MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

.. Blaga nesvestica, slabost celog tela i nemoć...Počinje stradanje...Ali, ocu Gavrilu je važno da narod primi Svetu Tajnu Pričešća. Poslednjim damarima života u sebi uznese molitvu Gospodu da mu da snage da pričesti narod, kome uz Božiju pomoć služi ceo svoj život i da izdrži do svršetka Svete Liturgije. 

Nakon Svetog Pričešća otac se malo okrepi i prosto zaboravi na svoju slabost. Međutim, u noći između srede i četvrtka dođe do potpunog začepljenja glavnog krvnog suda noge, i njegova noga postade hladna kao led. Doktorka Vesna Belak-Došenović iz Sokolovca i doktorka Ljiljana Došen iz Bjelovara upozoriše oca da je neophodna hitna hirurška intervencija na nozi, međutim, oca počinje da muči misao kako da ostavi manastir i bratiju, ko će da služi Svetu Liturgiju, kako to da mora tako hitno da ide u bolnicu? I, odlaže odlazak u bolnicu sve do subote, čime bukvalnu ugrožava ne samo mogućnost izlečenja noge, otac Gavrilo sada već biva i životno ugrožen. Noga postaje bez života u sebi.

Molba

Kada mi se otac Gavrilo u subotu ujutro iz Lepavine javi telefonom, ja se toliko obradovah što ga čujem da jedva shvatih da je ocu potrebna hitna lekarska pomoć. Sve se dalje odvijalo po molitvama Presvete Bogorodice Lepavinske. Najteže je bilo oca Gavrila ubediti da hitno krene u Beograd. Nije hteo da prihvati ozbiljnost svog zdravstvenog stanja, i, kada sam počela da ga molim da odmah krene, on oštro povika:

-“Šta je tebi, sestro, kako da krenem pre Svete Liturgije? Ko će da služi službu Božiju?”
-“Sveta Liturgija će se odslužiti, oče, ali Vi morate odmah na put, noga više ni sekunda ne sme da čeka. Može biti kasno, oče, tako je rekao doktor Lazar Davidoivić! Sestra Svetlana Milaković i ja idemo
sada hitno kod njega na kliniku, pozvao nas je da se informiše o stanju pacijenta”.

Otpusno pismo

Ali, kada Gospod da nekome da strada, da mu snage i da to izdrži. Sestra Svetlana i ja doktoru Lazaru Davidoviću ispričasmo sve što smo znale o očevoj bolesti, a znale smo gotovo do detalja njegovo stanje, jer otac tog jutra subotnjeg, čudom Božijim, baš kao da je znao koliko će doktoru baš te informacije biti neophodne, detaljno ispriča o rezultatima svoje bolesti, tako da je doktor Davidović, inače načelnih Kardiovaskularne klinike u Beogradu, do očevog dolaska, svestan očevog zdravstvenog stanja, već pripremio i operacionu salu, i ekipu vrhunskih stručnjaka na čelu sa doktorom Nenadom Jakovljevićem i sve što je potrebno za tako ozbiljnu i hitnu intervenciju. Otac Gavrilo je u toku noći već bio operisan. Operacija je bila veoma teška i komplikovana. Trajala je dugo i samo Božija ruka u liku doktora Jakovljevića je mogla da učini čudo i spasi očevu nogu koja je bez napajanja krvlju bila već puna 3 dana.

Međutim, kasnije se ispostavilo da i u drugoj nozi postoji ozbiljno suženje i začepljenje krvnih sudova, tako da po ozbiljnom upozorenju lekara, otac Gavrilo odluči da svom ozdravljenju pomogne koliko god to od njega samog zavisi.
- „Oče, kako je tekao vaš dalji oporavak?“, pitala sam oca, kada sam videla njegove snimke na sajtu.
- „Doktor Lazar Davidović mi je odmah preporučio boravak u Gamzigradskoj banji, gde mojim lečenjem nastavlja da rukovodi doktorka Dragica Rondović. Kako sam još bio nemoćan i sa bolnim pokretima, mnogo su mi pomogle glavna sestra Nada i odeljenska sestra Gordana, tako da kada sam u Banju otišao ponovo nakon 6 meseci, mi smo već bili kao jedna porodica.

Naravno, mnogo sam se bolje osećao, ali u manastiru sam ipak samo izlazio da služim Liturgiju i odmah bih se povlačio u keliju. Noga mi je veoma burno otokom reagovala na hladnoću i na dugo stajanje.

A poklonici su i dalje dolazili i želeli da porazgovaraju sa mnom i da iznesu svoje patnje i duhovne tuge. Najteže mi je bilo kada zaista nisam mogao da izađem iz kelije da im pročtam molitvu. Međutim, niko ipak nije otišao bez molitve. Otac Vasilije je bio zadužen za čitanje molitava i za ostale preke potrebe.

A onda jednoga dana nakon Svete Liturgije priđe mi doktorka Tamara Popović i zamoli me da porazgovaramo. Prosto zavapi da hitno dođem u banju Mlječanicu, reče mi da mi je najhitnije neophodno banjsko lečenje i fizikalna terapija, da mi je stanje dosta loše, da me posmatra već nekoliko puta kada dođe iz Republike Srpske u Lepavinu i, da vidi kako se moje stanje sve više i više pogoršava. Kako sam i sam osećao da je to tako, ja zatražim blagoslov od Mitropolita Jovana i otputujem u „banju Vitezdu“, kako ću je kasnije sam nazvati.  Tu prosto počinje jedno novo poglavnje u mom lečenju. Nekako pri samom ulasku u banju i prvom susretu sa doktorom Stefanovskim* na stolu u ordinaciji ugledah ikonu Svete Petke, inače moje Krsne slave. Osetih kao da me Sveta Petka čekala i nekako odmah mi bi lakše u srcu. Jer, teško je ostaviti manastir i bratiju samu.

Ja manastir nisam napuštao ni u najtežim ratnim vremenima. Molio sam se Gospodu i Presvetoj Bogorodici i vršio svoja poslušanja kao da se ništa ne događa.
Doktor Stefanovski me sa osmehom dočeka i samo reče: - Eto, konačno dođe i taj dan, da nam dođe naš otac Gavrilo“. Prepoznao sam u doktoru jednu čistu, toplu pravoslavnu dušu, kao uostalom i kod celog osoblja banje Mlječanice. A onda se događa čudo. Za fizioterapeuta mi odrede brata Dragomira, višeg terapeuta u banji Mlječanici, koji prosto ima anđeoske ruke. On je sa takvom ljubavlju prosto oživljavao moje telo i ja sam veoma brzo osetio lakoću u pokretima kako nogu, tako i celog tela, jer sam vrlo disciplinovano radio sve vežbe koje su od mene zahtevali. 
Hteo bih svojoj duhovnoj deci, kojih imam još iz vremena kada sam imao poslušanje gostoprimca u Hilandaru, pa kao duhovnik sveštenstva 4 eparhije, a sada mojoj duhovnoj deci sa svih meridijana, iz mnogih zemalja sveta, koji se mole za mene i za koje sa ja molim, da kažem da je moje sadašnje zdravstveno stanje, Bogu dragom hvala i Presvetoj Bogorodici, veoma dobro zahvaljujući isključivo dkvalitetnom i stručnom vođenju mog postoperationog oporavka od strane stručnih ljudi, koje sam već pomenuo, ali i mojoj upornosti, disciplini i bezrezervnoj poslušnosti u ulozi pacijenta. Mnoge ljude sam viđao kako se neodgovorno odnose prema svom sopstvenom zdravlju. Uporedio sam poslušnost pacijenta lekaru sa poslušnošću vernika koji strada, sa svojim duhovnim. Ni jedan duhovnik ne može pomoći čoveku u nevolji, ako ga on ne posluša bez roptanja. Tako isto i lekar. Savete lekara i celog medicinskog osoblja treba besprekorno slušati i slediti, i na dalje održavati zdravlje vežbama, koje preporučuje isključivo lekar. Vi ćete ovde videti moju otpusnu listu nakon operacije i najnoviji snimak mojih krvnih sudova nogu od 29. maja 2008. godine. Ovo je rezltat discipline i poslušnosti“.

-„Oče, Vi ste bili baš težak bolesnik, a sada ste vidi se krepki, zdravi, vitalni? Kojim ste to putevima koračali?“
-„Ja nikada i nikuda nisam kretao bez blagoslova svog Mitropolita Jovana i osećao sam kako me taj blagolsov prati na svakom koraku. Molim se neprestano Gospodu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i osećam kako mi Presveta Bogorodica uzvraća blagodaću na moje molitve. Ja to pričam vama, draga moja duhovna deco, da znate da ni jedna vaša molitva neće ostati neuzvraćena ako je dostojno uznosite. Mene je, sada znam, sama Carica Nebeska Lepavinska sa Svete Gore Atonske dovela u Lepavinu. Manastir je pre 24 godine bio potpuno zapušten, opusteo, molitve utihnule i samo je te sablasno puste zidove čuvala čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske.

I ja sam se trudio da u te ruševine ugradim duh Svete Gore i Hilandara i nisam posustao ni u najtežim ratnim vremenima. Po poslušanju neprekidno sam bio kao vojnik na straži čuvar ove čudotvorne ikone Presvete Bogorodice i neprekidno joj uznosio molitve. Kada sam došao u manastir i video tu pustoš, kleknuo sam ispred usamljene ikone Presvete Bogorodice, pa mi se učini, kao da videh tugu u Njenim očima i dođe mi misao iz Jevanđelja kako je nepokretni bolesnik u banji Vitezdi 28 godina čekao da mu neko pomogne da ga spusti u vodu, kada je anđeo Gospodnji zatalasa. Ali, 28 godina nikoga nije bilo da dođe...Gde ste hrišćani? Presveta Bogorodica čaka sa obiljem darova… A mi? Gde smo?

A sada… Puno mi srce!  Uz Božiju pomoć uspeo sam da prenesem pelcer Svete Gore i Hilandara u Lepavinu. Najdraže mi je kada vidim koliki broj poklonika hrli na poklonjenje Presvetoj Bogorodici, koliko se čuda događa i isceljenja, koliko ozarenih lica u našoj svetinji. I bratstvo se polako umnožavalo. 

Ja sada znam da moram da budem pored naše Presvete Bogorodice i da više ne mogu da napustim ovu svetinju. Mnogo sam radosti pored Nje doživeo. Posebna mi je radost što su mi Gospod i Presveta Bogorodica dali puno duhovne dece, koja se nalaze u celom svetu. Oni na potpuno čudesan i nevidiljiv način prosto niču. Mi smo tako duhovn tesno povezani, tako da ni ta velika daljina ne predstavlja nikakvu prepreku. Ništa ne znači daleka Australija, Amerika, Kina, Rusija… Ja osećam njih, a i oni mene. Oni su se sve vreme molili za mene dok sam bio na lečenju. Ja sam to osećao. Oni od mene očekuju duhovnu hranu i često se javljaju telefonom, preko interneta, pismima...Sećam se telefonskog poziva brata Radomira Vučića mladog sociologa koji je završio studije u Berlinu i živi u Berlinu.. Kada je čuo moj glas, tako je zaplakao, dugo nije mogao da progovori ni reč. Taj mladić je tako dirljivo pismo napisao doktoru Stefanovskom i doktorki Tamari u znak zahvalnosti za staranje o meni i mom lečenju u banji. 

Nalaz ultrazvuka

Dakle, moja duhovna deca brinu se o meni i mole se Bogu za mene, a i ja se stalno molim za njih. Poverenje između nas mora da postoji. Ja sam već 20 godina duhovnik Eparhije Zagrebačko-Ljubljanske, zatim 4 godine sam bio duhovnik Dalmatinske Eparhije, 2 godine Pakračke i 4 godine Srednjeevropske Eparhije.
Bogu sam zahvalan i Carici Nebeskoj za to što su mi podarili toliko duhovne dece i što umnožava i širi ljubav među nama.

Tankosava Damjanović filolog
30.05.2008.

o.Gavrilo nakon rehabilitacije

Zahtevnije vezbe nakon upornog vezbanja s ciljem poboljsavanja cirkulacije i smanjenja secera u krvi. Vezba svece u trajanju od 15 sekundi smanjuje razinu secera u krvi za 1 jedinicu.

_____________

Bog blagoslovio!

Poštovana Dr. Tamara,

Evo, šaljemVam obećani link da biste, kao naučnik medicine, sačinili jedan mali i sažet osvrt na ove moje vežbe na fotografijama, kako bi se na ličnom primeru koliko toliko objasnilo šta znače fizikalne vežbe za zdravlje pacijenta. Ovom prilikom želim da naglasim da se ovo odnosi na disciplinovane pacijente. A disciplinovan pacijent je onaj pacijent, koji besprekorno poštuje reč svog lekara, koji je spacijalista u svom poslu i najbolje zna šta je potrebno pacijentu za izlečenje, koji se poverava svom lekaru i sledi sva njegova uputstva, koji bez znanja lekara ne pribegava nikakvim alternativnim lekovima, jer to može da bude samo kontraproduktivno. Takav pacijent mora da zna da je za izlečenje svog narušenog zdravlja već u zdravstvenoj ustanovi, bolnici, banji, rehabilitacionom centru, dobio odličnu podlogu za izlečenje, i da je to prvi i najvažniji korak, ali da svoje zdravlje mora da nastavi da održava ne samo pomoću lekova, već sopstvenom voljom i neprekidnim vežbama, ponovo po strogom uputstvu lekara, pa makar one trajale i samo 10 minuta dnevno. Dalje, disciplinovan pacijent takodje mora stalno da ima na umu da je za njegovo izlečenje potrošeno mnogo vremena i novca. Mnogo košta jedan operacioni zahvat, lekovi, usluge lekara i stručnog osoblja, fizikalna terapija i mnoge druge propratne a neophodne medicinske usluge. Ali, ako se i nakon svih ovih ukazanih intervencija, sami ne nastavimo da po savetu lekara i dalje brinemo o svom sopstvenom zdravlju, taj novac je jednostavno bačen, a naše zdravlje zapušteno. Znači, opet ćemo vrlo brzo ponovo potražiti pomoć lekara. A da li razmišljamo, da li bi se za taj utrošeni novac za naše ozdravljenje i vreme koje je lekar i fizioterapeuti proveli sa nama, a koje mi nismo poštovali, možda izlečio neki disciplinovaniji pacijent, koji želi da poštuje reč svog lekara specijaliste, koji jednostavno želi da rehabilituje svoj narušeni organizam, za razliku od nas, koji to očigledno ne želimo?

Na žalost, u našem narodu caruje jedna vrsta primitivizma, koja proističe iz sopstvenog nepoznavanja suštine toka lečenje i perioda nakon izlečenja u medicinskoj ustanovi.

Tako, kada pacijent i nastavi da sluša reč lekara i počne da redovno radi neophodne vežbe za rehabilitaciju i održanje zdravlja celog tela, često kod neobrazovanih, pa i kod obrazovanih ljudi, gotovo kod 90% populacije, dolazi do nerazumevanja, čudjenja pa i zaziranja. Pusta naša neobrazovanost na svim poljima.

