ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА - ПЕШТЕР И РЕЗЕРВАТ УВАЦ A- A+
"... Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)
РWАНДА
о.Гаврило
Тхе Казакхс (такођер изазвала Казакс и Qазаqс; Казахстански : Қазақтар [qɑзɑqтɑр] , а енглески назив је транслитератед с руском) су Турски људи тих сјеверним дијеловима средишње Азије (углавном Казахстан , али такођер наћи у дијеловима Узбекистана и Кине и Русије , и Монголија ). Казакхс аре десцендантс оф тхе Туркиц трибес - Аргѕнс , Кхазарс , Qарлуqс ; анд оф тхе Кипцхакс анд Цуманс (тхе Кипцхакс анд Цуманс беинг оне оф тхеир мајор анцесторс) [ 12 ] [ 13 ] Пре Турко-Монголиц гроупс ( Киѕат , Дугхлат , Наиманс , Ногаис , Кераит , Онггират , Мангхуд , Јалаѕир , Алсхѕн) анд отхер Прото Туркиц трибес суцх ас тхе Канкалис , оригин анд Ираниан трибес лике тхе Сарматианс , Сака анд Сцѕтхианс . Казакхс су потомци турске племена - Аргѕнс и Хазара и Qарлуqс ; и на Кипцхакс и Цуманс (Тхе Кипцхакс и Цуманс као један од својих великих предака) [12] [13] Пре турско-Монголиц скупина ( Киѕат , Дугхлат , Наиманс , Ногаис , Кераит , Онггират , Мангхуд , Јалаѕир , Алсхѕн) и друге Прото Турски племена као што су Канкалис , подријетлу и иранских племена као што су сармата и Сака и Скити . Казакхс популатед тхе территорѕ бетwеен Сибериа анд тхе Блацк Сеа анд ремаинед ин Централ Асиа wхен тхе Туркиц анд Турко-Монголиц гроупс стартед то инваде анд цонqуер тхе ареа бетwеен тхе 5тх анд 13тх центуриес АД . [ 14 ] Казакхс населили подручје између Сибира и Црног мора и остао у средишњој Азији када су Турски и турско-Монголиц скупине почели инвазију и освајање подручја између 5. и 13. стољећа послије Криста. [14] 
Натаса Илиц Миловац
Зиве врло сиромасно и теско, али су окрузени природом и вероватно много слободнији од нас.
о.Гаврило
А кад смо помислили да су Датоге врхунац и да нећемо упознати ништа аутентичније – слиједи посјет Хадзабама или Бушманима, племену које је спало на двјестотињак обитељи које живе ‘у природи и од ње’, одбијајући помоћ владе и промјене устаљених навика. Ту као да је вријеме стало: луком и стријелом лове дивљач, скупљају јестиво коријење и друго биље. Настамбе су им од шибља и траве, попут преврнутога гнијезда, а тако малене да једва могу незгрбљени и сјести унутра. Воле отворен простор и воде номадски живот, у скупинама од по петнаестак мушкара- ца, жена и дјеце. Неки су спремни примити туристе и ‘у замјену’ за врећу брашна (или мало марихуане) отплесати свој плес, запалити ватру трљањем штапића и подучити их гађању луком и стријелом. Стојећи ту ‘усред ничега’, не можете вјеровати да је каква-таква цивилизација само педесетак километара даље, имате осјећај као да су то слике минулог времена у које је нетко за шалу ‘пхотосхопирао’ нас петоро бијелаца и још, ради увјерљивости, обукао Бушманима неколико модерних крпица које ‘жицају’ од гостију или их добију трампом за свој шарени накит.http://www.stipemarinovic.com/blog/tanzania-2/ 
Дуња Неда
Помаже Бог,оче Гаврило!Готово нестварно,али они воле свој начин живота и то требамо испоштовати.Нека су им Господ и Превета Мајка у помоћи и у добру,и у злу!Амин!Боже дај! Свако Вам добро,Оче!Дао Бог!Амин! 
Стана Меселдзија
Они живе срећно и без оптерећења за овим, оним и комфором а дивне пратиоце омиљене псиће имају. Натаса Илиц Миловац
Колико мудрости су показали кроз - одбијају помоц владе и промене зивотних навика. Знају да им "цивилизација" доноси висе зла него доброг. 
Саша Лазић
Они су својим начином живота које воде стољећима и преносе са генерације на генерацију, упознали тајне живљења у складу са природом и животињама...од природе узимају само што је пријеко потребно и ништа више од тога...готово пустињачки начин...када би их понеки мисионар увео у Свете Тајне неби им пуно требало за духовни напредак...
КЅРГЅСТАН Ѕсук-Кол о.Гаврило
То је фантастичан поглед на Јети-Огуз. Ред кућа и руралног изглед овог фотографију је тако типично за природне знаменитости у непознатим земљама Киргистану. Да је ово био у Западној Еуропи те седам коњи би био окружен Састав је фантастичан, ПОВ и благи нагиб додаје елемент ироније по мом мишљењу - наопако свијет у којем мјеста као што би то било свјетски познато је да је у 'правом' мјесто, али умјесто тога је потпуно непознат. Ја сам запањен да нитко није коментирао ову фотографију. Срдачан поздрав, Цхрис. Стана Меселдзија
Ове стијене црвене као да неко намјерно "сложио" фантастично а поред и дивно зелено дрвеће и у том окружењу и лијепо грађене куће а све украсиле и ћурке тркачице. 
Милица Перуновиц Ивановиц
Онај, ко је сложио и обојио ово стијење,доселио је у њиховом подножу и оне, који имају привилегију на суживот са њима.Да је ова љепота негдје другдје било би можда унакажено некаквим слитерима и заклоњено димњацима фабрика. Једном ће доћи вријеме, да се зна за ово стијење, даће Бог да се и људи из њеноговог подножја уздигну у Божјој милости.
КЅРГЅСТАН Ѕсук-Кол Милица Перуновиц Ивановиц
Животиња боље од људи, осјећа ко је чисте душе, ко јој не жели зло и тражи са њом суживот. Натаса Илиц Миловац
Сто цовек висе сазнаје то је несрецнији цини ми се. То стално незадовољство постигнутим је одлицан простор за деловање непомјаника. Бозе помози да препознамо зло.
КЅРГЅСТАН Ѕсук-Кол Натаса Илиц Миловац
У мање развијеним срединама је дата рец и прузена рука јос увек довољна гаранција. Како ли је цовецанство узнапредовало скад ада ни куца, ни ауто нису довољни гаранти? Много смо се развили изгледа.
КЅРГЅСТАН
Светлана Лежаић
Од малена се учи, деца немају страх. Касније док одрастају добијају страхове и теже уче. Ето како они уче и васпитавају своју децу. Тамо нису потребни психолози. 
Небојса Пеулиц
И НЕЦЕ ПСИХОЛОЗИ НИКАД НИ ТРЕБАТ А КОД НАС СЕДИСТЕ ЗА БЕБЕ ПО ЗАКОНУ ЕЕЕЕОНИ ИМАЈУ Н ОРМАЛАН ЗАКОН ЗАКОН ПРИРОДЕ А НЕЕ И КОД БЕБЕИЊ ИКОД ЗИВОТЕ МИР КО КОД НАС ВИСЕ НИСТА НЕВАЗИ САМО ПОГЛЕДАЈТЕ ТАЈ СПОКОЈ ПИРРОДЕ И РАЗМИСЛИТЕОДКУД ТАКО БЛАЗЕНСТВО ХВАЛА ВАМ ОЦЕ АВРИЛО БАС УВЕК НАДЈЕТЕ ФОТКЕ ПРЕДИВНЕ<3 Небојса Пеулиц
И СВАКАИМА СВОЈ МИР И СПОКОЈКАО И ОВА КОЈА УСТИТ ТОЈ ЛЕПОТИМНОГО ГОВОРИ САМО СЕ ТРЕБА ПРЕПУСТИТ ТОМ СПОКОЈУ И УЗИВАТ У ЊЕМУ<3 
Љиљана Ботић Вилотић
Благословите оче Гаврило! Лијеп начин васпитања, а ми данас своју дјецу држимо презаштићену.Ништа љепше за дјецу од игре у природи. Натаса Илиц Миловац
Бебац је предиван. Играцка му је стварна. Гледа у родитеља и пита се сто га ставио ту самог. Фотографија пуна љубави и склада. Хвала.
КЅРГЅСТАН
ГАМЗИГРАД - ФЕЛИЏ РОМУЛИАНА
о.Гаврило
(Наишао сам да Гамзиград значи место на коме 'клизе', 'гамзе' - мисли се на змије, којих је у рушевинама било много.)Гамзиград је већ средином ЏИЏ века оцењен као велико и изузетно значајно археолошко налазиште. Геолози, историчари и археолози су у то време на различите начине описивали и тумачили "остатке једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена" које су уочили на овом месту, а Феликс Каниц је својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео све да увери да се ту налази "једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи".Крајем ЏИЏ века некадашње романтичарско усхићење пред развалинама древног града уступило је место уздржаном, строго рационалном просуђивању, па је Гамзиград протумачен као велики војни логор (цаструм). Та упрошћена представа о Гамзиграду одржала се све до средине нашег века, до почетка систематских археолошких истраживања у 1953. години. Ископавања која су уследила показала су да Гамзиград није војни логор већ велелепни дворац изграђен за кратко време, и то по вољи и замисли једног цара.Тек 1984. године коначно је решена загонетка Гамзиграда. У југозападном делу палате, у једној грађевини са мозаичким подовима и зидовима осликаним фрескама, те године је нађена архиволта од туфо-пешчара на којој је уклесан натпис ФЕЛИЏ РОМВЛИАНА. 
НемањаиДанијела Младеновиц
У Гамзиграду постоје остаци једне базилике (једнобродна црква), што показује да су у граду живели хришћани. Такође, интересантан је податак да је палата (где су живели тадашњи великодостојници) имала подно грејање, природном термалном водом. Љиљана Ботић Вилотић
Благословите оче Гаврило! Дворац нас подсјети увјек на нешто лијепо,а ово за змије ух даље од мене. 
Јелена Ковац
Овај део са змијама подсећа ме на део живота монаха Калиста, који је годину или две (не сећам се тачно) живео на острву где су само змије (а змија има толико да је скоро немогуће направити корак) и остатци неке цркве. Кажу смиреном човеку је и у паклу добро и у Небо гледа и чека милост одозго. Можда те змије чувају нешто добро, за добра вемена:) 
Изворинка Лазаревиц
Пусто острво упоседу Македоније,Галицица ,али то су змије рибарице и отровнице,за разлику од Госпојинских змија које на језику и целу имају крст... Натаса Илиц Миловац
Суштина ове приче је, по мом мишљењу, да на тлу наше земље има толико историјских споменика из различитих раздобља наше историје, али да она стоје залеђена у времену. Многи не знају ништа о њима, гледамо споменике по белом свету а наши стоје усамљени, непознати и за нас а камоли за странце. Сви једва чекају да виде пирамиде, Акропољ и слично, а само насеље Лепенски вир је старије најмање 4000 година од ових споменика. Лепа моја земљо богата научи нас да те волимо. 
Весна Јовановиц
Гамзиград треба посетити и видети... то је најбоље доживети у живо. Римљани су још тада имали подно грејање и водовод, а Србија данас има нерешен проблем са снабдевањем здраве пијаће воде... Тужно.
о.Гаврило
БЛОГ Лепа Србија ПЕШТЕР И РЕЗЕРВАТ УВАЦПештер је највећа висораван на Балканском полуострву и једна од највећих у Европи, коју у Србији многи зову домаћи Сибир. Место Сјеница је синоним за ниске температуре и најхладнији је предео у земљи. Последњих година, Пештерска висораван је хит међу љубитељима нетакнуте природе и истинских заљубљеника у нове, неистражене пределе којима припада и резерват природе Увац.http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/pe%C5%A1ter-i-rezervat-uvac Љиљана Ботић Вилотић
Благословите оче Гаврило! Лијепа наша земља Србија.Очаравајућа љепота нетакнуте природе. Светлана Лежаић
Одмор за очи. Како је лепа земља коју је Бог дао Србима, а ми је уништавамо. Нисмо свесни вредности нетакнуте природе и увек неко са стране треба да дође и да се одушеви овом земљом, па тек онда да почнемо да се присећамо где смо и шта радимо. 
Славица Косановиц Вуценовиц
Све сто Господ створи цовек се труди да унисти . Природа је толико лепа да људски ум то немозе да измисли и замисли али тај исти ум толико прља да це и Господу постати мука и оставице нас у насем дјубрету да се каљугамо. Србе (велику вецину) би требало узети за уси и провести их по околним земљама ( изузев 2-3 )да виде како се уредјује окуцница и како се природне лепоте цувају , улепсавају и користе . Немора се земља орати да би се од ње зивело. Мозе се неговати да сви зеле да је виде како је лепа . Од туризма би се могло лепсе и лаксе зтивети . Али..... Натаса Илиц Миловац
Е ово је крај који, признајем, и ја слабо познајем и ако да Бог, посетићу га. Читала сам и гледала дивне текстове и фотографије о овом крају и остали су ми урезани у мисли. Има тамо и дивних скривених манастира. Дуња Неда
Помаже Бог,оче Гаврило!Прелепо и здраво место,а и сјенички сир је познат.Правила сам туршију са,још зеленом паприком и сјеничким сиром.Заиста је диван специјалитет.Свако Вам добро од Господа и Пресвете Мајке!Амин! Боже дај!
РWАНДА
Бранка Крнета
Недо Михајловиц о.ГаврилоТхе Казакхс (такођер изазвала Казакс и Qазаqс; Казахстански : Қазақтар [qɑзɑqтɑр] , а енглески назив је транслитератед с руском) су Турски људи тих сјеверним дијеловима средишње Азије (углавном Казахстан , али такођер наћи у дијеловима Узбекистана и Кине и Русије , и Монголија ). Казакхс аре десцендантс оф тхе Туркиц трибес - Аргѕнс , Кхазарс , Qарлуqс ; анд оф тхе Кипцхакс анд Цуманс (тхе Кипцхакс анд Цуманс беинг оне оф тхеир мајор анцесторс) [ 12 ] [ 13 ] Пре Турко-Монголиц гроупс ( Киѕат , Дугхлат , Наиманс , Ногаис , Кераит , Онггират , Мангхуд , Јалаѕир , Алсхѕн) анд отхер Прото Туркиц трибес суцх ас тхе Канкалис , оригин анд Ираниан трибес лике тхе Сарматианс , Сака анд Сцѕтхианс . Казакхс су потомци турске племена - Аргѕнс и Хазара и Qарлуqс ; и на Кипцхакс и Цуманс (Тхе Кипцхакс и Цуманс као један од својих великих предака) [12] [13] Пре турско-Монголиц скупина ( Киѕат , Дугхлат , Наиманс , Ногаис , Кераит , Онггират , Мангхуд , Јалаѕир , Алсхѕн) и друге Прото Турски племена као што су Канкалис , подријетлу и иранских племена као што су сармата и Сака и Скити . Казакхс популатед тхе территорѕ бетwеен Сибериа анд тхе Блацк Сеа анд ремаинед ин Централ Асиа wхен тхе Туркиц анд Турко-Монголиц гроупс стартед то инваде анд цонqуер тхе ареа бетwеен тхе 5тх анд 13тх центуриес АД . [ 14 ] Казакхс населили подручје између Сибира и Црног мора и остао у средишњој Азији када су Турски и турско-Монголиц скупине почели инвазију и освајање подручја између 5. и 13. стољећа послије Криста. [14]
Марíна Ковачевић Натаса Илиц МиловацЗиве врло сиромасно и теско, али су окрузени природом и вероватно много слободнији од нас.
Боско Зивковиц
Драгана Зарковиц о.ГаврилоА кад смо помислили да су Датоге врхунац и да нећемо упознати ништа аутентичније – слиједи посјет Хадзабама или Бушманима, племену које је спало на двјестотињак обитељи које живе ‘у природи и од ње’, одбијајући помоћ владе и промјене устаљених навика. Ту као да је вријеме стало: луком и стријелом лове дивљач, скупљају јестиво коријење и друго биље. Настамбе су им од шибља и траве, попут преврнутога гнијезда, а тако малене да једва могу незгрбљени и сјести унутра. Воле отворен простор и воде номадски живот, у скупинама од по петнаестак мушкара- ца, жена и дјеце. Неки су спремни примити туристе и ‘у замјену’ за врећу брашна (или мало марихуане) отплесати свој плес, запалити ватру трљањем штапића и подучити их гађању луком и стријелом. Стојећи ту ‘усред ничега’, не можете вјеровати да је каква-таква цивилизација само педесетак километара даље, имате осјећај као да су то слике минулог времена у које је нетко за шалу ‘пхотосхопирао’ нас петоро бијелаца и још, ради увјерљивости, обукао Бушманима неколико модерних крпица које ‘жицају’ од гостију или их добију трампом за свој шарени накит.http://www.stipemarinovic.com/blog/tanzania-2/
Дуња НедаПомаже Бог,оче Гаврило!Готово нестварно,али они воле свој начин живота и то требамо испоштовати.Нека су им Господ и Превета Мајка у помоћи и у добру,и у злу!Амин!Боже дај! Свако Вам добро,Оче!Дао Бог!Амин!
Милкица Станаревиц Стана МеселдзијаОни живе срећно и без оптерећења за овим, оним и комфором а дивне пратиоце омиљене псиће имају.
Натаса Илиц МиловацКолико мудрости су показали кроз - одбијају помоц владе и промене зивотних навика. Знају да им "цивилизација" доноси висе зла него доброг.
Саша ЛазићОни су својим начином живота које воде стољећима и преносе са генерације на генерацију, упознали тајне живљења у складу са природом и животињама...од природе узимају само што је пријеко потребно и ништа више од тога...готово пустињачки начин...када би их понеки мисионар увео у Свете Тајне неби им пуно требало за духовни напредак...
Драгана Пантелиц КЅРГЅСТАН Ѕсук-Кол
о.ГаврилоТо је фантастичан поглед на Јети-Огуз. Ред кућа и руралног изглед овог фотографију је тако типично за природне знаменитости у непознатим земљама Киргистану. Да је ово био у Западној Еуропи те седам коњи би био окружен Састав је фантастичан, ПОВ и благи нагиб додаје елемент ироније по мом мишљењу - наопако свијет у којем мјеста као што би то било свјетски познато је да је у 'правом' мјесто, али умјесто тога је потпуно непознат. Ја сам запањен да нитко није коментирао ову фотографију. Срдачан поздрав, Цхрис.
Мирјана Јовициц Стана МеселдзијаОве стијене црвене као да неко намјерно "сложио" фантастично а поред и дивно зелено дрвеће и у том окружењу и лијепо грађене куће а све украсиле и ћурке тркачице.
Милица Перуновиц ИвановицОнај, ко је сложио и обојио ово стијење,доселио је у њиховом подножу и оне, који имају привилегију на суживот са њима.Да је ова љепота негдје другдје било би можда унакажено некаквим слитерима и заклоњено димњацима фабрика. Једном ће доћи вријеме, да се зна за ово стијење, даће Бог да се и људи из њеноговог подножја уздигну у Божјој милости.
Анка Мијатовиц КЅРГЅСТАН Ѕсук-Кол
Ненад Бадовинац Милица Перуновиц ИвановицЖивотиња боље од људи, осјећа ко је чисте душе, ко јој не жели зло и тражи са њом суживот.
Натаса Илиц МиловацСто цовек висе сазнаје то је несрецнији цини ми се. То стално незадовољство постигнутим је одлицан простор за деловање непомјаника. Бозе помози да препознамо зло.
КЅРГЅСТАН Ѕсук-Кол
Натаса Илиц МиловацУ мање развијеним срединама је дата рец и прузена рука јос увек довољна гаранција. Како ли је цовецанство узнапредовало скад ада ни куца, ни ауто нису довољни гаранти? Много смо се развили изгледа.
Нада Шовљански Еџ БрборићКЅРГЅСТАН
Дусанка Поповиц Светлана ЛежаићОд малена се учи, деца немају страх. Касније док одрастају добијају страхове и теже уче. Ето како они уче и васпитавају своју децу. Тамо нису потребни психолози.
Небојса ПеулицИ НЕЦЕ ПСИХОЛОЗИ НИКАД НИ ТРЕБАТ А КОД НАС СЕДИСТЕ ЗА БЕБЕ ПО ЗАКОНУ ЕЕЕЕОНИ ИМАЈУ Н ОРМАЛАН ЗАКОН ЗАКОН ПРИРОДЕ А НЕЕ И КОД БЕБЕИЊ ИКОД ЗИВОТЕ МИР КО КОД НАС ВИСЕ НИСТА НЕВАЗИ САМО ПОГЛЕДАЈТЕ ТАЈ СПОКОЈ ПИРРОДЕ И РАЗМИСЛИТЕОДКУД ТАКО БЛАЗЕНСТВО ХВАЛА ВАМ ОЦЕ АВРИЛО БАС УВЕК НАДЈЕТЕ ФОТКЕ ПРЕДИВНЕ<3
Небојса ПеулицИ СВАКАИМА СВОЈ МИР И СПОКОЈКАО И ОВА КОЈА УСТИТ ТОЈ ЛЕПОТИМНОГО ГОВОРИ САМО СЕ ТРЕБА ПРЕПУСТИТ ТОМ СПОКОЈУ И УЗИВАТ У ЊЕМУ<3
Љиљана Ботић ВилотићБлагословите оче Гаврило! Лијеп начин васпитања, а ми данас своју дјецу држимо презаштићену.Ништа љепше за дјецу од игре у природи.
Натаса Илиц МиловацБебац је предиван. Играцка му је стварна. Гледа у родитеља и пита се сто га ставио ту самог. Фотографија пуна љубави и склада. Хвала.
Бранка Рајиц КЅРГЅСТАН
Бојан Бјелић
Весна Вуцковиц
Мирјана Лазиц Синдиц
Дусица Зивојиновиц ГАМЗИГРАД - ФЕЛИЏ РОМУЛИАНА
о.Гаврило(Наишао сам да Гамзиград значи место на коме 'клизе', 'гамзе' - мисли се на змије, којих је у рушевинама било много.)Гамзиград је већ средином ЏИЏ века оцењен као велико и изузетно значајно археолошко налазиште. Геолози, историчари и археолози су у то време на различите начине описивали и тумачили "остатке једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена" које су уочили на овом месту, а Феликс Каниц је својим цртежима Гамзиграда из 1860. и 1864. године желео све да увери да се ту налази "једна од највећих и најочуванијих римских грађевина у Европи".Крајем ЏИЏ века некадашње романтичарско усхићење пред развалинама древног града уступило је место уздржаном, строго рационалном просуђивању, па је Гамзиград протумачен као велики војни логор (цаструм). Та упрошћена представа о Гамзиграду одржала се све до средине нашег века, до почетка систематских археолошких истраживања у 1953. години. Ископавања која су уследила показала су да Гамзиград није војни логор већ велелепни дворац изграђен за кратко време, и то по вољи и замисли једног цара.Тек 1984. године коначно је решена загонетка Гамзиграда. У југозападном делу палате, у једној грађевини са мозаичким подовима и зидовима осликаним фрескама, те године је нађена архиволта од туфо-пешчара на којој је уклесан натпис ФЕЛИЏ РОМВЛИАНА.
НемањаиДанијела МладеновицУ Гамзиграду постоје остаци једне базилике (једнобродна црква), што показује да су у граду живели хришћани. Такође, интересантан је податак да је палата (где су живели тадашњи великодостојници) имала подно грејање, природном термалном водом.
Љиљана Ботић ВилотићБлагословите оче Гаврило! Дворац нас подсјети увјек на нешто лијепо,а ово за змије ух даље од мене.
Јелена КовацОвај део са змијама подсећа ме на део живота монаха Калиста, који је годину или две (не сећам се тачно) живео на острву где су само змије (а змија има толико да је скоро немогуће направити корак) и остатци неке цркве. Кажу смиреном човеку је и у паклу добро и у Небо гледа и чека милост одозго. Можда те змије чувају нешто добро, за добра вемена:)
Изворинка ЛазаревицПусто острво упоседу Македоније,Галицица ,али то су змије рибарице и отровнице,за разлику од Госпојинских змија које на језику и целу имају крст...
Натаса Илиц МиловацСуштина ове приче је, по мом мишљењу, да на тлу наше земље има толико историјских споменика из различитих раздобља наше историје, али да она стоје залеђена у времену. Многи не знају ништа о њима, гледамо споменике по белом свету а наши стоје усамљени, непознати и за нас а камоли за странце. Сви једва чекају да виде пирамиде, Акропољ и слично, а само насеље Лепенски вир је старије најмање 4000 година од ових споменика. Лепа моја земљо богата научи нас да те волимо.
Весна ЈовановицГамзиград треба посетити и видети... то је најбоље доживети у живо. Римљани су још тада имали подно грејање и водовод, а Србија данас има нерешен проблем са снабдевањем здраве пијаће воде... Тужно.
