Svetinja vida rane

Уклања се шут из дохије. – Ратлук од руже за новинаре

ХИЛАНДАР – Велибор Кушић, старина са шајкачом на глави родом из Ивањице, не признаје године. Лопатом и, колико му то снага допушта, заједно с другим радницима утоварује шут у тракторску приколицу. Све се ради полако и опрезно, под будним оком археолога. Рашчишћава се део манастирских конака под називом дохија. Некада је ту у ћуповима складиштено маслиново уље, по чему је овај део Хиландара и добио име.

– Има нас десетак и сви смо из Ивањице. Помажем колико могу. Радове изводи мој син Момчило – с поносом прича Велибор који је, како каже, чуо да у манастир долази председник српске владе.

– Драго ми је што Коштуница долази, али посао не сме да стане. Видите шта је пожар направио – додаје, дајући знак возачу трактора да крене, јер је приколица већ пуна грађевинског отпада.

Задужбина Светог Симеона и Светог Саве из 1198, првог новембарског дана године на први поглед више личи на градилиште него на православно светилиште. Трагови катастрофалног пожара који је у ноћи између 3. и 4. марта прошле године уништио скоро половину манастирског комплекса су више него видљиви. Али, Хиландар, уз несебичну помоћ владе Србије, појединаца из земље и иностранства, предузећа, али и грчке државе, успешно је почео да вида своје ране.

Метална протеза

Камени зидови конака су изнутра и споља ојачани металном конструкцијом. Ове гвоздене шине као каква протеза делују неприродно, али су једини начин да се стари камени зидови сачувају од даљег пропадања.

– Грчка држава је уложила 600.000 евра у постављање ове металне конструкције. Она штити зидове оштећених конака од, не дај Боже, неког земљотреса, јер би у том случају све било сравњено са земљом, али и омогућавају уклањање шута и накнадну обнову – стручно објашњава архитекта Мирко Ковачевић, руководилац манастирске стручне службе.

Чишћење великог конака је већ завршено. Из овог објекта грађеног у периоду од 1816. до 1821 године уклоњено је хиљаду кубика шута.

Улазни део манастира у којем доминира фреска Ваведење Пресвете Богородице већ је рашчишћен. Све је спремно за прву значајнију реконструкцију конака која се налази лево од улазног комплекса званог синодик. Име је овај део манастира добио, како каже професор Ковачевић, по сали у којој су се одржавали сабори хиландарских стараца.

– Све ће бити враћено у првобитни изглед до лета 2006. године. У оквиру синодика биће обновљене такозване владичанске келије – прецизно објашњава овај архитекта који од 1982. године брине о заштити Хиландара и буквално познаје сваки камен у овом здању.

У оквиру портарнице, главне хиландарске капије, која датира из 1809. године, летос на празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице отворена је нова књижара и привремена гостопримница.

Отац Митрофан, задужен за госте, срдачно позива новинаре из Београда који су дошли да пропрате трећу званичну посету Војислава Коштунице Хиландару од петооктобарских промена 2000. године.

– Хајде, децо, да се окрепите, ево има ратлука од руже. Ко хоће чај, кафу, а може и ракијица – нутка отац Митрофан посленике седме силе.

Божји закони

У међувремену је стигла информација да ће председник владе с министрима каснити. Дошло је до промене плана, јер је Војислав Коштуница пре Хиландара посетио Кареју, административно седиште Свете Горе. Поједини новинари из агенција покушавају да јаве редакцијама да се сатница променила. Али, у Хиландару који се налази у котлини, окружен околним брдима, мобилни телефони немају домет.

На Светој Гори време нема исти значај као за људе из света којима је живот стешњен сталним роковима. Поједине колеге се нервирају због тога, али убрзо интуитивно схватају да у овом осмовековном месту молитвеног тиховања више важе Божји него земаљски закони.

Долазак Коштунице наговестио је џип грчке полиције који се појавио иза једне кривине. Јеромонах Методије, први епитроп манастира, већ је окупио братство да као прави домаћини дочека угледне госте из Србије. Два монаха су кренула у сусрет колони возила. Новинари и камермани су већ заузели своја места.

Из дубоког поштовања према овој светињи председник владе се није довезао до самог улаза у манастирску порту. Џипови су се зауставили неколико стотина метара ниже и Коштуница је с члановима владе пешке дошао до портарнице где се срдачно поздравио са оцем Методијем и члановима манастирског братства.

Кад је премијер у мају прошле године, непосредно после пожара, обишао манастир, потресен призором, рекао је: „То није Хиландар који памтим, али оно што наше манастире гради и што је јаче од сваке несреће јесте вера”.

Непуних годину и по на истом месту пошто се уверио како тече обнова Коштуница је изјавио: „Не могу, а да не изразим задовољство што се манастир поново подиже после пожара. У обнови Хиландара има и неке симболике, јер се обнавља и Србија у једном за земљу пресудном тренутку”.

Миленко Пешић

preuzeto sa http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=24449&r=40.htm