18 septembar.

Kažu da se Starac razboleo. Treba saznati doista. Neke od Starčevih pouka želim da zapišem uz Božiju pomoć. Blagosiljajući me, Starac mi je dao male pouke, i poučavao nas da ispitujemo svoj život, kako bismo videli u kakvom smo stanju, i jesmo li mnogo napredovali. To ispitivanje sebe i to straženje nad sobom je neophodno. I ko to ne radi pod izgovorom neznanja, neka zna da se napredovanje pre svega sastoji u smirenju. Ako smo napredovali u smirenju znači da idemo napred. I niko ne sme da se izgovara. Prećutati, podneti uvredu, oprostiti – tako bi uradio smiren čovek.
Starac je opet na jutrenju govorio da treba imati ljubav jedan prema drugom i udaljavati se od praznoslovlja.
Prorok David je rekao: “Propade prepodobni”. Zbog čega je propao? Zbog toga što se ne govori o dušekorisnom, već se samo praznoslovi, i govore se samo besmislice.

Starac je rekao da će izgleda nastupiti takvo vreme kada će se samo i govoriti besmislice.

- Jedan monah je imao vidjenje. Nekoliko monaha je stajalo i praznoslovilo. I video je da izmedju njih i oko njih trče prljave divlje svinje. To su bili zli duhovi. Potom je video monahe koji su govorili o onome što je poučno za dušu, i medju njima su stajali svetli Andjeli.
Potrudimo se da pre svega steknemo smirenje. Prorok David je rekao: “Smirih se i spase me Gospod”. Za spasenje je dovoljno samo smirenje. Opet je rečeno u jednom psalmu: “Vidi smirenje i trud moj i oprosti mi sve grehe moje”. Prorok David je tako rekao zato što nikada nema istinskog smirenja bez truda.

Po svojoj lenjosti sam zaboravio da je Starac govorio o našim starcima i o o.Lavu. Sećam se samo sledećeg: o.Lav je podvrgnut gonjenju zbog kleveta onih koji mu ne žele dobro (on je osnivač starčestva u Optina pustinji) i čak je i preosvećeni Nikolaj videvši ga okruženog masom naroda, s prekorom mu rekao: “Šta to radiš?” – “Pevaću Bogu mojemu, dokle postojim”.
Preosvećeni je shvatio svu dubinu njegovog odgovora … Da, Starac o.Lav je pevao Bogu celim svojim životom …

23 septembar 1908. godine

Danas kada sam čitao Pslatir u crkvi, prišao mi je Starac. Čekajući crkvenjaka, malo je porazgovarao sa mnom.

- Jedna monahinja, već u mantiji je usnila san. Javila joj se Majka Božija i rekla da treba očekivati strahote. Bilo je to 1899 godine.

- Da – rekla je Ona, - ovaj propadljivi svet će postojati još malo: smanjuje se trpeljivost Moga Sina i Gospoda …

Kada sam još budući mirjanin bio u Černjigovskom manastiru, boravio sam tamo šest dana i pripremao sam se i ispovedao, koliko je to mirjaninu bilo moguće, i pričešćivao sam se. Posle primanja Svetih Tajni mi je bilo lako na duši.

Preda mnom je ležao Psaltir u ruskom prevodu, i ja sam ga otvorio i pročitao: “Ko će me uvesti u utvrdjeni grad”. I pomislio sam: da, ovaj manastir i jeste utvrdjeni grad. Potom sam pogledao tumačenje i pokazalo se da je istinito.
Nemam vremena da pišem detaljnije ali sam ipak želeo da nešto zapišem.

26 septembar.

Danas mi je rodjendan i napunio sam 20 godina.

U svetu većina čak i verujućih ljudi ne veruje u postojanje zlih duhova, a ovde je to – istina. Evo šta mi je Starac jednom ispričao.

“Otac Amvrosije je pokazao o.Benediktu (Orlovu) zle duhove na sledeći način. Prekrio ga je mantijom, a potom ga je doveo do prozora i rekao:
- Vidiš?
- Da, vidim Starče, vidim da ide mnogo osudjenika, prljavih, pocepanih, sa strašnim zverskim licima. Oče, odakle njih toliko? Idu, idu i nema im kraja, i ko ih je samo pustio u skit? Verovatno su kozaci opkolili ceo skit? A osudjenici i dalje idu, idu, levo, desno, u crkvu.
- Pa šta vidiš oče Benedikte?
- Da, Starče, a šta je to?
- To su – zli duhovi. Vidiš koliko njih napada svakog od bratije?
- Starče, zar je to tako?
- A sada pogledaj.
O.Benedikt je ponovo pogledao, ali više ništa nije video, i sve je bilo mirno kao i ranije.
Eto vidite protiv koliko zlih duhova moramo da se borimo, ali naravno Bog dopušta borbu prema snagama svakoga…”

27 septembar 1908 godine.

Gospod meni nedostojnom pomaže da ustanem za jutrenje. Po milosti Božijoj bih retko prespavao jutrenje.

Jednom kada sam se ispovedao Starcu da sam prespavao samo jedan sat, ili tako nešto ne sećam se, Starac mi je rekao:

- To je zli duh uninija. On sve napada. Napadao je i prep.Serafima Sarovskog i prep.Jefrema Sirina, koji je sastavio poznatu molitvu “Gospode i Vladiko života moga”. Pogledajte šta je on stavio na prvom mestu: “Duh čamotinje” – i kao posledicu čamotinje: “uninije ne daj mi”. To je ljuti zli duh. On vas napada snom, a na druge uninijem, tugom. Koga kako može tako i napada.

- Da Starče, nemam nijedne slobodne minute …
- Pa zato vas i napada snom. Ništa, ne tugujte …

5 oktobar.

Jednom uveče kada sam ispovedao svoje slabosti i grehe za protekli dan, a možda i za prethodno vreme, Starac je počeo da mi govori o samoukoravanju.
Pirmetio sam i shvatio iz Starčevih pouka da treba ukoravati sebe za svoje slabosti i smirivati se, ali na sve moguće načine odagnavati od sebe uninije, raslabljenost. Ne treba biti u uniniju šta god da se desi, već treba sve reći Starcu.

- Bog će oprostiti, - kaže Starac. – Ukoravajte se. To nije teško, ali neki to ne žele da rade. Teže je podneti ukor od brata, a samoga sebe ukoravati nije teško. Pored toga, ukoliko se budemo ukoravali, a ne budemo se borili sa strastima: jedemo koliko hoćemo, spavamo koliko hoćemo – onda nam takvo samoukoravanje neće doneti koristi. U borbi sa strastima, ukoliko smo njima i pobedjeni, ali se ukoravamo, kajemo, smirujemo i nastavljamo da se borimo, mi neprestano idemo napred. Ostaje nam samo jedno: smirenje. Čini se da je vreme surovih podviga prošlo izgleda nepovratno …