LIKOVI MONAHA Uskim i kamenitim putem u monaštvu A-   A+  


LIKOVI MONAHA Uskim i kamenitim putem u monaštvu


o.Gavrilo Monahinja, na putu ka isposnici...



Ivana Senic predivno...



Jelena Kovac Svakoj sestri bih poželela ovakvu starost i po godinama i po ruhu, ali ne moja, već Božija volja nek bude. Slava Bogu na njegovim ugodnicama!



Sanja Sara Biberdžić
‎...Sestra Kristina... Ovo je moj Vjeroučitelj slikao...

o.Gavrilo Blažena mati Kristina, vdi se smirenje koje odaje fotografija.



Sanja Sara Biberdžić ‎... Tako je... Veliki pozdrav....

Slavica Radjevic Smirena sa blaženim osmehom, uspostavljena duhovna ravnoteža .



Natasa Ilic Milovac Godine mnoge, ali radost na licu decja, blagoslovena.



Bojana Srbljak ‎"Ne živim više ja, već Hristos živi u meni."



Saša Lazić Sam pogled na nju otapa srce kao led na žarkom suncu...



NemanjaiDanijela Mladenovic Onaj ko u umu ima Hrista koji je večan i neprolazan ostaje i duhom mlad, bez obzira što je telom star. Duša ove majke nosi njeno telo.
 
 




 
LIKOVI MONAHA Budite svetlost svetu, kod oca Rafaila

 

o.Gavrilo U poseti Ocu Rafailu - kelija Svetog Jovana-Kareja



Nenad Badovinac Na fotografiji dominira plava, moja omiljena boja. S njom se može iskazati i nebo i more, a i kelija oca Rafaila.



Ana Marković

Hadzi Miodrag Miladinovic Volim da sam video ovu fotografiju.Ja sam oca Rafaila fotografisao 1998. godine. 14 godina je proslo i otac Rafailo sasvim drugacije izgleda.

Tankosava Damjanovic HRISTOS SE RODI! Oče, hvala Vam, prvi put vidim kako je izgledala kelija Svetog Jovana Krstittelja u kojoj je otac shimonah Mihailo boravio poslednjih godina svog zemnog života. Jednom sam Vam ispričala, oče, kako me pre, možda već tri-četiri godine iznenada telefonom nazvao otac Mihailo sa Svete Gore, iz svoje kelije. Kako sam se mnogo obradovala počela sam da se zahvaljujem ocu na blagoslovu, ali odjednom čujem:"Sestro Tankosava, pomoli se svom Anđelu čuvaru, da dođe da mi pomogne, inače rastajem se sa dušom svojom". Možete da zamislite moje zaprepašćenje, iznenađenje i nespremnost za takvo poslušanje. Ali, Gospodu slava i hvala i Majci Božijoj, ja se sva u suzama pomolim kako sam znala i umela...Kada smo se otac Mihailo i ja sreli sledećeg leta, rekao mi je:"Sestro, šta ako su tvoje molitve pomogle da ostanem živ? Ja sam se tada bukvalmo zamrzavao, bez mogućnosti da založim vatru, a onda sam nasumice otvorio svesku sa telefonima i nazvao tebe. I, eto, tvoj Anđeo čuvar je do'šao i zgrejao me, osetio sam toplinu, otkravio sam se, okrepio i sam založio vatru u svojoj hladnoj keliji". Ja sam samo plakala, jer znam koliko ni svesna nisam ni kako sam se molila, ni šta sam molila, ni koga sam dozivala. To odista ne bih znala ni da ponovim. Ali, Bogu blagodarim za sve.

o.Gavrilo Pretpostavljam da su ocu Rafailu ovi hodočasnici došli nakon što je u svojoj keliji otvorio Knjigu gostiju. Dobar je bio otac Rafailo, ostale su mi lepe uspomene na njega i na njegove razne dogodvštine. Monasi ponekad umeju da budu kao deca, a takav je bio o. Rafailo. Smatrao je da je bio progonjen, ustvari da mu je činjena nepravda od strane uprave manastira i svima je o tome govorio. Najviše se žalio na starca Nikanora, a imao je i neke svoje zamerke na oca Hrizostoma, sadašnjeg Epikopa žičkog, zato što mu je on “konfiskovao” jednu staru šerpu. Ta mu je zamerka ostala, verujem, do samog kraja, tu šerpu nije zaboravio. Baš kao dete…

Tankosava Damjanovic Oče, evo jedne šerpe na stolu, uspelo je ocu Mihailu da sačuva bar neku od njih.



