PROBLEMI PORODICE, ODGOVORI NA PITANJA..
Video zapis TV emisije “Pravoslavna enciklopedija” od 18 novembra 2006 godine..
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan. U direktnom etru je emisija “Pravoslavna enciklopedija”. Naš današnji program, je posvećen temi savremene porodice, Tajni Venčanja, odnosima muža i žene, kao i razrešenju porodičnih konflikata. Ova pitanja su veoma aktuelna za većinu naših TV gledalaca. I danas ću se potruditi da odgovorim na mnoga vaša pitanja. A počećemo kao i obično sa novostima iz pravoslavnog života.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Podsećam da danas odgovaram na vaša pitanja koja se odnose na porodične teme. Šta je to porodica? Šta medjusobno povezuje supruge? To je nepostižna Tajna, kao i odnos izmedju Hrista i Crkve. Upravo zbog toga hrišćansku porodicu nazivaju “malom Crkvom”. Na tu sličnost podseća i jedna od crkvenih Tajni – Tajna braka.
Mnogi su prisustvovali venčanju, ali daleko od toga da svi shvataju smisao tog drevnog crkvenog obreda. O tome je i naša sledeća tema.
Tema: Tajna Venčanja
Tajna braka je jedna od sedam crkvenih Tajni. U njoj se ženik i nevesta blagosiljaju na zajednički život, radjanje i vaspitanje dece. Pritom mladenci obećavaju Bogu da će biti verni jedno drugom ceo život.
U današnje vreme se čin blagoslova braka sastoji iz dva dela: obručenja i venčanja. Obručenje se obično vrši zajedno sa venčanjem i prethodi mu. Tradicija obručenja potiče iz antičkih i biblijskih vremena, kada je ženik slao darove nevestinoj porodici. Simbol bračnih darova i veze izmedju budućih supruga su postali prstenovi, kao simbol večnosti. Nevestin prsten je od zlata, a ženik po crkvenoj tradiciji treba da ima nešto jednostavniji prsten – od srebra.
Posle razmene prstenova sveštenik uzima mladence za desne ruke i uz pojanje psalama vodi ih na centralni deo crkve, ka analoju. Počinje venčanje. Budući muž i žena treba da budu hrišćani, i ne smeju biti u krvnom ili duhovnom srodstvu. I ne smeju imati drugih bračnih obaveza. O tome ih sveštenik pita za vreme služenja Tajne. Posle toga im iznose vence.
To je takodje veoma stara tradicija. Venci se obično smatraju carskim – mladenci su pozvani da postanu carevi i osnivači roda, i istovremeno mučenički – podvig braka nosi mnoga iskušenja.
Posle toga sveštenik tri puta blagosilja mladence sa rečima carskog psalma “Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih!” I od tog trenutka oni postaju supružnici.
Posle čitanja Apostola i Jevandjelja se prinosi čaša sa vinom, iz koje mladenci piju zajedno. To je simbol prve čaše bračne gozbe, ključnog momenta sklapanja braka. Vino simbolizuje radost, a zajednička čaša – nameru supruga da sačuvaju jedinstvo u svemu.
Sveštenik tri puta obilazi sa mladencima oko analoja sa Jevandjeljem. Mladenci stavljaju u centar svog budućeg života Reč Božiju. A kružno kretanje simbolizuje večnost njihove zajednice.
Posle toga se sa mladenaca skidaju venci, a svi prisutni u crkvi pevaju “mnogaja ljeta”, želeći im zdravlje i svako dobro.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Danas možete da direktno zovete studio i postavljate svoja pitanja o porodici. Evo i prvog poziva.
TV gledateljka: - Dobar dan, oče Aleksej!
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan!
TV gledateljka: - Danas mnogi žive u braku koji je državno registrovan, ali nisu venčani i imaju decu. Da li je to greh? I još jedno pitanje. Dešava se da je u braku žena verujuća, a muž nije, jer se ocrkovljavanje odvija u različito vreme. Kako se prema tome odnositi i šta raditi u tom slučaju?
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Vaše pitanje je jedno od onih s kojim se ljudi veoma često obraćaju svešteniku. Živimo u takvo vreme, kada su brakovi velikog broja porodica nevenčani, ali su državno registrovani – takozvani zakonski gradjanski brakovi. Crkva se sa uvažavanjem odnosi prema zakonskom državnom braku i ne smatra ga grehom bluda. Ali takav brak, nemajući crkveni blagoslov, ne poseduje blagodat Duha Svetoga i nije onaj brak koga Crkva naziva “malom Crkvom”, hrišćanskom porodicom. I pored svega, ukoliko je jedan od supružnika verujući, a drugi neverujući, to je apostol Pavle veoma jasno objasnio u jednoj od svojih poslanica. On govori o tome, da se neverujući muž osvećuje verujućom ženom, a neverujuća žena se osvećuje verujućim suprugom. Pored toga, on kaže da su supružnici dužni da se mole jedno za drugo i sigurno će doći vreme, kada će jedan od supružnika, osvećen verujućom ženom ili mužem, postati verujući. Tada će i Vaš brak, ukoliko još nije venčan, dobiti blagoslov Crkve.
imamo ponovo poziv, slušam Vas.
TV gledateljka: - Dobar dan, oče Aleksej! Zovem se Svetlana i imam sledeće pitanje. Pre pola godine smo imali nesreću u porodici, poginulo nam je dete. Muž nije izdržao sva ta iskušenja i napustio je porodicu. Shvatam da je nama oboma sada veoma teško. Kako i čime mogu da mu pomognem? Ja sam za očuvanje porodice.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Vaša tuga je velika i ja to razumem. Ali se takodje brinem jer sam dobio takvo vaše pitanje. Obavezno treba pomoći. Naravno, takva tragedija s jedne strane može čoveka da liši vere, a s druge strane može da ga ukrepi u veri. I ako Vi u takvoj situaciji, noseći svoj krst, možete u potpunosti da se predate Bogu i da se u potpunosti uzdate u Njegovu milost i ljubav, tada će Vaša molitva dobiti veoma veliku snagu. Ukoliko volite svoga muža, i želite mu spasenje, Vi ne treba da ga zaboravljate, i da ga izbacite iz svog srca. Naravno, predstoji Vam da uložite sve napore da biste pomogli mužu, i ja sam uveren da ćete u tome uspeti. Zato što čovek koji nosi svoj krst i ume da ga prihvati od Boga, ima i veliku smelost prema Bogu. Zbog toga će Bog primiti Vašu molitvu i Gospod će Vam pomoći. Moliću se za Vas.
TV gledalac: - Dobar dan, oče Alekseje!
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan.
TV gledalac: - Moje pitanje je sledeće. Postoji porodica koja je nastala pre nekoliko godina: oženili su se, venčali, prošlo je neko vreme, i potom su se razveli. Žena se udala po drugi put, rodila je dete, i kroz nekoliko godina nova porodica se takodje raspala. Žena se ponovo vratila u prvu porodicu. Oni su bili venčani, ali se posle toga mnogo toga desilo. A sada ponovo žive zajedno. Kako se postaviti u takvoj situaciji? Da li je to pravilno ili ne?
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Recite mi molim Vas u kakvom ste Vi odnosu sa tom porodicom? Da li su to Vaši bližnji, prijatelji?
TV gledalac: - Radi se o meni. To se desilo u mojoj porodici.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Vi pitate za sebe. Situacija je zaista izuzetno složena, i ne bih rekao da je normalna. Ali, sudeći po tome, kako ste Vi to ispričali, u životu se svašta može desiti. I ukoliko su supružnici našli u sebi snage da se posle tako teških iskušenja i posle takvog preloma ponovo medjusobno sjedine i ponovo osete odgovornost za te zakletve o vernosti, koje su jednom dali jedno drugom, sećajući se šta je Gospod rekao: “Što je Bog spojio, čovek da ne razdvaja” (Mk. 10, 9). To je primer toga, da čovek nije mogao do kraja da razruši ono što je Gospod spojio. I sada Vašu porodicu treba da smatrate kao najveću dragocenost, koja postoji samo u ovom svetu. Čuvajte jedno drugo! Setite se šta se desilo u Vašem životu i blagodarite Bogu za to, što vam je dao mogućnost da još jednom počnete sve ispočetka, dao vam je šansu da sačuvate ono što jednom niste sačuvali. Neka vam Gospod u tome pomogne!
Još jedan poziv. Alo!
TV gledateljka: - Ja sam već postavila pitanje o venčanom braku i duhovnoj i fizičkoj prevari. Ukoliko u duši nije ništa ostalo, i ukoliko čovek kaže da u njegovoj duši nema mesta za drugog, smatra li se taj brak razdvojenim već od tog trenutka?
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Zaista, jedini razlog za razdvajanje crkvenog braka je supružnička nevernost. To je najteže iskušenje za porodicu. Najčešće se dešava da se brakovi raspadaju zbog nevernosti jednog od supružnika. U tom slučaju Jevandjelje kaže, da taj supružnik, koji je postradao zbog supružničkog neverstva, ima osnovu za razvod braka i stupanje u novi brak. Medjutim ja znam za mnogo slučajeva kada se desilo supružničko neverstvo, a porodica se nije raspala. Ljubav, milosrdje, trpeljivost jednog od supružnika je savladalo čak i taj strašni dogadjaj, i porodica se sačuvala. Jedan od supružnika je išao na to svojevrsno samoraspeće, i njegova molitva i želja da spase drugog je pobedila, jer je ljubav svesilna i svemoguća. Ali u tom slučaju, kada nema ništa da se očuva, treba se obratiti rukovodećem arhijereju, i pisati molbu za razvod crkvenog braka.
