Grigorije A. Nikolić paroh Iriški: O savlađavanju zla dobrim
Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim (Rim. 12, 21.).
Hristoljubivi sluÅ¡aoci! Preduzeo sam danas da vas pouÄ?im o volji Božjoj, kako ćete ugodno njojzi da živite ovde na zemlji.
Božja je sveta volja, da živimo u ljubavi među sobom.
Toga radi ovako nas uÄ?i sveti apostol Jakov: odbacite svaku neÄ?istotu i suviÅ¡ak zlobe, i s krotošću primite usaÄ‘enu reÄ?, koja može spasti duÅ¡e vaÅ¡e (Sab. Posl. 1,21)
A sveti apostol Pavle zapoveda: nadvladaj zlo dobrim.
I po tome namera mi je danas objasniti vam ovu zaposvest svetog apostola Pavla. Sušajte. Čuj, brate, kako zapoveda sveti apostol: nadvladavaj zlo dobrim.
Čuj, brate, zapovest apostolovu, pa ispitaj sebe, da li ćeš naći u delima svojim, da se izvršuje ova zapovest?
Da ispitaj sebe, da li ti se nalazi u umu podosta otrkiveno pravilo i ovo i, da li ti je dosta udubljeno u srcu tvom?
Å ta je zlo u ovom svetu i Å¡ta je zlo u Ä?oveku o tome će kazati iskustvo svakome od nas, a kad nas zlo napadne i radi protiv nas, pa kad ne bi protiv toga nikakvih sredstava upotrebili, bilo bi protivno ne samo zakonu samoodržanja i zakonu Ä?ovekoljublja, nego i zakonu i veri Božjoj; i kad ne bi usto da preduprediÅ¡ da se zlo ne rasprostire, to bi znaÄ?ilo, da napuÅ¡taÅ¡ zakon Božji i da ideÅ¡ na ruku da se Å¡iri zlo, a to je toliko kao da odobravÅ¡ da se zlo Å¡iri protiv volje Božje.
I tako treba ti dići se na zlo, boriti se s njim, i pobediti zlo. No Ä?ime? Kakvim naÄ?inom? Kakvim oruÄ‘em?
Da pretpostavim, da si se reÅ¡io da upotrebiÅ¡ takvo oruÄ‘e, s kojim se na tebe napada, i da si naumio po pravu da vratiÅ¡ žao za žao, ili kao Å¡to srpska poslovica veli, žao za sramotu. Dakle, da uÄ?iniÅ¡ uvredu za uvredu, ogovaranje i opadanje za ogovaranje i opadanje, otimanje za otimanje, ranu za ranu.
Hiće li biti zlo pobeÄ‘eno i savladano ovim naÄ?inom? Ne verujem!
Na primer: ako te je ranio brat, a ti se digneÅ¡ da mu zajam vratiÅ¡, pa i ti njega raniÅ¡, dakle dao si ranu za ranu; to se stvorilo dva ranjena mesto jednoga, i tako je zlo udvojeno, a nije prekraćeno, i uvreÄ‘eni nanese ranu onom, koji ga je uvredio, a time nije izleÄ?io svoju.
Uvreda uÄ?injena za uvredu, ne samo da ne potire zlo uÄ?injeno, nego mu joÅ¡ daje povoda, da se ono produži većom silom!
U tome je već bilo dosta zla, kad je umiÅ¡ljena uvreda da se uÄ?ini, a kad se ti dižeÅ¡ da se osvetiÅ¡ onome, koji te je uvredio, ti ga izazivaÅ¡, da ti on nanese joÅ¡ veću uvredu.
Na taj naÄ?in zlo se povećava, množi jer se supranik stara da uÄ?ini supranika nesposobnom
da ga i dalje vređa. I po tome svaka uvreda biva veća od pređašnje.
Po ovome možemo rasuditi, kako nas verno uÄ?i apostol: ako se meÄ‘u sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugoga ne istrebite (Gal. 5, 15).
I tako ne da se zlo zlim pobediti, nego se zlim stvara još veće zlo…
Reći ćete, može biti: kako se kazne ubijce - smrću? Kako se vodi rat?
Na to odgovaram: drugo je pravo pojedinoga Ä?oveka, drugo je suda, a joÅ¡ drugo vrhovne vlasti zemaljske.
Vlast vrhovna, neimajući sudiju nad sobom na zemlji, mora sama da sudi uvrede, koje se nanose carstvu, pa mora i da upotrebi rat, koji izvršuje carsko pravosuđe.
