MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Autobus koji je organizovala sestra Aleksandra iz Beograda, uz blagoslov oca Gavrila krenuo je sa Slavije u 23 časa. Kad sam došao, rečeno mi je ko je sestra Aleksandra i sa njom sam razgovarao. Pri ulasku u autobus sam prepoznao mati Mihailu iz Manastira Vavedenje iz Beograda baš na osnovu dva teksta i slika koje sam pročitao na sajtu Manastira Lepavine.

U Manastir Lepavinu stigli smo malo posle 7 časova s jutrom, i sestra Aleksandra je kazala da Sveta Liturgija počinje u 10 časova i da moramo sačekati da se otvori Manastir. Ubrzo nakon izlaska iz autobusa, neko je otvorio kapiju Manastira.

Ljudi su po svojm osećaju ušli u Crkvu da se poklone čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, a neki su otišli na čudotvorni izvor. Kada sam izašao iz autobusa već sam bio opijen radošću dolaska i neizmerno zahvalan Gospodu što nam je dozvolio da u miru stignemo.

Otišao sam da se prošetam do izvora. U povratku sam ugledao da su vrata od Crkve otvorena! Bio sam radostan! Sa veliki strahopoštovanjem sam ušao pomolio se pred celivajućom ikonom Rođenja presvete Bogorodice i onda sam ugledao red ljudi koji sa mirom čekaju da se poklone Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske! Toliko puta sam je gledao na fotografijama i u Beogradu celivao i molio se pred malom ikonom, a u Crkvi Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju u Beogradu, pred mirotočivom ikonom. I baš na dan Rođenja Presvete Bogorodice našao sam se pred Presvetom Bogomajkom u Manastiru Lepavini!
Srce je jako kucalo dok sam stajao na molitvi, ali sam osećao blagi mir i radost koji su me ispunjavali. Stajao sam neko vreme u kraju Crkve na molitvi, i najednom čujem kako se ljudi ubrzanim korakom kreću ka izlazu. Skrenem pogled i ugledah blagog oca Gavrila kako mirno hodi nasmejan, pun ljubavi koja se zrači i ispunjava sve!

Kada me je otac Gavrilo prepoznao iznenada me je zagrlio i poljubio u obraz. Iako zatečen, ja sam sa radošću uzvratio zagljaj i poljubac. Imao sam osećaj, kao kad se ne vidite sa dragom osobom duže vreme i neočekivano je sretnete, prosto bez mnogo razmišljanja poletite jedno drugom u iskreni zagrljaj! Sa velikim osmesima radosti, razmenili smo par reči, i otac Gavrilo je otišao da se pripremi da služi Svetu Liturgiju.

Sa neopisivim mirom i radošću u duši izašao sam iz Crkve i krenuo put čudotvornog izvora. Sada je bilo dosta ljudi koji čekaju da naspu vodu.

Kada sam nakon sat vremena krenuo od izvora na pola puta ka crkvi sam čuo da je Služba počela. Malo sam bio iznenađen, ali verovatno od svih osećaja mira i radosti, i utisaka, nisam ni čuo zvona. Spustio sam flašu pred ulazom u Crkvu kako nam je i rečeno i kada sam se prekrstio i krenuo da uđem u Crkvu podigao sam pogled i ugledao prepunu Crkvu, kako ljudi smerno stoje i mole se. Bio sam ponovo prijatno iznenađen, i moram priznati blago začuđen! Pomislih: „Kako je narod za kratko vreme ispunio Crkvu?“. Ušao sam polako ne ometajući nikoga u molitvi. Toliku blagodat i milost Božiju sam osećao u toku Liturgije da sam u jednom delu i plakao! Ne znam koliko bih dugo mogao pisati moje doživljaje, jer svaki tren je govorio za sebe kao dar. Mislim da ne bih mogao sve osećaje preneti podrobno, jer uvek ostaje ta prostodušnost od Boga koja se skrije unutar samog čoveka, koja je neopisiva!  Verujem da su sva prisutna braća i sestre još intenzivnije doživeli i još veće smirenje pronašli!

Nakom službe, i ispovesti, i primanja Svete Tajne Pričešća i nafore otac Gavrilo je kazao da će se održati moleban sada, jer je napolju padala kiša i da ćemo kasnije otići na zajedničku trpezu Ljubavi(Agape) u konaku Manastira.

Tako i bi. Odmah nakon male pripreme počeo je otac Gavrilo pažljivo izgovarati molitve, i počeo pažljivo osvećivati prisutni narod ovećenom vodicom sa bosiljkom. Kako je to prelepo bilo! Sa koliko smirenja je otac Gavrilo prolazio prepunom Crkvom i osvećivao narod trudeći se da svakog dodirne bar kap osvećene vode. Ljudi su se prijatno osmehivali, jer je otac Gavrilo nekoga i sa više čestica prosvetio.
Tada su mi došle reči kako svakome Otac naš Nebeski, daje što je neophodno za spas duše i Život Večni!

Kada se moleban završio svi smo se okupili na trpezi Ljubavi u miru i radosti i potom polako se uputili svako na svoju stranu ka Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Austriji, Americi…

Tada mi se javila misao da ništa i niko nije daleko, ako je u našem srcu!

U veri, nadi i ljubavi, molim Gospoda i Presvetu Bogorodicu, za zdravlje i spasenje duša svih ljudi! I mir i radost u Duhu Svetome!

Brat u Hristu, Mirko Milošević
Beograd, 7.oktobar 2008.

Komentari: