MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Supružnički način života — nažalost nije stalni praznik, «požuda očiju i bujica čula». U svakoj porodici ima i kriznih perioda, i konflikata i nerazumevanja. Ali važno je napomenuti da su to sve — povremene pojave. Prebroditi te složene momente je moguće jedino uz strpljenje i pažnju jednog prema drugom.

Nećemo razmatrati situacije, kada medju supružnicima više ništa nije ostalo i kada su doneli konačnu odluku da se razvedu. Dati tu nekakav savet je veoma složeno i ostaje samo moliti se za njih. Ali češće od svega se dešava da su oba supružnika opterećena teškom situacijom i žele da se pomire ali ne znaju kako.

Bolest je lakše preduprediti nego lečiti, to je opšte poznato. Rastrojstvo, gnev, prekore, treba odmah odsecati u sebi na samom početku. Ne treba čekati da se sve pogorša do prelomne tačke. Kao što kaže apostol Jakov: …jezik — nije veliki, ali mnogo radi. Pogledaj mali oganj kako mnogo stvari zapali! I jezik — oganj, “ukras» neistine… (Jak 3, 5–6). Ponekad posle burnog razjašnjavanja odnosa, kada se ispostavi veoma sramotno za sve, što je bilo rečeno u srcima shvatiš: konflikt nije bio uopšte vredan. Sve se to moglo izbeći, suzdržavši se i pozvati snagu volje u pomoć.
Dešavalo se da slušam priznanja ljudi u teškom porodičnom konfliktu, kako su oni navodno, stupili u brak bez ljubavi i sada se muče.

Ljubavi je, naravno, bilo. Ja prekrasno pamtim te ljude iz ranijeg perioda kada su oni bili srdačni i nežni jedno prema drugom. Ali oni nisu umeli da sačuvaju ono što je bilo i sve dobro se brzo zaboravilo. Drvo ljubavi traži svakodnevno zalivanje. Takvi supružnici treba dobro da shvate svoje odnose. Mirno razjasniti da za svakog od njih postoji ideal porodične sreće, i, koristeći sve to bolje, nego što je bilo ranije ,treba početi raditi ponovo.  I ljubav će se obavezno vratiti samo ako ljudi hoće. Jer, zar nam nije zapovedjena ljubav čak i prema neprijatelju?

Tzv. krize u porodici dešavaju se iz dva razloga:
1) ili supruzi ne mogu da se prilagode jedno drugom
2) ili ne umeju da održe ono što je bilo.

Prva vrsta krize po pravilu nastaje u prvim godinama braka.

«Sa čim se može uporediti porodica? Zamislimo dva kamena, oštar i tvrd. Dok se oni ne prilagode jedan uz drugi, da bi sve nilo dobro, da jedan drugom ne smetaju. A stavi ih u vreću i protresi silno i dugo. Moguće su dve varijante: ili će se kamenje doterati jedan prema drugom i više neće ranjavati jedan drugog, ili ne žele da se odreknu svojih oštrih uglova, I tada se kida vreća I kamenje ispada iz nje. Vreća — to je porodica. Ili se supružnici kroz mala samopožrtvovanja prilagodjavaju, ili napadaju u zlobi jedno na drugo »[1], — piše sveštenik Ilja Šugajev u knjizi «Jednom za ceo život».
Druga vrsta porodičnih kriza vezana je sa vremenskim i uzrastnim promenama. I sami supružnici i njihov život se na neki način menjaju, i ljudi ne mogu uvek da se prilagode tim promenama.  T.j. javlja se novo iskušenje a supruzi za njega nisu spremni, ne mogu bolje da sačuvaju to što je bilo. U kriznim periodima svog života porodica trpi promenu Npr. porastu deca, izadju iz gnezda Treba se naviknuti na novi položaj, ponekad se prbližavati ponovo, ponovo učiti kako da jedan drugog volimo. Ali kao što su govorili drevni Latini «ko je obazriv — taj je naoružan». I ko je spreman na teškoće lako ih može prevazići.

Ja sam već napominjao da porodični konflikti proizilaze iz dva razloga: 1) zato što neko «vuče na svoju stranu » i ne želi da se sam popravlja; 2) zbog odsustva želje da se nešto menja. Imenovaću I treći razlog: nesposobnost supružnika da se medjusobno razumeju. Na primer žena se žali da se muž promenio, ne obraća pažnju na nju, dolazi s posla I sedi pored televizora. Ona hoće zabavu, nežnost, i čini joj se da imaju sasvim različitu predstavu o porodici.