Radomirdrugi Vucic Ova pretpostavka oca Gavrila sa Knjigom gostiju otvara sasvim jednu drugu perspektivu. Onda je jasno zašto je i šerpa toliko važna.



o.Gavrilo Šerpa je u centru događaja to se ne zabporavlja.



Tankosava Damjanovic Kada je otac Rafailo (shimonah Mihailo) nakon mnogo godina, došao prvi put sa Svete Gore u Srbiju, naravno, ko bi o tome mogao da bude među prvima obavešten, ako ne otac Gavrilo. Kako je otac Gavrilo znao da je otac Rafailo jedan od najstarijih, ako ne i najstariji Hilandarski monah u to vreme, a znali su se dobro i veoma uvažavali, otac Gavrilo mi daje poslušanje da odem kod oca Rafaila i da za časopis „PUT, ISTINA i ŽIVOT“ napravim mali intervju sa starcem Svetogorcem. Otac Rafailo je bio vrlo predusretljiv, srećan, raspoložen, posebno kada je čuo da ga pozdravlja otac Gavrilo Lepavinski. Ali, kada je trebalo da priča o životu u Hilandaru, tu je otac zaboravio da priča za časopis. Osuo je takvu paljbu po pojedinim monasima, najviše je pričao upravo o kleveti za neke šerpe, o nepravdi koju su mu naneli starac Nikanor i otac Hrizostom, sadašnji Episkop Žički, o mobilnim telefonima, o svemu što je njega uznemiravalo. Videlo se da je bio žalostan zbog toga, ali nekako on njih nije osuđivao, upravo je rekao kako svima sve prašta, ali da zaboravi, očigledno nije mogao.
Međutim, to je bilo dovoljno da otac Gavrilo ne objavi ni jednu reč u svom časopisu o ovom razgovoru, ali se slatko nasmejao ocu Rafailu, koji je usput zamolio oca Gavrila da se pomoli za njega i da mu prenesem tople pozdrave.

Radomir Vucic Priča o šerpi je od krajnjeg značaja kao i neki drugi detalji o događajima, odnosima i ličnostima na Svetoj Gori. Sve je nekako u dosluhu. Neka Vaša podsjećanja oče, kao na ono nedavno vrijeme vezano za stradanje Hilandara i još neka druga koja se tiču obnove, konaka u Kareji itd. ukazuju i opominju.


Tankosava Damjanovic Da, kada je Hilandar goreo, otac Rafailo je bio u Srbiji. Videla sam ga kako gorko i neutešno plače, kao kad majka za detetom plače...I tu je govorio o velikoj nepravdi i neporetku među monasima, i kako su se Gospod i Bogorodica zbog toga naljutili i dopustili ovoliko stradanje najveće srbske svetinje. Ali, moramo verovati u Milost Božiju!


o.Gavrilo Hilandar je srpska i svepravoslavna svetinja i trebalo bi da svi udvostručimo molitve za igumana oca Metodija i celo hilandarsko bratstvo, da ustraju u nošenju bremena u obnovi manastira, a još više u duhovnom uzrastanju, a da bi nama bili svetlost. Svi mi očekujemo svetogorski i svetosavski blagoslov iz Hilandara, blagoslov i molitve od bratije hilandarske, jer živimo u svetu u kojem se iskušenja svuda umnožavaju i sve nas više zapljuskuju.
Mladi su gladni duhovne hrane, ali “žetve su mnoge, a žetalaca malo”. Upravo se mladima trebaju prenositi vera, nada i ljubav, ali u jednostavnosti i sopstvenim primerom, da oni mogli da shvate duhovni život. Nisu tu potrebne visoke teološke nauke, već onako kako je Spasitelj naš Isus Hristos propovedao, u jasnim pričama i alegorijama, da bi prost narod onog vremena mogao razumeti. I na nama duhovnim pastirima je obaveza da činimo na taj način, tako da oni koji nas slušaju mogu to razumeti i po tome početi živeti. Kad se dete rodi, prvo se hrani mlekom, pa mekšom hranom, pa tek onda tvrdom, koju želudac može da svari.

