Blaženi starac Teofil Paraian: "Rekao sam vam da moje srce ima samo ulaze, a ne i izlaze. Moje srce za nikoga nije zatvoreno - oni koji su ušli unutra, zauvek tu ostaju. Znate li zašto? Zato što sam sva svoja prijateljstva odredio za večnost"

 

Bog bi se trebao ustoličiti u naša srca.

 

U Svetoj Gori kažu: "Moje srce ima samo ulaze. Nema izlaze. Svako ko je ušao u moju dušu više ne može izaći odatle. Svi treba da se zamislimo nad ovim rečima i da se zapitamo: "Da li u našem srcu postoje samo ulazi ili postoje i izlazi? Ili možda ima mnogo više izlaza nego ulaza? Ako nam je srce sazdano onako kako to želi Bog, onda u njemu nema ništa drugog osim ulaza. Ulaza kroz koje prvo ulazi u nas Bog i zauzima Svoje mesto".

 

Sećam se jednog natpisa u gradu Alba Juliji: "Ako u tvom srcu Bog ne zauzima prvo mesto, ne zauzima nijedno mesto". Želeo bi da malo izmenim ovu izreku: "Ako Bog u tvom srcu ne zauzima prvo mesto, onda se ne nalazi na mestu koje Mu priliči". Bog mora zauzeti prvo mesto u našim srcima. Kada postavimo Boga na prvo mesto u naše srce, tada mogu ući u njega i drugi ljudi, ali kroz Boga i misleći na Boga. Ne treba da prosuđujemo o ljudima, ne uzimajući u obzir Boga. Kao što sve stvari možeš videti samo ako su okružene svetlošću, tako i ljude oko nas treba da vidimo okružene svetlošću.

 

Da im pomognemo da postignu ono što sami ne mogu postići, da im damo što im nedostaje i da budu naši, da ih čuvamo u našoj duši radi Boga i pred Bogom. Da bude Bog na prvom mestu u našem životu, na mestu koje mu priliči.

 

Rekao sam vam da moje srce ima samo ulaze, a ne i izlaze. Moje srce za nikoga nije zatvoreno - oni koji su ušli unutra, zauvek tu ostaju. Znate li zašto? Zato što sam sva svoja prijateljstva odredio za večnost. Možda me neko ostavi kao prijatelja, ali ga ja neću nikada izbaciti iz moje duše kao prijatelja. Zašto? Zato što postoji Božija zapovest da volimo jedni druge, postoji zapovest da volimo bližnjega, našeg brata, ne samo one koji su nam dragi, već i za one koji to nisu ostavljamo prostor u našim srcima radi davanja slave Bogu. Ako tako radimo, držimo se reči oca Serafima Popeskua: "Da prevazilaziš sam sebe i da se daješ drugima".

 

Sveti Isak Sirin kaže: "Kada nešto daješ, neka radost na tvom licu bude veća od onoga što daješ, da bi drugi video da daješ nešto od sebe, a ne nešto što je pored tebe". U početku ćeš svakako biti poput milostivog dobrog Samarićanina koji daje, ali tokom vremena i po Božijoj blagodati ćeš širiti oko sebe i samu radost davanja, darovaćeš i svoje srce poput žena mironosnica koje su dale svoje srce Hristu kada su pripremile miro da pomažu Njegovo telo. Gospod je prihvatio njihovo poštovanje, prihvatio je njihovo srce koje je bilo puno poštovanja prema Njegovom licu, a miro nije prihvatio u istoj meri jer je vaskrsao.

 

Ljubav uključuje i poštovanje. Kada nekoga voliš, onda ga i poštuješ, ispunjavajući Hristovu zapovest da poštuješ druge. U Novom zavetu postoji Filimonu poslanica svetoga apostola Pavla. Nju je napisao sa namerom da podrži jednog roba koji je pobegao iz kuće Filimona. U zatvoru se apostol Pavle upoznao sa tim robom, pridobio ga za Hristovu veru, poslao roba da se vrati svom gospodaru, noseći u ruci ovu poslanicu, poslanicu Filimonu. Veoma je radostan događaj, što je ovo pismo došlo u naše ruke.

 

U poslanici apostol Pavle pohvaljuje Filimona da poštuje ljude, da ugađa ljudima, te navodi: "... što srca svetijeh počinuše kroza te, brate" (stih 7). A posle, poslavši roba Onisima natrag Filimonu, navodi: "… kojega poslah tebi natrag, a da ga, to jest, moje srce primi" (stih 12). Znači ne šaljem ti nekoga ko je izvan mene, ali onoga za koga želim da znaš da ima i moje srce u sebi, jer ga volim. Prihvati ga, kao što bi mene prihvatio.

 

Ovo nije nešto nedostižno, svako to može uraditi. Naše srce se vezuja za ljude koje volimo. Vezuje se za Boga koga volimo, jer ako volimo Boga, prekrivamo svojom ljubavlju i ljude.

 

Tako, kao što navodi pesnikinja Z. Lacku u pesmi "Imam te u sebi", kad nekoga primiš u sebe, prekrivaš ga svojom ljubavlju. Tako nas i Bog prekriva Svojom ljubavlju. Tako i mi treba da okružimo Boga našom ljubavlju. Tako da prekrijemo ljude koje volimo. Daj Bože da prekrijemo što više njih našom ljubavlju, da bi bili blaženi. Da imamo blaženstvo od blaženstva ljubavi. Da ojačamo temelj naše vere.

 

Želim da usadim u vaša srca veru koja se izražava ljubavlju na delu, da usadim u srca istinu da ma koliko vere imao, ako nemam ljubavi, nisam ispunjen. Želim da usadim u vaša srca misao, da ako ljubav koju iskazujemo ne prati i vera, to onda nije prava ljubav, već jedna promenjiva ljubav.

 

Dok, ako je ljubav zasnovana na veri, uvek je nosimo u sebi i nije moguće da ne volimo sve naše rođake, prijatelje, kolege i sve druge ljude koje susrećemo.