Evo šta kaže psiholog A. V. Kurpatov:

«Vi kažete da vi i suprug imat različita shvatanja porodice.  A da li znate koja su njegova shvatanja? Vi treba da znate, kako (u slici) vaš muž vidi svoju idealnu porodicu. Upravo idealnu tj. ne sa vama, nego uopšte.Kakva ona treba da bude? Navedite ga na taj dobroželateljni i iskreni razgovor, razmotrite. Potpuno je moguće da se njegova predstava o idealnoj porodici ne razlikuje mnogo od vaše. Ali zna li on kako vi vidite vašu idealnu porodicu? Sumnjam. Pre svega on nije na kursu. I kada dodje kod vas do otkrovenja ima smisla i njega dovesti u izvesnost..

Samo u tom slučaju, aku u vašim idealnim (zamišljenim) modelima porodice vi i muž možete naći zajednička gledišta postoje šanse za ponovno uspostavljanje harmonije. Odmah naglašavam: traženje tih tačaka saglasnosti treba da bude bez optužbi, , pretnji, ucenjivanja, povredjivanja, ružnih reči i hvatanja za sitnice. Izmedju žita i kukolja vi treba da izvučete zrna, zdrava zrna sposobna da daju izdanak. Iz prošlosti se može uzeti najbolje, na budućnost se mora gledati optimistično, jedno drugo mora i treba podržavati — i tada će rekonstrukcija kreći na korist: i brak ćete obnoviti i sebe nećete izgubiti »

Mi često od čoveka nešto tražimo i veoma se ljutimo, kada se on ne doseti šta je to a plašimo se da mu kažemo. Treba dodati da otvoren razgovor treba da bude veoma iskren i spokojan, ali nikako ne počinjite bilo šta u razdraženom stanju, biće samo gore!

Niko ne osporava da razdražljivost, gnev, uninije, veoma smetaju braku, i trudi se da menja svoj karakter na bolje pre svega sebe radi. Čovek koji odbija da se menja, rizikuje da ostane sam. Greh koji mi stvaramo usmeren je prvenstveno protiv nas samih.

Dešava se da supružnici bolno ranjavaju jedno drugo tako da je opraštanje veoma teško. Slušaj savet: ako nikako ne možeš da oprostiš čoveku, zamisli kao da ti njega sahranjuješ i treba da pridješ grobu i da mu daš poslednji poljubac. Jednom je kod mene došla žena i žalila se na muža koji je jako vredjao. Govorila je da je spremna da se razvede od njega. Kroz dva dana on je umro u najboljim godinama od srčanog napada. Žalost žene nije imala granica.

Sada ćemo malo govoriti o tipovima karaktera. Oni su svima poznati: kolerik, sangvik, flegmatik, melanholik. Često u bračnom savezu budu ljudi savršeno razlicitih temperamenata. To nije loše jer mogu da se dopunjuju. Ali se dešava da to postane uzrok nesporazuma. Supružnicima je važno da shvate kakav je tvoj tip karaktera a kakav tvog supružnika.
Muža sa emocionalnim, naprasitim karakterom može razdraziti to što žena flegmatik veoma spokojno reaguje na njegova osećanja . A čak u dubini duše ona može, da preživljava i oseca sve to mnogo dublje i jače. Prosto treba umeti razumeti po nekim odredjenim znacima. Naravno to ne može doći odmah.

Često se može videti, как nervozne žene, razražene čutljivim ponašanjem muževa, zastanu kod neke sitnice i beskonačno «testerišu«. Jednom sam video suvenir, mala testera stavljena balvan, i na njoj napisano: «testeriši ali znaj meru». Kada se bavimo sitnicama i ne možemo da se zaustavimo, od muve se dobija slon.

Niko ne može da posavetuje kako uticati na bliske. Čak i psihoterapeuti samo pomažu «da izmenimo naše sopstvene emocionalne reakcije na neki dogadjaj». Psihu čoveka ne možeš preinačiti. Ako se mi promenimo sami, videćeš i on će poći tebi u susret.

Sa http://www.pravoslavie.ru/put/080306130218
Prevela mr. Ž. Mančić

Komentari: