Dodaj u Favorite
 
 
 
 
 
 
 
HOME
NOVOSTI
RADIO
KONTAKT

Ima­mo na­du za Ma­ke­don­ce

image

RAS­KO­LI ili raz­do­ri (ši­zme) ni­su pri­jat­na po­ja­va ni za jed­nu pra­vo­slav­nu cr­kvu, jer du­hov­no šte­te ne sa­mo toj cr­kvi, već či­ta­vom pra­vo­sla­vlju. Bi­lo je kroz isto­ri­ju i du­žih ras­ko­la ne­go što je ovaj ma­ke­don­ski ko­ji, evo, tra­je već 40 go­di­na. Za­to ve­ru­jem da me­đu ta­mo­šnjim sve­šten­stvom još ima ras­po­lo­že­nja da se ovi po­tre­si pre­va­zi­đu na je­dan cr­kve­ni na­čin.
Go­vo­re­ći ovo, pro­fe­sor isto­ri­je na Bo­go­slov­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, pro­to­je­rej dr Ra­do­mir Po­po­vić, ne kri­je op­ti­mi­zam da će ne­spo­ra­zum s Ma­ke­don­ci­ma pre ili ka­sni­je ipak do­bi­ti po­vo­ljan is­hod.


IN­TER­NI PRO­CES

- KA­NON­SKI pro­pi­si ka­žu da je to in­ter­ni pro­ces u SPC, pa dru­ge cr­kve to po­štu­ju. One, po pra­vi­lu, ne že­le da se me­ša­ju u ne­što što tre­ba da se re­ši u na­šoj ku­ći. Za­to se na­da­mo da će se s epi­sko­pa­tom u Ma­ke­do­ni­ji stva­ri re­gu­li­sa­ti ta­ko da to bu­de na ko­rist ta­mo­šnjeg na­ro­da i ra­dost ce­le Pra­vo­slav­ne cr­kve. Ipak su tre­nut­ni no­si­o­ci du­hov­ne vla­sti u biv­šoj ju­go­slo­ven­skoj re­pu­bli­ci Ma­ke­do­ni­ji ne­ka­da­šnji be­o­grad­ski đa­ci. U Be­o­gra­du su stu­di­ra­li te­o­lo­gi­ju, a do­bri od­no­si ni­su u in­te­re­su sa­mo Cr­kve, već i oba na­ro­da i ši­re po­ro­di­ce pra­vo­slav­nih na­ro­da i cr­ka­va.

Pod­se­ća­ju­ći gde sve da­nas u pra­vo­sla­vlju po­sto­je ras­ko­li, ovaj te­o­log, iz­me­đu osta­log, na­vo­di slu­čaj Ukra­ji­ne, gde je jed­na gru­pa­ci­ja u ras­ko­lu s Mo­skov­skom pa­tri­jar­ši­jom (mi­tr­o­po­lit Fi­la­ret De­ni­sen­ko). Dok se zva­nič­na pra­vo­slav­na Cr­kva na­la­zi u sa­sta­vu Mo­skov­ske pa­tri­jar­ši­je, deo je pro­gla­sio sa­mo­stal­nost.

U Grč­koj su, uz zva­nič­nu cr­kvu, na de­lu tzv. sta­ro­ka­len­dar­ci, ko­ji po ne­kim pro­ce­na­ma oku­plja­ju oko 700.000 ver­ni­ka (ne­ki ve­ru­ju i mi­li­on). Pro­blem je na­stao kad su Gr­ci 1924. pre­šli na no­vi ka­len­dar, što je je­dan deo lju­di od­bio da pri­hva­ti. Oni se i da­nas dr­že cr­kve­nog ka­len­da­ra, kom­pakt­ni su, ima­ju svog ar­hi­e­pi­sko­pa i ce­lo­kup­nu cr­kve­nu struk­tu­ru ko­ja eg­zi­sti­ra pre­ko 80 go­di­na.

U su­sed­noj Bu­gar­skoj je po­sto­jao ras­kol sa Ca­ri­grad­skom pa­tri­jar­ši­jom i tra­jao pre­ko 70 go­di­na (do 1945), pa je tek 1953. pa­tri­jar­ši­ja ob­no­vlje­na.
Bu­ga­ri su te­žak ras­kol ima­li i po­sle smr­ti To­do­ra Živ­ko­va. Taj ras­kol je bio upe­ren pro­tiv pa­tri­jar­ha Mak­si­ma op­tu­že­nog za sa­rad­nju sa ko­mu­ni­stič­kim re­ži­mom. Ras­kol je do­sta po­de­lio Cr­kvu de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka - ve­li Po­po­vić. - Tim po­vo­dom je ka­sni­je or­ga­ni­zo­van je­dan skup na sve­pra­vo­slav­nom ni­vou, na ko­me je ras­kol iz­gla­đen, iako još ima ver­ni­ka ko­ji ne de­lu­ju u sa­sta­vu zva­nič­ne Cr­kve. U Bu­gar­skjo ta­ko­đe ima­mo sta­ro­ka­len­dar­ce, či­ji se pred­stav­ni­ci, pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, vi­đa­ju na Ce­ti­nju i sa­ra­đu­ju s Mi­ra­šom De­de­ji­ćem.

BEZ ME­ŠA­NjA PO­LI­TI­KE

KAD je reč o Ru­si­ma oni uz zva­nič­nu Pa­tri­jar­ši­ju ima­ju i tzv. sta­ro­o­bred­ni­ke, ko­ji su se iz­dvo­ji­li još u 17. ve­ku - kad je pra­vlje­na re­for­ma bo­go­slu­žbe­nih knji­ga. Sta­ro­o­bred­ni­ci su po­čet­kom 20. ve­ka iz­mi­re­ni sa Cr­kvom, ne bro­je se u ras­kol­ni­ke, ima­ju svo­je epi­sko­pe i van Ru­si­je i dr­že se stro­go sta­re tra­di­ci­je, pa ne­će da slu­že li­tur­gi­ju ako, re­ci­mo, ne­ma­ju se­dam pro­fe­so­ra, i sl.

Na pi­ta­nje da li je u isto­ri­ji bi­lo slu­ča­je­va da je ne­ka Cr­kva sa­mo­stal­nost do­bi­la pod po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma, pro­fe­sor Po­po­vić od­go­va­ra od­reč­no. Da se na taj na­čin, ka­že, mo­že stvo­ri­ti Cr­kva, Ma­ke­don­ci bi je odav­no ima­li, i ne sa­mo oni.
A u ko­joj me­ri na re­še­nje ras­ko­la mo­gu da uti­ču dru­ge pra­vo­slav­ne Cr­kve?
Ni­ko ne že­li, ni­ti ima pra­vo da se me­ša u unu­tra­šnji du­hov­ni cr­kve­ni po­re­dak. Ni­ko­me, isto ta­ko, ni­je u in­te­re­su da se ovaj naš ras­kol ras­plam­sa­va, jer pra­vo­sla­vlje te­ži du­hov­nom je­din­stvu. Auto­ke­fa­li­je su iz­nad sve­ga iz­raz du­hov­nog je­din­stva i za­jed­ni­štva. Sa­mo­stal­ne Cr­kve kao pu­no­ća du­žov­nog ži­vo­ta i po­sto­ja­nja ni­ka­ko ni­su na­sta­ja­le kao znak de­o­ba, usit­nja­va­nja i dro­blje­nja kao Te­la Hri­sto­vog. Po­je­di­nač­ne po­me­sne Cr­kve mo­gu da iz­ra­ze za­bri­nu­tost u ve­zi sa na­šim pro­ble­mom, mo­gu da što­šta su­ge­ri­šu za­va­đe­nim stra­na­ma, ali ne mo­gu da od­lu­ču­ju jer se ka­non­ski po­stu­pak zna. Sa­mo je na­ša Cr­kva nad­le­žna da re­ši spor s Ma­ke­don­ci­ma, kao uosta­lom i sva­ko svo­je unu­tra­šnje du­hov­no pi­ta­nje ili pi­ta­nje cr­kve­nog po­ret­ka i ure­đe­nja - pod­vla­či pro­fe­sor Po­po­vić.

Ni­jed­na Cr­kva, u su­šti­ni, ne že­li da se me­ša u unu­tra­šnje stva­ri SPC jer ne­će da kva­ri od­no­se s na­šom Pa­tri­jar­ši­jom, ko­ja je, ako ho­će­te me­đu­na­rod­no i me­đu­cr­kve­no kao ta­kva pri­zna­ta još od po­čet­ka 13. ve­ka. To ima svo­ju ne sa­mo isto­rij­sku već i du­hov­nu te­ži­nu. Mi smo kao Cr­kva, pod­se­ti­mo se, iz­me­đu dva svet­ska ra­ta do­pri­ne­li ob­na­vlja­nju i na ne­ki na­čin stva­ra­nju Če­ho­slo­vač­ke pra­vo­slav­ne Cr­kve.

NAD­LE­ŽNA SA­MO SPC

- PO­RU­KE ko­je se ovih da­na ču­ju, kao što su one ko­je upu­ću­ju ca­ri­grad­ski ili ru­ski pa­tri­jarh, bez sum­nje je­su po­ru­ke do­bre vo­lje: svi že­le da se okon­ča je­dan vr­lo bo­lan pro­ces ko­ji šte­ti ce­lom pra­vo­sla­vlju - ka­že Po­po­vić. - Te su­ge­sti­je, kao što se vi­di, uop­šte ni­su u su­pr­ot­no­sti sa sta­vom SPC, jer sa­mo je ona nad­le­žna da od­mr­si ovaj čvor. A ka­da bi se stva­ri na ka­non­ski na­čin ko­nač­no re­ši­le, taj deo Cr­kve u Ma­ke­do­ni­ji bio bi na ve­li­kom do­bit­ku. Sa­da je eks­ko­mu­ni­ci­ran iz pra­vo­slav­nog sve­ta, nji­ho­ve epi­sko­pe ni­ko ne pri­zna­je, ni­ko ih nig­de ne zo­ve. Kad se i po­ja­ve bi­lo gde - ne­pri­jat­no je i nji­ma i dru­gi­ma. Da ka­žem i to da ma­ti uvek ža­li za svo­jom ne­u­vi­đav­nom de­com.

Sa­mo u slu­ča­ju kad bi se pro­blem in­ter­na­ci­o­na­li­zo­vao, do­da­je ovaj pro­fe­sor, dru­ge po­me­sne Cr­kve mo­gle bi da na nje­ga uti­ču na jed­nom sve­pra­vo­slav­nom ni­vou, ali na pred­log na­še Cr­kve. Tom de­lu na­še po­me­sne Cr­kve, Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, ni­šta ni­je du­hov­no bi­lo us­kra­će­no, ni­šta joj ni­je ne­do­sta­ja­lo što se ti­če cr­kve­nog po­ret­ka. Na­pr­o­tiv.
- Ve­ru­jem, ipak, da Srp­ska pra­vo­slav­na Cr­kva ne­će za­tra­ži­ti sa­zi­va­nje ne­kog sve­pra­vo­slav­nog kon­gre­sa oko Ma­ke­do­na­ca - ka­že naš sa­go­vor­nik. Mi­šlje­nja sam da će eufo­ri­ja oko sa­mo­stal­no­sti tzv. MPC i CPC po­la­ko spla­snu­ti, i da će po­li­ti­ka naj­zad osta­vi­ti Cr­kvu na mi­ru.

NAJ­MA­NjE ČE­TI­RI EPI­SKO­PA

DA bi jed­na Cr­kva po­sta­la auto­ke­fal­na - sa­mo­stal­na u od­no­su na Maj­ku cr­kvu, mo­ra pre sve­ga da bu­de du­hov­no zre­la - fi­gu­ra­tiv­no re­če­no da sta­sa do du­hov­nog pu­no­let­stva da mo­že pot­pu­no sa­mo­stal­no da po­sto­ji. Kao što se mo­že ste­ći, auto­ke­fal­nost se mo­že i iz­gu­bi­ti, što se de­ša­va­lo i sa na­šom Cr­kvom. Osno­va­na je u vre­me Sve­tog Sa­ve, uki­nu­ta u vre­me mu­ha­me­dan­ske vla­sti (tur­ko­kra­ti­je) da bi u 19. ve­ku bi­la ob­no­vlje­na. Auto­ke­fa­li­ja pod­ra­zu­me­va da Cr­kva ima epi­sko­pe ko­je sa­ma bi­ra (po ka­no­ni­ma naj­ma­nje če­ti­ri epi­sko­pa, jer če­tvr­tog tre­ba da iza­be­ru naj­ma­nje tri epi­sko­pa), du­hov­nu i sud­sku vlast, da je me­đu­cr­kve­no pri­zna­ta i da vo­di sa­mo­stal­ni cr­kve­ni ži­vot u svim do­me­ni­ma. Ta­ko­đe da ima po­gla­va­ra ko­ga zna­ju i pri­zna­ju sve dru­ge pra­vo­slav­ne Cr­kve.

MU­ČE­NI­CI SU GA­RAN­CI­JA

- SRP­SKI na­rod je da­vao i da­nas da­je sve­ce i pod­vi­žni­ke i mu­če­ni­ke za isti­nu Bo­ži­ju, a to nam je - na­gla­ša­va pro­fe­sor Po­po­vić - ga­ran­ci­ja da se ima­mo ra­šta bo­ri­ti i ži­ve­ti. Uosta­lom, “svi ko­ji ho­će po­bo­žno da ži­ve u Hri­stu Isu­su, bi­će pro­go­nje­ni”, re­kao je sv. apo­stol Pa­vle.




Upisite email bliznjih:


|
Postao 10/28 u 12:10 PM

Komentari:



    Ime:

    Email:

    Mjesto:

    URL:

    Pregled uživo:



    Zapamti moje osobne informacije

    Obavijesti me o komentarima?

    Upisite rijec koju vidite u polje ispod:


    Post poslije: Dr­nov­šek za­ka­snio

    Post prije: Antropološko ogledalo: Jerotićeve lestve

    << Pocetna stranica