SVETI OCI O SVETOM DUHU
Dodji, svetlosti istinita; dodji, večni živote; dodji
skrivena tajno; dodji bezimena riznico; dodji neizgovoriva
tvari; dodji nepoznata osobo; dodji, neprekidna radosti;
dodji, svetlosti neugasiva; dodji, nado koja će sve spasti. (8)
Robert Pejn, jedan nepravoslavni pisac, piše: “U izvesnom smislu tačno je da ne možemo razumeti hrišćanstvo ako se ne približimo pravoslavqu”. (1)
Nažalost, mnogi pravoslavni hrišćani su takodje izgubili dodir sa svetim ocima. Istina, mi još uvek slušamo na bogoslužewima crkvene pesme i molitve koje su oni sastavili, ali ili ne razumemo jezik na kome se pevaju i izgovaraju, ili i ne znamo da su to sastavi svetih otaca. Slušamo melodije na kojima se pevaju ove divne crkvene pesme, ali nam lepota i dubina značewa wihovih reči ostaju nepoznate. Mi više ne čitamo dela svetih otaca i mali je broj medju nama koji su upoznati sa wihovim herojskim i svetim životom i delima. Radi toga sledeće izjašwewe Roberta Pejna, upućeno zapadnjačkim hrišćanima, odnosi se i na nas: “U našim modernim očima suviše često Oci Istočne Crkve ostaju pod senkom i tajanstveni su, njihova imena su zaboravqena, njihove duge bitke sa carevima i jereticima pominju se samo u fusnotama, njihova dela skupljaju prašinu.” (2)
Ponekad ponašanje nas pravoslavnih hrišćana ostavlja utisak da smo kao bogataši koji svoje blago drže zaključano u kasama i ne znaju koliko blaga stvarno imaju. Bojim se da mnogi pravoslavni hrišćani nisu svesni koliko je bogata duhovnim bogatstvom njihova pravoslavna crkva. Možda je to razlog zašto neki pravoslavni hrišćani traže duhovnu hranu izvan svoje crkve. Dešava se da poneke nepravoslavne sekte “otkriju” i zavedu u svoj verski život principe i prakse koje su oduvek bile deo pravoslavnog nasledstva. Ne znajući da su ovi “novootkriveni” principi i prakse u stvari deo pravoslavne tradicije, neki pravoslavni hrišćani napuštaju svoju crkvu i odlaze u razne sekte. Mali broj njih su svesni toga da drugi zapravo imitiraju pravoslavlje time što vaspostavljaju i zavode principe i prakse autentičnog hrišćanstva sačuvanog u pravoslavlju.
Nisu sva “otkrića” nepravoslavnih sekti povratak pravoslavlju. Naprotiv, neka od njih predstavljaju udaljavanje od autentičnog hrišćanstva. Tako je na primer nedavna teologija po kojoj “Bog je mrtav” potpuno i strana i neprihvatljiva pravoslavnoj crkvi. Rukopoloženje žena, venčavanje dva muškarca ili dve žene, bogosluženja koja se sastoje od dreke i cupkanja, sve je to strano i neprihavtljivo za pravoslavnu crkvu.
Medjutim, kako je gore napomenuto, ima i “otkrića” koja su upravo povratak pravoslavlju. Tako, na primer, neki nepravoslavni hrišćani, koji su do nedavno poricali i Hristova čuda, odjednom su počeli da propovedaju i praktikuju “čudesna iscelenja” i “govor jezicima”. Neki pravoslavni vernici, imprsionirani ovim novim smerom u Protestantskom svetu, a ne znajući da je ono što su oni sada počeli da zavode bilo oduvek verovanje i praksa pravoslavlja, požurili su da ostave svoju crkvu i pridružili se raznim harizmatičkim i “čudima iscelivajućim” sektama. Neki drugi pravoslavni hrišćani, ostajući formalno pravoslavnim, počeli su da imitiraju načine, gestove i čak i reči nepravoslvanih sekti koje propovedaju “drugo krštenja” i “krštenje u Duhu”. Oni se sada uče o Svetome Duhu od onih koji su uporno odricali svete tajne u kojima su sila i dejstvo Svetoga Duha aktivno prisutni. Oni uče o čudima i čudesnim iscelenjima od onih koji su vekovima ismejavali pravoslavnu veru u čuda Božija kao primitivizam, sujeverje, i paganstvo. Ono što su oni najzad “našli” bilo je za sve vreme u pravoslavnoj Crkvi. Čitajte o životu i delima pravoslavnih svetih otaca i svetitelja, i uvidećete da su to u mnogim slučajevima dokumenti o čudima, čudima koja su u toku od skoro dve hiljade godina izmenila život i donela iscelenja silom i dejstvom Svetoga Duha. U prošlosti su neki nepravoslavni ismejavali ova dokumenta i nazivali ih basnama i pričama; sada mi treba da verujemo da su oni otkrili lečenje i obnavljajuću silu Duha Svetoga.
