POZNATI RUSKI GLUMAC I REDITELJ NIKITI MIHALOKOV GOVORI ZA «PRAVOSLAVLJE»
“VEK PRAVOSLAVLJA”
«Za veru i pravoslavlje vezana je ne samo ruska sadaÅ¡njost, već i budućnost ... svestan sam da Bog govori kroz moju energiju i talenat, jer Bog govori kroz svakog Ä?oveka» - kaže Mihalkov.
Nikita SergejeviÄ? Mihalkov je sin Ä?uvenog pesnika Sergeja Mihalkova, tvorca stihova za sovjetsku i sadadaÅ¡nju rusku himnu, majka Natalija KonÄ?alovska je prevodilac i pesnikanja...
RoÄ‘eni brat, takoÄ‘e, reditelj, uzeo je majÄ?ino prezime pa ga publika zna kao KonÄ?alovskog.
Pradeda Mihalkova bio je brat od strica prvog cara Romanova, srodnik je i sa Ä?uvenom porodicom Tolstoj, a po majci je (druga grana) Crnogorac.
Nikita SergejeviÄ? Mihalov, glumac i reditelj ovenaÄ?an Osakorom Ä?ija su ostvarenja obeležila savremenu evropsku kinematografiju nedavnom posetom Beogradu, izazvao je veliko interesovanje. Razlog ove posete bio je dogovor sa dramskim piscem i scenaristom DuÅ¡anom KovaÄ?evićem, u Ä?ijem bi filmu «Put u Hilandar», trebalo da igra glavnu ulogu.
Sa autorom filmova kakvi su: «Robinja ljubavi», «MehaniÄ?ki pijano», «Nekoliko dana iz života Oblomova», «OÄ?i Ä?ornije», «Sibirski berberin»... nije se teÅ¡ko sporazumeti.
- Ja ruski, vi srpski i nema problema - rako je Mihalkov
Šta će biti tema filma «Put u Hilandar»?
Na osnovu onoga Å¡to sam mogao zakljuÄ?iti, priÄ?a će biti vezana za pravoslavlje, ali to neće biti religiozan film niti ću ja neÅ¡to da propovedam. Junaci filma će odgovore na neka žiovotna pitanja tražiti u svom duhovnom životu. Aili scenario će sigurno trpeti izmene.
Prva verzija scenarija je Ä?ak treablo da bude istinita priÄ?a o ruskom Å¡ahisti Ä?iji je otac zvaniÄ?no nestao na Sremskom frontu tokom Drugog svetskog rata. MeÄ‘utim, on je bio ranjen i nekako je uspeo da se spusti na jug do Svete Gore. PriÄ?a je govorila o duhovnim promenama koje su nastale u tom Ä?oveku tokom njegovog puta do Hilandara.
Boraveći u Beogradu, Mihalkov je prisustvovao Svetosavskoj priredbi na Bogoslovskom faklutetu, sreo se i sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Pavlom.
DUHOVNI HAOS
Kakvo je Vaše viđenje duhovnog života u Rusiji?
Toliko ljudi govori o veri, toliko je Ä?inovnika krenulo u crkve gde stoje sa svećama .. a mladi ih zovu «Svećnjacima». Å to se tiÄ?e duhovnog haosa koji je nastao posle perioda komunizma, ne treba se plaÅ¡iti razliÄ?itih religija već ujedinjenja bezbožnika.
Kako «svećnjaci» shvataju veru?
Uvek se pitamo zašto nam ide loše, a nikada zašto nam ide dobro. Smatramo da je to normalno. A jedna mudra poslovica kaže: Nikada ne traži pravednost od Boga jer da je pravedan, odavno bi te kaznio». Možda i ja grešim, možda i ja hoću ono što ne mogu.
Neki mediji na Zapadu ocenjuju Vaš rad kao negiranje celog jednog civilizacijskog koncepta?
To je apsurdno, jer umetnik svojim delom treba da prenese liÄ?ni doživljaj svetu. Moja je aposlutnost sloboda i pravo da estetiÄ?ki i duhovno merim svaki svoj rad bila to knjiga, film… Svestan sam da Bog govori kroz moju energiju i talenat, jer Bog govori kroz svakog Ä?oveka. Nema bilo kakve odluke koja je vezana za moj umetniÄ?ki aranžman a da nije proÅ¡la moj intimni i moralni sud korz parvolavlje i Stvoritelja. Veru u sebi imate, ili prihvatili ste Boga ili se to nije dogodilo. To nije vezano samo za umetnost, to je celi jedan žiuvot i svaki trenutak života.
SAMO VERA SPASAVA
Tvrdite da ruski narod može spasti samo vera?
Kada je reÄ? o pravoslavlju, ono je nama važno zbog opstanaka. U potpunosti se slažem sa Dostojevskim koji je jasno kazao: «Čovek bez vere, ruski Ä?ovek bez Boga i vere, pretvara se u životinju».
Za veru i pravoslavlje je vezana ne samo naÅ¡a sadaÅ¡njost već i naÅ¡a budućnost. Mislim da danas postoje velike zablude kada je reÄ? o duhovnosti, i nije obavezno govoriti o Bogu da bi se u njega verovalo. Koliko se samo puta dogaÄ‘alo da uÄ‘ete u kuću prepunu ikona, u kojoj Boga i vere u njega uopÅ¡te nema. Pravoslavlje u Rusiji kao i u Srbiji, decenijama je bilo uniÅ¡tavano. Zato se nadam da će 2l vek, biti vek pravoslavlja ali kao naÄ?ina života. To su i neki intimni razlozi zbog kojih sam uÅ¡ao u ovu priÄ?u, iako volim da doÄ‘em u Beograd. TeÅ¡ko mi je da objasnim svoju ljubav, mislim da je ona genetiÄ?ka, i zato se ovde osećam kao kod kuće.
Postoje mali narodi koji zavise od velikih i od njih tražće novac i zaštitu. To je koristoljubiva ljubav. Između Rusije i Srbije postoji ljubav koja je u genima. I kada imate pravo da se ljutite na nas, vi ne možete da savladate ljubav.
IZ ASVALTA NIÄŒE TRAVA
Na nikitu ne možemo da se ljutim. Branio je Srbiju usred bombardovanja NATO i to na Kanskom filmskom festivalu gde se prikazivao njegov «Sibirski berberin».
Zbog VaÅ¡e otvorene podrÅ¡eke srpskom narodu za vreme bombardovanja 1999. godine, dobili ste protivnike na Zapadu…
Svetili su mi se blokiranjem prodaje filma «Sibirski berberin». Smatram da je licemerje tvrditi kako je NATO nekoga branio… Jasno mi je da se Zapadu ne mogu dopasti moje izjave, ali neka dokažu suprotno. «Berberin» se u Rusiji prikazuje 36 meseci. Uzbudio je nacionalnu samopoznaju ljudi, a to se mnogima nije svidelo.
Da li je nacionalna samospoznaja poÄ?etak osvešćivanja?
Za Rusiju je pravoslavlje najmlaÄ‘a i najjaÄ?a religija, i tu postoji nada. Za prožimanje duhovnosti zarad dužeg i boljeg života, mislim da za to treba da poraste ono pokolenje koje sada ima izmeÄ‘u osam i deset godina i koje sada ide nedeljom u crkvu sa mamom. Za njih će pravoslavlje biti naÄ?in života, a ne egzotika».
Sanja S. Samardžić
«Pravoslavlje» br.863 God. XXXVII stranica 5