TRADICIJA – MANASTIR TUMAN

Zadužbina kosovskog junaka

U manastir Tuman narod dolazi da bi se poklonio moštima svetog Zosime, uživao u prelepoj prirodi, ali najviše zbog topline kojom zrače igumanija Serafina i njeno sestrinstvo, kao i jeromonah Danilo i otac Dušan.

Manastir Tuman, ili Tumane, kako se u narodu češće može čuti, nalazi se na destak kilometara jugoistočno od Golupca, kada se krene prema dolini Peka.

Kao retko koja, ova braničevska svetnija u neraskidivoj je vezi sa imenom svog ktitora Miloša Obilića i sa Zosimom Sinaitom, monahom isposnikom zbog kojeg je i sagradjena. Uprkos tome što je o podizanju i životu manastira ostalo malo sačuvanih pisanih izvora, narodno prredanje kao i mnogi putopisci spominju samo jedan motiv izgradnje i priču o tome zašto nosi to neobično ime, a ona kaže …

Po rečima sveca il’ kneza

Dok je tumarao gustom šumom, Miloš Obilić je, primetivši da se nešto kreće, odapeo strelu i tako nehotice na smrt ranio prepodobnog Zosima Sinaita. Videvši šta je uradio, poneo ga je na ledjima prema svom dvoru da ga previje. Medjutim, smrtno ranjeni pustinožitelj zamolio je da ga spusti na zemlju sledećim rečima: “Tu mani, ostavi da mirno umrem”.

U znak kajanja zbog prolivene krvi, Obilić je na Zosimovom grobu počeo da zida manastir. U vreme kada su radovi stigli skoro do prozora, turski car Murat je sa velikom vojskom pošao na srpsku državu. Okupljajući vojsku, knez Lazar je poslao poruku Milošu: “Tu mani, ostavljaj zidanje, skupljaj Stižane i pohitaj na Kosovo da branimo zemlju”. Tako je, da li po rečima svetitelja ili kneza, narod ovaj manastir nazvao – Tuman.

Zagolicani ovom pričom, željni da saznamo nešto više o istoriji i vidimo kako danas u njemu teče život, obreli smo se na manastirskoj kapiji. Otac Dušan Nikolić nam je poželeo dobrodošlicu rečima: “Bog vam pomogo i niko vam ništa ne mogo!” Da nas pozdrave, došli su i igumanija Serafina i jeromonah Danilo Andrejić, čija srdačnost i blagost plene u trenu. Susret sa njima rečito je govorio zašto se u manastirskoj porti, iako u crkvenom kalendaru nije bilo crveno slovo, nalazi mnoštvo sveta. Ljudi ovde dolaze da se pomole, poklone moštima i proćaskaju sa sestrama. Sestrinstvo je sada malo, ali veruju da će se, uz Božju volju, uskoro uvećati i podmladiti. Duhovnik manastira, jeromonah Danilo, ovde je od 1992. godine. On i otac Dušan naizmenično drže jutarnje i večernje bogosluženje, a subotom, nedeljom i o praznicima Liturgiju. Od ljudi koje smo zatekli saznali smo da je sveta uvek mnogo, a za slavu, Sabor svetog Arhistratiga Gavrila, kome je posvećena Crkva, 21. avgusta, kada se slavi sveti Zosim, ili na Cveti, od mnoštva vernika prosto je nemoguće prići manastiru.

Velika svetinja

Uklopljena u živopisan predeo u dnu doline oivičene šumovitim brdima, na temeljima stare Crkve iz XIV veka, koju su posle Kočine krajine porušili i spalili Turci, i ostacima druge iz XVIII veka, koju je opisao Joakim Vujić, danas se uzdiže veoma lepa bogomolja sa bogato ukrašenom fasadom, osmougaonim kubetom i onižim zvonikom, sagradjena 1924. godine u srpsko-vizantijskom stilu. Kada se kroz mermerni, ornamentima bogato ukrašen, portal zakorači u hram, živopis na zidovima prosto opčini. Izuzetno lepe freske uradjene pre jedne decenije, zahvaljujući zalaganju tadašnje igumanije Matrone, slikane su prirodnim pigmentima i po ustaljenim kanonima. Radili su ih zografi Gavrilo, Predrag i Slavoljub iz Beograda. Od oca Dušana saznajemo da je sveti Zosim zvanično kanonizovan pre 15 godina, a da su 1936. godine, u vreme popravljanja crkve, ispod ploče, kraj koje se vernici vekovima mole, izvadjene njegove mošti, stavljene u ćivot i prenete u crkvu, gde se i danas nalaze. U ovom kraju sveti Zosim je izuzetno poštovan, a na njegov dan, posle službe, ćivot se otvara da bi vernici celivali mošti.

Uz crkvu se nalazi groblje, oivičeno raznobojnim ružama, nešto dalje su manastirske i ekonomske prostorije, a na uzvisini, severozapadno od hrama, uzdiže se konak podignut 1935. godine. U njemu je, pored ostalog, i kapela u kojoj se čuva čudotvorna ikona kurske Majke Božije i gde se zimi održava služba.

- Vredno i preduzimljivo sestrinstvo zaduženo je za baštu i zemlju, a ja za pčele, tihim glasom priča jeromonah Danilo i dodaje da svako ko poseti manastir, obavezno obidje i isposnicu prepodobnog Zosima, pećinu u steni od kamena peščara, koja se nalazi u šumi jugoistočno od hrama, a koja je sredinom prošlog veka preuredjena u kapelu. U blizini isposnice, u steni, nalazi se na betonskoj ploči natpis, koji govori o njegovoj obnovi.
- Veruje se da je voda sa ovog izvora, koju zovu svetom vodom Zosimovom, lekovita i da leči bolesti očiju i glave. Ni poseta Tumanu, ni molitva i služba u njemu, kao ni uživanje u prelepoj prirodi nisu potpuni, ako se ne poseti isposnica i ne popije voda s ovog izvora, rekao nam je na kraju otac Dušan.

Ratka Petrović
Snimio Stanko Kostić

preuzeto sa http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=23389&r=210.htm