Ne, braćo i sestre, Sveti Duh je bio uvek prisutan i aktivan; samo su “prosvećeni” hrišćani i nehrišćani odbijali dosad da priznaju NJegovo prisutstvo i dejstvo. Prilikom stvaranja sveta:”...Duh Božiji dizaše se nad vodom”. (Knjiga Postanja 1:2) U Starom Zavetu, On je :govorio kroz proroke,”, kako mi ispovedamo u Vjeruju. Bio je prisutan pri otelovljenju i krštenju Gospoda Isusa Hrista (sv. Matej 1:18; sv. Luka 3:22) Sveti Jovan Krstitelj je bio ispunjen Duhom Svetim (sv. Luka 1:15) Sveti Duh je otkrio starcu Simeonu da je Mladenac koga je držao u rukama Spasitelj Isus Hristos (sv. Luka 2:25-26) Apostoli su primili Svetog Duha (sv. Jovan 20:22) i bili su prosvećeni i obnovljeni NJegovom silom. Sveti Stefan Prvomučenik je bio ispunjen i osnažen Duhom Svetim (Dela Apostolska 7:55), kao što su kasnije bili i svi hrišćanski mučenici. Silom i dejstvom Svetoga Duha, polaganjem ruku episkopi i sveštenici primaju darove Svetoga Duha potrebne da bi nastavili rad Apostola (Dela Apostoslka 8:18; 19:6) Sila i dejstvo Svetoga Duha su vodili Apostole (Dela Apostolska 5:28) i Crkvu od njenog početka do danas. Svaki od nas posebno prima Duha Svetoga kroz krštenje, miropomazanje u druge svete tajne. On je prisutan u nama, a ako mi toga nismo svesni, to je radi toga što nismo “obnovili duh naš u nama”.
Prorok David je molio Gospoda: “Učini mi, Bože, čisto srce i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odgurnuti od lica svojega, i Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene”. (Psalm 50 /51/ :10-11) Znači treba zapravo da očistimo srca, a ne da menjamo veru, da bismo se udostojili da budemo obitavalište Duha Svetoga.
Ne možeml kriviti Crkvu za svoje lično neznanje o prisustvu i sili i dejstvu Duha Svetoga u našem ličnom životu. Pravoslavna Crkva nas neprestano podseća na silu i dejstvo Svetoga Duha i traži od nas da se NJime ispunimo. Mi Ga pominjemo kada se krstimo. Nema bogosluženja na kome se ne priziva Sveti Duh. Ima divnih molitava i crkvenih pesama u kojima se priziva, slavi, i blagodari Sveti Duh. Svako od nas treba da zna i redovno izgovara molitvu “Care nebeski”, ali koliko nas je znaju, to je pitanje. Zatim, koliko nas koji je znamo izgovaramo tu molitvu mehanički, a ne od srca i duše?
