KAKO CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE OSTVARUJU PORESKE OLAKŠICE: BEZ POREZA NA TAMJAN (1)
Црква има право на повраћај новца од пореза за свеће, брикете, уље и вино за обредне сврхе, брашно и бесквасни хлеб...
Повраћај новца од пореза важи и за обредне симболе и свештеничке одежде..
Цркве и верске заједнице су у време комунизма, али и Милошевићевог режима, прећутно биле ослобађане пореза. Ниједан закон то није регулисао, али ако је финансијска контрола у неком предузећу пронашла фактуре да је Српска православна црква куповала робу, а да није плаћала порез углавном није од тога правила питање. Увођењем ПДВ-а у порески систем Србије 1. јануара 2005. године омогућило се законско право на рефакцију (повраћај) новца од пореза традиционалним црквама и верским заједницама у Србији. По садашњој процедури, на повраћај новца од плаћеног пореза на додату вредност за робу и услуге које се односе на верску делатност чека се у просеку неколико месеци.
Зато је Марко Павловић, шеф финансијског одељења Патријаршијског управног одбора СПЦ, инсистирао да се Заводу за израду новчаница уплата за штампање заштитног холограма на џепним црквеним календарима за 2007. годину изврши до 30. септембра. Да су закаснили који дан и платили почетком октобра пореска управа би Српској патријаршији новац од пореза на додату вредност вратила тек почетком јануара. Овако је новац од пореза на рачун цркве легао за око месец дана.
„Морамо да водимо рачуна кад обављамо плаћања како бисмо колико је могуће убрзали поступак за повраћај ПДВ-а”, објашњава Павловић који већ више од три деценије води административно-финансијску службу у Српској патријаршији.
„Важно је да је црквено рачуноводство сређено, јер Пореска управа тражи оригинале рачуна на увид. Након сваког тромесечја по закону смо дужни да у року од 60 дана поднесемо захтев за повраћај новца од пореза. На решење чекамо 15 дана, а исплата кад падне, иако законски рок предвиђа месец дана. Углавном немамо проблема са повраћајем новца од пореза, али у бирократији око централног трезора понекад ствари и застану”, прича Франц Шенк, секретар Београдске надбискупије о искуству Римокатоличке цркве са остваривањем пореских олакшица.
Павловић каже да СПЦ има добру сарадњу са Министарством финансија, иако ниједан закон, па и овај није савршен.
„Претпостављам да ће се нешто на основу искуства из праксе и модификовати. Можда се садашња процедура неком и не свиђа, али примењује се прилагођени модел који постоји у земљама Европске уније, а колико сам упознат први пут је према верским заједницама почео да се примењује у Канади – каже шеф финансијског одељења Патријаршијског управног одбора Српске православне цркве.
Закон је изричит да се сви захтеви за повраћај новца од пореза које упућују црквене јединице или манастири преко епархија квартално сливају у Патријаршијски управни одбор. У име СПЦ Марко Павловић је једино овлашћен да предаје захтеве за рефакцију Пореској управи. „Министарство финансија по донетом решењу новац враћа директно на рачун црквене јединице која је поступак покренула. Нисмо хтели да прихватимо обавезу да тај поступак иде преко Патријаршије. Тиме би се не само беспотребно повећао административни посао, већ би на те трансакције банке наплаћивале додатне трошкове”, објашњава Павловић.
Закон таксативно прописује добра и услуге на која цркве и верске заједнице могу да остваре повраћај новца од пореза. Међу тим артиклима су свеће, тамјан, брикети, уље и вино за обредне сврхе, брашно и бесквасни хлеб, свете сасуде и обредни симболи, свештеничке одежде, грађевински материјал и услуге за изградњу и реконструкцију храмова, богослужбене књиге, верски календари и оргуље. Покушаји да се од Министарства финансија добију подаци колико је пара црквама до сада враћено на име повраћаја ПДВ- нису уродили плодом. Како се незванично сазнаје, у Пореској управи нису сигурни да ли су ти подаци проглашени службеном тајном.
Осим ослобађања од ПДВ-а Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска заједница, Јеврејска заједница, Словачка евангелистичка црква а. в., Реформатска хришћанска црква и Евангеличка црква а. в. могу да користе олакшице и по Закону о порезу на доходак грађана и Закона о порезима на имовину.
Како кажу у Пореској управи Министарства финансија, „порез на приходе од пољопривредног земљишта не плаћа се на катастарски приход од земљишта у својини цркава, храмова, манастира и џамија који су проглашени споменицима културе”.
Цркве и верске заједнице не плаћају и порез на имовину. Ова олакшица обухвата право на непокретностима, али и право својине, право плодоуживања, право на употребу и право становања, право временског коришћења, право закупа стана или стамбене зграде у складу са законом којим је уређено становање за период дужи од једне године, право на коришћење јавног грађевинског земљишта површине преко ара.
И нови Закон о црквама и верским заједницама у члану 30 потврђује да цркве и верске заједнице за обављање делатности могу бити потпуно или делимично ослобођене пореских обавеза. У ставу два овог члана каже се да физичка и правна лица која дају прилоге и поклоне црквама и верским заједницама могу бити ослобођене одговарајућих пореских обавеза.
Али нису сви задовољни применом закона у пракси. Аца Сингер, председник Савеза јеврејских општина Србије, каже да је члан 30 Закона о црквама и верским заједницама добар, али начелан.
„Јеврејска заједница није остварила још ниједну пореску олакшицу. Још увек је то само могућност да физичка и правна лица буду ослобођена пореза ако нама дају прилог. Кад су нам рецимо амерички Јевреји за време санкција слали помоћ они су у САД за то били ослобођени пореза”, истиче Сингер.
Миленко Пешић,
Фото Л. Вулетић,
Izvor: Politika, 22.11.2006.
______________________________________________________
Црква није пиљарница (2)
До пре неколико година увоз аутомобила без плаћања царине
Марко Павловић, шеф финансијског одељења Патријаршијског управног одбора СПЦ, памти да је 1984. године неком у Управи прихода општине Стари град у Београду пало на памет да оде у Патријаршију и принудно наплати порез.
– Сећам се, дошла је једна жена из општине. Уз кафу сам јој љубазно објаснио улогу и значај Српске православне цркве. Дао сам јој и неку литературу и на растанку поручио – ако Стари град не може без новца Патријаршије не треба ни да постоји као општина. И више нису долазили – прича он.
Питање да ли цркве треба да буду ослобођене пореза или да га плаћају разматрале су све послератне владе. Често су и саму СПЦ консултовали, али на крају је решавање тог питање заобилажено. И поред појединих неспоразума, Српска православна црква у пракси углавном није имала већих проблема што није плаћала порез.
Својевремено су се Патријаршији обратили из једног епархијског центра, јер им је дошла финансијска полиција која се распитивала зашто та организациона јединица СПЦ нема регистрациони број.
„Кад су ме звали телефоном питао сам их да ли мисле на број који добијају трафике и пиљарнице. Па побогу, господо, да ли ви знате да је СПЦ регистрована 1219. године када је свети Сава добио аутокефалност од Васељенске патријаршије”, упитао их је, како каже, тада Марко Павловић.
Касније, кад су у Патријаршији одлучили да се региструју како би предупредили сличне неспоразуме, из надлежне службе су им поручили: „Како да вас региструјемо, па ви сте Српска православна црква”.
Пре шест-седам година, пре увођења ПДВ-а, појавиле су се такозване књиге изјава у којима се водила евиденција добара и услуга на које се није плаћао порез. По препоруци Министарства финансија Управа јавних прихода Скупштина општине Стари град је Патријаршији дала такве књиге.
– Све до увођења ПДВ-а смо их користили. Ништа се није крило, тако да смо потпуно правно и легитимно били ослобођени плаћања пореза. Ако бисмо купили 20 тона парафина за свеће давали бисмо изјаву и све је добро функционисало. Али, било је изузетака – такве књиге, рецимо, нису могли да добију у Краљеву, Крагујевцу и Гучи, па су се сналазили на друге начине – каже Павловић, додајући да је погрешно мишљење да је српска црква богата.
После Другог светског рата комунисти су конфисковали земљу и новац СПЦ тако да је она доведена до просјачког штапа. Законом о аграрној реформи и колонизацији из 1946. године Цркви је одузето 70.000 хектара земље и шума. Касније, Законом о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта из 1958. године, СПЦ је национализовано 1.180 црквених зграда у вредности од тадашњих осам милијарди динара, а одузета су јој и новчана средства којима је располагала.
– Његова светост патријарх Павле је против тога да на било који начин оштетимо неку институцију или државу. Увек се противио да СПЦ тражи неку донацију. Рецимо, никад није потписао захтев Телекому Србије да нам помогне у једном пројекту. Говорио је, ако нам Телеком то да, значи да мора од неког тај новац да узме – истиче Павловић.
Било је покушаја неких људи да убеде СПЦ да отвори банку, али патријарх Павле никада није такав предлог прихватио, није хтео чак ни да разговара о томе.
--------------------------------------------------------------------------
Царинске олакшице
До пре неколико година цркве и верске заједнице могле су да увозе аутомобиле без плаћања царине.
„Више нема те могућности, јер је било разних злоупотреба. Али били бисмо захвални држави ако би поново увела ту могућност. Једно је ако свештеник купи аутомобил као приватно лице. Тада је дужан да плати све дажбине. Али ако он аутомобил користи као службено возило, за обављање пастирске делатности, требало би да возило буде ослобођено царине”, сматра Франц Шенк, секретар београдског надбискупа Станислава Хочевара.
Марко Павловић, из СПЦ, каже да је та привилегија морала бити укинута.
– Из Царине су до владе стигле информације о злоупотребама аутомобила који су се увозили. Зато је та могућност морала да се укине и СПЦ је такву одлуку подржала. Ако вам се нешто омогући, а ви то злоупотребите, без обзира на то што је реч о појединцима, онда немате више никаквих права. Због тога је, када је рађен Нацрт закона о ПДВ-у, избачена могућност да свештеници који зидају приватне куће буду ослобођени пореза на грађевински материјал – објашњава Павловић.
Из Управе Царине поручују да цркве и верске заједнице по садашњим прописима могу бити ослобођене царине на увоз робе која се користи искључиво у верске сврхе, али уз претходно прибављен доказ да се та роба не производи у земљи. Међутим, такав доказ се не подноси када цркве и верске заједнице робу добијају бесплатно из иностранства.
На основу царинског закона прописана повластица се не односи на путничке аутомобиле, без обзира на то да ли је у питању увоз или поклон.
Миленко Пешић
objavljeno u Politici: 23.11.2006.
| | |
Postao 11/22 u 10:26 AM
|
Komentari:
Post poslije: UZ MANASTIRSKE ZIDINE
Post prije: KO JE BIO OTAC JUSTIN POPOVIĆ KOGA JE EPARHIJA VALJEVSKA PREDLOŽILA ZA SVECA?