НОВИ САД – У Свечаној сали Богословије „Свети Арсеније” у Сремским Карловцима за данас у подне заказан је један по много чему историјски догађај: представљање првог броја нове серије часописа „Архив за историју Српске православне Карловачке митрополије”, који је од 1911. до 1914. године уређивао славни историчар и протојереј Димитрије Руварац. Почетком Првог светског рата, 1914. године, часопис је престао да излази, али је до тада, у четири књиге, Руварац унео прворазредну историјску грађу из Патријаршијско-митрополијског архива у Сремским Карловцима и Патријаршијске библиотеке. Он је, забележили су хроничари тог времена, а истиче и садашње уредништво новог серијала „Архива”, све то изнео из историјског мрака и „на свој, својеобразан начин, истинољубиво, борбено, често племићким тоном пропратио својим коментарима”. Сличан посао Руварац је имао и у „Српском Сиону”, богатећи српску историографију изворним подацима и критичком интерпретацијом, ревизијом олако доношених судова заснованих на танкој архивалној подлози и не увек провераваној традицији.

Руварчев „Архив” је тако велике вредности да нас обавезује не само на незаборав, него и на настављање онога што је њиме остваривано, а то је, по нашем мишљењу, обнављање „Архива” као публикације Научно-меморијалног центра „Патријарх Јосиф Рајачић”, за изворну грађу у новој серији, у традицији коју је Руварац трасирао, а у духу савремене методологије и праксе, које намеће време у којем историјску науку треба бранити од насртљиве, површне публицистике, сензационализма, претераног социологизовања, страначког политизовања, националног нихилизма и самопотцењивања, каже се, између осталог, у уводној речи уредништва.

Ко је био Димитрије Руварац, оснивач „Архива”?

У првом броју новопокренуте серије, о њему пише академик Дејан Медаковић. Иако се Димитрије Руварац међу свим српским историчарима истиче великим делом и значајним прилозима за боље познавање српске духовне, културне и политичке прошлости – каже Медаковић – још увек недостаје тачнија историографска оцена његовог рада. Руварац је одрастао у сенци рођеног брата Јована Илариона, касније архимандрита гргетешког и чувеног српског историчара. Медаковић Руварца убраја у родоначелнике који су међу првима схватили које су се битне промене десиле у 18. и 19. веку у животу прекосавских Срба. Већи део дугог и плодног стваралачког опуса он је остварио у Сремским Карловцима, камо га је септембра 1899. године позвао патријарх Георгије Бранковић поверавајући му Управу српске манастирске штампарије, а истовремено и место библиотекара патријаршијске библиотеке, подразумевајући и рад у митрополијском архиву. Бранковић Руварцу поверава 1. јануара 1903. године и уређивање богословског листа „Српски Сион” који је излазио све до септембра 1907. године. Занимљиво је да је са места уредника „Српског Сиона” смењен у септембру 1907, после смрти свог заштитника патријарха Бранковића, а исте те године је, као жесток и борбени противник моћне групе радикала у тадашњем Саборском одбору, ушао у дневно-политичке расправе са њима. Исход сукоба је био по Руварца неповољан. Све то штетило је његовом истраживачком и научном раду, али га нови патријарх Лукијан Богдановић ипак у марту 1911. године поново поставља за библиотекара Патријаршијске библиотеке.

Руварац је објавио у „Архиву” и „Српском Сиону” многе изузетно важне текстове за истраживаче касније српске историографије, а када је са трећом свеском „Архива” застао због избијања Првог светског рата, осетивши да је дужан својим читаоцима – четврту свеску, за новембар и децембар 1914. године, објављује тек 1923. и том приликом се и опрашта од својих читалаца.

„Својим залагањем у јавном животу Срба у Аустро-Угарској, а касније у Краљевини Југославији, Руварац је наставио да се бори за научну истину, да осветљава и проучава сва раздобља српског уласка у нову барокну цивилизацију”, пише Медаковић.

Поновно покретање Руварчевог „Архива” даје нам прилику, каже Медаковић, да се замислимо колико је велики пропуст што је тако важно гласило наше историје, уопште угашено и каква је штета од оваквог поступка.

У карловачкој Богословији о првом броју нове серије „Архива” данас ће говорити и председник Научно-меморијалног центра „Патријарх Јосиф Рајачић” Петар Рајачић, епископ Василије, академик Славко Гавриловић и секретар уредништва др Драго Његован.