Sveti oci su morali drukčije izgovarati tu molitvu. Oni su iskreno molili Svetoga Duha da se “useli u njih” i oni su zaista Njime bili ispunjeni. Ako čitate o njihovom životu, možete uvideti da su oni zaista živeli u Duhu Svetom i po Duhu Svetom. NJihove misli, reči i dela, njihov sav život bio je svedočanstvo toga. Tako je bilo sa Apostolima, takodje. Svi oni, a naročito Apostol Pavle, neprestano govore o sili i dejstvu Duha Svetoga, koji su promenuli njegov život te je od gonitelja hrišćanstva i Hrista postao Hristov “sud izabrani”. Sveti oci, ta “svetila sveta” neprekidno su Ga tražili i nalazili. NJihovi umovi su bili prosvećeni NJegovim prisustvom, i oni su pokušavali da druge prosvete svojim delima u kojima su pisali o prirodi, sili i dejstvu Svetoga Duha. Sveti Vasilije Veliki piše da je Sveti Duh, izvor svetosti:
...potpuno prisutan u svakome i svima, ali, tako
razdeljen, ne zna za podelu. Kogod ga prima, prima u
potpunosti, kao sunčani zrak.. ...koji pruža zadovoljstvo
svima: svako misli da je on jedini koji uživa u njemu, a
ustvari on svetli na zemlji i moru i vazduhu. Na isti
način Duh je prisutan u svima koji Ga primaju kao da
je onaj koji ga prima jedini, a medjutm On izliva svu
blagodat na sve njih; oni koji Ga dele na taj način primaju
korist prema njihovim mogućnostima, a mogućnosti za Duh su
bez mere. (3)
Sveti Grigorije Niski naglašava jedinstvo prirode i različitost lica Svete Trojice, i kaže:
...ne misli se na Oca bez Sina, niti se Sin zamišlja bez
Svetoga Duha. Jer nemoguće je dostići Oca osim ako nas Sin podigne,
i nemoguće nazivati Isusa Gospodom, osim u Svetom Duhu.. (4)
Sveti Grigorije Nazijanzen je smatrao celu istoriju vaseljene kao periode u kojima je jedno Lica Svete Trojice bivalo jasnije otkrivano ljudima:
Stari Zavet je jasno pokazao Oca, a Sina nejasno. Novi
Zavet je otkrio Sina i napomenuo božanstvo Svetoga Duha.
Danas Duh obitava medju nama i čini sebe potpuno jasnim. (5)
Medjutim, sveti oci nisu samo razmišljali i učili o Svetome Duhu, već su za NJim žudeli i doživljavali ga i emocionalno i racionalno. Sveti Grigorije Nazijanzen uzvikuje:
Obuzima me strah kada mislim na bogatstvo NJegovih naziva..
On se naziva Duh Božiji, Duh Hristov, Um Hristov, Duh Gospoda,
Duh posinjenja, istine, slobode… Tvorac-Duh, koji krštenjem i vas
krsenjem ponovo stvara; Duh kome su poznate sve tvari, koji uči,
koji duva gde i koliko je NJemu volja..koji otkriva, daje svetlost,
oživljava, ili je upravo sama Svetlost i Život; koji gradi hramlve,
koji obožava; koji sve usavršava tako da predvidja krštenje, ali
ga posle krštenja treba tražiti kao poseban dar; koji čini sve
što Bog čini; podeljen u ognjenim jezicima; koji deli darove;
koji stvara apostole, proroke, jevandjeliste, pastire i učitelje. (6)
U jednoj crkvenoj pesmi koja se do dana anašnjeg peva u Crkvi na bogosluženjima, sveti Lav nas poziva:
Dodjite, narode, obožavajmo Božanstvo u tri lica, Oca, Sina
sa Svetim Duhom. Jer Otac kroz večnost radja savečnog Sina, koji
vlada sa njim, a Duh Sveti je u Ocu, proslavljen sa Sinom - jedna
jedinstvena sila, jedna suština, samo jedno Božanstvo; NJega mi
obožavamo, ponavljajući zajedno: Sveti Bože, koji si stvorio
sve tvari kroz Sina uz sadejstvo Svetoga Duha; Sveti Krepki,
Onaj kroz koga smo upoznali Oca i kroz koga je Sveti Duh došao
na zemlju; Sveti Besmrtni, Duše utehe, koji proishodiš od Oca
i počivaš u Sinu: Sveta Trojice, slava Tebi. (7)
Sveti Simeon Novi Bogoslov, razdragan radošću koju je osetio od prisustva Svetoga Duha, molio se sa oduševljenjem:
Dodji, svetlosti istinita; dodji, večni živote; dodji
skrivena tajno; dodji bezimena riznico; dodji neizgovoriva
tvari; dodji nepoznata osobo; dodji, neprekidna radosti;
dodji, svetlosti neugasiva; dodji, nado koja će sve spasti. (8)
Ovako su govorili pravoslavni sveti oci u jedanaestom veku. A tako su od početka hrišćanstva govorili sveti apostoli, svetitelji, mučenici i sveti oci Crkve. Danas, u naše doba, ima, Bogu hvala, pravoslavnih hrišćana koji su duboko svesni prisustva Svetoga Duha u njihovom životu i u životu celokupne pravoslavne Crkve i koji govore o NJemu sa onakvim oduševljenjem kako su govorili svetitelji i sveti oci. Kao primer, navešćemo Starca Siluana sa Svete Gore, našeg savremenika. (Umro je 1937. godine) U njegovim razmišljanjima, koja je objavio zajedno sa njegovom biografijom njegov učenik Sofronije, Starac Simeon govori o radosti koju je Sveti Duh uneo u njegov život i neprestano mu se moli i sa NJim razgovara. Evo šta kaže na jednom mestu:
Preklinjem Te, Blagi Gospode, da Te sve nacije
upoznaju pomoću Svetoga Duha. Kao što si meni , grešniku,
darovao da Te saznam kroz Duha Svetoga, neka i drugi
ljudi upoznaju i hvale Te dan i noć. (9)
Na drugom mestu isti Starac Siluan govori:
O Gospode, učini nas dostojnim darova Svetoga
Duha da bismo saznali slavu Tvoju i živeli u miru
i ljubavi; neka zloba, ratovi, i neprijateljstva nestanu
sa ovoga sveta i neka samo ljubav Tvoja zavlada; onda
neće biti potrebe za vojskama i zatvorima i biće lako za
sve nas da živimo u ovome svetu. (10)
Ima mnogo Siluana u naše doba, iako mi nismo svesni njihovog postojanja. Oni se mogu naći na Svetoj Gori i drugim manastirima. Mogu se naći medju sveštenicima i mirjanima, starim i mladim. Sveti Duh i NJegova sila i dejstvo su bili dostupni u prošlosti, a dostupni su i u sadšnjosti. Sveti Duh se ne projavljuje samo kroz čuda i čudesna iscelenja i “govore jezicima”. Mnoge osobe, nesrećne, izgubljene i potištene, često u tišini nalaze Boga i bivaju preporodjeni pomoću Svetoga Duha. Radi toga, da bismo postali svesni prisustva Svetoga Duha i NJegove sile i dejstva, nema potrebe da napuštamo svoju pravoslavnu Crkvu i tražimo Ga kod sektanata. Naprotiv, moramo ostati sa svojom verom i Crkvom i činiti ono što nam sveti Simeon Novi Bogoslov savetuje: ISPITAJMO DUŠE SVOJE, BRAĆO, DA PROVERIMO DA LI JE PEČAT DUHA SVETOGA U NAMA.
dr Mateja Matejić
protojerej-stavrofor
Beleške:
1. Robert Payne, The Holy Fire ("Sveta vatra"), London: Skefington, 1958, c.14.
2. isto. c. 11.
3. Sveti Vailije Veliki, kako je citiran kod Vladimira Loskog u Mystical Theology of the Eastern Church ("Mistična teologija Istočne Crkve"), Londob: James Clark & Co., 1957. c. 166.
4. Sveti Grigorije Niski, po citatu kod Loskog, s. 160.
5. Sveti Grigorije Nazijanzen, po citatu kod Loskog, str. 161 ,
6. Sveti Grigorije Nazijanzen, ppo citatu kod Loskog, str. 163.
7. Lav Veliki, Stihira (dogmatik) na večernji na Duhove.
8. Sveti Simeon Novi Bogoslov, po citatu kod Loskog, str. 160. 9.
9. Starac Siluan, po citatu kod jeromonaha Sofronija u knjizi “Starac Siluan”, Diseldorf, 1975, str. 229.
10. isto, strana 229..
| | |
Postao 08/10 u 03:39 PM
|
Komentari:
Post poslije: Episkop Ilarion: "Ne treba se baviti time čime želiš, ...
Post prije: MOJ PUT KA BOGU