Temelji za nove vekove
GODINU i po dana posle velikog požara koji je progutao više od polovine manastirskih zdanja, i to uglavnom konaka, srednjovekovni manastir Hilandar - srpska svetinja na Svetoj gori atonskoj, ponovo izrasta iz pepela.
Ali, mada bi mnogi to želeli, ova sveta srpska carska lavra, koja je još od kraja 12. veka svetionik i Srpstva i pravoslavlja, ne uzdiže se baš kao mitski Feniks.
U bezmalo katastrofalnom požaru 4. marta 2004. godine, stradalo je mnogo manastirskih dragocenosti, ali je i dosta ostalo netaknuto. Sabornu crkvu posvećenu Vavedenju Bogorodice sa čudotvornom ikonom Trojeručicom, kao i Riznicu, prepunu važnih dokumenata i istorijske građe, Savin pirg, konake na južnoj strani manastira… plamena stihija, na sreću, nije ni dotakla.
Za nestrpljivije, bar kako trenutno stvari stoje, obnova uništenih zdanja odmiče jedva vidljivo.
- Radi se polagano, ali zaista stručno i kvalitetno. Uz naše, tu su i grčki stručnjaci iz Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa “Kedak” iz Soluna, sa kojima već godinama uspešno sarađujemo - govori nam jeromonah i epitrop Metodije, jedan od “pomoćnika” trenutno otsutnog igumana arhimandrita Mojsija.
- Trebaće podosta vremena, a i novca. Stručnjaci, kažu, bar deset godina i oko 25-30 miliona evra. Ma, neka radovi i potraju čitavu deceniju, najvažnije je da sve bude urađeno kako treba i da nam ova svetinja potom još dugo svetli - naglašava otac Metodije.
Mada su vlade i Srbije i Grčke već izdvojile i izdvajaju pozamašne svote, a i priložnici dali svoj prilog za obnovu, nedostaje četvrtina potrebnog novca. Pristizaće postepeno, od projekta. Saznajemo da novac, ipak sve manje i sve ređe pristiže. Kao da su donatori izgubili dah ili na nevolje Hilandara, s vremenom, polako pada i - prašina zaborava.
RADOVI
OSIM gotovo obavljenih svih pripremnih radnji, pa i nekih definisanih projekata, od onog što se najviše vidi da je zaista urađeno, jeste privremena portarnica sa knjižarom i gostoprimnicom na ulaznoj kapiji. Mada nisu u manastirskoj porti niti su stradale u požaru, u toku su i radovi na preuređenju nekadašnje senare i mazgarnice (štale), koje je ruinirao zub vremena, a koje će posle ovog preuređenja postati novi i lepi konaci za goste, putnike namernike ili, pak, manastirske radnike. Sada su prvo na redu radovi na obnovi konaka iz 1814. godine u manastirskoj porti, potom slede radovi na Igumenariji, pa ulaznoj kapiji, paraklisima i Belom konaku, koji je u požaru i najviše stradao…
GROM
PRE samo petnaestak dana u Pirg kralja Milutina koji se nalazi dva-tri kilometra ispod Hilandara, na putu prema manastirskom pristaništu - udario je grom. Na sreću, šteta od udara groma i požara koji je takođe izbio, nije velika.
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=45231&rubrika=Reportaže
| | |
Postao 10/03 u 07:00 PM
|
Komentari:
Post poslije: PROTOJEREJ GENADIJE FAST: "JEROMONAH GRIGORIJE (JAKOVLJEV) – MUČENIK ZA VERU"
Post prije: SVETO PISMO JE TEMELJ