POKLONIČKO PUTOVANJE RUSKIM SVETINJAMA

Bio je to prvi dan jednog predivnog pokloničkog putovanja kroz Ukrajinu, Rusiju, Bjelorusiju i Rumuniju. Ni sam još nisam znao kuda i zašto idem, samo da to moram. Bilo je to putovanje u početku bez nekog cilja, ali u sebi sam dosta toga očekivao…

Dan je bio lep, topao i ugodan. U autobusu, nisam nikoga poznavao, ali Presveta Bogorodica je to tako lepo uredila da sam sedeo do jednog brata sa kojim sam se kasnije ceo put lepo slagao i koji mi je puno pomogao da se snadjem u tom, za mene u pocetku, nepoznatom putovanju. Iz Beograda smo krenuli u 9:30, tako da smo na granici sa Mađarskom bili u mestu Kelebija negde oko 15:00 časova.Nakon dužeg zadržavanja na granici, krenuli smo na jedan duzi put kroz Mađarsku ka Ukrajini, prema graničnom prelazu Čop. Na granici smo bili u 22:30, ali naravno i ovde smo morali izgubiti po koji sat pa smo tek u 00:30.  mogli da krenemo prema prelepom Kijevu.

Na ovom graničnom prelazu nije nam bio problem da čekamo na granici, jer još nismo znali šta znače prava iskušenja na pokloničkim putovanjima, pogotovo kada se uputite u obilazak velikih Svetinja Pravoslavlja.

20.05

Nakon nekoliko stajanja i nekoliko stotina kilometara, došli smo u Kijev u 14:30, tu nas je dočekao naš vodič o.Aleksandr koji je od tada bio sa nama i koji nam je uspeo da pokaže svu lepotu Ukrajinskih i Ruskih svetinja. Otac Aleksandar je osoba mirnog duha i velike volje kada je u pitanju Pravoslavlje i Svetinje.

Ni ujednom trenutku mu nije bilo teško da odgovori na dosadna pitanja nas palomnika. Nismo gubili naše dragoceno vreme, nego smo odmah krenuli u obilazak svetinja. Ja naravno kao «pravoslavac», koji još uvek ne zna gde je došao, jedva sam cekao nekakvu sobu, kupatilo, tuš kabinu, ali OK, rekao sam sebi, moram izdržati, prvi dani su najteži. Tako da sam sa manje volje, ali ipak sa dosta radoznalosti krenuo sa grupom u prvi manastir, u prvu Svetinju na našem putovanju, bio je to Florinski ženski manastir, hram sa predivnim freskama, i ikonama koje smo celivali i ispred kojih smo se prvo pomolili za Božju pomoć na putovanju. Hram gde sam prvi puta video veliku fresku na vanjskom zidu velikog ruskog Svetitelja, o.Serafima Sarovskog.

Tada je za mene to bila samo prelepa freska, jer o Svetitelju nisam baš ništa znao. Zatim smo krenuli u obilazak druge svetinje, bila je to crkvu Sv. Nikole na vodi, crkve koja ima temelje u reci Dnjepru, prelepa crkva koja zaustavlja poglede svih brodova koje plove riekom Dnjepar kroz Kijev. Na večernjoj službi smo bili u Sv. Vavedenjskom manastiru gde se nalazi ikona Sv. Bogorodic «Priziv na smirenje», tu smo celivali čudotvorni Bogorodičin lik otisnut na staklu. Ovde sam doživeo prekrasnu rusku Pravoslavnu liturgiju, primetio sam veliko divljenje svih vernika u crkvi, Duh Sveti je bio celo vreme sa nama na liturgiji, «o Bože dragi, kako je prelepo doživeti Svetu liturgiju»!.

Liturgija u ovom hramu je bio prvi dodir sa blagoslovom na pokloničkom putovanju, kasnije nisam više ni pomišljao da propustim koju Svetinju, zbog nekakvog umora, odlučio sam biti čvršći kako bih što više doživeo suštinu Pravoslavlja na ovom putovanju. U 20:40, smo stigli u Kijevo-Pečarsku lavru, bilo je već kasno za obilazak lavre pa smo raspremili stvari iz naših obilnih kofera i spremali se na spavanje.

21.05

U Kijevo-Pečarskoj lavri liturgiju smo doživeli sa velikim prisustvom Duha Svetoga, u crkvi «Uspenski Sabor», u 09:00. liturgiju je služio mitropolit Vladimir.To je hram na dva sprata za kojeg sam kasnije čuo da je sama Presveta Bogorodica dala upute kako da se sagradi. U hramu sam osetio prisustvo Duha Svetoga, koji je tako jak da se ne može opisati, siguran sam da i najveći ateisti nebi uspeli da ostau ravnodušni prema ovome što bi, siguran sam, doživeli u hramu. To je nešto prelepo. Kao da sama Presveta Bogorodica sluša zajedno liturgiju sa nama i brine o nama. Posle prelepe liturgije, uzeli smo blagoslov mitropolita Vladimira i nastavili dalje obilazak po planu.

Poslužili su nas sa ručkom, nakon čega smo išli u obilazak Kijeva. Prvo smo obišli izvore:» Sv. Pantelejmona i Suze Radosnice», koji se nalaze u predgrađu Kijeva. Nakon kraćeg zadržavanja krenuli smo u manastir Sv. Pantelejmona u Teofaniji. Ovde smo se poklonili ikonama, i moštima, napravili zajedničku fotografiju, i uz kraće zadržavanje krenuli smo dalje.

Zatim smo obišli crkvu Sv. Save u Kijevu koja se nalazi u sklopu bolnice, izvana se neprimećuje crkva, ali kada smo ušli unutra, imali smo dojam kao da smo ponovo u Srbiji, među našim ikonama i našim Svetiteljima. Otpevali smo nekoliko duhovnih pesama, posvecenih Sv. Savi, tako da smo kod svećenika lako izazvali suze radosnice, oni su bili presrećni, a moram priznati i mi smo pustili nekoliko suza, lepo je videti, da nas tamo daleko od kuće, toliko poštuju i cene. Zamolili smo Svetog Savu da bude sa nama na putu.

Oproštaj je bio najteži, domaćinima je bilo drago što smo ih posetili, i naravno moramo opet doći. Obišli smo Sv. Trojički Joninski manastir koji se nalazi u botaničkoj bašti u Kijevu, tu smo celivali mošte Sv. Jone koji je bio učenik Sv. Serafima Sarovskog. Noćenje smo imali ponovo u lavri.

22.05. 

Liturgija u Krsto-Vožvizdenskom hramu, Hramu Časnog Krsta, još jedan od prelepih hramova, u njemu svaki vernik ima dojam kao da se liturgija održava na samom nebu, svi vernici su mirni i tihi.Neverovatno kako su u našim crkvama vernici nemirni i ne shvataju liturgiju u njenom pravom smislu. Ovde je osjećaj božanstven. Posle liturgije smo celivali čestice Časnog Krsta Gospodnjeg i Kažiprst Sv.Arhiđakona Stefana prvostrdalnog. I onda po planu obišli Peščaru, gde se nalazei 126 moštiju Svetitelja.

To je veliki hodnik tunela gde su sarkofazi na razdaljini od dva do tri metra, iznad svakog sarkofaga se nalazi ikona svetitelja pored koje se pročita kratka molitva u sebi i celivaju se mošti. Postoji i ikona iznad svetitelja koja neprestano ispušta miro, to je nešto predivno, čovek ne može ostati nevernik kad to vidi i oseti. Jedan od osnivača Peštare je bio Sv. Antonije.

U peštari se nalaze i oltari gde se nekoliko puta godišnje služi liturgija. Baš nedavno za vrieme Bogosluženja na sveštenikovo pojanje Hristos Vaskrese, javilo se svih 126 svetitelja i u isti glas uzvratilo svešteniku Vaistinu Vaskrese. Sveštenik je jedva od straha izašao iz lavre. Iz lavre smo krenuli u 15:00 sati, da bi na granici bili u 21:30, na prelazu Glukov smo čekali 5 sati, bez obzira što smo po njihovom zahtevu sakupili 1.5 euro po osobi. Prenoćili smo u našem dragom autobusu, dok su vredni vozači nastavili sa vožnjom do Rusije.

POKLONIČKO PUTOVANJE RUSKIM SVETINJAMA - II