- Geronta, ko su to kozeri?

 

- Vračari! Koriste Davidove Psalme, imena svetaca i dr. pa sve to pobrkaju da bi prizvali demone. Dok se mi čitanjem Psaltira molimo za pomoć Božju i primamo Božji blagoslov, oni se, načinom na koji to koriste, bogohule, negiraju Božji blagoslov te im tako demoni udovoljavaju.

 

Rekoše mi za jednog mladića da je išao kod nekog vračara jer mu je bila potrebna pomoć da u nečemu uspe. Vračar mu je pročitao nešto iz Psaltira i mladić je zaista uspeo u naumu. Međutim, posle nekog vremena, počeo je da se suši, da se topi jadnik. I šta je uradio onaj kozer? Uzeo neke semenke i počeo da čita mladiću 50. Psalm. Kada je došao do stiha – žrtva Bogu, počinjao je da baca semenke, prinoseći tako žrtvu demonima, da bi mu pomogli. Tako je bogohulio Gospoda s Psaltirom.

 

- Geronta, neki ljudi, koji se služe magijom, koriste krst, ikone...

 

- Da, poznato mi je to... Tako možeš da shvatiš o kakvim se prevarama radi i šta se sve krije iza toga što rade. Na taj način se varaju jadni ljudi: vide da vračari koriste sveće, ikone i dr. pa im veruju.

Rekao mi je neko da je u gradu gde živi, neka Turkinja stavila ikonu Bogorodice na jedan kamen i napisala: Kamen koji pomaže ljudima! Nije rekla Bogorodica nego kamen. Hrišćani se time zbunjuju jer vide ikonu Bogorodice, tako da oni koji imaju neku bolest, hrle tamo vođeni mišlju da će naći pomoć ali ih posle đavo potpraši. Sasvim logično jer od trenutka kada Turkinja kaže da kamen pomaže ljudima a ne Bogorodica, tu je otpočetka đavo jer se tako omalovažava Bogorodica. Udaljava se tako Božja milost i približava demonizam. Ali ipak, tamo hitaju Hrišćani da bi im kamen pomogao i na kraju se sakate jer kakvu pomoć od đavola možeš da očekuješ?! Da su bar malo pametni, zapitali bi se kakve veze ima tamo neka Turkinja, Muslimanka, s ikonom Bogorodice?! Čak i da kaže da Bogorodica pomaže, samo zato što je Muslimanka, kakve veze ona može da ima s Bogorodicom? Još manje treba da joj se veruje kada kaže da je kamen svemoćni.

Prijavio sam taj slučaj Mitropoliji da bi preuzeli nešto i zaštitili narod.

 

- Geronta, ljudi nam traže amajlije.

 

- Najbolje je da im date krstove kada vam zatraže amajlije. Nemojte da pravite amajlije jer danas i vračare to rade. Stavljaju spolja neku ikonu ili krst ali unutra ima raznoraznih mađija. Vide ljudi ikonu ili krst i zbune se. Eto, pre nekoliko dana su mi doneli jednu amajliju od nekog Turčina, Ibrajima, koja je imala izvežen krst. Čuo sam i za nekog prevaranta koji omotava raznim ikonama dlake, drvca, špenadle, đinđuve i dr. Kada ga je Crkva kontrolisala, rekao je ja sam medijum jer medijumi nisu protivzakoniti, te tako radi šta hoće.

 

Posavetovao sam jednog čoveka kome je taj medijum naškodio, da ode da se ispovedi jer je bio pod demonskim uticajem. Otišao je, ispovedio se i dolazi posle pa mi kaže, ne osećam nikakvu razliku. Bre, da nemaš možda nešto kod sebe od onog prevaranta?, pitam ga. Imam, kaže, jednu kutijicu kao malo Jevanđelje. Uzmem to, otvorim i nađem raznorazne ikone zamotane. Odmotavaj, odmotavaj a unutra neke handre, dlake, nešto kao drveno! Uzeo sam to i čovek se preporodio!

 

Nose tako jadni ljudi raznorazne amajlije, misleći da im pomažu a zapravo im škodi. Sve to treba da zapale ili bace u more, pa da se ispovede. Samo tako će se osloboditi od tog lošeg uticaja. Došao je bio jedan mladić u Kalivu, koji je imao mnogo problema što su ga mučili i telesno i psihički više od četiri godine. Živeo je grešnim životom i u poslednje vreme se bio zatvorio u kuću i nije hteo nikoga da vidi. Njegova dvojica drugova, koji su redovno dolazili na Svetu Goru, ubedili su ga na jedvite jade da pođe s njima na Svetu Goru, s namerom da ga dovedu u Kalivu. Na putu od Uranupolisa do Dafne, svaki put kad se trajekt približavao nekom manastiru, mladić se stropoštavao. Njegovi drugovi zajedno s Ocima koji su bili na trajektu, pokušavali su da ga osveste, izgovarajući molitvu. Uz mnogo muka su stigli u Kalivu. Jadnik mi je otvorio dušu i ispričao sve o svom životu. Shvatio sam da ga muči neka demonska sila. Rekao sam mu da ode da se ispovedi, da uradi kako mu kažem i da će da se oporavi.

 

Zaista, otišao je i ispovedio se. Kada su ušli na trajekt da bi se vratili, rekao je drugovima da mu je duhovnik savetovao da baci u more amajliju koju mu je dao neki poznanik a koju je nosio sve te godine. Međutim, iz nekog razloga to nikako nije mogao da uradi. Kolikogod da su ga drugovi molili da ustane i uradi to, on je ostajao kao kip. Nije mogao ni da ustane smesta. Tada su ga podigli i s mukom izveli na palubu i tek uz njihovu pomoć je mladić uspeo da skine amajliju i pusti da padne u more jer nije imao snage da je baci. Odmah je osetio kao da mu s ruku odlazi neki teret a izmučeno telo postaje sve snažnije. Ispunjen nekom novom životnom energijom, počeo je da skače od sreće po palubi i da isprobava snagu ruku izvodeći razne akrobacije uz pomoć ograde i zidova broda.

 

25.9.2010. Haralampije