HODOČAŠĆE KIJEVSKIM SVETINJAMA
Kada hodočasnik posle više godina poseti crkve i manastire u Kijevu biva uveren da se suštinski ništa nije promenilo. Dok su fasade i zlatne kupole obnovljene, glavni utisak je da je pravoslavna vera duboko usadjena u duše vernika i da joj ‘paklena vrata ne mogu odoleti.’
Hramovi su puni na liturgijama i svakodnevnim bogosluženjima. U Pokrovskom ženskom manastiru u centru grada, u kome se podvizava tri stotine monahinja, šestorica sveštenika ispovedaju vernike uoči i na sam dan liturgije. Najvećim delom su prisutne starije žene, ali ima i mladjih lica. Svugde se nailazi na red i poredak. Narod mirno stoji i prati molitveni tok službe. U Svjato-Troickom Joninskom manastiru u dvema pevnicama muški okteti suvereno, skoro profesionalno pevaju na bdeniju koje sa svim čitanjima traje četiri sata.
U pravoslavnoj crkvi u Ukrajini prisutan je višegodisnji raskol, kome je na čelu tzv. patrijarh Ukrajine Filaret. Ponegde se “Filaretovski” manastiri i crkve nalaze na stotinu metara udaljeni od ruskih kanonskih zdanja. Iako je ukrajinska crkva u manjini ona opstaje, što nikome ne donosi dobro. Desilo se – ne bez Božijeg promisla - da je na lokalni praznik Bogorodice Trojerucice, na insistiranje igumana i bratije Svjato-Troickog Joninskog manastira, na Svetoj liturgiji načalstvovao iguman fruškogorskog manastira Velika Remeta Stefan. Na otpustu je spomenuo i srpske svetitelje. Kult ikone Bogorodice Trojeručice dosao je u Rusiju iz Hilandara preko Srbije i slavi se u mnogim ruskim crkvama i manastirima.
Hodočasničko obilaženje i poklonjenje moštima svetih u gornjim i donjim peščerama, sve vreme nas je učvršćivalo u uverenju da su mnogovekovni hrišćanski koreni koje su sveti oci usadili u pustinjama Palestine našli dostojne nastavljače medju podvižnicima u kijevskim lavrskim podzemnim peščerama bez prirodne svetlosti. Celivanje njihovih netljenih moštiju u staklenim kovčezima uliva blagodat svima koji im sa verom prilaze. Pored peščera svaka crkva i svaki manastir poseduje mošti ili delove moštiju vaseljenskih ili ruskih velikih ili lokalnih svetitelja. U jednom manastiru sreli smo neočekivano djakona Dimitrija Bolgarskog glavnog regenta (dirigenta), teologa i muzikologa (objavio je dva obimna notna zbornika Vsenoćnog bdenija i Božestvene liturgije sa odgovarajućim stručnim komentarima). Bolgarski je doveo svoje studente na poklonjenje moštima. Spontano smo otpevali po ruskom i srpskom napevu nekoliko tropara. Odmah se pojavio sveštenik sa epitrahiljom i krstom, otkljucao je kovčeg sa moštima i mirosao sve koji su celivali mošti. Spontano je predložio da studentima regentskog kursa odrzim predavanje o službi u čast ruskih svetitelja i o doživljenim duhovnim iskustvima. Zaista je veliki broj ruskih svetitelja kanonizovan - od 9. do 20. veka kanonizovano je 3640, a nekanizovanih ‘podvižnika blagočestija’ je čak 7711.
Dekan Pedagogičeskog instituta odveo nas je u učionicu gde je dvadeset studenata sa velikom pažnjom saslušalo izlaganje. Izmedju ostalog, govorio sam o Pahomiju logotetu, srpskom atonskom jeromonahu iz 15. veka koji je u Rusiji sastavio 14 službi, 21 kanon, 10 originalnih žitija i 4 pohvalna slova ruskim svetiteljima. Pahomijevi tekstovi su predstavljali uzore za ruske službe u 16. i 17. veku. Sa posebnom pažnjom studenti su pratili izlaganje o čudotvornoj ikoni presvete Bogorodice koju je 1687. naslikao i potpisao ruski dvorski ikonopisac Leontije Stepanov. Ikona je prenesena u Srbiju, bila je jedno vreme u manastiru Rakovica, odakle je stigla u manastir Velika Remetu. Prilikom služenja u manastiru Velika Remeta tadašnji hilandarski proiguman, a sada episkop žički Hrizostom, duboko je doživeo bdenije, pa je napisao celu, novu službu na crkvenoslovenskom jeziku u čast ikone Bogorodice Velikoremetske. Priprema se objavljivanje pomenute službe. Evo samo jedne stihire koju je pok. akademik Dimitrije Bogdanović preveo na srpski jezik:
Raduje se danas Fruška Gora, likuje Obitelj velikoremetska Ikonom, kojom daruje u muci bodrenje, u tuzi utehu, u bolu isceljenje, u svakoj bedi izbavljenje, i svima nama daje veliku milost.
Izlaganje je je završeno pevanjem delova liturgije po srpskom napevu koje su pojedini studenti znali napamet! Dirljivo je bilo kada su svi studenti celivali kopiju ikone i prilazili o. igumanu Stefanu na blagoslov.
U nedelju je arhijerejsku svetu liturgiju služio Blaženjejšij mitropolit kijevski i cele Ukrajine Vladimir, uz sasluženje dva vikarna arhiepiskopa, deset sveštenika i četiri djakona - svi su bili u istobojnim odeždama. Naizmenično su pevali hor seminarista (bogoslova) i plaćeni mešoviti hor Svetouspenske lavre. Spontanom toržestvu nije bilo kraja. Poznata “trapezna"crkva bila je prepuna vernika koji su napamet pevali Vjeruju i Oče naš. Četiri sveštenika pričestila su mnogobrojne vernike iz veoma velikih putira, od po dve litre.
Dragocen i obostrano koristan je bio susret sa petnaestoricom srpskih studenata, stipendista Kijevske duhovne akademije. Oni su klirici Dabrobosanske mitropolije i Zvorničko-tuzlanske eparhije. Istakli smo koliko je značajan njihov boravak: dok s jedne strane predstavljaju Srpsku pravoslavnu crkvu, sa druge strane šire horizonte i stiču iskustva o dubini i širini pravoslavlja.
Još jedan vrhunac doživeli smo na oproštaju u već spomenutom Sveto-Trojickom Joninskom manastiru. Iguman Jona darovao je, opet neočekivano, našem igumanu Stefanu delove moštiju pojedinih ruskih svetitelja. Teško je rečima iskazati kakvo nas je osećanje prožimalo tom prilikom.
Iguman Jona, kao i drugi ispovednici, poručili su nam svima: nje prestajte moljitsja.
Tekst priredio: Dr Prof Dimitrije Stefanović
| | |
Postao 04/03 u 02:06 PM
|
Komentari:
Post poslije: INERNET - MISIJA CRKVE
Post prije: METOHIJO, ISUSE NA GOLGOTI