..Tekst komentara na Liturgiju Predjeosvećenih Darova smo već objavili. 
Nadamo se da će komentari na Božanstevnu Liturgiju biti korisni i mirjanima, kako bi dublje mogli da razumeju službu, i sveštenicima u delu služenja misionarskih službi.

U Ime Oca, i Sina i Svetoga Duha! 

Vozljubljeni u Gospodu braćo i sestre, mi smo se danas svi okupili u ovom svetom hramu, da bismo uzneli našu zajedničku molitvu, jer reč «Liturgija» u prevodu sa grčkog jezika znači «zajedničko delo» to jest delo ne samo sveštenoslužitelja, već svih vernih koji su se okupili u crkvi na Bogosluženju. A to znači da svaki čin, svaka molitva se odnosi na svakoga od nas. Sve molitve, koje sveštenici čitaju u oltaru, imaju opšti karakter, zajedničke molitve cele zajednice, i predstojatelj Bogosluženja (arhijerej ili sveštenik) ih čita u ime svih. I smisao našeg prisustva na Bogosluženju nije samo da se pomolimo za svoje sopstvene radosti i tuge, već i da se po molitvi cele zajednice izvrši velika Tajna Evharistije to jest blagodarenja, kada se prinešeni hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Hristovu i svako ko pristupa Tajni Svetog Pričešća sjedinjuje se sa Samim Hristom.

Ali glavni problem je u tome što naše Bogosluženje uglavnom ostaje nepoznanica. Da bismo taj problem delimično razrešili današnja Božanstvena Liturgija će tokom služenja biti propraćena komentarima, koji će objašnjavati smisao izvršenih sveštenodejstava i molitvi. Samo što su pročitani časovi, koji predstavljaju deo ceo kruga Bogosluženja, sveštenik je u oltaru izvšrio Proskomidiju (u prevodu sa grčkog prinošenje), u vreme koje se iz prinesenih prosfora vadi čestica hleba (koja simbolizuje Agneca Božijeg to jest Hrista), a potom se vade čestice u čast Presvete Bogorodice, Svetitelja, kao i živih i umrlih pravoslavnih hrišćana za koje su dati spiskovi. Sve čestice se stavljaju na diskos i simbolizuju Hristovu Crkvu – nebesku i ovozemaljsku. U Čašu se uliva vino, pomešano sa vodom, kao sećanje na to da je iz rebra Gospodnjeg, pošto je proboden kopljem na Krstu, potekla krv i voda. Posle toga se prinešeni darovi prekrivaju specijalnim tkaninama (pokrovcima i vozduhom) i sveštenik čita molitvu prinošenja Darova u kojoj moli za blagolsov i primanje prinešenih Darova na Prednebesni Žrtvenik, pominjući «one koji prinose i one radi kojih se prinose» (to jest one koji su dali cedulje za pominjanje imena), kao i da ih Gospod sačuva neosudjenim prilikom sveštenodjestvovanja.

Time se završava Proskomidija, i počinje Liturgija oglašenih (nekrštenih). U molitvama pre početka Liturgije sveštenik čita molitvu za priziv Svetog Duha «Carju Nebeski», i kada djakon služi, onda on moli za blagoslov od predstojatelja, i kaže: «Vreme je da se služi Gospodu, Vladiko blagoslovi», to jest počinje Liturgija, na kojoj će delovati Sam Gospod, a mi ćemo biti samo Njegovi saradnici.
Božanstvena Liturgija počinje svečanim vozglasom: «Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha sada i uvek i u vekove vekova», na šta hor odgovara «Amin», što znači da, to je tako i neka tako bude. Svako odgovaranje hora izgovaranjem reči «Amin» je izražavanje saglasnosti i prihvatanja svega onoga što se dešava u Crkvi od strane Božijeg naroda to jest od svih vernih hrišćana.

Zatim sledi velika ili «mirna» jektenija, koja počinje rečima «U miru Gospodu se pomolimo» to jest u mirnom duhovnom stanju i pomirenju sa okolinom. Bogu se žrtva ne sme prinositi u stanju ozlobljenosti. Izgovaraju se prozbe, i mi zajedno sa horom odgovaramo na njih sa «Gospodi pomiluj». Posle velike jektenije se čita molitva, u kojoj sveštenik moli Gospoda da On «pogleda na ovaj sveti hram i daruje beskrajnu milost nama i onima koji se mole s nama». Posle toga se pevaju antifoni. Antifoni su celi psalmi ili stihovi iz njih, koje naizmenično peva desna i leva pevnica. Naravno ne postoji uvek mogućnost da se prati ova tradicija. Osnovni sadržaj antifona je – proslavljanje Boga i Njegovog večnog Carstva. Oni prvobitno nisu bili sastavni deo Liturgije, i narod ih je pevao na putu ka Crkvi. Za vreme pevanja antifona sveštenik čita molitvu u kojoj moli Boga sledeće «spasi narod Tvoj i blagoslovi nasledje Tvoje, u punoći Crkvu Tvoju sačuvaj ...i ne ostavi nas koji se uzdamo u Tebe».

Izgovara se takozvana «mala» jektenija «paki i paki, u miru Gospodu se pomolimo» to jest «opet i opet u miru Gospodu se pomolimo». «Gospodi pomiluj» odgovara hor, a zajedno s njim i svi mi.
Posle čega sledi pevanje drugog antifona «Hvali dušo moja Gospoda» i pesma «Jedinorodni Sine», u kojoj se izražava pravoslavno učenje o Hristu: u Njemu su sjedinjene dve prirode – Božanska i ljudska, pri čemu su one u Njemu prisutne u svoj svojoj punoći: Bog, ovaplotivši se, nije prestao da bude Bog, i čovek sjedinivši se sa Bogom, ostao je čovek. U to vreme sveštenik čita molitvu u kojoj se moli «...Sam i sada molbe čeda Svojih na korist ispuni: podaj nam u sadašnjem veku poznanje Tvoje Istine, a u budućem – Život večni daruj».

I ponovo sledi «mala» jektenija posle koje se peva treći antifon tkz. «blažena» to jest zapovesti blaženstava koje je Gospod dao, u vreme koga se služi mali vhod. Sveštenoslužitelji iznose Sveto Jevandjelje iz oltara uz čitanje molitve: ...sjedini sa vhodom našim vhod Svetih Angela, koji zajedno s nama služe i proslavljaju Tvoju dobrotu». Sveštenik blagosilja sveti vhod rečima «Blagosloven vhod Svetih Tvojih», a zatim sledi vozglas «Premudrost prosti!». «Prosti» znači stanimo sa strahopoštovanjem. Mali vhod simbolizuje Crkvu koja zajedno sa angleskim silama uznosi Bogu neprekidno slavoslovlje. Ali ranije je iznošenje Jevandjelja imalo i čisto praktičan karakter, jer se ono nije držalo na Prestolu, već na odvojenom mestu, i u tom momentu bi se donosilo u crkvu da bi se pročitalo.
Hor peva «Pridite poklonimsja i pripadem ko Hristu!» posle ćega sledi pevanje tropara i kondaka vezanih za taj dan. U vreme pojanja sveštenik čita molitvu Trisvetog pojanja, koja je u neposrednoj logičkoj vezi sa idejom vhoda i molitvom vhoda, i u njoj se govori o sasluživanju samih Nebeskih Sila sa sveštenikom «Bože Sveti, Koji u Svetima počivaš, Koga Trisvetom pesmom serafimi opevaju i heruvimi proslavljaju...Sam Vladiko primi i od usta nas grešnih Trisvetu pesmu i poseti nas po dobroti Svojoj, oprosti nam sve voljne i nevoljne grehe ...»

Posle toga sledi vozglas «Gospode spasi blagočestive ...» koji je sačuvan iz ceremonijala vizantijske službe, na kojoj su prisustvovali carevi. I odmah sledi pojanje Trisvete pesme «Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni pomiluj nas». U vreme pojanja Trisvete pesme sveštenici izlaze na gornje mesto u oltaru, mesto na kome mogu da sede samo arhijereji, a koje inače simbolizuje Hrista. Izlazak na gornje mesto se dešava radi slušanja Svetog Pisma, i zato upravo sa tog mesta predstojatelj se moli za mir svih koji su se tu okupili, kako bi čuli reč Božiju. Čitanju Svetog Pisma prethodi pojanje prokimena. Prokimen je stih iz Svetog Pisma , a najčešće iz Psaltira. Za prokimen se obično bira stih koji je izražajan, i odgovara datom slučaju. Prokimen se sastoji iz stiha koji se zove prokimen i jednog ili tri «stiha» koji prethode ponavljanju prokimena.

Posle toga čtec oglašava čitanje odgovarajućeg odlomka iz Apostolskih Poslanica. Danas će se čitati dva takva odlomka iz poslanice Apostola Pavla Kološanima i Prva Poslanica Korićanima. U vreme čitanja Apostolske Poslanice kadi se oltar, ikonostas, čtec apostola, hor i svi oni koji su okupljeni u crkvi. Ranije je kadjenje vršeno u vreme pojanja aliluarija sa stihovima psalama, to jest posle čitanja Apostola, ali posto je to pojanje prilično brzo, onda se i kadjenje produžilo na samo čitanje odlomka apostolske Poslanice. Aliluja je jevrejska reč i bukvalno znači «hvalite Jahvu» (Jahva, - Ime Božije otkriveno u Starom Zavetu).

Citanje Jevandjelja

Zatim sledi čitanje Jevandjelja. Pre njegovog čitanja sveštenik čita molitvu «Zasijaj u srcima našim čovekoljubivi Vladiko ...Usadi u nas i strah za blage Tvoje zapovesti, da bismo pogasivši sve pohote telesne provodili život duhovni...». Danas će se takodje čitati dva odlomka iz Jevandjelja i tu ćemo se posebno zaustaviti da bismo nešto rekli o smislu pročitanih odlomaka.
A sada već počinje Božanstvena Liturgija, i zato pozivam sve koji su se okupili u crkvi na odgovorno i molitveno stajanje na Bogosluženju, jer naša zajednička molitva i jeste molitva cele Crkve. Neka nam je Bog svima na pomoći!

Pauza posle čitanja Svetog Pisma

Vozljubljeni u Gospodu braćo i sestre, odmah posle čitanja Jevandjelja dolazi tkz. «suguba» jektenija, u kojoj se molimo za Predstojatelje naše Crkve, za Svjatijejšeg Patrijarha, trenutno postavljene Arhijereje, za državu, narod i vojsku, za sve koji služe i mole se, koji čine dobro u svetom hramu tom, za one koji pevaju i za narod koji očekuje veliku milost od Gospoda. Hor na svaku prozbu odgovara tri puta «Gospodi pomiluj» i svako od nas u svom srcu treba da ponavlja tu molitvu. U vreme jektenije sveštenik se moli za to da bi Gospod «primio to usrdno moljenje ...i pomilovao nas po Svojoj beskrajnoj milosti». Sveštenoslužitelji otvaraju sveti antimins, tkaninu sa zašivenom česticom svetih moštiju, na kojoj će biti prinesena Beskrvna Žrtva.
Radnim danim posle «sugube» jektenije služi se zaupokojena jektenija, ali se ona ne služi nedeljom i drugim praznicima, pa je neće ni danas biti. Ali ne zaboravimo da se upokojeni uvek pominju na Proskomidiji, i posle osvećenja Svetih Darova, o čemu ćemo nešto reći malo kasnije.

Posle toga se izgovara jektenija oglašenih, koja podseća na to da se u Drevnoj Crkvi Krštenje vršilo tek posle dugotrajnog učenja (oglašenja) i oni koji su se spremali za tu veliku Tajnu su nazovani oglašenima. Njima je bilo dozvoljeno da prisustvuju na Bogosluženju do odredjenog trenutka. Posle izgovaranja te jektenije svi koji su se pripremali za Krštenje su morali da napuste Bogosluženje. Danas oglašenih praktično nema, ali je jektenija očuvana i možda će postati zalog toga da će drevna praksa za oglašene biti ponovo uspostavljena u našoj Crkvi. U vreme te jektenije sveštenik se moli da bi Gospod «udostojio njih (te oglašene) ...sjedinio ih Svojoj Svetoj sabornoj i apostolskoj Crkvi i ubrojao ih u Svoje izabrano stado...»
Po završetku jektenije se vozglašava (Jelici (to jest svi oni) oglašeni, izadjite ...» a to znači da se završava Liturgija oglašenih i počinje Liturgija vernih, na kojoj mogu da prisustvuju samo članovi Crkve, to jest pravoslavni hrišćani.

U vreme izgovaranja jektenije u oltaru se čitaju dve molitve vernih, u kojima sveštenik u ime svih onih koji su okupljni u crkvi moli Gospoda da primi «...molitvu našu, da nas učini dostojnima da Mu prinosimo molitve, i moljenja i žrtve beskrvne za ceo narod Njegov ... «, da daruje «svima koji se mole s nama uspeh u životu i veri i razumevanju duhovnom» i da se «neosudjeno pričešćuju Svetim Tajnama Njegovim i udostoje Nebeskog Carstva Njegovog». Po zavšetku čitanja druge molitve sledi vozglas (uzvik) «Da bismo mi pod vlašću Tvojom uvek čuvani, Tebi slavu uznosili Ocu, i Sinu, i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova». Posle dvokratnog «Amin» hor počinje da peva Heruvimsku Pesmu. U početku pojanja Heruvimke sveštenik u sebi čita molitvu u kojoj moli Boga «...udostoj, da bi kroz mene grešnog i nedostojnog služitelja Tvoga, bili prineseni tebi Darovi. Ti Sam si Onaj Koji prinosi i Koji se prinosi, Koji prima i daje, Hriste Bože naš ...». Ta molitva je priprema za Veliki Vhod to jest prenošenje Darova sa Žrtvenika na Presto. Posle čitanja molitve sveštenik (ukoliko nema djakona) kadi, a u sebi izgovara 50 pslam.
Završivši kadjenje, predstojatelj podiže ruke gore sa rečima «Mi, koji sada tajno izobražavamno Heruvime i Životvornoj Trojici Trisvetu pesmu pevamo, ostavimo sada svaku životnu brigu da bismo primili Cara svega, Koga nevidljivo prate Angelski činovi. Aliluja, aliluja, aliluja».

Ize Heruvimi

Prinošenje Darova i njihovo postavljanje na Prestolu se označava kao žrtva, ali kao naša žrtva, žrtva zahvalnosti, koju molimo da primimo «iz ruku nas grešnih ...». U slučaju kada se Liturgija sliži bez djakona predtsojatelj uzima diskos i Čašu i na soleju vrši pominjanje Prvojerarha naše Crkve, trenutnog Arhijereja, preosvećenih Mitropolita, arhiepiskopa i episkopa, kao i svih prisutnih rečima «da pomene Gospod Bog u Carstvu Svome sada i uvek i u vekove vekova». Stavljajući svete sasude na Presto, sveštenik ih pokriva vozduhom uz izgovaranje tropara Velikog Petka. Posle prenošenja Darova sa Žrtvenika na Presto napravićemo još jednu pauzu, da bismo objasnili dalji tok Bogosluženja. Neka nam je Bog svima na pomoći!

Veliki Vhod

Sledeća pauza posle Velikog Vhoda

Vozljubljeni u Gospodu braći i sestre, odslužen je Veliki Vhod, i praktično smo došli do kulminacinog trenutka Bogosluženja – do evharistijskog kanona. Odmah posle prenošenja Darova sa Žrtvenika na Presto počinje ptozbena jektenija. Čuje se moljenje «Ispunimo našu molitvu Gospodu» i mi zajedno sa horom odgovaramo «Gospodi pomiluj». Posle prozbe «dan ceo provesti sveto, mirno i bezgrešno od Gospoda molimo», odgovaramo rečima «Podaj Gospodi» i upravo se zbog toga ta jeketnija zove prozbena. Ta jektenija sadrži u sebi ono što je ljudima potrebno: Angeo Čuvar, orptoštaj grehova, mirnu smrti itd. U vreme njenog uznošenja čita se molitva prinošenja. To je poslednja molitva pred samom anaforom (to jest evharistijskim kanonom) kojom se priziva Svetih Duh na Darove i na narod: «...udostoj nas da zadobijemo blagoslov u očima Tvojim, da bi Ti bila blagoprijatna žrtva naša i da bi blagi Duh blagodati Tvoje počivao na nama, i na ovim predloženim Darovima i na celom narodu Tvome...».

Posle vozglasa «Ščedrotami Jedinorodnog Sina Tvoga sa Kojim si blagosloven...» sveštenim predaje «mir svima». Zatim sledi vozglas «Vozljubimo jedni druge da bismo u jednomisliju ispovedali» i hor nastavlja «Oca i Sina i Svetoga Duha – Trojicu Jedinosušnu i Nerazdeljivu». U davna vremena se u tom trenutku vršio tkz. celiv mira, kada su verni predavali jedni drugima celiv mirau Hristu: muškarci muškarcima, žene ženama. Može se pretpostaviti da je taj običaj nestao zbog povećanja broja ljudi u Crkvi, s pojavom mnogoljudnih skupova, gde niko nikoga ne poznaje i gde bi takav gest bio samo formalnost. Danas se taj običaj sačuvao samo medju sveštenicima , kada oni jedan drugog pozdravljaju rečima «Hristos posredi nas» na šta sledi odgovor «i jeste i biće».
Ovo dejstvo simbolički označava potpuno unutrašnje pomirenje izmedju hrišćana koji nameravaju da učestvuju u Tajni Evharistije. Spasiteljeva zapovest (Mt. 5: 23-24) pretpostavlja da se najpre pomirimo sa bratom, a potom prinosimo žrtvu k oltaru. Ali to pomirenje treba da označava još i potpuno jednomislije, potpunu duhovnu sjedinjenost. I zato se odmah neposredno posle celiva mira vozglašava Simbol vere (prihvaćen na I Vaseljenskom Saboru u Nikeji i dopunjen na II Vaseljenskom Saboru u Konstantinopolu), kao merilo dogmatske hrišćanske istine. Evharistijsko prinošenje može da bude samo jednim ustima i jednim srcem, u jednoj veri, u saglasnosti sa dogmatima, u jedinstvenom pogledu na osnovna pitanja vere i spasenja.

Pevanje Simbola vere

Posle vozglasa «Dveri, dveri premudrosti pazimo» ceo Božiji narod peva Simbol vere, kao izraz dogmatskog jedinstva Crkve. Vozglas «Dveri, dveri» je u davno vreme bio znak za djakone koji su stajali pored dveri kako kako niko ne bi ulazio ni izlazio za vreme služenja evharistijskih molitvi.

Po završetku pevanja Simbola vere počinje evharistijski kanon ili molitve anafore (od grčke reči uznošenje), koje predstavljaju kulminacioni deo Liturgije. Tada čujemo vozglas «Stanimo dobro, stanimo sa strahom, s pažnjom sveto uznošenje u miru prinositi» a hor nastavlja «Milost mira i žrtvu hvale!» Sveštenik se okreće licem k narodu i vozglašava: «Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, i Ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha da bude sa svima vama!». Hor, a zajedno sa njim i svi mi odgovaramo: «I sa duhom tvojim». Predstojatelj: «Gore imamo (uznesimo gore) srca», a hor odgovara «Imami (to jest uznosimo) ka Gospodu», sveštenik: «Blagodarim Gospoda!». I hor počinje da peva: «Dostojno i pravedno poklonimo se Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici Jedinosušnoj i Nerzdvojnoj». U to vreme predstojatelj čita molitvu zahvalnosti u kojoj uznosi Bogu hvalu za sva Njegova dobročinstva koja su nam znana i neznana, zbog toga što nas je doveo iz nepostojanja u postjanje i ponovo podigao posle pada, za službu koja se služi bez obzira na to što pred Njim stoje hiljade Arhangela i mnoštvo Angela, Heruvima i Serafima, šestokrilih, mnogookih, koji (uzvikuje sveštenik) «pobednu pesmu pevajući, uzvikujući, i govoreći: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot, puni su nebo i zemlja slave Tvoje! Osana (to jest spasenje) vo višnjih! Blagosloven je Onaj Koji dolazi u Ime Gospodnje! Osana vo Višnjih!». I sveštenik nastavlja «s tim blaženim Silama i mi čovekoljubivi Vladiko, uzvikujemo...» posle čega predstojatelj u molitvi podseća na dogadjaj kada je Gospod naš Isus Hristos ustanovio Tajnu Svete Evharistije «uzevši hleb u Svoje Svete i neporočne i bezgrešne ruke, zahvalivši i blagoslovivši, osvetivši» i rekavši Svojim učenicima i apostolima «primite, jedite ovo je Telo Moje, Koje se za vas lomi za ostavljenje h+grehova», a hor i mi zajedno s njim odgovaramo «Amin!». Sveštenik se moli «I za Čašu posle Večere, govoreći naglas: «Pijte iz nje svi to je Krv Moja Novoga Zaveta koja se za vas i za mnoge proliva za ostavljenje grehova». Hor opet odgovara «Amin!», sveštenik: «Dakle, sećajući se Njegove spasonosne zapovesti i svega onoga što je radi nas učinio: Krst, grob, tridnevno Vaskrsenje, uznošenje na Nebo, o desnu ruku Oca sedenje, i još drugi i slavni Njegov Dolazak, (uznoseći Darove) «Tvoje od Tvojih Tebi pronoseći za sve i za svja». I dalje «Tebi pojem, Tebe blagosiljam, Tebe blagodarim Gospode i Tebi se molim Bože naš!» (hor peva). I sveštenik počinje da čita molitvu za priziv Svetoga Duha na Darove « i molmo Te i pripadamo pošalji Duha Tvoga Svetoga na nas i na ove predložene Darove».

Prema ruskoj tradiciji u to vreme se čita tropar trećeg časa «Gospode, pošalji Presvetog Tvoga Duha», i mnogi pogrešno smatraju da je taj tropar molitva priziva Svetog Duha na Darove. Da se ne bi prekidala celovitost te molitve on će biti pročitan odmah posle reči «i Tebi se molim Bože naš!»

Evharistijski kanon

Moltva epikleze (to jest molitva za priziv Svetog Duha) se nastavlja nerazdvojno sa rečima «I pretvori ovaj hleb u česno Telo Hrista Tvoga» (sveštenik rukom blagosilja diskos) «i vino u Čaši ovoj u Krv Hrista Tvoga» (sveštenim blagosilja Čašu), «osvetivši Duhom Tvojim Svetim» (sveštenik blagosilja zajedno diskos i Čašu). Posle toga se čini zemni poklon pred osvećenim Svetim Darovima.
Ustavši, predstojatelj izgovara molitve o tome da bi se svi mi pričešćivali zbog trezvenosti duše i oproštaja grehova. Dalje on molitveno uznosi slovesnu službu o «svakoj duši pravednoj upokojenoj u veri». I uzvikuje kadeći Presto: Posebno za Presvetu, Prečistu Preblagoslovenu Vladičicu našu Bogorodicu i uvek Djevu Mariju». Hor potom poje pesmu kojom proslavlja Božiju Majku, Koja je časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima, a sveštenik nastavlja da pominje svete Božije Ugodnike, Jovana Preteču, svete slavne Apostole i Svete koji se slave toga dana. A zatim obratite pažnju, predstojatelj pominje upokojene pravoslavne hrišćane, i zato svako od nas može i treba molitveno da spomene sve one koje obično pominjemo za pokoj duše. Zatim se sveštenik moli za svo pravoslavno episkopstvo, sveštenstvo, djakonstvo i svaki svešteni čin, za Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu.
Zatim predstojatelj vozglasno pominje Prvojerarha Ruske Crkve i trenutnog Arhijereja, čitajući posle toga molitvu za naš grad, za našu zemlju i spasenje svih pravoslavnih hrišćana koji ovog trenutka nisu na Bogosluženju. Zatim, opet vas molim da obratite pažnju, moguće je pominjanje za zdravlje pravoslavnih hrišćana, ali ima malo vremena za to, i zato možete da uspete da pomene samo one najbliže. Posle toga sledi vozglas: «I daj nam da jednim ustima i jednim srcem proslavljamo i pevamo Tvoje svečesno Ime Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova», a hor zajedno sa narodom odgovara «Amin!» i sveštenik se okreće licem prema svima vernima i uzvikuje: I da bude milost velikoga Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista sa svima vama», i hor odgovara «i sa duhom tvojim». Time se završava evharistijski kanon i ostaje samo malo vremena do trenutka pričešćivanja duhovništva i mirjana. Sada ćemo opet napraviti pauzu da bismo objasnili dalji tok Bogosluženja. Želim da svi smisleno stojimo pred Gospodom!

Sledeća pauza posle evharistijskog kanona

Vozljubljeni u Gospodu braćo i sestre, izvršeno je pretvaranje hleba i vina u telo i Krv Hristovu da bi potom Darovi bili dati vernima za pričešće i sjedinjenje sa Bogom. Sada će biti uznešena prozbena jektenija posle osvećenja Darova «Sve Svete pomenuvši opet i opet u miru Gospodu se pomolimo». Pod Svetima se ovde podrazumevaju ne samo Sveti Božiji Ugodnici, koje je Crkva proslavila, već i svi verni pravoslavni hrišćani, upokojeni i živi, koji su pomenuti za vreme Bogosluženja. U ranoj Crkvi su se pod svetima podrazumevali svi hrišćani uopšte i apostolska pisma upravo tako nazivaju hrišćane. Dalje molitve «Za prinesene i osvećene Časne Darove Gospodu se pomolimo», to je molitva za osvećenje nas samih pričašćivanjem tim Darovima, što sledi iz sledeće prozbe «Da bi čovekoljubivi Bog naš primivši ih na Sveti i Prenebesni i misleni Svoj Žrtvenik, kao duhovno blagouhanje, poslao nam Božansku blagodat i dar Svetoga Duha – pomolimo se!». Zatim slede obične prozbene jektenije, a sveštenik se moli da se svako od nas neosudjeno pričesti i očisti od strasti tela i duha. O značaju te molitve i jektenije piše Sveti Nikola Kavasila, jedan od najboljih tumača Liturgije: «Blagodat deluje u Časnim Darovima dvostruko: kao prvo time što se Darovi osvećuju, a kao drugo što blagodat kroz njih nas osvećuje. I zato dejstvo blagodati u Svetim Darovima nikakvo ljudsko zlo ne može da pokvari to jest njihovo osvećenje delo ljudske dobrodetelji. Ovo drugo je delo našeg truda i zao njemu može da zasmeta naša lenjost. Blagodat nas osvećuje preko Darova, ukoliko smo dostojni osvećenja, a ako nas nadje nepsremne ona nam ne donosi nikakvu korist već još veću štetu». Jektenija se završava molbom «jedinstvo vere i zajednicu Svetoga Duha isprosivši, sami sebe i jedni druge i sav život naš Hristu Bogu predajmo», posle čega sledi vozglas «I spodobi nas Vladiko da sa derznoveniem (hrabro) neosudjeno smemo prizivati Tebe, Nebeskoga Boga Oca i govoriti:

Molitva “Oce nas..."

I sav narod zajedno sa horom peva molitvu Gospodnju: «Oče naš...». Molba u molitvi Gospodnjoj za hleb naš nasušni dobija u vreme Liturgije poseban evharistijski karakter. Molitva se završava vozglasom «Jer je Tvoje Carstvo i sila i slava ...» posle čega sveštenik prenosi svima mir i posle vozglasa o glavopreklonjenju čita odgovarajuću molitvu, u kojoj zahvaljuje Bogu i moli za naše neposredne potrebe «sa onim koji plovi – plovi, sa putnikom – putuj, bolesne isceli Lekaru duša i tela naših». Posle toga kada hor odgovori «Amin» sveštenik čita molitvu pred drobljenjem Svetog Agneca u kojoj moli Boga «da nam da Prečisto Telo Njegovo i česnu Krv i preko nas – celom narodu Njegovom».

Sledi vozlas «Pazimo!» (to jest budimo pažljivi) i predstojatelj (onaj koji služi) uznoseći Sveti Agnec uzvikuje (vozglašava) Svetinje svetima!. Ovde se kao što smo već rekli pod svetima podrazumevaju svi pravoslavni hrišćani, a u datom slučaju, okupljeni u ovom svetom hramu to jest misli se na svakog od nas. Hor peva «Jedan je Svet, Jedan Gospod Isus Hristos u slavu Boga Oca Amin». Predtsojatelj drobi Sveti Agnec sa rečima «Ispunjenje Svetoga Duha» postavlja u Čašu česticu sa natpisom «Isus», česticom sa rečju «Hristos» će se pričešćivati duhovništvo, a dve preostale sa natpisom «НИ» и «КА», (to jest pobeda) će biti radrobljene radi deljenja svima koji se spremaju da se pričeste tog dana. U Svetu Čašu se uliva «toplota» koja po svom bogoslovskom tumačenju predstavlja krsnu Spasiteljevu smrt to jest Krv koja je istekla iz Gospoda, i bila je vruća. Pošto se sveštenoslužitelji pričeste napravićemo malu pauzu i objasniti preostali deo Bogosluženja, posle čega će Telo i Krv Hristova biti razdeljeni svima koji su se spremali za Pričešće.

Sledeća pauza posle pričešća duhovništva

Vozljubljeni u Gospodu braćo i sestre, došao je trenutak kada će Čaša sa Telom i Krvlju Gospodnjom biti iznesena iz oltara radi pričešća vernih. Kao što smo u početku rekli smisao Božanstvene Liturgije je pretvaranje hleba i vina u Telo i Krv Hristovu, radi Pričešća svih koji su se okupili na Liturgiji. Poslednji deo Liturgije se zbog toga naziva Liturgija vernih, jer svi prisutni na njoj nisu bili neki posmatrači sa strane, već aktivni učesnici Bogosluženja, svesni svog odgovornog stajanja pred Bogom u zajedničkoj evharistijskoj molitvi. Pričešćivanje na svakoj Liturgiji je bila norma drevne Crkve, ali je s vremenom ona zaboravljena, i danas možemo da vidimo kako u crkvi u kojoj ima veliki broj naroda pričasnika ima jako malo. Često govorimo o našoj nedostojnosti, i to je potpuno tačno, svako od nas je nedostojan da se sjedini sa Samim Hristom i teško onome koji smatra da je dostojan pred Svetom Čašom. Upravo zato što smo nemoćni i nedostojni prizvani smo da lečimo svoje nemoći u Tajnama Svete Crkve – pre svega pokajanjem i pričešćivanjem. Sveopštost pričešća svih vernih na Liturgiji projavljuje prirodu Crkve, koja je Sama Telo Hristovo, a znači svaki Njen član je Njegova čestica.

