OTAC GEORGIJE, IGUMAN MANASTIRA BLAGOVEŠTENJE, O BORAVCIMA PATRIJARHA PAVLA
Poglavar SPC-a je poslednjih 15 godina skoro svako leto provodio u ovom jednom od najlepših srpskih hramova, za koji želi da mu bude i večna kuća..
- Svakog dana molimo se za dobro zdravlje i brz oporavak našeg patrijarha gospodina Pavla, koji se u ovom manastiru zamonašio 1947. godine i često bio dragi i uzvišeni gost. On je naš poglavar, duhovni, sveti čovek, milodar i svetac koji zemljom hoda - kaže reporteru “Vesti” otac Georgije, iguman srednjovekovnog manastira Blagoveštenje u Ovčar Banji, mesta koje je prvi čovek SPC-a, u svom nedavno izmenjenom testamentu, naveo s željom da mu tu bude večna kuća.
Patrijarh srpski je poslednjih petnaestak godina skoro svakog leta boravio po desetak i više dana u manastiru Blagoveštenje gde se, kako je znao da naglasi, vrlo lepo odmarao. Bio je to praznik za sve stanovnike ovih prostora, koji su dolazili da vide, pa i da porazgovaraju sa njegovom svetošću. O tome iguman Georgije zbori:
- Ne sećam se baš tačno datuma kada smo pričali o zdravlju, bolesti, pa i smrti. Tada mi je rekao, da ako ga sudnji čas zadesi u manastiru Blagoveštenje, da bude tu i sahranjen - reče nam sa tugom u glasu iguman Georgije.
- Ko god da je došao, bio je dobro došao! Naš patrijarh je znao dugo očinski da razgovara o toleranciji, ljubavi prema ljudima, pravoslavnoj veri koja čuva i gradi slobodu ljudi, da ih posavetuje da budu dobri građani države u kojoj žive, kao i vredni i pošteni domaćini i čuvarkuće. Sećam se jednog leta je svakog dana sedeo za stolom sa zidarima koji su popravljali deo konaka.
Krajem jula pre desetak godina njegovu svetost u Ovčar Banji posetio je i ondašnji predsednik Skupštine opštine Čačak, socijalista Rodoljub Petrović koji se rado priseća:
- Imao sam čast da sa patrijarhom Pavlom provedem u razgovoru mnoge nezaboravne časove pod senovitim tremom na steni iznad Ovčar Banje, gde je najradije sedeo i pričao sa gostima. Uvek bi se obradovao novinama ili knjigama koje sam mu donosio iz Čačka, a dva puta me je, snebivajući se, upitao da li bi mogao sa mnom automobilom do Čačka da poseti prijatelja iz mladosti, sveštenika Milorada Koljajića. Inače, do grada se uvek vozio autobusom. Ili, da, posle pola veka, 26. jula 1996. godine, ode u manastir Vujan, koji mu je bolesnom pružio utočište u godinama nemačke okupacije.
Patrijarh srpski Pavle u Ovčar Banju je dolazio bez svite - i, autobusom. Živeo je skromno. Često je sam pripremao hranu od zelja i drugog povrća, pa čak i od jestivog rastinja, koje je sam brao po obroncima Kablara.
- Imao je jedan prefinjen blag humor - priča iguman Georgije: - Jednom prilikom, pri kraju boravka reče mi patrijarh da je vreme da svodimo račune. “Ja sam ovde bio na hrani i spavanju petnaestak dana. To košta toliko, baš kao i tvoje goste. E, sada da i ja tebi podnesem račun. Ja sam tebi ovde majstorisao, od pokvarenih brava do elektrike. Pa, kada se sve sabere i oduzme, bogami Georgije, ti meni osta dužan!”
Manastir Blagoveštenje, sa crkvom Blagovesti presvete Bogorodice, potiče iz 17. veka, i danas je jedan od najstarijih i najlepših na obroncima Rudnika, u srcu Šumadije. Posle tri godine restauracije, 2001. u manastir Blagoveštenje vraćen je krst sa Hristovim raspećem, koji se svojom lepotom ubraja u reprezentativne ikonopisane celine srpske crkvene umetnosti. Autor relikvije krsta je Andrija Raičević iz okoline Prijepolja.
M. Č. MATOVIĆ
Izvor: Vesti.de, 23. april 2006.