Rođen pre 73 godine u neposrednoj blizini manastira u Stublu, u Čukojevcu, u porodici koja je dala šest duhovnih lica, baš zaslugom igumana Mirona; u porodici u kojoj je bujao duhovni život, posebno u periodu između dva rata. Sve se to odvijalo u okviru Hrišćanske zajednice, Bogomoljačkog pokreta, tako da je dom igumana Mirona bio crkva u malome.

Sporazumno sa svojom suprugom, a po zavetu Bogu u bolesti im sina Sande, jedinca, oboje odlaze u manastir, u Grnčarisu, drugo u Voljavču (Stragari). Iz Voljavče iguman Miron prelazi u Veluće (Trstenik), gde se monaši i mitropolitom Josifom rukopolaže za jeromonaha. Tu opslužuje parohiju u Bučju i radi na obnovi vinograda. U želji da od sebe i više da, i bolje posluži Crkvi, prelazi u manastir Vujan kod Gornjeg Milanovca, gde posebnu pažnju posvećuje podmlatku monaškom, od koga danas imamo četiri vrlo sposobna monaha. U Studenicu prelazi sa celim bratstvom, gde jedno vreme biva i namesnik, da bi se opet povratio u svoj Vujan. U želji da još što ostavi iza sebe, najveća zasluga pripada igumanu Mironu u izgradnji crkve manastira u Stublu, gde je i završio svoj ovozemaljski život.

Monah mnogostrukih sposobnosti, višestrane delatnosti, pun akcije i obdaren za podizanje podmlatka u monaštvu, sa smislom za upravljanje i rukovođenje, sa voljom za bespoštedno pregalaštvo, imao je svoj stav koga se držao i koji je uvek kazivao. Govorio je stvari poznate, a na njemu svojstven način, pa ipak u novoj međusobnoj vezi da su dileme naglo nestajale. Zadovoljstvo je bilo slušati ga kada govori o ljubavi. Ne samo verbalno, no i delima je potvrđivao i širio ljubav. Odličan poznavalac Svetoga pisma i Žitija svetih otaca - delovao je izlažući ih, kao visokoučeni bogoslov. A tek tipik i pravilo… Kao magnet, privlačio je sebi ljude opet Hristovom ljubavlju. Duhovnom poukom, milostinjom, zadužio je mnoge. Ka njemu su išli ljudi razgovora radi i utehe radi. Mnogima je otirao suze baš svojom prisnošću, saosećanjem i poukom.

Vladika žički Stefan, uz učešće 30 sveštenih lica, brojnih monahinja, porodice i velikog broja poštovalaca i prijatelja igumana Mirona i manastira u Stublu, obavio je obred opela 6. decembra (1979., nap. prep.), a pre polaganja u grob s južne strane crkve, u svome nekrologu, odaje puno priznanje ličnosti igumana Mirona. Ističe rad Hrišćanske zajednice u ovom kraju, uz objašnjenje kako je i zašto ponikao bogomoljački pokret, čiji je član bio i iguman Miron. Iz tih redova odlazili su članovi u manastir, pojedinci i čitave porodice. - Po ophodu je govorio jeromonah Varnava iz svete Trojice u Ovčaru.

Slobodan Nikolić, sveštenik
Izvor: Pravoslavlje, br. 309, 1. februar 1980., god. XIV