Stremeći ka neprekidnom jedinstvu sa Bogom u zajedničkoj molitvi i u opštenju u Svetim Tajnama, mi ćemo korak po korak duhovno napredovati, a na to je prizvan svaki hrišćanin. Liturgija se ne služi radi toga da bismo upalili sveće i zakazali trebe, tačnije sve to imamo puno pravo da učinimo, ali njen glavni smisao je naše sjedinjenje sa Samim Bogom. Životni cilj pravoslavnog hrišćanina je da dostigne oboženje, i zato je prema rečima Svetog Atanasija Velikog «Bog postao čovek radi toga da bi čovek postao Bog». I naše oboženje je nezamislivo bez učešća u Tajnama Crkve, kojima treba često da pribegavamo, jer je u tome naš crkveni život. Prirodno, sve je to nemoguće bez brižljivog i napornog rada nad sobom, bez borbe sa svojim gresima i zato je rečeno u Svetom Pismu: «Carstvo Nebesko se na silu zadobija i samo podvižnici ga zadobijaju» (Mt. 11:12). Bog nas spasava ali ne bez nas samih, i ako svako od nas ne želi spasenje onda to neće biti moguće.
I mpored našeg neprekidnog tajanstvenog života, treba da činimo napore da bolje upoznamo svoju veru, jer svako ko nas vidi već stvara predstavu o Crkvi Hristovoj, i kakva će biti njegova predstava ako mi ne možemo da damo odgovore na elementarna pitanja. Sebe treba neprekidno prinudjivati da se učimo da čitamo Sveto Pismo, Oce Crkve, dela pravoslavnih bogoslova i nesumnjivo da se usavršavamo u molitvi. Na svakom od nas je ogromna odgovornost pred Bogom, Crkvom i ljudima, jer pošto smo postali hrišćani prema rečima apostola Pavla onda smo «rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, ...» (1 Pet. 2:9). Imajući na umu tu odgovornost treba da vršimo svoje crkveno služenje.

Pricesce

Sada će biti iznesena Sveta Čaša i svako ko se danas pripremio da se pričesti sjediniće se sa Samim Hristom. Posle Pričešća Čaša se unosi u oltar i svete čestice koje su se vadile za svete, žive i upokojene se pogružavaju u Čašu sa rečima «umij Gospode sve grehe svih ovde spomenutih molitvama Svetih Tvojih». Na taj način se svi za koga se vršilo prinošenje sjedinjuju sa Telom Hristovim i u tome je viši smisao Evharistije – jedinstvo nebeske i zemaljske Crkve.

Stavivši čestice sveštenik kaže «Spasi Gospode narod Tvoj i blagoslovi nasledje Tvoje!». Zatim se Sveta Čaša iznosi na Žrtvenik sa rečima «Blagosloven Bog naš» (tiho) «Sada i uvek i u vekove vekova!» (vozglasno). Sveštenik izgovara «Vazneo si se na nebesa Bože i po svoj zemlji je slava Tvoja» postavlja Čašu na Žrtvenik. Hor u ime svih onih koji se pričestili peva «Da se ispune usta naša hvaljenjem Tebe Gospode i da bi pevali slavu Tvoju jer si nas udostojio da se pričestimo Svetim Tvojim, božanskim, besmrtnim, i životvornim Tajnama». Posle čega sledi jektenija «Stanimo sa strahopoštovanjem! Pričestivši se božanskim, svetim, neporočnim, besmrtnim, nebeskim, strašnim Hristovim Tajnama, dostojno zahvalimo Gospodu!» a potom se vozglašava «u miru izidjimo» i mladi sveštenoslužitelj čita tkz. «zaamvonu» molitvu, u kojoj moli «Gospode ...spasi narod Tvoj i blagoslovi nasledje Tvoje ...Daruj mir svetu Tvome, crkvama Tvojim, sveštenstvu, vladarima našim i svom narodu Tvome...». Hor sa narodom odgovara «Amin!», posle čega se blagoslov predaje svima vernima rečima «Blagoslov Gospodnji na vas...». Posle toga predstojatelj izgovara otpust to jest završnu liturgijsku molitvu u kojoj se spominje Majka Božija, sveti Apostoli, hramovni Svetitelj i Svetitelj toga dana i sveti Jovan Zlatoust, čija Liturgija se danas služi. Posle toga hor peva «Mnogaja ljeta» Predstojatelju Ruske Crkve Svjatijejšem Patrijarhu Moskovskom i cele Rusije Alekseju II i našem trenutnom Arhijereju. Tako se služba završava.

Nadamo se da je današnje Bogosluženje koje je tokom svog izvršenja neprekidno komentarisano dalo mogućnost da bolje upoznamo naše liturgijsko nasledje i da i nadalje preduzimamo napore da se kod nas pojavi želja da sve više i više upoznajemo pravoslavnu riznicu, kroz svesno učešće u Bogosluženju, i Tajnama Svete Crkve. Amin.

Kraj i Bogu našem slava!