Požar ne gasi svetinju

SVETA GORA - Ništa se ovde nije promenilo ni za 800 godina žeravice, a kako bi za samo jednu vatrenu noć. Prošlogodišnji požar nije ni za trun pepelovog praha uspeo da pomeri život bratsta Hilandara, svetionika srpstva.

To nam priča jedan monah dok nas uvodi preko praga svetogorskog manastira, 20 meseci posle požara koji je spržio u jednoj martovskoj noći više od 5.000 kvadrata korisnog prostora (oko 50 odsto).

Sada je egejska jesen. U toku je branje maslina. Pune su kace oko porte Nemanjića. Mir je. Nema bagera, mešalica, radnika koji se dovikuju. Samo jedan kran na ulasku u manastir. I desetak neimara rukama prebira šut u ogaravljenim i uništenjim zdanjima: kelijama, gostionicama, spavaonicama.

- Tu je suština - veli nam otac Metodije. - Posao napreduje, a bratstvo to ne oseća. Manastir mora da živi.
Ipak, samo za proteklih 26 dana izneto je više od hiljadu kubika šuta iz manastirskog kruga. U proteklih 20 meseci, izgrađene su dve nove zgrade na ulasku u manastir sa 75 ležajeva.

- To nam je bio prvi zadatak - kaže nam Mirko Kovačević, glavni arhitekta obnove Hilandara. - Da nadoknadimo mesto za prenoćišta koja su uništena. Sad polako kreće obnova spaljenih zdanja.
Prva zgrada koja će biti obnovljena je sinodika - do kraja decembra. A zatim sve ostalo. Monasi o rokovima ne pričaju. I ne misle.

- Za pet do sedam godina sve može da bude gotovo, ako se procedura sa grčkim vlastima ubrza. Novca ima, pomaže i Srbija i Grčka i hiljade pojedinaca - navodi, međutim, arhitekta Kovačević.
U Hilandaru trenutno služi Bogu oko 40 monaha i iskušenika, Otac Metodije kaže da je taj broj porastao posle požara.
Život se preselio u stari deo koji datira iz 12. i 15. veka od Nemanjića i kralja Milutina. Tu je stara crkva, bunar Svetog Save, pirg Svetog Save, riznica, trpezarija, nove kelije, ikona Bogorodice Trojeručice, čudnovata loza svetog Simeona… Vatra je, onog marta, pred njihovim zidinama ustukla.

U podrumu među kacama zatičemo čoveka iz manastirskog osoblja, peče rakiju. Meša je sa anisom. Ima i vina.
Iz šume svetogorske katkad se čuju šakali. Puno je i divljih svinja. Miriše borovina i četinari. Nema asfalta, nema žurbe, nema dometa na mobilnom…
I tako vekovima. Požar je već zaboravljen.

BETON PROTIV MIŠEVA

- GLAVNA proceduralna peripetija sa grčkom službom zaštite spomenika je što oni insistiraju da se sva izgorela zdanja vrate u pređašnje stanje i da budu napravljena mahom od drveta - objašnjava nam Kovačević. - Ali, monasi traže da to bude beton, jer im je preko glave miševa, buba i viševekovne memle koja izlazi iz drveta. Nadam se da ćemo, ipak, ubrzati papirologiju oko dozvola. Naći ćemo kompromis sa nekim prelaznim rešenjima.

preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=46317&rubrika=Reportaže