MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Monah Ferapont

U radnoj sveski monaha Feraponta je ostao poslednji zapis: «Ćutanje je tajna budućeg veka».
Monaški dnevnik o.Vasilija je ostao otvoren na zapisu: “Duhom Svetim poznajemo Boga”.

Monah Trofim

Svetitelj Grigorije Dvojeslov smatra da nam je Gospod dao dve knjige otkrovenja – Bibliju i svet koji je stvorio. I ako su raznolike lučke radnje ostavile Trofima ravndoušnim, onda ga je veličanstvenost Božijeg sveta potreslo. I on je sa ushićenjem posmatrao «more veliko i široko, gde gmižu bez broja životinja mala i velika, gde ladje plove» (Ps. 103).
“Danas je o.Vasilije rekao u propovedi: “Mučenička krv se i danas proliva za naše grehe. Zli duhovi ne mogu da podnesu krv mučenika, jer ona sija sjajanije od sunca i zvezda, pržeći ih. Danas nam mučenici pomažu, a na Strašnom Sudu će nas razobličavati, jer do svršetka veka deluje zakon krvi: daj krv i primi Duha”.

Svakome ko zna za ćin isterivanja zlih duhova je jasno da monah Trofim nije to radio. Ali njegova borba sa zlim duhovima se vodila nasmrt, jer ih je on video na svoje oči. Jednom je o tome rekao Moskovljanki Tamari Savinoj, koja je živela u vikendici blizu Optine. I Tamara je upitala: “Kakvi su oni?” – “Bolje ne pitaj. Takva gnusnost da je i govoriti o njima odvratno, a poćutavši dodao je – znaš li čega se zli duhovi najviše boje? Blagodarenja Gospodu. I kada ti je loše, čitaj Zahvalni akatist Spasitelju i od sveg srca blagodari – za nevolje, za radost, za ono najteže. Čim počneš da čitaš a oni se nabiju u keliju, i čine takve stvari da se zidovi tresu. A kada završiš čitanje i okreneš se – nema nikoga. Tišina, i takva radost na srcu, da ni smrt nije strašna: samo biti sa Gospodom.

O.Vasilije
(fragmenti iz dnevnika)

O tri oblika umetnosti: literatura (reč), muzika (zvuk), slikarstvo (boja). Sinteza = sadržaj + forma. Reč je jača od zvuka i boja.
Zvuk je prefinjeniji, a zbog toga i manje konkretan i manje odredjen.

Boja je odredjenija, oformljenija, ali manje prefinjena. I u tome i u drugom kao da se nalaze začeci reči, i zbog toga su i zvuk i boja slovesni i zbog toga oni mogu da sintetišu reč.
Reč je stanje čoveka i projava njegove Božanske suštine ... Hrišćanstvo je po suštini slovesno, i zbog toga i ljudsko. «Reč beše u Boga». Ne zvuk, ni boja, već Reč!!! Reč je – mač. Ona u sebi ima pravac, vektor delovanja, i zato primorava da se opredelite i stvara odnose, osećanja ... U zvuku i boji nema kriterijuma istine ...

“Svet će postojati samo do trenutka njegovog konačnog opredeljenja u stranu dobra ili zla”. Shiarhimandrit Varsonufije

Nemogućnost zadobijanja blistavog obrazovanja ukazuje na drukčiji jedinstveni i istinski način spoznaje Boga – put delatnog života po Božijim zapovestima i svetootačkim predanjima.Tada nas Sam Bog uči. (Marija Egipatska. Žitije). 
..A iznenadjenje je – početak filozofije, kako su govorili stari …

Iz pisma sluškinje Božije I., parohijanke Optinskog podvorja u Moskvi: “Jednom sam razgovarala sa 90-ogodišnjim starcem, koji je pod stare dane prešao iz pravoslavlja u adventiste. On je svoj postupak objasnio time što mu adventisti pomažu u životu, a od svoje ćerke nije želeo da primi pomoć. Adventisti su tako smutili starca, da mi ga je bilo žao i mi smo ga nagovorili da podje s nama u pravoslavnu crkvu. Starac je zavoleo crkvu, iako službu skoro nije ni čuo jer je bio gluv. Zamolili smo oca Vasilija da porazgovara sa starcem. Starac je dugo pričao ocu Vasiliju kako mu advetisti pomažu i “kako nije dobro da ih posle toga izda”. Starac je od uznemirenosto sasvim prestao da sluša, ne reagujući na monahove zaključke. Tada mu se otac Vasilije približio kao da mu podvikne: “Starče. Uskoro treba umirati! Ostavi svoje advetiste i vrati se u pravoslavlje!”. Starac se zbunio i otišao kući. Otac Vasilije nas je zamolio da ne ostavljamo starca, rekavši da će se moliti za njega. Ali na putu iz crkve smo se posvadjali sa starcem – vredjale su ga moje reči da smo svi mi grešni, izjavivši: “Ja nemam grehova!”. Molbu oca Vasilija da ne ostavljamo starca nismo ispunili. A on nije zaboravio svoje obećanje i očigledno se od sveg srca molio za starca, jer kada smo kroz pola godine došli da celivamo Plaštanicu nismo verovali svojim očima – starac je sedeo u crkvi, oslanjajući se na štap i moleći se”.

I odjednom u propovedi pred zajedničku ispovest otac Vasilije je rekao da se ne smemo vredjati i nadati da ćemo se kao mi jednom ispraviti i postati pravedni. “Treba zapamtiti da smo neispravivi, i smiravati se s tim, da smo gori od svih”. Ja sam sva gorela od želje da se ispravim, a sad odjednom – neispravivi”. I nisam se slagala sa tom mišlju oca Vasilija, iako nisam shvatala: on je govorio o smirenju kao osnovi svega. I ne daj Bože da se osetimo pravednicima – to je farisejstvo.

Šta je lakše? Trpeti glad u želucu ili savest, oskvernjenu stomakougadjanjem? Šta je lakše? Trpeti težinu datog poslušanja ili težinu savesti, oskvernjene samosažaljenjem, samoljubljem i kao posledica toga – odbijanjem poslušanja?

Svuda je trud, svuda je trpljenje, svuda je težina života. Ali u jednom slučaju Gospod pomaže a u drugom odstupa. U jednom slučaju je jaram Gospodnji, a u drugom - jaram djavola. Gospod nije prekinuo u potpunosti kaznu za greh – ostala je težina života, ali se život preobrazio u Duhu. Duh se daje onima koji nose Hristov jaram, koji biraju da ispunjavaju Božije zapovesti, a ne služenje telu i krvi. Gospode, daj mi snage da u svemu izaberem jaram Tvoj blagi.

Kako je nemoćno srce bez Božije blagodati! Postoji fizička snaga, koju osećamo u našim zglobovima. I ako se ona istroši, mi smo premoreni. Ali postoji i duhovna snaga, snaga blagodati, koja ukrepljuje naše srce i bez nje smo slabi to jest bivamo skloni ka svakom grehu. Posebno osudjivanju, razdražljivosti, gnevu, stomakougadjanju, nezadovoljstvu svim i svačim, roptanju, očajanju, sujeti.

I zato sveti Apostol kaže: ukrepljujte srca vaša blagodaću. Gospod daje blagodat za ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti.

Komentari: