Od 1832. godine, iguman ruskog manastira svetog Pantelejmona je bio arhimandrit Gerasim, rodom iz Drame. Jednom je pred njega stao neki mladić Dimitrije (posle je postao poznati Danilo Katunski) i poklonivši se, zamolio da ga primi u manastir.
 

Iguman je razmotrio to pitanje s ostalim ocima. Neki su, saznavši da je Dimitrije iz Smirne, počeli da negoduju.

 

— Mi ovde ne primamo ljude iz Smirne, - rekli su igumanu. 

— A zašto? — pitao je on.

— Znamo mi njih, te Smirnjane...

— Uzmite me u manastir, molim vas, - molio je mladić, - a ukoliko vam ne budem po duši, onda me oterajte. 

 

Oci, videvši njegovu posvećenost, rešili su da ga zadrže. Posle su s mu radošću govorili: 

— Da, tvojom zaslugom smo izmenili mišljenje o Smirnjanima! 

 

Tako su ga primili u obitelj i postao je poslušnik. Prvo poslušanje mu je bilo da brine o starom, više od 85 godina, monahu Savi. 

 

Starac Sava je bio rodom iz Kesarije. Kada je bio mlađi, igrao je važnu ulogu u organizaciji manastira. Sada tiho živi svoje poslednje godine u jednoj od katizmi izvan zidina obitelji. 

 

Svako, ko ga je znao malo bolje, nije mogao da se ne divi njegovom ogromnom pamćenju. Mogao je prosto da govori o davnim događajima iz manastirskog života, navodeći i najmanje detalje, kao da su se juče dogodili.

 

Ipak, bio je, - možda zbog starosti, - dovoljno samovoljan, i da bi brinuo o njemu, čoveku je bila potrebna velika strpljivost. Ali i uopšte, u životu poslušnika – kako u duševnoj, tako i u telesnoj oblasti – neophodna je strpljivost. Na Svetoj Gori, iskusni oci vaspitavaju mlade s upornošću, ali i s ljubavlju. Subjektivnost mladog poslušnika mora iščeznuti, egoizam mora biti zaboravljen, svoja volja mora biti iščupana s korenom... A duša mora da izađe iz svih iskušenja, prosta, čista, pobedonosna, ali prekrivena krvlju, upravo kao telo mučenika... Put poslušnika – to je samoodricanje i krst. Tim putem on dolazi do slave, do istinske slobode... 

 

I tako, poslušnik je, saglasno naredbi dobijenoj od manastirskih otaca, dužan bio da u svemu služi starcu Savi. Da posprema u katizmi, kuva, pere veš. Ali to još nije sve. On je morao sa trpljenjem da prima sve primedbe – bile one opravdane ili ne. 

 

U svim tim teškoćama, Dimitrije se ponašao besprekorno. Kada je starac Sava, bez ikakvog razloga, počinjao da ga grdi svojim niskim anatolijskim govorom, mešajući grčke i turske reči, on se smireno klanjao i sa skrušenošću govorio: „Blagoslovi starče“.

 

Jedne subote je Dimitrije pospremao u crkvici katizme. Pod tog predivnog hrama, osveštanog u ime svetog Trifuna, bio je obložen mermernim pločama. Kada je poslušnik pedantno obrisao mermerni pod, tako da je sav sijao, u crkvu je ušao starac Sava. Izvadio je iz džepa belu maramicu, obrisao njome pod, da bi video da li na njemu ima prašine, i to smatrao za povod za smirenje svog poslušnika. 

 

— Nalet olsun (prokletstvo — tur.) takvo čišćenje! Zar se to zove čistoća?! Zar ne vidiš, da je maramica sva crna? Zar u knjigama nije napisano: Gospode, zavoleh lepotu doma tvoga? 
 

Tako se iskušavao budući monah, ali on nije prestajao da zrači smirenošću, krotkošću i ljubavlju. Za sve te vrline, starac Sava je osećao prema njemu duboko uvažavanje, i kada je kasnije Dimitrije morao da ga napusti, zato što su mu dali drugo poslušanje, on se nije ustezao da moli oproštaj za svoje ponašanje! 

 

Drugo poslušanje, koje su mu dali u manastiru, je bilo u nekoj drugoj katizmi, gde su živela dva monaha, Bugarina. Oni su se bavili pletenjem torbi i drugih stvari. I ti ljudi su bili veoma surovi. Ali Dimitrije je ostao isti, nepopustljiv stub poslušanja. Na primer, oni su imali običaj da se svakog petka uveče mole za pokoj duša umrlih, po brojanicama. Kada je jednog petka došao red poslušnika da čita molitvu naglas, on je čitao kako se to i očekuje, stavljajući dopunu u akuzativu (padežu) množine. – Gospode Isuse Hriste, upokoj rabi Tvoja. Ali Bugari su počeli da viču na njega:

 

— Ti si nepismen, ne treba govoriti „rabi Tvoja“, već „rabov Tvojih“. 
 

— Blagoslovite, starci, od sada ću govoriti „rabov Tvojih“, - odgovorio je istinski sin poslušanja.