideš bosonog da pomirišeš divlju ružu.A On ti kaže: "Nemoj bosonog po ružama,ima trnja,obuj nešto.." A ti ga i'l namjerno ne želiš čuti il' jurneš u ruže da kao dokažeš suprotno.Gaziš po njima,a trnje te grebe svuda,zariva ti se u stopala,bol postaje neizdrživ,al ti gaziš a da ni sam ne znaš zašto..sve dok se na pola ružičnjaka ne sjetiš šta ti je On rekao.A on te stalno posmatra sa sigurnog krajičkom oka,ili ti čak maše i bezbrižno se smijulji,pravi se da ne primjećuje tvoj nestašluk..a ipak te nikad ne gubi iz vida.I tako,nogu iskrvavljenih do koljena,ti se slomiš,ne što je on bio u pravu nego što ga nisi na vrijeme poslušao.I ćutke se vratiš do njega,a on ništa..očekuješ grdnju,a on te još pomazi po glavi i da ti bombonu.A tebi ni[ta nije jasno.. Mada,ponovo ćeš ti u ružičnjak..samo da rane na nogama zarastu.Zašto je to tako ne bih znala smisleno objasniti.Blago onima koji slušaju,oni nikad ne gaze po trnju..a nama ostalima želim da za početak obujemo nešto.Oče praštajte za sve.