No i ovo vrhovna vlast, oduÅ¡evljena osećajem dostojnim visine svoje, ne Ä?ini to, da porazi zlo zlim, no da zaÅ¡titi i da saÄ?uva blago, to jest da saÄ?uva bezopasnost i sopstvenogst graÄ‘ana.To, Å¡to je sudska vlast u unutraÅ¡njosti državnoj mora da sudari sa zlim, da kazni zle prestupe stnovnika, i to treba razlikovati od osvete pojedinaca.
Sud udara na zlo da kazni ne sebe radi, no da pokaže pravdu onome, koji je nevino stradao; i tako sud ne ide da uÄ?ini osvetu, no da pokaže pravdu onome, koji je postradao, da pokaže stradalniku ili uvreÄ‘enome sastradanje; da pokaže Ä?ovekoljublje; da pokaže pravednost; pri tom u dobro ustrojenom carstvu, kao Å¡to je naÅ¡e, sud samo otkriva krivca, a kazni ga zakon; no i zakon je graÄ‘anski izreÄ?en duhom hrišćanskoga pravosuÄ‘a, pa nema namere, da se osveti za zlo, no da preseÄ?e i da predupredi zlo. Nema namere da ubije ubicu, no smrću ili zatvorom ubijce da ga stavi u nemogućnost da Ä?ini ubijstva, i da one, koji žive, oÄ?uva od nasilja zloÄ?instva.
U ovom duhu krotak zakon graÄ‘anski osuÄ‘uje i ubijce ne na smrt, no na život ma da je ovaj odluÄ?en od života Ä?estitih graÄ‘ana.
Å to se tiÄ?e pojedinih ljudi, ako bi svaki mislio da prisvoji sebi prava ona, po kojima radi sud protiv prestupnika ili po kojima radi vrhovna vlast protiv neprijatelja carstva, to bi se javilo gotovo toliko strana, koje ratuju, koliko je ljudi, koji imaju silu vladati svojim Ä?lanovima.
Sveto JevanÄ‘elje napominje nam reÄ?i Hristove: nikome da ne Ä?inite sile, niti koga da opadate(Luk. 3, 14).
Pa ovo znajući, Hrišćanine, kako se usuđuješ raditi protiv zapovesti Hristove?
Nigde u sv. Pismu ne ćeÅ¡ naći, da ti se odobrava osveta, da ti se odobrava zlo Ä?initi.
Ako ti je zlo uÄ?inio, opomeni se nauke Hristove, koja se u tome sastoji da praÅ¡taÅ¡ uvrede.
Opomeni se one naše poslovice: ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
To će reći, ko tebi uÄ?ini zlo, ti njemu uÄ?ini dobro; dakle, vrati mu dobrim uÄ?injeno ti zlo.
Opomeni se reÄ?i sv. Pismo: ko hodi u pravdi i govori Å¡to je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko zatiskuje uÅ¡i svoje da ne Ä?uje za krv i zažima oÄ?i svoje da ne vidi zla; taj će nastavati na visokim mestima (Isaija 33, 15 i 16).
Dragi moji! Valja priznati, da nas ima svakojakih ćudi, svakojake naravi, svakojakih strasti, a to biva nešto po rođenju, nešto po vaspitanju i obrazovanju.
Vaspitanje i obrazovanje toliko ima upliva na naÅ¡e naklonosti, na naÅ¡e strasti, da ih je u stanju da umekÅ¡a i da ublaži i najopasnije, ili da ih joÅ¡ većma izopaÄ?i.
To vam je poznato da ima meÄ‘u nama ljutih i naprasitih, a ima blagih, mirnih i lenjih; ima ujbojica, a ima miroljubivih; ima pijanica, a ima trezvenih: ima kradiljavaca i varalica, a ima Ä?istih srca i pravdoljubivih itd. Jednom reÄ?i ima nas dobronaravnih i zlonaravnih.
Ali nauka, vaspitanje i obrazovanje stvori i od zlonaravnih da budu dobronaravni.
Po covesnici sveta bilo je zanmenitih ljudi u velikom dostojanstvu, koji su bili naprasiti, pa su se naukom doterali tako, da su se setili slabosti baÅ¡ u onom trenutku, kad su hteli u naprasitosti da uÄ?ine zlo, i odmah su se trgli i odustali od zle namere.
Tako i ti, Srbine, baÅ¡ u onom trenutku, kad te povuÄ?e srce da se osvetiÅ¡ za uÄ?injeno ti zlo, trgni se, opomeni se da si ti kao Hrišćanin dužan da praÅ¡tatÅ¡ uvrede, i da se vladaÅ¡ po nauci Hristovoj, pa ne vraćaj zlo za zlo, no ti mu vrati dobrim; posrami ga dobrim, pa ćeÅ¡ ga okrenuti na dobro.
Ostavi osvetu Bogu; jer je On kazao: Moja je osveta.
Ostavi uÄ?injenu ti nepravdu sudu, da izvidi, i da ti dosudi pravdu, a ne uzimaj sam sebi pravo da sudiÅ¡ u svojoj stvari.
Spasitelj naÅ¡, uÄ?eći narod, zapovedio je ovako: trpljenjem svojim spasavajte duÅ¡e svoje (Luk. 21, 19).
Dakle imaj strpljenja, to ti zapoveda zakon Božji, a to ti zapoveda i zakon građanski; ne budi na zlo brz, ne vraćaj zlo za zlo, no pre svega navikni se da pobediš zlu narav svoju, pa onda ne će ti biti teško da pretrpiš uvrede, pa da pobediš zlo dobrim.
Da, onda ti neće biti teÅ¡ko da posluÅ¡aÅ¡ reÄ?i sv. Pisma, koje te savetuje ovako: mrzite na zlo i ljubite dobro, ipostavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov (Amos 5, 15).
Ako se navikneÅ¡, brate moj, mrziti na zlo, ne će ti teÅ¡ko biti Ä?initi dobro; ne će ti teÅ¡ko biti da pobediÅ¡ zlo dobrim.
Lepo nas uÄ?i prorok Zaharija: ovo je Å¡to treba da Ä?inite: govorite istinu jedan drugome, sudite pravo i mirno na vratima svojim; i ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim, govori Gospod (8, 16 I 17).
Ovde ti, brate savetuje prorok i da ne misliš zlo, a kamo li da tvoriš.
I sam zdrav razum kazaće ti, da ne Ä?iniÅ¡ zlo nikome, jer onda se zlu i nadaj, Ä?ini dakle dobro, pa se dobru nadaj.
Ljubazni moji! Ogromno zlo pretrpeÅ¡e prvi Hrišćani, pa Ä?ime se pobedi to veliko zlo?
Pobedi se blagim; pobedi se nevera verom; pobedi se porok i razvratnost – vrlinom; pobedi se gonjenje - trpljenjem; pobedi se nepravda –velikoduÅ¡nošću; pobedi se grabljivost – sirotinjom; pobedi se lukavstvo – istinom; pobedi se raspra ljubavlju; pobedi se sila i jarost muÄ?itelja krvlju muÄ?enika.
I tako je svesvetsko neznaboÅ¡tvo iÅ¡Ä?ezlo, a blago Hrišćanstva ovladalo svetom.
Dobra pobeda ne sastoji se u tome, brate, da uÄ?iniÅ¡ zlo neprijatelju, no da ga stavi u to stanje, da ti ne može on da uÄ?ini zlo.
A ovo ti ne može uÄ?initi nakakav zlotvor, ako ti tvrdo stojiÅ¡ u dobru silom vere k Bogu i silom ljubavi k Bogu i ljudima.
Tvrdo stojeći u veri i nauci Hristovoj, ko bi te mogao odvojiti od toga?
Tako veli sv. Apostol: ko će nas rastaviti od ljubavi Božje? Nevolja ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili maÄ?? Kao Å¡to stoji napisano.
Vidite, tako postojano misli Hrišćanin i ostaje postojan u veri i ljubavi, pa će tako da pobedi sve sile za ljubav onoga koji nas vozljubi i za nas strada.
Spasitelj uverava nas, da nema te sile na celom svetu, koja bi mogla pokolebati onoga, koji pobeđuje blagim zlo.
Ovako veli sv. Apostol: jer znam jamÄ?ano, da ni smrt, ni život, ni anÄ‘eli ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne može nas da razdvoji od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gospodu naÅ¡em (Rim. 8, 38 i 39).
I tako utvrdjujući vas u postojanstvu vere i ljubavi ka Bogu i Gospodu naÅ¡em, napominjem vam nauku apostolovu: tako dakle, braćo, stojte i drižite uredbe, kojima se nauÄ?iste, ili iz reÄ?i mojih, koje vam govore same reÄ?i Spasiteljeve ili njegovih apostola.
Tako svima vama, koji me ovde sluÅ¡ate, kao i svima Ä?lanovima, koji pripadaju stadu ovome želim ne toliko trudnoga podviga protiv zla, koliko sile vere i ljubavi, pa da ovom savrÅ¡eno pobeÄ‘ujete i tako se udostojite spasenja sa slavom veÄ?nom. Amin.
Srpski Sion, God. XI br.8 februar 1901.