Kada pacijent dodje u banju, njegova rehabilitacija većinom traje od 15 - 21 dan i tu on od lekara, koji ga vodi u toku rehabilitacije, dobije odgovarajuće propisane terapije. Uglavnom, zdravlje vrlo brzo krene na bolje, uspeh se zapaža, ali, zapazio sam koliko taj uspeh mnogo zavisi i od samog pacijenta, znači, koliko se bolesnik pridržava saveta lekara za same vežbe, a koliko poštuje lekara i u pogledu saveta za upražnjavanje mnogih loših navika, koje mnogo mogu da naškode, kako njemu lično, tako i drugima i da tako neminovno uspore ili čak prekrate uspeh za tako bitan oporavak. 
Kada sam bio kod Vas u banji na rehabilitaciji, video sam pacijente koji puše. Oni, dakle, ne samo što sami sebe truju i uništavaju unutršnjost svog već obolelog organizma, već bezočno zagađuju
Bogom darovanu ekološku, zdravu prirodu. Pitamo se sada, koja je svrha njegovog lečenja, bolje rečeno nelečenja?

Medjutim, i osoblje banje, koje je u belim mantilima, pušenjem takodje daje loš primer pacijentu. Spacijalno pušenje podvlačim, jer upravo upotreba nikotina i unošenje njegovo u organizam, uzrok je mnogih bolesti, pa i najtežih, kancerogenih. Za rehabilitaciju već obolelog organizma to je put ka gotovo sigurnom neuspehu, a onda mu je svako kriv za sporo ozdravljenje, samo ne on. Podvući takodje da je pravilna ishrana uz strogo slušanje lekara, neophodna za bilo koji oporavak i za zdrav život.

Draga doktorka Tamara,

bilo bi jako korisno kada biste Vi stručno objasnili značaj ovih vežbi za zdravlje čovekovo i da je nužno i nakon rehabilitacije u banji produžiti
fizikalne vežbe i kod kuće, jer ako se vežbe ne budu radile, umrtviće se ponovo ceo organizam,vratiće se na prvobitno stanje bolesti, od ozdravljenja neće biti ništa, a onda takav neodgovoran pacijent mora polako da priprema “drveni kaput”. Malo šale nije na odmet.

I još smatram za vrlo važno da Vas zamolim. Mnogi ljudi mene poznaju i pogledavši ove fotografije, zainteresovaće se za te vežbe, jer oni znaju moje zdravstveno stanje pre moje operacije i pre ovih vežbi u Vašoj banji, a znaju i sadašnje moje zdravstveno stranje, pa se plašim da na svoju ruku ne počnu da rade ove vežbe po principu „kad može otac Gavrilo, zašto ne bih mogao i ja“. Nepohodno bi bilo naglasiti da nikako te vežbe ne počinju na svoju ruku, da je ovo na fotografijama rezultat višemesečnog vežbanja, velikog mog truda i sopstvene volje za ozdravljenjem i da je vodjeno isključivo pod nadzorom stručnog osoblja.

Prvo se, dakle, mora otići kod svog ličnog lekara u svom mestu, sa njim izvršiti konsultacije, upoznati ga sa svojim zdravstvenim stanjem i tek onda ga pitati za mogućnost upražnjavanja ovih vežbi. Njegov lični lekar, koji ga vodi, ima njegov zdravstveni karton, ima istoriju njegove bolesti i u odnosu na to će uputiti pacijenta kod lekara fizijatra, koji je stručan za tu vrstu bolesti i koji će ga na osnovu razgovora pregledati i odrediti šta dalje treba preduzeti.

VAŽNO JE NAPOMENUTI DA PACIJENT NIŠTA NA SVOJU RUKU NE SME PREDUZETI, NITI POČETI DA RADI VEŽBE BEZ UPUTA DOKTORA FIZIJATRA.
http://manastir-lepavina.org/otpusna_lista/

Svako dobro od Gospoda,
otac Gavrilo (Vučković)

CRTEŽI VEŽBE KOJE SE RADE NA POBOLJŠANJU UMNO I TELESNO ZDRAVLJE LJUDSKOG TELA: kliknite ovde > VEZBE

Bog blagoslovio!

Poštovana Dr. Tamara,

Pišem Vam sa molbom za Vaš stručni komentar. Naime, ove moje konstatacije neophodno je potkrepiti sa medicinske tačke gledišta, jer smatram da će upravo medicina, odnosno fizikalna terapija imati velike koristi od mog ličnog svedočenja. A moje svedočenje se odnosi na neophodnost upražnjavanja fizikalnih vežbi za održavanje kako opšteg zdravlja tako i za fizički, mentalni i duhovni oporavak čak i veoma bolesnih i slabo pokretnih osoba.

Smatram da će Vaš dragoceni komentar mnogo značiti pacijentima za lakše shvatanje tog problema, njegovo razmatranje i prihvatanje, i da će pacijetima biti od velike koristi.

Profesor Dr. Mihailo Stefanovski je konstatovao da moj lični primer smatra „jedinstvenim“ uspehom u domenu fizikalne terapije i da je moje besprekorno poslušanje lekarima i njihovim savetima, uporno i redovno vežbanje i nakon odlaska iz Vaše ustanove, rezultat mog izlečenja i mog opšteg stanja zdravlja..

Vaš stručni prikaz će biti postavljen na našem sajtu u produžetku kao odgovor na moje pismo. Ja ovom prilikom želim da podvučem njegovu važnost, jer će ga pročitati hiljade i hiljade ljudi. Vaš stručni komentar će biti preveden na nekoliko jezika, izmedju ostalog na engleski, ruski, nemački, francuski, grčki, italijanski...Naš sajt mesečno posećuju čitaoci iz gotovo 70 država sveta, a što se posećenosti tiče, ponekad cifra dostigne 14 000 posetilaca. 

o.Gavrilo

http://manastir-lepavina.org/otpusna_lista/

Mnogobrojne studije su pokazale da ljudi koji održavaju odgovarajuću tjelesnu kondiciju, služeći se razumno propisanog režima života i kontrole tjelesne mase, imaju dodatnu prednost da produže život, naročito u godištu između 50 i 70. Smrtnost je tri puta manja kod ljudi sa boljom tjelesnom kondicijom u odnosu na ljude sa lošijom tjelesnom kondicijom.

Ali, zašto je fizička spremnost bitna za produženje života?

Najevidentnija su sljedeća dva razloga:

Prvo, fizička kondicija i kontrola tjelesne mase u velikoj mjeri smanjuje kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova). To proizilazi iz:
a) umjereno nižeg krvnog pritiska
b) sniženje holesterola i lipoproteina male gustine u krvi zajedno sa povećanim lipoproteinima velike gustine

Sve ove promjene zajedno dovode do smanjenog broja srčanih napada i moždanih udara.

Drugo, i vjerovatno podjednako značajno, atletski spremne osobe imaju više tjelesnih rezervi na koje mogu računati ako dođe do pojave bolesti. Na primjer, 80 godina stara osoba bez fizičke spremnosti može imati respiratorni sistem koji ograničava upotrebu kiseonika na najviše trostruko do četvorostruko. S druge strane, atletski spremne stare osobe mogu imati dvostruko više ovakvih rezervi.

To je naročito značajno u održavanju života kada dođe do stanja kao što su upala pluća koja veoma brzo može zahtijevati svu raspoloživu respiracijsku rezervu. Pored toga, sposobnost da se poveća minutni volumen srca kada je to potrebno («srčana rezerva») je često 50% veća u atletski spremnih starih ljudi nego u fizički nespremnih.

Osim poboljšanja kardiovaskularnog i respiratornog kapaciteta, fizička aktivnost (vježbe) utiču i na regulaciju šećera u krvi.

Mišići koriste velike količine glukoze u toku fizičkog rada. Iskorištavanje glukoze u uslovima umjerenog do teškog fizičkog rada ne zahtijeva velike količine inzulina, jer mišićna vlakna pri naprezanju, iz nepoznatih razloga, postaju visoko propusna za glukozu, čak i ako nema inzulina, zbog samog procesa kontrakcije. 

Naravno kao što svaki farmakološki lijek može biti i otrov, ako se predozira i uzima samoinicijativno bez ljekarske kontrole, tako i vježbe odnosno kineziterapija koja nije usklađena sa stanjem pacijenta i ne izvodi se pod kontrolom fizioterapeuta može biti štetna za organizam.

Dr sci med Tamara Popović,
Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
Institut Mlječanica
27.08.2008.

Pročitah, oče, Vaše obraćanje svojoj duhovnoj deci u okviru koga i obraćanje doktorki Tamari, a zatim i odgovor doktorke Tamare, pa se zatekoh u razmišljanju koliko je Vaše srce, oče, veliko. Koliko je Vama stalo da svi koji pročitaju ove redove, a posebno Vaša duhovna deca, osete blagodat tajne poslušanja, tajne za koju sam smatrala da pripada samo monasima.

A, eto, iz ovih redova vidimo i kako prolaze neposlušni pacijenti, o čemu nikada na takav način nismo razmišljali. Sada možemo da povučemo paralelu izmedju monaške poslušnosti svom igumanu, starešini, episkopu, na koju su se monasi zavetovali, i poslušnosti mirjana lekaru, roditelju, porodici...I jedni i drugi zbog neposlušnosti stradaju.

A otac naš Gavrilo, ja prosto dok čitam ove redove tako razmišljam, ceo svoj život smireno vrši svoja monaška poslušanja, pa tako mu ne bi teško da bezrezervno bude poslušan i svom lekaru i zato ga Gospod nagradi milošću svojom, krepkim zdravljem i velikom mudrošću.

Medjutim, Vaša bolest, oče, i to ozbiljna bolest, biva izlečena...I na iznenadjenje svih koji Vas poznaju, zatim lekara, pa i Vas samih, Vaš do nedavno oboleo i oronuo organizam, nakon samo 2 godine od tešeke operacije, postaje krepak, zdrav, vedar...?

Interesantno je svakako i značajno pročitati stručno saopštenje doktorke Tamare o neophodnosti svakodnevnog upražnjavanja fizikalnih vežbi, i Vaše svedočenje, oče, koje ustvari potkrepljuje analizu doktorke Tamare. Retki su pacijenti koji tako prilježno poslušaju savet lekara, a još redji koji time svoje potpuno narušeno zdravlje revnošću svojom i poslušnošću dovedu do stanja potpune fizičke kondicije, koja utiče na opšte stanje tela i duha. I nešto veoma važno, koliko ljudi, mnogo mladjih, oče, mogu da rade sa takvom lakoćom ove vežbe? Mene fascinra i Vaša želja da i na ovaj način pomognete kako Vašoj duhovnoj deci, tako i svima koji čitaju Vaš sajt, gde lično, svojim primerom, svedočite važnost fizičkog zdravlja tela, da bi i duh u njemu bio zdrav. Jedno bez drugoga prosto ne može.

To se upravo vidi na Vašim fotografijama, koje stoje kao prilog i svedočanstvo. Medjutim, tekst doktorke Tamare, gde sam očekivala da doktorka uz divan studiozni pristup, na kraju teksta napravi paralelu Vašeg fizičkog stanje pre fizikalne terapije i stanja koje sada svi vidimo na fotografijama, jer Vas je upravo doktorka i sačekala i ispratila iz banje, jasno sagledava šta se ustvari postiže redovnim vežbanjem, koje, eto, život znači. Ali, doktorka Tamara, koliko vidim, ipak namerava da doda još nekoliko značajnih činjenica.

Jednom rečju, ne budimo lenji za očuvanje svog zdravlja, čuvajmo telo koje nam Gospod dade, da bi i duša naša prebivala u zdravom telu.

Svako dobro od Gospoda!
Sestra Tankosava Damjanović
30.08.2008.

Komentari: