NI MANJE NI VIŠE NEGO TRIPTIH
Самосталном изложбом слика једанаестогодишња Београђанка Тамара Шекуларац наговештава да ће и кад порасте бити – сликар
У београдском Центру за културу и спорт „Шумице” недавно је одржана самостална изложба слика Тамаре Шекуларац. Гледајући њене радове тешко је поверовати да је аутор једанаестогодишња девојчица, ученица петог разреда основне школе.
Тамару инспирација затиче свуда и у свако доба дана.
– Деси се да буде једанаест увече, али док не седнем и не завршим слику, не могу да заспим. Па и кад немам папир при руци, нема везе. Цртам на чему стигнем. Добар је и комад стиропора. Да бих изразила оно што желим, довољне су ми три основне боје: жута, црвена и плава, уз белу и црну. Од њих правим све остале тонове. Наносим их у дебелим слојевима и трошим у огромним количинама. Сваки пут кад моја мама оде да ми набави нове тубе, продавачица је пита: „Ви опет купујете за цео разред?”, каже раздрагано наша мала саговорница којој сликарски дар није једина јача страна. Она течно говори енглески и француски, одлично игра тенис и одлична је математичарка. Од свега је најмање интересују компјутери.
– Тек понекад седнем да напишем састав, али скоро никад не играм игрице, као друга деца. Чак ми није занимљиво ни да цртам мишем по екрану. Много више волим потез четкице и мирис боје.
Тамара слика још од предшколских дана, такорећи без ичије помоћи. Само јој је, као детету својих пријатеља, онако уз кафицу, Драгана Јокић, магистар сликарства и инжењер архитектуре, показала како се мешају боје. Њени родитељи, Јелена и Ненад, такође су архитекте па је захваљујући томе расла окружена цртежима и сликама и добро зна шта је уметност. То је потврдила већ са пет и по година када је, као од шале, насликала обданиште из своје маште за насловну страну монографије „Предшколске установе и комфор”, магистарски рад њене маме.
Све до сада, сликарство је за њу представљало забаву. Тек када је на конкурсу са темом „Авалски торањ”, на који се пријавио велики број ђака свих београдских школа, као најмлађи учесник добила као награду отварање прве самосталне изложбе, схватила је да постаје озбиљно.
Овом приликом Тамара се представила већ изграђеним, препознатљивим стилом, као да јој је повремено Ван Гог држао часове. На њеним радовима преовлађују сунцокрети, беле раде, јагоде, поморанџе, бубамаре, птице и шкољке са летовања које чува у чинији. Међу њима неочекивано се појавио и триптих са Светим Савом у средини, кога је насликала на основу хиландарске иконе „Свети Сава и Свети Симеон српски” и анђелима са стране, копираним с охридске иконе „Благовести” из 14. века. Овом сликом из три дела од 71 центиметра ширине и 176 центиметара висине, коју је у даху урадила почетком јануара, чим се вратила са зимовања, први пут је смело одступила од својих омиљених мотива и пустила машти на вољу. Зато је крила обојила у плаво, уместо у зелено као што је на оригиналу, јер јој се није свидело да анђео личи на шумара.
Ову изложбу Тамара ће ускоро поновити за 101. рођендан своје школе „Карађорђе” на Вождовцу. После тога има још много планова, а кад порасте, завршиће архитектуру, али ће и даље бити сликар.
Дана Станковић
Izvor: politika.co.yu, 13.05.2006.
| | |
Postao 05/13 u 05:05 PM
|
Komentari:
Post poslije: Tverski Srbin
Post prije: KNJIGA VOJISLAVA J. ĐURIĆA: "STARE SRPSKE PRESTONICE"