U Jerusalimu
Pisac putopisa koji je pred nama, monahinja Agnija, igumanija manastira Vavedenje u Beogradu, nije vise na Zemlji. Opis svetih mesta u Palestini gde je boravila 1978.godine pokazuje koliko je, i dok je bila na Zemlji, bila vezana za Nebo. Onima koji su je znali, ovo je vise putopis po svetim mestima njene duse koji se svakodnevno pisao i bio citan od strane brojne zajednice koja je pre nekih dvadeset pet godina pocela da se okuplja u manastiru Vavedenje.
U Jerusalimu (1978.godine)
Pisac putopisa koji je pred nama, monahinja Agnija, igumanija manastira Vavedenje u Beogradu, nije vise na Zemlji. Opis svetih mesta u Palestini gde je boravila 1978.godine pokazuje koliko je, i dok je bila na Zemlji, bila vezana za Nebo. Onima koji su je znali, ovo je vise putopis po svetim mestima njene duse koji se svakodnevno pisao i bio citan od strane brojne zajednice koja je pre nekih dvadeset pet godina pocela da se okuplja u manastiru Vavedenje. Mati Agniju je nemoguce opisati bez Vavedenja, kao sto je nemoguce Vavedenje opisati bez nje. U njemu je od mladosti provodila svoj podviznicki zivot, u njemu nasledila oganj u molitvi od svog duhovnog oca, mucenika Hristovog, episkopa Varnave Nastica, u njemu bila i svedok zivotom istinistosti ucenja trojice jeromonaha, Amfilohija, Atanasija, i Irineja koji su duhovno rukovodeci ovu veliku zajednicu uglavnom novoobracenih mladica i devojaka, u njoj i njenim monahinjama imali sigurnu potporu istinskog utemeljenja u blagocescu. To sto se iz te zajednice okupljene na Topciderskom brdu tridesetoro mladih odlucilo za monaski zivot u velikoj meri je plod i njenog svedocenja o Istinskoj Svetlosti u kojoj sada prebiva.
Veliki Cetvrtak – na Golgoti
Nekada je Zvezda-vodilja bila putokaz poklonicima one svetle i radosne vitlejemske noci, kada se Hristos pojavio u ovom svetu. Ovih dana nam je On bio i spasoniosnim vidovima Svojim, u zemaljskoj domovini Njegovoj. Gle, ona nam je danas toliko bliska, i toliko nasa, da svi poklonici Imena Njegovog zaboravljaju na prostranstvo, siromastvo i nemoc svoju, zeljni, kao nekada apostoli, susreta s Njim. Njegovo Svevidece Oko nije nas gubilo iz vida. Ni u jednom trenutku po prispecu na to najsvetije tlo, nismo se osecali usamljenim, ili izgubljenim strancima. Svakog casa osecali smo Njegovo prisustvo, Njegovo dozivanje. Kao da smo leteli na krilima Njegove Ljubavi.
I ove prve veceri po dolasku u Sveti grad “gorela su srca nasa?, neodoljivo vucena prema Crkvi Svetog Groba. Nismo se prevarili. To je bio istiniti zov Gospoda sa Golgote. Jer te iste noci On je nagradio svoje male, nedostojne posetioce Svetim Pricescem. Tu pod Krstom Njegovim, gde je nekada kapala Njegova Bozanska Krv; u gradu, gde je pred Svoje stradanje, sa Svojim ucenicima i ustanovio ovu najsvetiju Tajnu. Na mestu, gde se odigrala najpotresnija drama radi iskupljenja sveta, i gde je nas Spasitelj na Krstu potvrdio Svoju Ljubav i iskupiteljsku misiju recima: “Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine?. Danas znamo da je On tu za sve nas stradao, jasno nam je da smo svi ucesnici i vinovnici Njegovih muka. U svakoj prolivenoj kapi Njegove Preciste Krvi, ima i naseg udela, jer golgotska drama jos nije okoncana. Sa stidom o tome razmisljamo, I ne mozemo da shvatimo toliku Ljubav koja potresa u ovom casu i najhladnije ljudsko srce.
Ucini Gospode, da i mi s takvom ljubavlju, predanoscu i molitvom prastanja ispijemo svoje case, da budemo bar malo nalik na Tebe u casu smrti nase. Povezi nas jos jacom vezom ljubavi s Tobom, da bismo je i na druge prenosili onako, kako si nam Ti zapovedio.
Na Svetom Grobu
Neiskazana Blagodat, sveti mir i blazenstvo prisustva Hristovog, pretvara i Grob Njegov Sveti u Oltar vecne ljubavi i zivota. Jer onde, gde On obitava, nema smrti. Hristos je vaskrsao. Vaistinu je vaskrsao. I … opet je tu, nevidljivo prisutan. Docekuje Svoje postovaoce, narod Svoj. Osluskuje njihove uzdahe i zelje. Leci, podize, obnavlja, preporadja. Zato Ga slave i velicaju prijatelji Njegovi. Obasipaju Ga celivima kao najskupocenijim dragocenostima. Kao treperenje zvezde, kao bljesak dragog kamenja, kao nizovi bisera, blistaju suze blagodarnosti u ocima ljubitelja Njegovih, jer ih je uveo u Svetinju nad svetinjama. Ova zahvalnost protezace se do u vecnost…
Najslavniji Spasitelju nas, ucini da sa Blagoslovom i Mirom Groba Tvoga Svetoga, jednom pocinemo i u grobu svome, u nadi da ces nas po Svojoj Milosti vaskrsnuti i obradovati vecnom radoscu.
Veliki Petak – u Pilatovoj sudnici; Krsni hod Ulicom tuge do Golgote
Kako je velicanstven u bolu i cutanju Svome, Spasitelj nas. Bio je to nevidjen prizor, kada nepravedne i zlobom pomracene sudije osudise Jedinog Bezgresnog i Najpravednijeg Sudiju. Tada On jos i nije bio Sudija, vec Najsmerniji Sluga iskvarenog roda ljudskog, i savrseno poslusni Sin Oca Nebeskog. Pa ipak, ubilacke ruke neprijatelja Njegovih stavile su Mu trnov venac na glavu, u zelji da Mu se narugaju. Od zaslepljenosti svoje nisu mogli videti Njegovu nebesku lepotu, koju nikakva ponizenja nisu mogla uniziti ni unakaziti. Mirno je posao i poneo Svoj Krst prema Golgoti, pracen prijateljima i rugacima. Onda, i danas, On trazi odmor i utociste u pratiocima i sledbenicima Svojim. Jer bez ovog Krsnog puta nema Vaskrsenja. Vaskrs se ponavlja onoliko puta, koliko puta uronimo u Njegov bol, deleci ga sa Njime. I zato Hristos ide ponovo s nama, i ko zna koji put se razapinje da bi nam svima pokazao da je put bola i stradanja jedini put spasenja naseg. Zato je i rekao: “Casu koju Ja pijem ispicete, i krstenjem kojim se Ja krstim krsticete se…? I opet: “Ja sam Put, Istina i Zivot; ko ide za Mnom nece hoditi po tami…?
Nenametljivo, ali sigurno, vlada nas Mnogostradalni Gospod vekovima, potvrdjujuci i dokazujuci Sebe delima Svoje najpotresnije Ljubavi i bogocovecanske Zrtve. On – Svetlost i punina zivota naseg. Mi – kruna Ljubavi Njegove. Ali… o tuge, umesto zahvalnosti nase, koliko puta na dan Ga duboko rastuzi, kada Mu biserje na toj kruni potamni, da u njemu ne vidi vise odblesak Svoje svetlosti. On zeli da se ogleda u svakom od tih dragulja. Upravo to biva i sa covekom. Ne miruje dok ne pronadje sebe u Bogu, i Boga u sebi, i u svima oko sebe. Uvredi li bliznjeg, ma i nehotice, povredio je Boga u njemu. Nestaje onog bozanstvenog sjaja u ocima njegovim; strela kojom je proboden prijatelj i brat, sa dve je ostrice. Ranjava ga istom jacinom. i jadni covek, ma koliko to znao, biva ranjen, - vredja svoju Ljubav u sebi, i u drugome, priprema sebi sopstvenu golgotu.
I tako, raslabljeni od bola, svog i tudjeg, prenjemo se i danas ovom ulicom Tuge prema Golgoti, zajedno sa Hristom, noseni masom naroda sa svih strana, koga nikakvi propisi ne bi smeli osuditi. Jer svako je hteo da pronese krst svoj, kao deo Krsta Hristovog. U svakom oku suze i glasno, besceremonijalno prizivanje Imena Mnogostradajuceg Gospoda. Bila je to slika otvorene, najdirljivije ispovesti svakog od nas. Nekada se ovim putem oplakivao Hristos; danas, zaista placemo nad sobom i celim narodom Njegovim, koji Ga zaboravi. To i jeste poruka Njegova na tom putu: “Kceri jerusalimske, ne placite za Mnom, vec za sobom i za decom svojom…?
Dugotrpeljivi Spasitelju, veliki su razlozi placa naseg, i blagodarnosti nase. Ti nam posredno i neposredno pomazes i olaksavas breme nosenja Krsta Tvoga – krsta naseg. Pomozi nam da ga do kraja nosimo, da se u Tebi proslave svi i ljubitelji Krsta Tvoga Casnoga.
Velika Subota
Ko je u stanju da opise, i da naslika pravim bojama, do krajnjih granica iscekivanje Blagodatnog Ognja. Ova neobicna pojava, i iznenadni poput munje bljesak plamene svetlosti, propraceni su gromoglasnim poklicima radosti svih vernika, prisutnih u ovom prepunom hramu Vaskrsenja Hristovog. To je zaista, izuzetno stanje i raspolozenje covekove duse. To su trenuci kada uzbudjenje preraste meru. Coveku se ucini da vise ne stoji na zemlji. Osenjen svetloscu punog sjaja Hristovog, on kao da dozivljava i svoje sopstevno preobrazenje, zaboravlja sve sto ga je tog trenutka vezivalo za zemlju. Jednostavno, predaje se toj cudesnoj, bozanskoj “Sili s vise?, i treperi, poput te iste svetlosti i ognja…
Ne dopusti da se ugasi plamen Tvoje bozanske ljubavi u nama, Spasitelju nas, vec ga jos vise rasplamsaj, da bismo lakocom angela tvojih svetih, vinuli se zauvek u Tvoje narucje.
Vaskrsnja noc
To je najsjajnija i najradosnija noc u ovom svetom Gradu. Pod svodovima ogromnog hrama Vaskrsenja, vlada veliko i neiskazano slavlje. To je noc, u kojoj se cela vasiona pretvorila u jednu buktinju Slave, Vaskrslog Hrista. Dveri nebeske su otvorene. Radost i blazenstvo Neba spajaju se s radoscu i blazenstvom zemlje. Kao da vise ne postoji granica izmedju ta dva sveta, jer Car Slave je tu, - na prestolu Svoje Pobede. Zitelji Neba, i stanovnici zemlje, uzajamno se celivaju najradosnijim celivima. Nebeski i zemaljski horovi natpevaju se. Zvona, nekim cudnim, i najsvecanijim akordima objavljuju Vaskrs Gospoda naseg. Sada je svaka rec izlisna. Jos samo srce ljudsko, kao najtananiji instrument, jedva odoleva otkucajima nepojmljivog uzbudjenja. Da, tu je sada Hristos Vaskrsli prisutan. On je izvor Ljubavi. Ko se pored takvog izvora moze osecati hladnim! On, ovde, prilazi i najhladnijim radoznalcima s puno samilosti. Cini cudo u svim dusama. Doliva se Zivot zivotu ljudskom. U svakom oku nalazimo Hrista. Cini nam se da niko ne gazi po zemlji, sve je u znaku slavlja i neopisivog trijumfa. Hram se pretvorio u najblagosloveniji dom, najsrecnije porodice pod nebom. Tu nema “Ni Judeja ni Grka?, ni stranca ni tudjina. Jevandjelski se, i hristovski, u ovim trenucima dise, misli, razgovara, hoda. Najlepsi ovozemaljski snovi su ostvareni; najsvetije zelje mnogih su ispunjene, jer svako je na svoj nacin doziveo i poneo Vaskrslog Hrista u sebi.
U Vitlejemu
…Vidimo Te i ovde, Sine Boziji, u jaslama kraj Svoje Majke, optocenog oreolom zvezda, uljuljkanog andjelskim pesmama. Tek sto si sisao na zemlju, Ti vec poput sunca grejes, i prosvetljujes tamu ovozemaljske noci…
Najljupkiji Bogomladence, Ti nisi uzalud rekao: “Ako ne budete kao deca, necete uci u Carstvo Nebesko?. Ucini na nama cudo milosti Tvoje. Daruj nam obraz Tvoje smernosti, cistote, krotosti i poslusnosti, da bi nas uvrstio u red Tvoje vecno blazene porodice nebeske, Crkve rodjenih na nebu.
Na Grobu Presvete Bogorodice (Getsimanija)
Grob najsvetije Roditeljke Gospoda i Spasa naseg Isusa Hrista, nije vise samo grob. I on je postao izvor najvece topline, najneposredniji zagrljaj Neba, jer u Bogomajci i jeste smesteno Nebo sa svima blazenstvima i blagodatnim darovima njegovim. Kakvo bogatstvo! Majka Bozija, postala je Majka svih obozavalaca Hristovih, svih krstenih u Ime Njegovo. I kakva zastita celokupnom rodu ljudskom. Ko se od sirotana ovoga sveta sme pozaliti i reci da nema roditelja, kad nam je Hristos Spasitelj darovao Majku Svoju kao pomoc i najsigurniju zastitu. A Ona je “sira od nebesa? i Njeno narucje je ogromno, spremno da primi svu decu ove zemlje.
Cudesan i tajanstven dodir Njene roditeljske ruke s ljudskim srcima osetila je svaka dusa, u ovom Njenom najsvetijem hramu. To je, u stvari, nit Ljubavi Hristove, koja se preko Nje proteze, da bi vezala sve ljude za Nebo – za Sina Njenog. Zato, dokle god bude bilo ljudi na zemlji, Njena misija u spasavanju, budjenju i vracanju ka Nebu nece prestati. Kolika ljubav na jednoj strani, a kakva Ljubav koja previdja,- kao da ne vidi nedostatke i prestupe ljudske. To je Ljubav prava, bezgranicna, istinita i sveta. Toj, i takvoj Ljubavi, merila na zemlji nema. Merilo takve Ljubavi je samo Bog, sve druge su “odblesci sunca u komadima razbijenog ogledala?, simboli te neizrecive i nedozivljene velicine Ljubavi…
Presveta Bogomajko, Ti si najmocnija da ucinis cudo Ljubavi u nama, primi nas kao decu Svoju, i privedi Sinu Svome, Spasitelju i Bogu nasem, da Ga svi skupa i u vecnosti slavimo, zajedno sa Ocem i Duhom Svetim.
U Nazaretu
U prolazu kroz ovaj stari, po mnogo cemu neobican grad, zastali smo na ulici ispred hrama, gde je nekada zivela Presveta Bogorodica sa Hristom. I u tom kratkom predahu, ugledasmo jednog ljupkog bosonogog decacica, smedje kovrdzaste kose, purpurnog tena, zelenkasto-plavih ociju. Posmatrao nas je malo nakrenute glavice, ozbiljno, pametno i bezazleno u isto vreme. Kao da je hteo reci: “Zasto me tako uporno gledate, cega ima cudnog na meni?? Dete nije slutilo da su, verovatno mnogi, u njemu trazili nekog drugog decaka iz Nazareta. Nas nemi razgovor se nastavlja, jer iz ovog malisana kao da progovara upravo Onaj Koga smo trazili:?Niste Mi nepoznati, vi, posetioci grada ovog. Dozivate Me, i vezujete Me svojim pogledima. I vise od toga. Evo Me. Ja u ovakvima obicno obitavam. Ali, zahvalan sam vam i za to malo ljubavi, za taj mali trud, i pruzam vam priliku da Me i ovde vidite saobrazno vremenu u kome sam ziveo, da bih i vas naucio kako treba ziveti. Bio sam ovde najposlusniji Sin, najuzornije Majke pod suncem: krotak, smeran, pun ljubavi, vrlina, dubina i nebeskih tajni. Zelite li nesto vise od ovoga, i lepse od Mene? Ja sam se ovde pripremao da ucinim sve sto sam mogao uciniti za vas, za sve koji Me traze i priznaju…?
Krenuli smo. Nestao je mali Nazarecanin, a njegov cudesni pogled ostao je neizbrisiv, pun neke neopisive samilosti i obecanja, neophodnih nesigurnim putnicima ove zemlje.
| | |
Postao 03/11 u 06:10 PM
|