Imamo još jedan poziv.
TV gledalac: - Dobro jutro, oče Aleksej! Sam sam nedavno stao na put vere, a moja žena je imala abortus. Ja sam je molio da to ne radi. Znam da treba neprekidno da se molim i molim se za ubijeno dete. Kako da postupam u takvoj situaciji, šta da radim?
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - A da li je Vaša žena verujuća?
TV gledalac: - Ona kaže da je verujuća, ali …
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Ali verovatno ne toliko da je ocrkovljena.
TV gledalac: - Da.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Hvala Vam za ovo pitanje. To je naravno veoma velika tragedija, možda čak i dublja nego nevernost jednog od supružnika. U toj situaciji Vam je veoma teško. Potrudite se da živite tako, kako sada živite: u molitvi, trpljenju, snishodjenju. Iako u takvoj situaciji Crkva takodje ima presedane, koji predstavljaju osnovu za razvod braka. Ukoliko Vaš brak nije venčan, on još nije crkveni, i Vi imate mogućnost da nešto izmenite u životu. Veoma se nadam da ćete se moliti i razmišljati. Nadam se, da će Vaša supruga s vremenom shvatiti, kakav strašan postupak je učinila. Budite trpeljivi prema njoj. Uveren sam da će se kroz pokajanje i Vašu ljubav u vašoj porodici sve normalizovati.
Ponovo imamo poziv.
TV gledateljka: - Dobro jutro! Moja ćerka je venčana sa mužem. Ali zet je posle očeve smrti počeo mnogo da pije. To već traje 16 godina. Savetujem ćerku da se razvede od njega. Zet ne želi da ide iz porodice, ali ne ostavlja ni piće. Niko od njih ne želi da pokreće pitanje razvoda. Recite mi šta raditi?
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Da li Vaša ćerka i zet idu u crkvu?
TV gledateljka: - Ćerka ide, ali s vremena na vreme.
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Ako ide u crkvu s vremena na vreme, znači da se još uvek uzda u nešto drugo, a ne u Božiju pomoć. U crkvu se ne treba ići zbog razvoda, niti da bi se dobio neki blagoslov da se sa sebe skine odgovornost za čoveka. Kažete da je zet počeo da pije posle očeve smrti, znači da taj čovek ne treba da bude odbačen, već mu je potrebna pomoć, podrška. Savetujem Vašoj ćerki da počne stalno da ide u crkvu, da se ispoveda i pričešćuje. Savetujem Vam da se obrati u Sveto-Danilovski manastir. Tamo postoje specijalni kursevi “12 koraka”, za pomoć anonimnim alkoholičarima. Tu dolaze čitave porodice, i oni koji stradaju od te bolesti, i oni koji žele da pomognu svojim bližnjima. Znam da se na tim kursevima postižu veoma dobri rezultati. Počnite istinski da pomažete jedni drugima i da se molite.
Evo još jednog poziva.
TV gledalac: - Dobro jutro, oče Aleksej! Moj sin želi da se venča sa svojom nevestom, ali nas odbijaju u svim crkvama i preporučuju nam da se brak prvo registruje u matičnom uredu. Da li je to pravilno?
Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Kod nas je zaista takva situacija da se ne venčavaju brakovi koji nisu registrovani u matičnom uredu. Pre revolucije crkveni brak je imao status državnog braka. Danas toga nema. Zbog toga Crkva, da bi se izbegle nedoumice, konflikti, kao i svemoguće zloupotrebe, moli da se brak najpre registruje u državnoj ustanovi (ja u tome ne vidim nikakvih problema), a posle toga da se dobije crkveni blagoslov. Nadam se da će mladenci tako postupiti.
imamo još mnogo pitanja, ali nažalost ne mogu na sva da odgovorim. Medjutim želim da vas podsetim dragi gledaoci da ćemo ponovo imati emisiju na ovu temu.
preuzeto sa http://www.sedmitza.ru
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic
| | |
Postao 11/28 u 12:01 AM
|
Komentari:
Post poslije: KO SU DEMONI I KAKAV JE NJHIOV UTICAJ NA LJUDE
Post prije: LJUBAV PREMOŠĆUJE SVE PREPREKE