CRKVE POSTAJU ĐAMIJE ILI ŠTALE
СУДБИНА ПРАВОСЛАВНИХ СПОМЕНИКА У ТУРСКОМ ДЕЛУ КИПРА.. Опљачкано између 15.000 и 25.000 икона и других верских светиња из храмова и манастира на северу земље..
Православне богомоље у турском делу Кипра, на северу острва, данас личе на све друго само не на хришћанска светилишта. Умуклих звона, без иједног крста, олтара и иконостаса, разваљених врата, разбијених мозаика, саструганих фресака и украдених икона – делују као каква уклета места из чијих зидина зјапи паучина прожета мемлом.
Око 520 цркава, манастира и капела, по подацима аутокефалне Православне кипарске цркве, демолирано је, опљачкано и опустошено у протекле три деценије, од турске инвазије, у лето 1974. године (као одговор на војни пуч у Атини која је хтела да припоји себи Кипар) када је земља подељена на јужни, грчки, и северни, турски део.
Свака и најмања грађевина посвећена Богу, која у међувремену још није претворена у џамију, ресторан, хотел, најобичнији бар, шталу или у најгорем случају обичан јавни тоалет, у тако је једном стању да кад министар спољних послова (Републике Кипар) каже да је реч „о тешким руинама”, ко је имао прилике да се у то и лично увери, знаће да господин Јорго Јакову није, нимало, претерао.
Вапај кипарских Грка, дубоко религиозних па отуда и наглашено осетљивих на свако вандалско скрнављење верске светиње, враћа им се преко Медитерана без већих одјека. Уједињене нације (Унеско), Европска унија, Кипрани кажу и цео остали свет, одавно су упознати са дубоком исламизацијом православног парчета њихове земље, али ни после толиких година неких озбиљнијих реаговања нема – иако је јасно да без помоћи споља сами неће успети да реше тај проблем.
Тек ових дана 110 чланова Европског парламента, како пише домаћа штампа, на иницијативу двојице колега, потписало је неку врсту декларације којом се осуђује систематско разарање културног наслеђа на северу острва.
Кипранин Панајотис Деметрију и Италијан Илос Брегето верују да ће у року од наредна три месеца успети да сакупе довољан број потписа (367) како би издејствовали да поменута декларација стигне и на дневни ред парламента. Па ако буде довољно расположења и воље да декларација прерасте у резолуцију највишег европског правног тела, биће то, мишљење је предлагача, довољно убедљив адут да се Турска додатно замисли пре него што отпочне преговоре о придруживању европској породици заказане за октобар.
У прилог тврдњи да се од рата (1974. године) наовамо у горњем делу острва – где 35.000 страних (турских) војника има задатак да „штити” невелику етничку енклаву кипарских Турака – смишљено уклања сваки траг Византије, износи се податак да је, рецимо, најмање 28 православних цркава, на брзину, прекројено у војне објекте. На ужас јужњака, најмање 13 божјих кућа, укључујући и својевремено најпосећенију у Кирењи, цркву Панагије Криселеусе, служе као најобичније штале.
Православни верници згрожени су и сазнањем да унутар манастирских зидина у некад чувеном Белпаеу, где је једно време живео и прослављени Енглез Лоренс Дарел (пишући „Горке лимунове” и данас, кажу, једну од најпопуларнијих књига на острву), одлично ради ресторан са турским специјалитетима, или да се на врху Агије Параскеве, у селу Ангастина, уместо златног крста држи минарет на коме је окачен микрофон па се глас мујезина далеко чује.
Ни гробља, наводе домаћи извори, нису поштеђена. Вандали су свуда оставили трагове, ломећи крстове, споменике, гробове…
Тужна судбина задесила је и разно црквено благо. Нестали су камени олтари, богато украшени иконостаси, безбројне свете чиније и други реликти, а украдена је и гомила прекрасних икона, кажу, велике вредности. Све укупно између 15.000 и 25.000 примерака. Највећи број прокријумчарен је преко мора у Европу, а одатле даље. Највреднијим се ни до данас није ушло у траг.
Кипрани, међутим, не губе наду.
Мирјана Аксентијевић
Izvor: Politika, 22.04.2006.