SVEDOČANSTVO 39
“Kada sam doktoru dosla na kontrolu ociju radi naocala, on je video da imam mrenu na oku. Rekao je da jos nije zrela i da ne idem u bolnicu, nego kad bude zrela da ce mi on to reci. I onda sam, 1998. godine, dosla u manastir Lepavinu. Pomolila sam se Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i odnela sa sobom svetu vodu i tamjan. I kod kuce, u Berlinu, molila sam se i pila vodu, i kad sam ponovo dosla doktoru, mrene vise nije bilo na oku. I sada je uopste nema. Nije dozrela, nego je nestala. Bila sam veoma srecna sto ne moram na operaciju…
Po povratku kuci iz manastira ja i moja porodica smo se resili jos jedne nevolje. Dugo nas je mucila neka necistota u kuci. Ma koliko da smo ih cistili, prostorije, a narocito tepisi, bili su uvek puni nekakvog belicastog praha, slicnog peruti. Ocistimo i sednemo, za cas opet isto. Kao da se to samo po sebi stvaralo. I onda smo celu kucu kropili osvecenom vodom, palili tamjan i toga je nestalo, te necistote vise nimalo nije bilo.”
| | |
Postao 02/16 u 04:47 PM
|
Komentari:
Post poslije: SVEDOČANSTVO 40
Post prije: SVEDOČANSTVO 38