Imao je neki svetac otkrovenje, kako su ljudi hteli da uđu u Carstvo Nebesko. Skupila se gomila pored kapije Carstva Nebeskog i otvorila se tim ljudima kapija. I rekao je Bog ljudima: „Dođite, blagosloveni, nasledite Carstvo Nebesko!“ I tada je neko od njih rekao: „Gospode, ja sam Ti veoma zahvalan, samo meni je jedan čovek neprijatan, neka u Tvom Carstvu njega ne bude!“ Za njim se drugi čovek oglasio: „Gospode, ja čak ne mogu sebi ni da predstavim, da će čovek koji me je maltretirao da živi u Tvome Carstvu, zajedno sa mnom!“ I drugi ljudi su počeli da mole Boga: „Gospode, ako nas uzmeš u Svoje Carstvo, neka tamo ne bude tih ljudi, koji nam se ne sviđaju!“ I čuju oni glas Božiji: „Carstvo Nebesko je otvoreno za sve, koji su se, živeći na zemlji, naučili da vole bližnjeg i da se smiruju! A za ostale, koji nisu hteli da se nauče Ljubavi i smirenosti, postoji drugo carstvo, samo ono se nalazi malo niže!“ I nastupila je tišina, i zatvorila se kapija Nebeska.

 

* * *

 

Rekao je stari monah: !Razmisli, kako ćeš ući u Carstvo Božije, ako se ne smiriš?!
 

Autor priče: Monah Simeon Atonski. Iz knjige „O onom najprostijem“.