MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Samo šest dana pre svog 86. rođendana, prekjuče posle podne na Institutu za onkologiju u Beogradu je preminuo akademik, pesnik, književnik, a pre svega istoričar umetnosti Dejan Medaković, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti, čiji je redovni član bio od 1981, a predsednik od 1999. do 2003. godine.

Dejan Medaković (1922–2008), pesnik, pripovedač, istoričar umetnosti, dugogodišnji sekretar i predsednik SANU, jedan je od najznačajnijih srpskih intelektualaca. Objavio je pet zbirki pesama, memoarsko petoknjižje „Efemeris” i čitav niz stručnih knjiga. U knjigama „Oči u oči” i „Suočavanja” (sa ljudima i vremenom) sakupljene su Medakovićeve javne reči, različitim povodom izgovorene, intervjui, besede, članci, eseji.

Veliki deo života posvetio je zaštiti naše kulturne baštine. Voleo je da kaže da se moramo suočiti sa odnosom starog i novog, prošlog i sadašnjeg. Ne može se u ime starog negirati savremeno, jer to znači pristati na diskontinuitet u jednoj kulturi, a ne za kontinuitet koji je neophodan preduslov za njen opstanak.

Pratio je našu savremenu likovnu scenu i govorio da imamo veliki broj talentovanih umetnika. Ali je i upozoravao da to rano majstorstvo i zrenje ume da bude i opasno i da lakoća slikarskog postupka može da odvede u površnost. Druga opasnost je pomodarstvo, želja da se ide u koraksa modnim hitovima velikih umetničkih centara.

Umeo je da bude i dobar analitičar političkih prilika: „Mi živimo u jednom složenom vremenu, na vrlo dramatičnoj društvenoj raskrsnici. Pre Drugog svetskog rata, u krajevima preko Save i Dunava, a i ovde, u Kraljevini Srbiji, stvarano je jedno društvo sa sistemom vrednosti koji nije bio optimalan, ali je išao ka tome da se život organizuje na pravnoj osnovi, sa izraženom težnjom ka moralu, čestitosti i određenom modelu patriotizma…Takav sistem se 1941. sukobio sa totalitarizmom i njegovim pritokama. Mislim, pre svega, na ustaše, baliste, VMRO, mađarski fašizam…U tom sudaru potpuno je uništensvet građanskog društva. Iz svega toga nastalo je jedno novo društvo koje je funkcionisalo tako što je odbacilo sistem vrednosti građanskog društva, a nije uspelo da izgradi sopstveni sistem vrednosti. Ono je počivalo na partijskoj poslušnosti i ona je bila ključ i za uspeh, i za privilegije, i za egzistenciju.

Nikada nije postao član Komunističke partije. Sve pozive je odbio jer je želeo da ostane slobodan, a taj „politički nedostatak” nadoknađivao je radom.

Kada je izbila afera oko Memoranduma, branio je i SANU i taj dokument. Doslovce je rekao: „Memorandum je bio jedan zvezdani trenutak SANU… Memorandum je bio samo blagovremeni pokušaj da se ukaže da je zemlja krenula rđavim putem i da ide u sunovrat. Nije nam namera bila da razorimo Jugoslaviju, nego upravo da sprečimo njeno razbijanje koje smo prvi unapred sagledali”.

Veoma je zanimljivo i njegovo mišljenje o Evropi. Medaković se pitao da li će Evropa naći duhovne snage da se suprotstavi amerikanizaciji u ime svoje tradicije i kulture koja poništava te tradicije. Vizija Evrope koja je njega privlačila je De Golova i Adenauerova: od Atlantika do Urala. To je Evropa koja ne bi mirno gledala ponižavanje Rusije i robovanje jedne velike nacije. Ukazivao je i na opasnu igru sa islamom, jer to nije evropska igra, a islam je dva puta dolazio do Beča: „Od svega toga zavisi i naš položaj koji je sada nepovoljan, jer smo mi neka smetnja”.

Ipak, smatrao je da srpsko pitanje nije trajno rešeno nepovoljno: „Mi imamo šanse, ne samo za povratak teritorija. Ali, najpre, moramo povratiti svoj ugled, moramo sebe prepoznati. To je uslov da krenemo u Evropu. Jer, Evropa nas je satanizovala, tu nema govora. Mi smo predstavljeni kao đavoli, zapravo preuzeli smo ulogu Jevreja. To se mora promeniti”.

Teško mu je padao odlazak prijatelja: Voje Đurića, Dimitrija Bogdanovića, Radovana Samardžića, Lazara Trifunovića. Govorio je: „Iza njih je ponor”. Odlaskom Dejana Medakovića taj ponor se povećava.

U ponedeljak, 7. jula, trebalo je da proslavi svoj 86. rođendan. Smrt je, nažalost, bila brža.

Izvor: http://www.politika.co.yu/rubrike/Kultura/
Z. Radisavljević

Komentari: