Tverski Srbin
Andrej Aleksandrovič Topunov
U tverskom selu Kušalino živi sveštenik-Srbin, koji po blagoslovu Moskovske Patrijaršije ovde obnavlja jednu crkvu. To je dovoljno veliko selo, koje ima svoju biblioteku, školu, bolnicu i dve crkve iz XVI i XIX veka. Njih i obnavlja otac Aleksandar Kokanović.
U kušelinskoj crkvi dugo nije bilo stalnog svestenika, i stanovnici sela su se odvikli od Bogosluženja. Otac Aleksandar se jedva dospevši na novo mesto odmah aktivirao. On je svaki dan u crkvi i bavi se njenom restauracijom. Često odlazi i u bolnicu, kako bi propovedao, ispovedao i pričešćivao stradalnike. Ponekad obilazi i okolna sela, tražeći sponzore.
Otac Aleksandar je mnogo toga preživeo i iskusio u toku svog života. U svojoj otadzbini, Jugoslaviji, je završio bogosloviju, a zatim je bio osudjen za propovedanje Pravoslavlja i pola godine je proveo u zatvoru. Potom je radio u firmi bele tehnike, posetio je Rusiju, gde je i sreo svoju buduću popadiju.
On je sin zamenika ministra finansija za vreme Titove vladavine, a njegova popadija je ćerka vijetnamskog diplomate. Njihov brak je zaključen tajno od njenih roditelja, koji su je se odrekli kada su to saznali. Mlada porodica se u Rusji susrela sa mnogim teškoćama, jer su oboje bili stranci. 1994 godine je mitropolit Kruticki i Kolomenski Juvenalije rukopoložio Aleksandra Kokanovića u sveštenički čin. Za njega je tada počeo sasvim drugi život takodje ispunjen teškoćama i iskušenjima. Otac Aleksandar je već učestvovao u restauraciji dve seoske crkve. Na prvoj parohiji je imao konflikte sa lokalnim preduzimačima povodom zemlje; cela njegova porodica (on, popadija, četvoro dece) se preselila u drugo selo. Na drugoj parohiji je sve izgledalo u redu, ali mu je neko zapalio kuću. Porodica je morala da napusti to mesto. Neko vreme je otac Aleksandar čekao novo naznačenje i služio je u Moskvi. Za nastojatelja crkve posvećene Smolenskoj ikoni Majke Božije u tverskom selu Kušalino je postavljen krajem jula 2005 godine. Tu se isto odmah aktivno prihvatio posla. U crkvi nije bilo crkvenog pribora, ikonostasa. Otac Aleksandar je uzeo kredit u eparhiji, i kupio za njega ikone, barjake, natprestoni Krst, darohranilicu. Lokalni stanovnici i poklonici su bukvalno za nedelju dana pre praznika Preobraženja Gospodnjeg napravili privremeni ikonostas.
Otac je od Boga dobio poseban dar za propovedanje. «S verom ćemo pobediti, - kaže on. – A kada me pitaju, koga ili šta ćemo pobediti, - ja odgovaram: pobedićemo greh».
Ja sam sa svojom porodicom došao u Tversku oblast iz Pitera da se u toku leta odmorimo na selu i tako sam se i upoznao sa ocem Aleksandrom. Kao slikar učestvovao sam u pravljenju ikonostasa: napravili smo ga od štampanih reprodukcija.
Selo Kušalino se nalazi oko 35 kilometara od Tveri, u Rameškovskom regionu. Preko njega prolazi put za Bežeck i Kašin – poklonički put ka svetoj blagovernoj kneginji Ani Kašinskoj.
Izdaleka se otvarao pogled na predivne ali polurazrušene hramove koji se nalaze na brdu usred sela, od kojih je jedan izgradjen u vreme carevine Jovana Groznog, po naredjenju Simeona Bekbulatoviča, krštenog tatarskog carevića. U to vreme su mnogi Tatari primali našu veru.
Crkva posvećena Smolenskoj ikoni Majke Božije, koju je izgradio Simeon Bekbulatovič na svojoj očevini Kušalino podseća po svojoj arhitekturi na Arhangelsku crkvu moskovskog Kremlja. Ispod crkve je bio izgradjen veliki podrum, u kome se tokom svog života podvizavao tatarski carević.
Kada je u Rusiji počeo da caruje Boris Godunov, on je naredio da se Simeon oslepi, kako bi otklonio mogućeg pretendenta na presto, jer je on posedovao doživotnu carsku titulu.
Oslepljeni carević je bio postrigan u Kirilo-Belojezerskom manastiru, a zatim je bio zatočen u Soloveckom manastiru i svoje poslednje dane je proveo u Simonovom manastiru u Moskvi, gde je i pogreben u crkvenoj porti.
Njegov život podseća na žitije pravednog Jova. – Imajući sve, svega je lišen, ali nije izgubio veru u Boga. A crkva šatorske arhitekture koju je izgradio uznosi se i danas ka nebu, kao sveća koja gori i osvetljava celu okolinu. I nju je obnovio otac Aleksandar, koji je došao iz Srbije. Divna su dela Tvoja Gospode.
Kada su 1937 godine bezbožnici rušili kušalinske crkve, zemlja je drhtala od narodnog plača. (Druga crkva, posvećena Svetom Duhu, je izgradjena u XIX veku i još nije obnovljena).
Ocu Aleksabdru predstoji složen zadatak – ne samo da obnovi izgradjene hramove, već i hramove ljudskih duša, i da pomogne ljudima da pronadju izgubljenu veru. Mogu da posvedočim da je sve veći broj parohijana u Smolenskoj crkvi u selu Kušalino.
Mnogo posla ima i oko obnavljanja hrama, kao i u radu nad poverenim mu dušama koje su pod njegovim pastirskim rukovodstvom. Treba oživeti veru u ljudima. I daće Bog, sa obnovom crkve će se preobraziti staro selo, a samim tim i ljudi koji tu žive.
preuzeto sa http://www.russdom.ru/2006/200605i/20060522.shtml
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic
| | |
Postao 05/16 u 10:38 AM
|
Komentari:
Post poslije: Javljanje Gospodnje
Post prije: NI MANJE NI VIŠE NEGO TRIPTIH