SVETA TAJNA EVHARISTIJE

Ако би се све тајне вере хришћанске, све тајне Новога Завета, Завета Богочовека Христа, и све тајне Цркве Христове, Цркве Богочовекове, могле свести на једну тајну, онда је та тајна - света тајна Евхаристије, Света Литургија Цркве.

Јер она нам објављује и даје васцелог Господа Христа у свом чудесном богатству и раскошју Његове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског тела, које је Црква. Јер је Света Литургија: Црква са Христом и у Христу и Христос међу нама и у нама.

У светој тајни Крштења дат је сав свети програм и свети подвиг човекова спасења и обожења: сјединити се са Христом, обући се у Христа, охристовити се, обогочовечити се (Гал. 3, 27; Рм. 13, 14; Кол. 3, 9-12). А тај свети програм, а тај свети подвиг: то охристовљење, то обогочовечење остварује се најсавршеније у светој тајни Евхаристије, у светој тајни Литургије. Ту се литургијски, светотајински, благодатно-врлински доживљује сав богочовечански домострој спасења: од Оваплоћења до Вазнесења Христовог, као живот живота нашег и као душа душе наше. Света Литургија је, по богомудрој речи Светог Теодора Студита: понављање целокупног Богочовечанског домостроја спасења. То се нарочито наглашава на крају Литургије Светог Василија Великог, где се вели: \„Испуни се и изврши се, Христе Боже наш, тајна Твога домостроја спасења\”. Срж је Свете Евхаристије, светоотачки речено: \„Бог постаје човек да би човека начинио богом\”.И смерни причасник пре светог Причешћа исповеда: \„Божанско тело и обожује ме и храни; обожује дух, а ум храни на необичан начин\”. Посреди је страшна и изузетно огромна тајна; причасник сав трепти \„гледајући боготворећу Крв и Тело\” и причешћујући се њима, и доживљује најмилију и најрајскију благовест и реалност свих човечанских светова: испуњује се сваком пуноћом Божјом (Еф. 3, 19; Кол. 2, 10).

Литургијско сабрање верних у Христу и причешће Христом открива и пројављује тајну Цркве као тела Христовог; литургијско свето Причешће је увек тело свеживог Господа Исуса: \„Ово је тело моје\”; и ми смо њиме и кроз њега увек Његови, свагда наново Његови. А и оних који се са нама тим светим Телом причешћују.По апостолском сведочењу христоносног Павла: \„Чаша благослова (то јест чаша Св. Евхаристије) коју благосиљамо, није ли заједница - кинониа - крви Христове? Хлеб који ломимо (у Св. Евхаристији), није ли заједница - кинониа - тела Христовог? Јер је један хлеб, једно смо тело ми многи; јер се сви од једнога хлеба причешћујемо\” (1 Кор. 10, 16-17). Тако сви сачињавамо једну свесвету Богочовечанску заједницу - Цркву. У самој ствари, у Светој Евхаристији је сав Господ Христос, сва Црква Његова, и све њене тајне и њене светиње. У њој је сав Нови Завет, завет у свеживотворној крви Божјој. Богомудри Кавасила благовести:\„Црква показује себе у светим тајнама тела и крви Христове (тј. у Св. Литургији), не као у символима, него као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и, по речи Господњој, као лозе у чокоту (Јн. 15, 1-5). Јер овде не постоји само општост - кинониа - имена или аналогија по сличности, него истоветност - таутотес. Јер су ове тајне - тело и крв Христова, а то и јесте истинита храна и пиће Цркви Христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људско тело, као што бива са људском храном, него се она сама (тј. Црква) претвара у то тело и крв Христову… И ако би неко могао да види Цркву Христову по томе колико се она сјединила с Њиме причешћујући се Његовим телом, он не би ништа друго видео него само Господње тело. Зато и пише Апостол Павле: \”Ви сте тело Христово, и уди међу собом (1 Кор. 12, 27)\„.
Тако је апостолско и светоотачко доживљавање Свете Литургије као тајне саме Цркве, тајне причешћа и сједињења са Христом. Кроз свето Причешће ми стално обнављамо свој савез са Господом Христом и као појединци и као \”народ Божји\„ (ср. Тит. 2, 14; Јевр. 2, 17; 8, 8-10; 2 Кор. 6, 16); стално се утврђујемо и уцрквљујемо у Њему; и то је за нас стварно увек нови савез, Нови Завет у Богочовеку Христу. То је оно што никада, никада не треба заборавити већ увек памтити и обнављати, и тако себе у Цркви стално изнова богочовечанским животом оживљавати. Зато Спаситељ и озакоњује благовесну заповест: \”Ово чините у Мој спомен\„ (1 Кор. 11, 24-25; Лк. 22, 19).
Овај литургијски, овај евхаристијски спомен не само подсећа него и продужује сав Богочовечански подвиг спасења света, извршен Господом Христом. По богонадахнутој речи Светог Јована Дамаскина: \”Свршавање светих тајни на Литургији испуњава сав духовни и надприродни домострој оваплоћења Бога Логоса\„. Кроз Свету Литургију и свето Причешће на њој ми доживљујемо сав Спаситељев Богочовечански домострој спасења као свој. А пре свега Његову свеспасоносну смрт и чудесно васкрсење. Јер они потпуно уводе у само срце и у саму вечност Богочовечанског подвига спасења. Стога свети Апостол благовести: \”Кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу и васкрсење обзнањујете, докле не дође\„ (1 Кор. 11, 26). Стога је Света Литургија основна тајна вере хришћанске - тајна обзнањивања и литургијског причесног даривања Христове смрти и васкрсења као нашег спасења, охристовљења, оцрквљења, обожења, обогочовечења.

Архимандрит Јустин Поповић

Izvor: http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/134/007133493.html?0