о.ГаврилоБЛОГ Лепа Србија ПЕШТЕР И РЕЗЕРВАТ УВАЦПештер је највећа висораван на Балканском полуострву и једна од највећих у Европи, коју у Србији многи зову домаћи Сибир. Место Сјеница је синоним за ниске температуре и најхладнији је предео у земљи. Последњих година, Пештерска висораван је хит међу љубитељима нетакнуте природе и истинских заљубљеника у нове, неистражене пределе којима припада и резерват природе Увац.http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/pe%C5%A1ter-i-rezervat-uvac
Љиљана Ботић ВилотићБлагословите оче Гаврило! Лијепа наша земља Србија.Очаравајућа љепота нетакнуте природе.
Светлана ЛежаићОдмор за очи. Како је лепа земља коју је Бог дао Србима, а ми је уништавамо. Нисмо свесни вредности нетакнуте природе и увек неко са стране треба да дође и да се одушеви овом земљом, па тек онда да почнемо да се присећамо где смо и шта радимо.
Славица Косановиц ВуценовицСве сто Господ створи цовек се труди да унисти . Природа је толико лепа да људски ум то немозе да измисли и замисли али тај исти ум толико прља да це и Господу постати мука и оставице нас у насем дјубрету да се каљугамо. Србе (велику вецину) би требало узети за уси и провести их по околним земљама ( изузев 2-3 )да виде како се уредјује окуцница и како се природне лепоте цувају , улепсавају и користе . Немора се земља орати да би се од ње зивело. Мозе се неговати да сви зеле да је виде како је лепа . Од туризма би се могло лепсе и лаксе зтивети . Али.....
Натаса Илиц МиловацЕ ово је крај који, признајем, и ја слабо познајем и ако да Бог, посетићу га. Читала сам и гледала дивне текстове и фотографије о овом крају и остали су ми урезани у мисли. Има тамо и дивних скривених манастира.
Дуња НедаПомаже Бог,оче Гаврило!Прелепо и здраво место,а и сјенички сир је познат.Правила сам туршију са,још зеленом паприком и сјеничким сиром.Заиста је диван специјалитет.Свако Вам добро од Господа и Пресвете Мајке!Амин! Боже дај!
Јасмина ДјордјевицПрочитано: 5947 пута
- ПОКЛОНИЧКЕ ПОСЕТЕ ИЗ МИНХЕНА И ГМУНДЕНА
- У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА
- АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО КАО ПРИЗНАТИ ДУХОВНИК УВРШТЕН У ИЗДАЊЕ ПРЕСТИЖНЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ: "ОЏФОРД'С БООК СУЦЦЕССФУЛ ПЕОПЛЕ"
- ДОНАЦИЈА ЗА ОБНОВУ ХРАМА У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНА
- ИГУМАН МАНАСТИРА ЛЕПАВИНА ОТАЦ ГАВРИЛО У БОЛНИЦИ
- АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО (ВУЧКОВИЋ) ИСПОВЕДАО СВЕШТЕНСТВО У ЕПАРХИЈАМА БАЧКОЈ И СЛАВОНСКОЈ
- У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ ПРОСЛАВЉЕНЕ ЦВЕТИ
- ПОКЛОНИЧКЕ ПОСЕТЕ ИЗ ОПАТИЈЕ И ОБУДОВЦА
- ПОКЛОНИЧКЕ ПОСЕТЕ ИЗ МИНХЕНА, ТРСТА, КОПРА И ПОСТОЈНЕ
- СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ
- ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНИКА У ЉУБЉАНИ
- ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНИКА У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ
- ПОКЛОНИЧКЕ ПОСЕТЕ ИЗ БИЈЕЉИНЕ И МОДРИЧЕ
- СВЕТА ЛИТУРГИЈА У НЕДЕЉУ МИТАРА И ФАРИСЕЈА
- ПРАЗНИК СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА ПРОСЛАВЉЕН У ЗАГРЕБУ
- ПОКЛОНИЧКА ПОСЕТА ИЗ ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ
- ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ИЗ БЕОГРАДА У МАНАСТИР ЛЕПАВИНУ
- МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
- ПОКЛОНИЧКА ПОСЕТА ИЗ БЕОГРАДА И ДЕРВЕНТЕ
- ПОКЛОНИЧКА ПОСЕТА ИЗ БРОДА
Број посјета од 11. Априла 2012. године