MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

S pitanjima, koja su postavljena u pismima čitalaca došao sam u moskovsku Crkvu Živonačalne Trojice, kod nastojatelja crkve protojereja Sergeja Pravdoljubova. Otac Sergej je iz svešteničke porodice. Van svake sumnje je njegova obrazovanost: budući magistar bogoslovlja on predaje u Moskovskoj duhovnoj akademiji i Sveto-Tihonovskom pravoslavnom bogoslovskom institutu. Pored toga nema sumnje da će njegovo mišljenje izazvati višeznačne odzive čitalaca.

- Postoji hrišćanska tajna miropomazanja i postoji čudo – mirotočenje ikona, svetih moštiju …Da li je ”miro” u oba slučaja – jedno te isto?

- Hteo bih odmah da upozorim na to pogrešno mišljenje. Kratko ću reći da se tajna miropomazanja vrši nad novokrštenim, posle njegovog pogružavanja u vodu tri puta, i ustanovljena je još u apostolska vremena. Čoveku se miropomazanjem predaje Božija blagodat. Tajna se sastoji u tome da sveštenik pomazuje krštenog svetim mirom, stavljajući mu znak krsta na razne delove tela, izgovarajući pritom reči: “Pečat Duha Svetoga”.

Miro za miropomazanje se priprema na poseban način i sastoji se od velikog broja sastojaka pa tako i od aromatičnih ulja, belog vinogradskog vina i raznih tamjana. U našoj Crkvi se miro priprema svake četiri godine u Donskom manastiru i to u toku Strasne Sedmice. Na Veliki Četvrtak se miro osvećuje u Uspenjskoj crkvi Kremlja, a zatim se šalje po celoj eparhiji. U crkvama se čuva u oltaru.

Što se tiče mirotočenja ikona i svetih moštiju naziv te čudesne tečnosti je – uslovna. Neka prozračna, uljana tvorevina koja se izdavaja tokom čuda, a koja naravno nije isto što i miro koje se prima u tajni miropomazanja.

- Vi ste lično bili očevidac mirotočenja ikona?

- U našoj crkvi je 23 jula 1995 godine na dan kada se slavi Sabor sibirskih svetih i Sabor rjazanskih svetih zamirotočilo istovremeno osam ikona, a kroz nekoliko dana – još dve. Ta pojava se dešavala sa raznim stepenom intenziteta i trajala je cele dve godine. Zadivljujuće je da su medju ikonama koje su “plakale” jedna bila metalna, a druga je bila reprodukcija na papiru.

Meni i svim vernicima se duboko urezao i sledeći dogadjaj. Mi imamo ikonu “Svih tužnih Radost”. Na njoj je u punoj veličini naslikana Presveta Bogorodica, a sdesna i sleva od Nje – ljudi u nevoljama i lente sa natpisima: “Bolesnim isceljenje”, “Nagim odežda”, “Siromašnim zaštita”, “Hromim hod”. Ta ikona je takodje mirotočila – Bogorodičin Lik, cela figura, a pored toga uljana tečnost se izdvajala i na lenti “Nagim odežda” – samo na njoj jednoj.

To je bilo tim pre čudno što se kod nas u parohiji već mnogo godina prikuplja odeća za one kojima je potrebna. Mi sredjujemo te stvari i predajemo ih deci iz dečijih domova, ljudima koji služe kaznu i svojim siromašnim vernicima. To je glavno socijalno služenje parohije koje je na našu opštu radost na čudesan način bilo obeleženo mirotočenjem iz odredjene lente na ikoni.

Mnogi ljudi su vatom kupili tečnost, njome mazali bolesna mesta na telu i dobijali potom isceljenje. Sve te činjenice smo dokumentarno zabeležili.

- Kako se treba odnositi prema pojavi mirotočenja, kakav je njen duhovni smisao?

- Ja mirotočenje primam sa strahom i trepetom a tome učim i pastvu. Ovde su neumesni špekulacije, a tim pre histerija. Jasno je da je to tajanstvena pojava, a neizvesno je da li je ona na dobro ili na nešto loše. Možda nam se mirotočenjem “signalizira”, budite oprezni, nastupaju nevolje i stradanja. Ili je to naprotiv radostan znak da se Rusi ponovo vraćaju Bogu, grade i obnavljaju crkve. To jest mirotočenje može da ima dvojaki smisao. Ponavljam da se prema njemu treba odnositi pažljivo, bez egzaltacije. Jevandjelist Marko kaže: “Možeš samo da se diviš onome što ne razumeš, a nemoj se drznuti da ga odbaciš”.

- Oče Sergeje, a zar u crkvenom životu nije bilo “čuda” koja su blago govoreći imali “sumnjivi”, a tačnije – potpuno očigledan karakter…

- Da, postoji mišljenje da je Petar I lično sam slao ljude, koji su pravili “veštačka čuda” s ciljem privlačenja vernika. Bilo je nekih “varljivih čuda” koja su izazivala carski gnev. Ali – kao izuzetak. A kao pravilo … Shvatate li da treba organizovati čitavu proizvodnju da bi se napravili sudovi, i još štošta … Ja vam otvoreno kažem: ni duhovništvo ni monasi prosto nemaju vremena a tim pre ni želje da se bave takvom oprostite ali besmislicom jer su oni ti koji najpre znaju šta znači strah Božiji.

Postoji ovde i druga strana problema. U Novodevičjem manastiru je bila u toku priprema za snimanje istorijskog filma. Po stazama su šetali strelci, dame u dugim haljinama, sveštenici sa naprsnim krstovima – glumci su se uživljavali u uloge. A tada je i služba u crkvi trebalo da počne i došli su vernici. Seo sam sa strane na klupu i posmatrao: da li će neko od njih da pridje “sveštenicima” po blagoslov? Niko nije prišao, nijedan čovek! Niko se nije prevario spoljašnjim izgledom “baćuški” – toliko je osećajno hrišćansko srce.

Tako je i sa ikonom, iz koje neko pokušava da izdvoji “uljanu kapljicu” – vernici osećaju obmanu i nikada neće prići sa molitvom lažnoj čudotvornoj ikoni.

- Recite nam da li je nekad bilo pokušaja da se naučno istražuje tečnost koja ističe iz ikona ili moštiju? I kakav je bio rezultat?

- Ja znam za samo jedna takav opit – prema rečima mog oca sveštenika, koji je 50-ih godina išao na hodočašće u Kijevo-Pečersku Lavru. On je svojim očima tamo video mirotočivu glavu svetitelja u staklenom sudu. Monasi su ocu ispričali da kada su sovjetski bogoborci zatvorili lavru, predstavnici vlasti su projavili interesovanje za tu lobanju. Oni su izvadili miro, obrisali sud i samu glavu postavili obratno, zapečatili kutiju i stavili na mesto nedostupno strancima. Kroz dve nedelje su odlučili da provere šta se desilo. I uvideli su da je sud skoro napola ponovo ispunjen prozračnom tečnošću. Odlučili su da je ispitaju u naučnoj laboratoriji.

Naučnici su došli do otprilike ovakvog zaključka: “Tečnost sa nekim uljanim elementima, nepoznatog porekla, obični molekuli …”. Drukčije nije moglo ni biti. Za Boga nema ničeg nemogućeg. On je odlučio – i miro nastaje ni iz čega. A njegov hemijski sastav je običan, ovozemaljski. Vaseljenska tvar je univerzalna, jer je Tvorac stvorio jednu, a ne dve vaseljene sa raznim parametrima … Druga je stvar – tajna samog “procesa” mirotočenja, ali nema i ne može biti takvih ovozemaljskih instrumenata, koji bi mogli da odrede svetost ove pojave.

Ista je stvar i sa “tajnom” Bogojavljenske vodice, koja se ne kvari decenijama. Naprimer, moj otac je pio svetu vodu iz 1903 godine, koja je sačuvana apsolutno svežom, kao da je tek uzeta sa izvora – iz vremena proslavljanja prepodobnog Serafima Sarovskog … Površni ljudi smatraju: Bogojavljenska vodica se ne kvari zbog toga što u nju prilikom Velikog Vodoosvećenja pogružavaju srebrni krst, a srebro tobože ubija bakterije. Ali mi u svojoj crkvi već nekoliko godina osvećujemo vodicu drvenim krstom a voda se i dalje ne kvari. Smatram da tema svete vode zaslužuje posebnu priču pošto je ona zaista – čudo nad čudima. Možete koliko god hoćete da je ispitujete – voda i voda po hemijskom sastavu, ali odakle joj takva neobična svojstva? 

Mi verujemo da kada u osvećenu vodu pogružavaju krst i čitaju molitvu, ona dobija ogromnu Božansku silu, koja dolazi od krsta, i postaje sveta. Naš religiozni veliki mislilac o.Pavle Florenski je specijalno istraživao poreklo grčke reči “agios” (svet, svetiti) i došao do reči “ini”, “drukčiji”, koji se odnosi na “drugi prostor”, “drukčiji život”. Mi verujemo da i bogojavljenska vodica i mirotočenje i druga čuda svedoče o jednom: Gospod nam još u ovozemaljskom životu posredstvom čuda daje mogućnost da dodjemo u dodir sa svetošću drugog, uzvišenijeg postojanja …

- Želeli bismo da znamo vaše mišljenje o čudima samoobnavljanja ikona i čak i živopisa na zidovima crkava …

- U našoj crkvenoj istoriji je primećen veliki broj sličnih činjenica, a oni nisu retki ni u naše dane. Tako se u proleće ove godine sama obnovila ikona “Hristovo Rodjenje” u peterburškoj Bogojavljenskoj crkvi na Gutujevskom ostrvu: potamnela od vremena ikona je odjednom počela da izgleda bukvalno tako kao da tek što je restaurirana. Zadivljujuće je da se u istoj crkvi počevši od 1992 godine kada je ona bila vraćena vernicima, postepeno sam obnovio ceo zidni živopis.

Slučaj “samoproizvoljnog”obnavljanja ikona – istina, jedini desio se i u našoj crkvi pre nekoliko godina. Stara, tamna ikona sa skoro nerazlučivim likom je odjednom zasijala kao nova. Ja se prema tim pojavama, koje kako mi se čini dešavaju najčešće u crkvama koje se obnavljaju, odnosim sa mirnim strahopoštovanjem. Verujem da su te pojave znaci Božije milosti.

U takvim činjenicama se pojavljuje analogija sa još jednim čudom, o kome se nekako manje govori i piše. Davno je primećeno da se skupe odežde koje se čuvaju u muzejima u uslovima stalne mikroklime brže raspadaju i stare nego one u kojima sveštenici i arhijereji služe u crkvi. Reklo bi se da odeća pri korišćenju se i deformiše, i stari, i podvrgnuta je vlazi, ali pri svemu tome postaje samo jača. Zašto? Zato što u crkvi neprekidno deluju duhovne sile, koje imaju čudesno dejstvo na dugovečnost crkvenih odeždi.

To se isto dešava i sa crkvama: one u kojima nema Bogosluženja se ruše 10-20 puta brže u poredjenju sa onim koje su aktivne. To je zaključak samih specijalista za zaštitu spomenika istorije i kulture.

- Oče Sergeje, vi ste verovatno čuli za montrealsku ikonu, koja mirotoči mnogo godina. Šta to može da znači? Čak štaviše, to je pravoslavna ikona?

- Pravoslavna. To je Iverska ikona Majke Božije i za nju znam ne samo iz publikacija. Jedan naš vernik je bio u Kanadi, i molio se pred čudotvornom ikonom. Uskoro posle povratka je došao u crkvu strašno uznemiren. Stavio je preda me fotografiju u boji montrealske “Iverske” i ja sam video da se Bogorodičine oči postepeno vlaže i u njima su se pojavile kaplje svetog mira. Pritom se vazduh ispunjavao prefinjenim blagouhanjem.

Ja tako rasudjujem. Možda je mirotočenje “Iverske” znak kanadskim Rusima da treba da se vrate u svoju istorijsku otadzbinu! Možda se i nama koji živimo na očevini daje znak da energičnije “vraćamo” Rusiju sami sebi kako se crkve ne bi punile samo na velike praznike, već se narod iz dana u dan ukrepljivao u pravoslavnoj veri.

Komentari: