SV. VASILIJE VELIKI O PSALMIMA
Poznato je da je Psaltir najčitanija bibliska knjiga u bogosluženjima Crkve još od apostolskih vremena. Neki se čitaju ili pevaju u celini; tako naprimer, 103. (Prednačinatelni psalam) i 140. (Gospodi vozvah) na večernju, a na jutrenju se čitaju psalmi: 3,37, 62, 87, 102, 142. (Šestopsalmije) i 50. Neki psalmi se delimično pevaju kao prokimeni i alilujari..
...Polijelej se sastoji od izabranih stihova 134. i 135. psalma U početku Liturgije pevaju se 102. i 145. psalam. U manastirskoj praksi propisano je ceo Psaltir to su katizme na večernju i na jutrenju).
Sv. Vasilije navodi iz Svetog pisma: “Sve je Sveto pismo bogonadahnuto i korisno za učenje” (2.Tim.3,16), zato što je napisano Duhom Svetim, da bi se čitanjem te knjige lečile duše, svaka od svoje sopstvene bolesti. Naime, rečeno je: “Iscelenje će zagladiti grehe velike” (Propovednik 10,4). Različito poučavaju proroci, a drugojačije propovedači. Prvi daju pouke o Zakonu Božijem, a drugi daju savete u obliku priča. Knjiga psalama (psaltir) sadrži u sebi korisne pouke koje su rasute u svim ostalim knjigama Biblije. U njoj se nalaze proročanstva o budućnosti, sećanja na prošlost ona daje pravila za život i zakone društva. Ukratko rečeno, ova knjiga je opšta riznica dobrih saveta, svima na korist. Ona leči stare rane duše, kao i novodobijene ozlede na duši. Ona izgoni strasti iz čovekovog srca. I pri tome ona unosi u čoveka neko tiho zadovoljstvo, koje ga uzdiže da misli celomudreno.
Sveti Duh zna da je teško povesti čovečanski rod na put vrline, jer on više voli niža zadovoljstva na krivom putu. Zato je On uredio da se u crkvi prijatno peva, tako da zajedno sa blagozvučnom nasladom pojanja mi primamo neprimetno uz muziku i onu korisnu sadržinu u rečima pesme. Tako su i mudri lekari gorke lekove obmazivali medom…
Psalam je strujanje tišine u dušu, izvor mira. On smiruje metežne i uzbuđujuće pomisli. On umanjuje razdražljivost duše i celomudrije neuzdržanje. Psalam je posrednik prijateljstva, zbliženje među udaljenima, pomirenje zavađenjih. Ko može smatrati za neprijatelja onoga s kim jednoglasno peva Bogu? Pevanje psalama daje nam naveće dobro, to je ljubav, jer zajedničko pojanje objedinjava ljude u jedan hor saglasja.
Psalam je sklonište od demona, utočište pod zaštitom angela, oružje protiv noćnoga straha, odmor od dnevnih zamaranja, bezbednost za mlade, ukras u zrelom uzrastu, uteha starcima, najlepši nakit za žene. Psaltir je glas Crkve: on iz kamenoga srca izvlači suze. Angeli neprestano pevaju psalme. To je njihov duhovni tamjan. Psaltir je mudri izum Božanskog učitelja, koji je spojio istovremeno lepo i korisno. Zna On da ono što se nauči na silu ne ostaje dugo u pameti, a ono što se prima sa zadovoljstvom i raspevanošću to dublje prodire u dušu.
Šta sve čovek ne može da nauči iz psalama!- Veličinu hrabrosti i mužanstva, strogost pravičnosti, poštenje celomudrija, savršenstvo razumnosti, način pokajanja, veru trpenja i mnoga druga dobra… Sve je, kao u velikoj i u zajedničkoj riznici, sabrano u Knjizi psalama.
Izvor: Žurnal, Moskovska Patrijaršija, 2/85.
Prepisao: Arhimandrit Gavrilo (Vučković) 9. oktobra 2007.g.
| | |
Postao 10/09 u 03:41 PM
|
Komentari:
Post poslije: BOGOSLUŽENJE PRAVOSLAVNE CRKVE
Post prije: 40 - GODIŠNJI JUBILEJ ARHIMANDRITA MAKARIJA