МАНАСТИР ЛЕПАВИНА - СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Његова Светост Патријарх српски Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Гимназију "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду 1980. године. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), садашњег Епископа бачког, у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 28. априла/11. маја 1986. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1987. године, када га је блажене успомене епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски Павле (Стојчевић), у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона 8. јуна 1987. године. Постдипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-1990. године).

У чин јеромонаха рукоположио га је Епископ бачки др Иринеј, 21. новембра 1990. године на Аранђеловдан, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те Свете обитељи, која је доживела свој препород - обновљени су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирске цркве. За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу "Земља живих", која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду, одржаном 14. маја 1999. године, изабран је за Епископа јегарског викара Епископа бачког. Хиротонисао га је блаженопочивши патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године

Докторирао је 2004. године на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини, одбранивши дисертацију на тему "Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог" (&Тау;ό &делта;&упсилон;&ну;&алпха;&тау;ό&ну; &тау;ῆ&сигмаф; &гамма;&ну;ώ&сигма;&епсилон;&омега;&сигмаф; &тау;&омицрон;ῦ &Тхета;&епсилон;&омицрон;ῦ &епсилон;ἰ&сигмаф; &тау;ό&ну; Ἀ&пи;ό&сигма;&тау;&омицрон;&ламбда;&омицрон;&ну; &Пи;&алпха;ῦ&ламбда;&омицрон;&ну; &каппа;&алпха;&тау;ά &тау;ό&ну; Ἁ&гамма;&иота;&омицрон;&ну; Ἰ&омега;ά&ну;&ну;&ета;&ну; &тау;ό&ну; &Цхи;&рхо;&упсилон;&сигма;ό&сигма;&тау;&омицрон;&мицро;&омицрон;&ну;). Од 2004. године када је изабран за доцента, запослен је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је наследио чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на катедри Пастирске психологије. На Групи за катихетско и пастирско богословље, два пута је биран за доцента (2004, 2010) и једном за ванредног професора (2015), кад изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. На Групи за библијско богословље (2021) био изабран за редовног професора, из уже научне области Библистика.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова. Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави спиритус мовенс Хуманитарног фонда "Привредник", који обезбеђује стипендије за велики број обдарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина Србије га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције Епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисија које се баве религијским темама, као и црквених радио станица.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године поверава да утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Са колегама са Групе за библијско богословље Православног богословског факултета учествовао је у покретању и промоцији Библијског института при истој институцији (2015). Одлуком Светог Архијерејског Синода председавао је Извршним одбором за прославу јубилеја Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019). У оквиру научних, културних и уметничких манифестација посвећених овом јубилеју, у просторијама Факултета одржана је 9-14. децембра 2018. године међународна научна конференција Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, културно и богословско наслеђе. Осим што је у овом догађају учешћа узео и као истраживач, са конкретним саопштењем, учествовао је и у раду Уређивачког одбора зборника радова са скупа, доприневши тако његовом квалитету (Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, том И - ИИ, ур. В. Пузовић и В. Таталовић, Београд: САС СПЦ 2020). Уз наведена остварења, такође је, учествовао у раду следећих међународних скупова: 1) Мисери цордиае пер доно, одржан 9-12. септембра 2015. године у Бозеу; 2) Човјек и смрт, одржан 14-16. септембра 2016. године у Загребу, у сарадњи Института друштвених знаности "Иво Пилар", Хрватског католичког свеучилишта и Удружења "Посмртна помоћ"; 3) Свети Јован Златоуст данас, одржан 18-20. октобра 2018. године у Источном Сарајеву, у организацији Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву; 3) Сагледавања "религијски другог" у светим списима [Библије и Кур&рсљуо;ана] и њихове импликације за формирање јавне комуникације, одржан 2-5. новембра 2017. године у просторијама Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у са-организацији Универзитета Фридрих Александар у Ерлангену, Немачке службе за академску размену (ДААД) и Факултета исламских наука у Сарајеву; 4) Јеврејске и хришћанске перспективе заједничког наслеђа, одржан 3-6. септембра 2019. године на Православном богословском факултету, а у оквиру интернационалног пројекта Европа и хришћанске вредности који подржава канцеларија Фондације Конрад Аденауер у Београду. У категорији националних научних скупова учествовао је у следећим догађајима: 1) Европа и хришћанске вредности: путеви библијске рецепције, одржан у оквиру скупа Зашто је рецепција важна? (31. мај - 3. јун 2018. године) на Православном богословском факултету у Београду; 2) Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије у оквиру 800 година Аутокефалије Српске Православне Цркве, одржан 16- 17. децембра 2019. године у Београду и Новом Саду, у организацији Матице српске, канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Београду и Института за литургику и црквену уметност ПБФ УБ и Центра Монс Хемус.

На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је др Порфирија (Перића) за Митрополита Епархије загребачко-љубљанске; исте године 13. јула блаженопочивши патријарх Иринеј (Гавриловић) увео га је у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу. Као Митрополит загребачко-љубљански радио је на духовној и материјалној обнови у Митрополији. Између осталог, завршио је обнову храма у манастиру Лепавина поред Крижеваца, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину. Ово признање додељено му је "за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима". Поводом примања награде Митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су "слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи" и истакао да "то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење". Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.

Говори грчки, енглески и служи се руским језиком.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.