Saša Lazić Svi komentari na temu su sjajni i poučni da ne znam kojeg izdvojit, prava duhovna tribina...bogatstvo.



NemanjaiDanijela Mladenovic Oče, kako je najbolje da se mi mirjani molimo (makar ponekad) za čitav svet? Da li Isusovom molitvom, Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj i spasi nas grešne, ili nekako drugačije. Ovo se odnosi na vaš poziv da treba da umnožimo molitve za hilandarsko bratstvo, ali i za svo monaštvo i druge ljude.


o.Gavrilo Za bratstvo man. Hilandara po jedan Akatist Trojeručici dnevno kad ko može u toku dana.



Biljana Ostojic divna priča o ocu Rafailu,i na slici deluje dobroćudno kao neko dete.



Jovana Čonjić Bas sam uzivala citajuci ovu prepisku..jedino mi Knjiga gosiju nije bila bas najjasnija..



Vladislava Vasic Thiel Gledajući ovu fotografiju punu duhovne radosti i lijepih boja nisam ni slutila kakav se dijelog ispod nje dalje odvijao. Uživala sam i u fotografiji i u dijalogu oca Gavrila sa ostalom braćom i sestrama. :)



Marijana Stevanović Hvala vam sto mi dadoste priliku da upoznam ovako velikog molitvenika i ugodnika Bozijeg..



 


LIKOVI MONAHA ruski monah Rusija


o.Gavrilo Manastirska mlekarnica



Bojana Srbljak Kako se sva mudrost spasenja sastoji u dve reči - poslušnost i poniznost. A baš ovim vrlinama izgleda da se ukrasila duša ovog ruskog monaha.
 





LIKOVI MONAHA Budite svetlost svetu Vladika Atanasije

o.Gavrilo ‎"Ako ne postanete kao mala djeca, necete uci u Carstvo Nebesko, rekao je Spasitelj" (Mt. 18,3). I jos je rekao: "Pustite decu neka dolaze k meni i ne branite im, jer je takovih Carstvo Nebesko" (Mt.19,14). Kada fizicki prestanemo da budemo djeca, mi gubimo prirodnost i otvorenost uma, te djecije osobine, koje ako roditelji pravilno razviju kod svoje djece, dovode do lepih osecanja radosti, ponosa i ljubavi. Kroz pravilno vaspitanje deca ce postovati svoje roditelje i steci ce ugled i epitet dobre djece i cestitih hriscana, ma u kom drustvu ziveli.

Aleksandar Prodanovic Prelepo...

NemanjaiDanijela Mladenovic Topli odnos sveštenoslužitelja u Crkvi prema deci kod dece podgreva jedno pozitivno iskustvo i vezu sa Crkvom. Lepo je, i za roditelje milost Božja, kada dete Crkvu doživljava kao svoj drugi dom, u koji rado odlazi i u kome radost deli sa drugima.


Jelena Mikicevic Neposredno pred Uspenje Bogorodicino, bila sam u manastiru Tvrdos, tamo sam srela Vladiku Atanasija, a njegov razgovor sa jednim desetogodisnjim decakom o pacijoj i guscijoj skoli, nikada necu da zaboravim ♥

Snježana Simovic Gajimo prirodnost i otvorenost uma!



Radomir Vucic Sjetih se nekoliko događaja s Vladikom Atanasijem kad već pričate. Jednom za Slavu Aranđelovdan bio sam u Trebinju i odem rano ujutro s kumom na liturgiju u novi hram Svetog Arhanđela u naselju Hrupjela na jednom brijegu iznad Trebinja. Tu je liturgijski život bio, barem se meni činilo tako, tek u začetku, jer je hram još bio u izgradnji. Nekako, ako me sjećanje ne vara, bila je to jedna od prvih liturgija u tom hramu. Liturgiju je služio Vladika Atanasije. Crkva je relativno mala, ali puna, a samo dva slavska kolača, od gradonačelnika i mene. Svi u crkvi čini se da su prijatelji i poznanici od gradonačelnika, a kum i ja ispadosmo tu, pa reklo bi se, Bože oprosti, kao neki slučajni gosti, a mene niko ni ne zna iako sam domaći, jer sam se nakon ko zna koliko godina vratio iz inostranstva . I nekako desi se da Vladika Atanasije prvo meni čestita slavu i da blagoslov i da se meni prvo obrati, a ne gradonačelniku. Naravno to mi je prijalo, jer sam bio nekako sav očajan i nemoćan tad, pa mi je svaka pažnja, a pogotovo od Vladike bila utjeha za dušu, a Vladika Atanasije mi je poklonio posebnu pažnju. To je bilo drugi put da sam ga lično sreo, a prvi put, ako se dobro sjećam bilo je za Uspenje. I tad sam bio sav nikakav i isto sam se vratio bio tek iz inostranstva baš preko manastira Lepavine, i poranio sam to jutro u Tvrdoš na liturgiju tako da sam bio prvi u Crkvi, ali jedan monah iz manastira me tu vidi i čim me je vidio, počne da viče na mene: „ Šta si tu došao, vrati se odakle si došao!!!“ E, baš sam bio u nedoumici, šta da mu odgovorim, ili da li uopšte da odgovorim, jer sam ja zapravo rodom odatle, iz tog kraja i domaći tu. I ne znam da li misli da se vratim u inostranstvo ili Lepavinu ili opet tu na početak. Gdje je kraj kruga. U to pojavljuje se Vladika Atanasije i odmah mi daje blagoslov i sav nekako veseo uzima od mene imena za proskomidiju, a ovaj monah, sad ime da mu ne pominjem se odmah povukao i ništa više nije rekao. Kasnije je bila litija, pa nas je Vladika polijevao masovno vodom i bježali smo preko nekakvog grmlja, ali to je njegovo uobičajeno ponašanje. Nekolika dana potom desi se da taj isti monah koji me je iznapadao i maltene kao da me je htjeo istjerati iz Tvrdoša, a sam je doseljenik u te krajeve, nađe se samnom na istom poslu oko neke proslave, mislim istp smo poslusanje od Vladike dobili. Naravno mrštenje je prošlo, ali eto ostalo je upamćeno čisto kao priča. Ima tu još priča o Vladiki Atanasiju, ali da ne dužim. Uglavnom mene je kada ga vidim negdje uvijek malo strah, jer zna da vikne i da napada, a nikad ne znas koga ce da dohvati i to bude bas neprijatno. Mene, eto do sad nije.

Mirjana Jovicic Blagodarim o.Gavrilo za ovu divnu fotografiju. Već nekoliko puta se vraćam, da je još jednom pogledam, pa se prisećam savršenih pisanija Vladike Atanasija po časopisima crkvenim od pre 25 i više godina - koje još čuvam ali i po debelim knjigama, prepunim lepih tumačenja suštine mnogih pojmova dogmatike...sećam se i jednog lepog susreta u man.Tvrdoš, za Preobraženje, pre desetak godina. Sa horom"Sv.Arsenije" smo bili na hodočašću, tu smo se zatekli i odjednom, sa čoporom dečice upada ogroman Vladika(Atanasije), kao harambaša pusti glasčinu: "Preobrazilsja jesi na gorje, Hriste Bože, pokazavij učenikom tvojim slavu tvoju, jako že možahu.Da vozsijajet i nam grješnim svjet Tvoj prisnosuščnim, molitvami Bogorodici.Svjetodavče slava Tebje!" Prihvatih ja Tropar istim žarom, a vladika se okrenu, tako prijatno iznenađen, što ima pomoćnika...

Saša Lazić Eh kada bismo bili kao djeca, nikada ne bismo zla nosili u srcu, na svaku uvredu bismo odgovorili oproštajnim osmjehom i dok treptaj oka prođe već bismo zaboravili da je uvreda uopće postojala...jer to djeca čine!!!



Radomir Vucic Djeca kad odrastu, ipak se sjete mnogo čega iz djetinjstva. Sve to ostavlja neki trag. Ni to ne treba smetnuti s uma. Zato je otac Gavrilo u jednoj od prošlih tema govorio o vrstama duhovne hrane. O lakšoj i težoj zavisno od duhovnog uzrasta.


Radomirdrugi Vucic Zanimljivo je takođe čime monasi pokrivaju glavu i u kojim prilikama, liturgijski i vanliturgijski, na neki način. Često sam Vladiku Vasilija, zvorničko-tuzlanskog viđao sa jednom vrstom episkopskog šešira, a opet Vladika Atanasije nosi drugu vrstu mitre. Onda neki nose kamilavke, a monahinje kao veo..., tu ima dosta varijanti. Ono što je nekako najzanimljivije je da Vladika Atanasije pokriva, kako se meni čini, na jedan krajnje drevan način glavu.

 

LIKOVI MONAHA Budite svetlost svetu, bratstvo Sveta Gora


 
 
 
o.Gavrilo Bratstvo starca Arsenija Isihaste blizu Kareje, kelija sv. Nikolaja Burazeri - Belojezrska ( koja pripada man. Hilandrau) u periodu 1967 - 1979.



Nenad Badovinac Kako veliko nekadasnje bratstvo... Danas svega nekoliko monaha cini njihovo bratstvo.



o.Gavrilo I danas je isti broj nonaha u keliji Burazerskoj, oko 40 monaha, samo što ih ti nisi video letos kad si bio.  Bio si samo u prolazu, a kad sam ja bio tamo od 1 marta 1983 do marta 1984 god. tad je broj broj bratije samnom bio nas 12, i tu je strožije monaško pravilo . Bio samo privremeno kod njih i zadržavali su me da ostanem za stalno u njihovom bratsvu ali Božija volja bila da budem tu gde jesam i evo napuni se  27 godina  u ovoj lepavinskoj svetinji ali ne zaboravih ni Sv.Goru niti Hilandar, našu najveću srpsku svetinju ,niti na bratstvu Kelije Burazerske jer i ona pripada  dobu sv. Save i man. Hilandaru.

NemanjaiDanijela Mladenovic Pretpostavljam, Oče, da su u opštežiću velika iskušenja...No, mlađi mogu itekako da se uče od starijih, da stiču mudrost i nepropadljivo blago. A svi imaju Jednog, najmudrijeg Učitelja zbog koga su i pristali da budu u ovakvoj vrsti zajednice.


Nenad Badovinac Oče, kada sam ušao u dvorište Burazerske kelije, prvo sam pomislio da ovde nema nikoga, s obzirom na tišinu i mir koji su tamo vladali. Senzori jednog od gostoprimaca su me primetili i pozvali u gostoprimnicu, kada sam ušao i spomenuo mu da dolazim iz okoline gde se nalazi lepavinska ikona, vrlo se obradovao. Oče, čudotvorna lepavinska ikona svuda je poznata. Zahvaljujući Vama i trudu kojeg ulažete njena božanska snaga obilazi celu planetu.

Bojana Srbljak Upravo čitam knjigu "Izloženje monaškog opita" od starca Josifa Isihaste. Starac Arsenije i starac Josif Isihasta od kako su se upoznali pa sve do končine starca Josifa bili nerazdvojni. Tokom Velikog posta tihovali su tokom čitave sedmice, sporazumevajući se gestovima kada je trebalo. Prekidali su ćutanje samo od subotnjeg večernja do nedeljnog povečerja i opet tihovali. Podvizi koje su preuzimali na sebe bili su teški, duhovne i telesne borbe velike. Mnogo se može saznati iz ove knjige o životu ova dva duhovna gorostasa. Knjiga se čita u jednom dahu...

Saša Lazić Ma na kraju krajeva kvantiteta i nije glavna uvijek, u manastiru Lepavini je četvorica ukupno ali ni horde "protivnika" koje čame po okolnim šumama pobjedit ne mogu, barem dva stupa čine neprolaznu utvrdu...



Dragoslav Lovre Lica monaska su Ogledalo Bozije smirenosti i sjaja. Spokoj na tim licima, oci uprte daleko u nebo. Pokreti su jim spori I odmjereni a riza u koju su odjeveni daje likovima posebnu misticnost I tajanstvenost. Sjajan I snen pogled, zamisljen-to su Monasi.


 
o.Gavrilo Svetogorski monah poniren u umnoj molitvi: Gosode Isuse Hriste,Sine Božji. pomiluj me grašnog!



o.Gavrilo Brojanice su nekada pleli samo monasi i monahinje po blagoslovu i uz velike molitve, zato brojanice nije samo sredstvo za molitvu, već i svetinja koju treba tako i čuvati i uvažavati. Brojanica kaja se nosi oko ruke obično ima 33 čvorića, što napominje 33 godine koliko je Gospod Isus Hristos imao kada je postradai i vaskrsao. Naravno, pletu se i veće brojanice. Monasi tihovatelji na Svetoj Gori imaju brojanice koje imaju po 300 čvorića, na kojima se nalai 12 posebnih kuglica. Te kuglice služe da svaki put kada monah sačini 300 Isusovih molitava, pomeri po jednu kuglicu i tako obeleži da je celu brojanicu od 300 čvorića završio. I tako svetogorski podvižnici u toku jednog dana i noći vrše Isusovu molitvu punih 18 sati, jer 12 puta po 300 Isusovih molitava sačine u toku 24 časa. Pošto se Isusova molitva izgovara molitveno i polako, 300 molitava se izgovara u vremenu od oko 1,5 sata. Tek ostalo vreme monahu ostaje za neke druge potrebe, jelo, spavanje, Svetu Liturgiju... Izvor iz knjige DUHOVNI RASGOVORI Knjiga prva str.29. o.Gavrilo
nedjelja u 8:18 · Sviđa mi se ·  26

Milica Stojiljković Slava Gospodu monasi se mole i za nas grešne

Natasa Ilic Milovac Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, pomiluj nas gresne!



Nenad Badovinac Eto oce kada spominjete brojeve, nadovezao bih se da je fotografija napravljena: 01.11.2011. 11:01 sati. Sto je doista neuobicajeni i retki fenomen. Inace brojevi 0 i 1 su jedini u kompjuterskom svetu i njima se odredjuju sve pojave, naredbe i informacije.. kao i slike i tekstovi koje vidimo na ekranu.


Bojana Srbljak Usresređenog uma i srca...Pre nego što su brojanice počele da se pletu, monasi su svoje molitveno pravilo obavljali prebacujući kamenčiće ili neko zrnevlje iz jedne posudice u drugu. A onda se jedan monah dosetio da načini uže sa čvorićima, koje bi mu pomoglo da lakše obavlja svoje molitveno pravilo. Međutim, neprijatelj roda ljudskog istrajno je raspletao čvorove, uništavajući monahov napor i odvlačeći njegov um od molitve. Anđeo Gospodnji pritekao u pomoć monahu i naučio ga kako da plete čvorove u obliku krsta, koje đavo više nije znao kako da rasplete...i tako se brojanice pletu do današnjih dana.

Saša Lazić I tu je smirenje za molitvu našao na svježe osušenoj djetelini, ništa lijepše, tiho uz miris prirode i smiraja...



Janko Mihajlovic Blagi Gospode budi milostiv nama gresnima...Nada...

Petričević Rade Gospode Isuse Hriste sine Božiji pomiluj nas grešne.
 


LIKOVI MONAHA Budite svetlost svetu, ruski monah Rusija


o.Gavrilo Blagoslov ispred krsta za dalje putovanje.



Vladislava Vasic Thiel Bez vjere i nade u Boga teško može da se ide sam kroz ovu pustinju.



LJiljana Botić Vilotić Blagoslovite oče Gavrilo! Krst je naše znamenje, krst je naše spasenje.Hrišćanin bez krsta je kao vojnik bez oružja(sv.Sava).



Natasa Ilic Milovac Svuda oko monaha sumrak, teeren veliki, a odlucnost i putokaz (krst) pred njim. Savladace svaku prepreku i stici do cilja. Vrlo, vrlo posticajna slika. Hvala Oce.



Mirjana Jovicic Blagoslovite o.Gavrilo, ova slika me nadahnula za komentar:
RUSKI ORJENTIR
Rusko nebo vedrinom diše, odavno bistar Ruski je um. Pogrešan korak, ni jedan više činiti neće, birajući drum...Dugi put pređen s'teškim samarom, za iskupljenje od Boga darom...Pustinjske klime darove prime, Krst im orjentir - Hristos mu ime. Senku svoju slavnu Rus sad prati, milošću Božjom krunu nek vrati. Voskrsni moćna, carska Rusijo! Sledi je mila, moja Srbijo!

Bojana Srbljak Pred njim je osvajanje nekog visokog planinskog vrha, sudeći po ovoj alpinističkoj opremi koju nosi...ima u tome dosta simbolike.



Ana Mamic Divna fotografija, govori vise od reci!!!



Bond James divna slika,iza krsta se ne vidi mnogo,gde je napravljena slika



Saša Lazić Možemo si postavit pitanje zašto je baš tu krst postavljen, možda zato da kaže avanturisti što ga na putu čeka, trnje i kamenje, iskušenje na iskušenje ili da, ako vjernik nije, odmah odustane...e sad!!! Kako god bilo, sve poruke nalazimo u jednon jedinom KRSTU!!!


Nenad Badovinac U nepreglednim stepama, lako se izgubiti. Ovaj krst je Putevoditelj koji svojim sjajem uvek pokazuje pravi smer.




 

o.Gavrilo Sveta Gora Atonska, monasi u razgovoru.



Aleksandra Dragutinovic bilo bi lijepo posjetiti to sve mjesto, ali nama damama se to nece nikada ostvariti...



Vesna Zdjelar Boze moj dragi, koja ljepota. Fotografija zraci, dusevnim mirom i blagostanjem.

Saša Lazić O čemu razgovaraju, šta je sad njihova tema...uglavnom, sigurno ne odstupa daleko od duhovnog jer šta bi ih zanimalo od svjetovnog kada je to daleko iza njih, svjetovno je u djetinjstvu njihovu ostalo, a nebo i samo nebo...


Bond James svako na svom mestu



Bojana Srbljak ‎"Ja sam cokot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on ce roditi mnogi rod..."



Natasa Ilic Milovac Molim Boga da suprug ode na hodocasce na Svetu Goru pa da mi donese deo ovih prizora, razgovora, dogadjaja. Vi ste nam Oce doneli toliko mnogo od svetih prizora, pejzaza, licnosti i dela. Sveta Gora nam nije tako nedostupna. Ište mi dusa jos detalja pa zato Boga molim za jos blagoslova. Hvala Oce, svako dobro.


Milena Madzar Monasi kao da su na nebu,divna fotografija...


 


LIKOVI MONAHA Budite svetlost svetu, svetogorski monah


o.Gavrilo Sveta Gora Atonska, na pristanište Skita Svete Ane



Gordana Mandic Pomaze Bog oce!Zasto vas nemozemo slusati na radio B LAGOVIJEST?Niste nam dostupni,nadam se da ce te uskoro biti!Svako dobro!Blagoslovite!

Bojana Srbljak A odatle oko 1600 stepenika vodi do skita Sv Ane. Ova mazga verovatno čeka neki teret koji je doplovio brodom, kako bi ga iznela do skitskih kelija.



Natasa Ilic Milovac Da li se covek boji da hodi ovom Svetom zemljom? Oseca li uzbudjenje i radost od svakog koraka? Molitva je sigurno potrebna za svaku misao i zahvalnost za svaku stopu. Hvala Gospode na milosti Tvojoj.
 


Pročitano: 8941 puta

OSVRTI NA RUBRIKU "LIKOVI MONAHA - BUDITE SVETLOST SVETU"

Svetlost svetu
Sajt manastira SPC Lepavina, kraj Zagreba, poznat je ljubiteljima kompjutera po brojnim tekstovima, lepim fotografijama i duhovnim savetima arhimandrita Gavrila, igumana manastira. Nazivaju ga još popularno i „sajber duhovnikom“, jedan je od najpoznatijih monaha na internet prostorima ne samo u SPC. Posetioce sajta uvek prijatno iznenadi novim rubrikama. Najnovija, „Likovi monaha“, izazvala je veliko interesovanje čitalaca…

Opširnije...