Grigorije A. Nikolić paroh Iriški: O savlađavanju zla dobrim
Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim (Rim. 12, 21.).
Hristoljubivi slušaoci! Preduzeo sam danas da vas pou?im o volji Božjoj, kako ćete ugodno njojzi da živite ovde na zemlji.
Božja je sveta volja, da živimo u ljubavi među sobom.
Toga radi ovako nas u?i sveti apostol Jakov: odbacite svaku ne?istotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usađenu re?, koja može spasti duše vaše (Sab. Posl. 1,21)
A sveti apostol Pavle zapoveda: nadvladaj zlo dobrim.
I po tome namera mi je danas objasniti vam ovu zaposvest svetog apostola Pavla. Sušajte. Čuj, brate, kako zapoveda sveti apostol: nadvladavaj zlo dobrim.
Čuj, brate, zapovest apostolovu, pa ispitaj sebe, da li ćeš naći u delima svojim, da se izvršuje ova zapovest?
Da ispitaj sebe, da li ti se nalazi u umu podosta otrkiveno pravilo i ovo i, da li ti je dosta udubljeno u srcu tvom?
Šta je zlo u ovom svetu i šta je zlo u ?oveku o tome će kazati iskustvo svakome od nas, a kad nas zlo napadne i radi protiv nas, pa kad ne bi protiv toga nikakvih sredstava upotrebili, bilo bi protivno ne samo zakonu samoodržanja i zakonu ?ovekoljublja, nego i zakonu i veri Božjoj; i kad ne bi usto da preduprediš da se zlo ne rasprostire, to bi zna?ilo, da napuštaš zakon Božji i da ideš na ruku da se širi zlo, a to je toliko kao da odobravš da se zlo širi protiv volje Božje.
I tako treba ti dići se na zlo, boriti se s njim, i pobediti zlo. No ?ime? Kakvim na?inom? Kakvim oruđem?
Da pretpostavim, da si se rešio da upotrebiš takvo oruđe, s kojim se na tebe napada, i da si naumio po pravu da vratiš žao za žao, ili kao što srpska poslovica veli, žao za sramotu. Dakle, da u?iniš uvredu za uvredu, ogovaranje i opadanje za ogovaranje i opadanje, otimanje za otimanje, ranu za ranu.
Hiće li biti zlo pobeđeno i savladano ovim na?inom? Ne verujem!
Na primer: ako te je ranio brat, a ti se digneš da mu zajam vratiš, pa i ti njega raniš, dakle dao si ranu za ranu; to se stvorilo dva ranjena mesto jednoga, i tako je zlo udvojeno, a nije prekraćeno, i uvređeni nanese ranu onom, koji ga je uvredio, a time nije izle?io svoju.
Uvreda u?injena za uvredu, ne samo da ne potire zlo u?injeno, nego mu još daje povoda, da se ono produži većom silom!
U tome je već bilo dosta zla, kad je umišljena uvreda da se u?ini, a kad se ti dižeš da se osvetiš onome, koji te je uvredio, ti ga izazivaš, da ti on nanese još veću uvredu.
Na taj na?in zlo se povećava, množi jer se supranik stara da u?ini supranika nesposobnom
da ga i dalje vređa. I po tome svaka uvreda biva veća od pređašnje.
Po ovome možemo rasuditi, kako nas verno u?i apostol: ako se među sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugoga ne istrebite (Gal. 5, 15).
I tako ne da se zlo zlim pobediti, nego se zlim stvara još veće zlo…
Reći ćete, može biti: kako se kazne ubijce - smrću? Kako se vodi rat?
Na to odgovaram: drugo je pravo pojedinoga ?oveka, drugo je suda, a još drugo vrhovne vlasti zemaljske.
Vlast vrhovna, neimajući sudiju nad sobom na zemlji, mora sama da sudi uvrede, koje se nanose carstvu, pa mora i da upotrebi rat, koji izvršuje carsko pravosuđe.
No i ovo vrhovna vlast, oduševljena osećajem dostojnim visine svoje, ne ?ini to, da porazi zlo zlim, no da zaštiti i da sa?uva blago, to jest da sa?uva bezopasnost i sopstvenogst građana.To, što je sudska vlast u unutrašnjosti državnoj mora da sudari sa zlim, da kazni zle prestupe stnovnika, i to treba razlikovati od osvete pojedinaca.
Sud udara na zlo da kazni ne sebe radi, no da pokaže pravdu onome, koji je nevino stradao; i tako sud ne ide da u?ini osvetu, no da pokaže pravdu onome, koji je postradao, da pokaže stradalniku ili uvređenome sastradanje; da pokaže ?ovekoljublje; da pokaže pravednost; pri tom u dobro ustrojenom carstvu, kao što je naše, sud samo otkriva krivca, a kazni ga zakon; no i zakon je građanski izre?en duhom hrišćanskoga pravosuđa, pa nema namere, da se osveti za zlo, no da prese?e i da predupredi zlo. Nema namere da ubije ubicu, no smrću ili zatvorom ubijce da ga stavi u nemogućnost da ?ini ubijstva, i da one, koji žive, o?uva od nasilja zlo?instva.
U ovom duhu krotak zakon građanski osuđuje i ubijce ne na smrt, no na život ma da je ovaj odlu?en od života ?estitih građana.
Što se ti?e pojedinih ljudi, ako bi svaki mislio da prisvoji sebi prava ona, po kojima radi sud protiv prestupnika ili po kojima radi vrhovna vlast protiv neprijatelja carstva, to bi se javilo gotovo toliko strana, koje ratuju, koliko je ljudi, koji imaju silu vladati svojim ?lanovima.
Sveto Jevanđelje napominje nam re?i Hristove: nikome da ne ?inite sile, niti koga da opadate(Luk. 3, 14).
Pa ovo znajući, Hrišćanine, kako se usuđuješ raditi protiv zapovesti Hristove?
Nigde u sv. Pismu ne ćeš naći, da ti se odobrava osveta, da ti se odobrava zlo ?initi.
Ako ti je zlo u?inio, opomeni se nauke Hristove, koja se u tome sastoji da praštaš uvrede.
Opomeni se one naše poslovice: ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
To će reći, ko tebi u?ini zlo, ti njemu u?ini dobro; dakle, vrati mu dobrim u?injeno ti zlo.
Opomeni se re?i sv. Pismo: ko hodi u pravdi i govori što je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko zatiskuje uši svoje da ne ?uje za krv i zažima o?i svoje da ne vidi zla; taj će nastavati na visokim mestima (Isaija 33, 15 i 16).
Dragi moji! Valja priznati, da nas ima svakojakih ćudi, svakojake naravi, svakojakih strasti, a to biva nešto po rođenju, nešto po vaspitanju i obrazovanju.
Vaspitanje i obrazovanje toliko ima upliva na naše naklonosti, na naše strasti, da ih je u stanju da umekša i da ublaži i najopasnije, ili da ih još većma izopa?i.
To vam je poznato da ima među nama ljutih i naprasitih, a ima blagih, mirnih i lenjih; ima ujbojica, a ima miroljubivih; ima pijanica, a ima trezvenih: ima kradiljavaca i varalica, a ima ?istih srca i pravdoljubivih itd. Jednom re?i ima nas dobronaravnih i zlonaravnih.
Ali nauka, vaspitanje i obrazovanje stvori i od zlonaravnih da budu dobronaravni.
Po covesnici sveta bilo je zanmenitih ljudi u velikom dostojanstvu, koji su bili naprasiti, pa su se naukom doterali tako, da su se setili slabosti baš u onom trenutku, kad su hteli u naprasitosti da u?ine zlo, i odmah su se trgli i odustali od zle namere.
Tako i ti, Srbine, baš u onom trenutku, kad te povu?e srce da se osvetiš za u?injeno ti zlo, trgni se, opomeni se da si ti kao Hrišćanin dužan da praštatš uvrede, i da se vladaš po nauci Hristovoj, pa ne vraćaj zlo za zlo, no ti mu vrati dobrim; posrami ga dobrim, pa ćeš ga okrenuti na dobro.
Ostavi osvetu Bogu; jer je On kazao: Moja je osveta.
Ostavi u?injenu ti nepravdu sudu, da izvidi, i da ti dosudi pravdu, a ne uzimaj sam sebi pravo da sudiš u svojoj stvari.
Spasitelj naš, u?eći narod, zapovedio je ovako: trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Luk. 21, 19).
Dakle imaj strpljenja, to ti zapoveda zakon Božji, a to ti zapoveda i zakon građanski; ne budi na zlo brz, ne vraćaj zlo za zlo, no pre svega navikni se da pobediš zlu narav svoju, pa onda ne će ti biti teško da pretrpiš uvrede, pa da pobediš zlo dobrim.
Da, onda ti neće biti teško da poslušaš re?i sv. Pisma, koje te savetuje ovako: mrzite na zlo i ljubite dobro, ipostavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov (Amos 5, 15).
Ako se navikneš, brate moj, mrziti na zlo, ne će ti teško biti ?initi dobro; ne će ti teško biti da pobediš zlo dobrim.
Lepo nas u?i prorok Zaharija: ovo je što treba da ?inite: govorite istinu jedan drugome, sudite pravo i mirno na vratima svojim; i ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim, govori Gospod (8, 16 I 17).
Ovde ti, brate savetuje prorok i da ne misliš zlo, a kamo li da tvoriš.
I sam zdrav razum kazaće ti, da ne ?iniš zlo nikome, jer onda se zlu i nadaj, ?ini dakle dobro, pa se dobru nadaj.
Ljubazni moji! Ogromno zlo pretrpeše prvi Hrišćani, pa ?ime se pobedi to veliko zlo?
Pobedi se blagim; pobedi se nevera verom; pobedi se porok i razvratnost – vrlinom; pobedi se gonjenje - trpljenjem; pobedi se nepravda –velikodušnošću; pobedi se grabljivost – sirotinjom; pobedi se lukavstvo – istinom; pobedi se raspra ljubavlju; pobedi se sila i jarost mu?itelja krvlju mu?enika.
I tako je svesvetsko neznaboštvo iš?ezlo, a blago Hrišćanstva ovladalo svetom.
Dobra pobeda ne sastoji se u tome, brate, da u?iniš zlo neprijatelju, no da ga stavi u to stanje, da ti ne može on da u?ini zlo.
A ovo ti ne može u?initi nakakav zlotvor, ako ti tvrdo stojiš u dobru silom vere k Bogu i silom ljubavi k Bogu i ljudima.
Tvrdo stojeći u veri i nauci Hristovoj, ko bi te mogao odvojiti od toga?
Tako veli sv. Apostol: ko će nas rastaviti od ljubavi Božje? Nevolja ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili ma?? Kao što stoji napisano.
Vidite, tako postojano misli Hrišćanin i ostaje postojan u veri i ljubavi, pa će tako da pobedi sve sile za ljubav onoga koji nas vozljubi i za nas strada.
Spasitelj uverava nas, da nema te sile na celom svetu, koja bi mogla pokolebati onoga, koji pobeđuje blagim zlo.
Ovako veli sv. Apostol: jer znam jam?ano, da ni smrt, ni život, ni anđeli ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne može nas da razdvoji od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 38 i 39).
I tako utvrdjujući vas u postojanstvu vere i ljubavi ka Bogu i Gospodu našem, napominjem vam nauku apostolovu: tako dakle, braćo, stojte i drižite uredbe, kojima se nau?iste, ili iz re?i mojih, koje vam govore same re?i Spasiteljeve ili njegovih apostola.
Tako svima vama, koji me ovde slušate, kao i svima ?lanovima, koji pripadaju stadu ovome želim ne toliko trudnoga podviga protiv zla, koliko sile vere i ljubavi, pa da ovom savršeno pobeđujete i tako se udostojite spasenja sa slavom ve?nom. Amin.
Srpski Sion, God. XI br.8 februar 1901.
| | |
Postao 02/28 u 10:58 PM
|
Komentari:
Post poslije: PO VERI VAŠOJ NEKA VAM BUDE
Post prije: SVETINJA BRAKA