Dušekorisna knjiga o čestom pričešćivanju Svetim Hristovim Tajnama
Autori: sv. Nikodim Svetogorac i sv. Makarije Korintski
Izvor: http//:www.kiev-orthodox. org/liturgy/ever_communion
Datum: 23. avgust 2004
Sadrzaj:
GLAVA 1 O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanje Bozanskim Telom i Krvlju nasega Gospoda
GLAVA 2 O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama
GLAVA 3 O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetu
ODGOVORI NA PRIGOVORE
protiv neprestanog Pricescivanja Svetim Hristovim Tajnama
PRIGOVOR 1 Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci Pismo, kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da ga ukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu to da rade. I ako ti hoces da se cesto pricescujes onda i ti postani svestenik.
PRIGOVOR 2 Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom u cetrdeset dana i ne cesce od toga
PRIGOVOR 3 Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Oci poucavaju neprestanom Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo od Prisajedinjenja Bozanskim Tajnama. Ako se neko sa velikim strahom i sa strahopostovanjem retko pricescuje i sa velikim strahopostovanjem pristupa Tajnama, onda se on dostojno pricescuje
PRIGOVOR 4 Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugi pustinjaci i podviznici pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i to im nije smetalo da postanu sveti
PRIGOVOR 5 Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar, i zato se od ljudi koji se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen i angelski
PRIGOVOR 6 Neki po pitanju Bozanskog Pricesca navode Pricu: “Kad nadjes med, jedi koliko ti je dosta da ne bi najedavsi ga se izbljuvao ga‿ (Price 25, 16).
PRIGOVOR 7 Neki strahujuci od ateizma nazivaju jeres to kada se neko neprekidno pricescuje. Oni kazu da su oni koji primaju Krstenje van crkvenog Predanja jeretici, kao i oni koji se neprekidno pricescuju
PRIGOVOR 8 Neki prigovaraju i govore: “Zar ti koji se cesto pricescuju nemaju strasti crevougadjanja, sujete, smeha, praznoslovlja i mnoga druga slicna? Kako se oni bez obzira na sve to cesto pricescuju?‿
PRIGOVOR 9 U to vreme se pricescivala vecina naroda, a manjina nije. Zato su bozanski oci i ukoravali manjinu da ne bi sablaznjavala vecinu. Medjutim danas kada se ne pricescuje vecina, sem nekih malobrojnih, ne treba da se pricescuju ni ti malobrojni da se ne bi pravili izgredi u crkvi i da se mnogi ne bi sablaznili
PRIGOVOR 10 Neki kazu da postoji pravilo koje je zapisano u Casoslavu po kome hriscani treba da se pricescuju tri puta godisnje
PRIGOVOR 11 Mnogi prigovaraju govoreci da praksa Pricescivanja nije dogmat vere koji bi obavezno trebalo postovati
PRIGOVOR 12 Neki se sablaznjavaju od toga sto ne mogu da nas ubede svojim recima (imajuci u vidu da postoji zabrana na neprestano Pricescivanje), i u svoju odbranu navode tri zakljucka: prvo, govore, kanone i zapovesti drze arhijereji; drugo mi ne treba da ispitujemo to sto nam govore arhijereji, vec treba samo prostodusno da ih slusamo; i trece navode apostolsku izreku “povinujte se uciteljima vasim i budite pokorni‿ (Jevr. 13, 17).
PRIGOVOR 13 Neki kazu: “Evo, mi ispunjavamo zapovest Gospodnju – pricescujemo se dva ili tri puta godisnje, i to je dovoljno za nase opravdanje [na Strasnom Sudu]‿
EPILOG
GLAVA 1
O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanje Bozanskim Telom i Krvlju nasega Gospoda
Svim hriscanima se zapoveda da se cesto pricescuju, i to kao prvo prema Vladcanskim zapovestima Gospoda nasega Isusa Hrista, a kao drugo u Delima i Pravilima svetih Apostola, svetih Sabora, a takodje i svedocanstvima boznaskih Otaca, a trece samim recima, cinom i svestenosluzenjem Svete Liturgije, i konacno cetvrto samim Svetim Pricescem.
1. Gospod nas Isus Hristos nam je pre svega ostavio Tajnu Pricesca, rekavsi: “Hljeb koji cu Ja dati Tijelo je Moje, koje cu dati za zivot svijeta‿ (Jn.6, 51). To jest hrana koju Ja zelim da vam dam, - to je Telo Moje, koje Ja zelim da dam za zivot celog sveta. To znaci da je Bozansko Pricesce za vernike neophodan sastavni deo duhovnog zivota po Hristu. i posto taj duhovni zivot u Hristu ne treba da se gasi i prekida (kako kaze Apostol, duha ne gasite (1Tes. 5, 19)), vec treba da bude odlucan i neprekidan, da zivi ne bi ziveli za sebe, vec za Onoga Koji je za njih Umro i Vaskrsao (po tom istom Apostolu [1]), to jest da zivi vernici vise ne bi ziveli sopstevnim i telesnim zivotom, vec zivotom Hrista, Koji je za nas umro i vaskrsao – uz neophodnost se zahteva da bude neprekidno i to sto njega cini, to jest Bozansko Pricesce.
I na drugom mestu Gospod zapoveda: “Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi‿ (Jn.6, 53). Iz ovih reci sledi da je Bozansko Pricesce neophodno za hriscane isto toliko koliko im je potrebno i sveto Krstenje, posto je tu istu dvostruku zapovest koju je rekao za Krstenje rekao i za Bozansko Pricesce. On je o svetom Krstenju rekao: “Zaista, zaista ti kazem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u Carstvo Bozije‿ (Jn. 3, 5). I o Bozanskom Pricescu govori slicno: “Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi‿. Dakle, kako niko bez Krstenja ne moze ziveti duhovnim zivotom niti se spasti, tako niko ne moze da zivi ni bez Bozanskog Pricesca. Medjutim, posto se te dve Tajne razlikuju po tome sto se Krstenje vrsi samo jednom, a Bozansko Pricesce neprekidno i svakodnevno, odatle proizilazi da za Bozansko Pricesce postoje dve neophodne stvari: prvo, treba se pricescivati, a drugo, treba se neprekidno pricescivati.
Pored toga, kada je Gospod predavao tu Tajnu Svojim ucenicima, On im nije rekao u obliku saveta: “Ko hoce neka jede Moje Telo, i ko hoce neka pije Moju Krv‿, vec je On rekao: “Ako neko hoce da ide za Mnom‿ (Mt. 16:24) i “ako hoces da budes savrsen‿ (Mt. 19, 21). Ali je zapovednicki uzviknuo: “Uzmite, jedite, ovo je Tijelo Moje‿, i “pijte iz nje svi, ovo je Krv Moja‿ (pogl.Mt.26, 26-28). To jest vi neprekidno treba da jedete Moje Telo i obavezni ste da pijete Moju Krv. i ponovo govori: “Ovo cinite u Moj spomen‿ (Lk.22:19). To jest tu Tajnu. Ja vam je predajem i to ne da se ona vrsi samo jednom, dvaput, ili triput, vec svakodnevno (kako to objasnjava bozanstveni Zlatoust) u spomen na Moja Stradanja, Moju Smrt i ceo Moj domostroj spasenja. Te Gospodnje Reci jasno odredjuju dva neophodna [momenta] u Pricescivanju: jedan je sadrzan u obaveznoj zapovesti, a drugi – u postojanosti, na koju ukazuje rec “cinite‿, sto razumljivo oznacava da nam se ne zapoveda da se prosto samo pricescujemo, vec i da to cinimo neprestano. Dakle svako sada vidi da pravoslavnom hriscaninu nije dozvoljeno da narusi tu zapovest, bez obzira koji cin poseduje, vec to predstavlja njegov dug i obavezu koju treba neprekidno da ispunjava kao Vladikine zapovesti i postavke.
2. Bozanstveni apostoli su se sledeci tu neprekidnu zapovest naseg Gospoda, u pocetku propovedi Jevandjelja, pri prvom pogodnom trenutku, skupljali sa svima vernima na tajnom mestu radi zastite od Judeja (Jn.20:19), poucavali hriscane, molili se, i vrseci Tajnu, i sami se pricescivali, kako o tome svedoci sv.Luka u “Delima apostolskim‿, gde kaze da su se tri hiljade ljudi koji su poverovali u Hrista na dan Pedesetnice i krstili, bili sa apostolima, kako bi slusali njihovo ucenje i imali koristi moleci se sa njima i pricescujuci Precistim Tajnama, da bi se osvecivali i bolje utvrdili u Hristovoj veri.
“I ostase jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama‿ (Dela 2:42).
I da bi se sacuvalo to neophodno predanje Gospoda od strane buducih hriscana i da se vremenom ne bi zaboravilo to sto su apostoli tada radili, oni su i napisali u svojim 8-om i 9-om Pravilu zapovedajuci sa strogim proveravanjem i kaznom odlucenja da niko ne ostane bez pricesca Bozanskim Tajnama, kada se sluzi Sveta Liturgija.
“Ako se episkop, ili prezviter, ili djakon, ili neko od svestenstva pri vrsenju prinosenja ne pricesti onda je to trebalo da obrazlozi, i ako je taj razlog blagosloven, bivalo bi mu oprosteno. A ako ne obrazlozi uzrok neka bude odlucen od opstenja sa Crkvom, nanoseci tako svojom krivicom stetu narodu, koji bi sa podozrenjem gledao na onoga koji vrsi prinosenje, a pritom to cini nepravilno‿ [2]. To jest ako se neko ne pricescuje kada se sluzi Sveta Liturgija, neka kaze razlog zbog cega se ne pricescuje, i ako se on moze uvaziti, onda mu je oprosteno, a ako on ne kaze razlog onda treba da bude odlucen.
A u 9-om pravilu oni kazu: “Svi verni koji ulaze u Crkvu i slusaju Pismo, ali ne ostaju do kraja na molitvi i Svetom Pricescu, cine sablazan i treba ih odluciti od opstenja sa Crkvom‿ [3]. To jest ti verujuci koji dolaze u Crkvu i slusaju Pismo, ali ne ostaju na molitvi i Svetom Pricescu treba da budu odluceni od Crkve, jer cine sablazan.
Objasnjavajuci ovo pravilo, Valsamon kaze: “Naznacenje ovog pravila je veoma strogo, jer ono odlucuje one koji dolaze u Crkvu i ne ostaju do kraja i ne pricescuju se‿. I drugi kanoni na slican nacin zapovedaju da svi ljudi budu spremni i dostojni Pricesca.
Antiohijski sabor je sledeci svetim apostolima, prvo potvrdio njihovo gorenavedeno pravilo, a zatim dodao: “Svi koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo, ali zbog nekog izbegavanja reda ne ucestvuju u molitvi s narodom ili se odvracaju od Pricesca Svetom Evharistijom, da budu odluceni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i zamole za oprostaj, i na taj nacin dobiju mogucnost ponovnog pricescivanja‿ [4]. To jest svi ti koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo, ali se ne mole sa ostalim narodom ili odbijaju Bozansko Pricesce, treba da se odluce dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i dok ne zamole za oprostaj, posle cega im moze biti oprosteno.
Dakle, vidite braco moja, da svi hriscani podlezu bezuslovnom odlucenju i treba da se cesto prucescuju i to na svakoj Liturgiji, da ne bi bili odluceni ni od strane apostola ni od strane Svetog Sabora.
3. Ako pazljivo razmotrimo Bozanstvenu i Svetu Liturgiju, uvidecemo da od pocetka do kraja ona ima cilj koji ukazuje na Pricesce okupljenih verujucih hriscana, jer na to ukazuju i molitve koje svestenik cita tajno, i vozglasi, i sve reci i svestenodejstva, i cin koji se desava na njoj. U molitvi koja se naziva molitva vernih je napisano: “Daj im (to jest vernim), koji Ti uvek sluze sa ljubavlju i strahom, da se neosudjeno pricescuju Svetim Tvojim Tajnama‿. U molitvi koja zatim sledi posle vrsenja Tajni [5], je napisano: “Neka im Pricesce bude na trezvenost duse i ostavljenje grehova‿ to jest da ti Sveti Darovi budu onim vernima koji se pricescuju na ociscenje duse i oprostaj grehova. U molitvi koja se cita pred Pricesce se kaze: “I udostoj dati nam Tvojom rukom Precisto Telo Tvoje i casnu Krv, i nama svim ljudima‿ to jest udostoj nas Gospode dati nam Svojom krepkom Rukom Tvoje Sveto Telo i casnu Krv i preko nas predaj Ga i svom narodu Tvome.
To se vidi i iz vozglasa kada svestenik poziva narod kao od Samog Gospoda: “Primite, jedite ovo je Telo Moje‿ i “pijte iz nje svi ovo je Krv Moja‿. I kada drzeci u svojim rukama svetu Casu sa zivotvornim Telom i Krvlju, izlazi iz oltara i pokazuje je narodu, tada ga poziva na Bozansko Pricesce i glasno izgovara: “Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju [6] pristupite‿. To jest pridjite sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju da se pricestite Bozanskim Tajnama. Posle Pricesca svestenik i narod zahvaljuje Bogu za tu veliku blagodat, koje su se udostojili. Narod zahvaljuje: “Neka se nasa usta ispune hvalom Tvojom Gospode, jer si nas udostojio da se pricestimo Svetim, Tvojim, Boznaskim, besmrtnim i zivotvornim Tajnama‿, sto znaci: “O Gospode, neka se nasa usta ispune slavoslovljem Tebe, jer si nas udostojio da se pricestimo Svetim i besmrtnim Tvojim Tajnama‿. A svestenik govori: “Primivsi Bozanske, Svete, Preciste i zivotvorne Tajne dostojno zahvalimo Gospodu‿, sto znaci: “Braco, ukoliko smo se sa cistom savescu pricestili Svetim i zivotvornim Tajnama, hajde da zajedno zahvalimo Gospodu‿.
Ali i Heruvimska pesma, koju peva narod, ako se neko zamisli, je priprema za Pricesce, jer ona kaze: “Svi mi koji tajno predstavljamo mnogooke heruvime i pevamo Trisvetu pesmu Zivotvornoj Trojici, ocistimo nas um od svake brige i nevolja ovoga sveta, jer treba da primimo u nasu dusu i sjedinimo se sa Carem svega sto postoji, Koga nevidljivo okruzuju cinovi nebeskih Angela‿. Isto oznacava i molitva Gospodnja, koja se izgovara posle predlozenih Tajni, jer u njoj hriscani mole Boga i Oca da im da nasusni hleb, koji je u stvari Sveto Pricesce.
Pa i sam naziv Liturgije – “Opstenje‿ i “Saborovanje‿ kako se ona prvenstveno naziva, pobudjuje u nekom smislu na neophodnost cestog Pricescivanja. Jer “Opstenje‿ i “Saborovanje‿ znaci da se posredstvom Pricesca Telom i Krvlju Hristovom svi verni okupljaju, opste i sjedinjuju sa Hristom, i cine sa Njim jedno telo i jedan duh.
Dakle, na osnovu svetog cina Bozanske Liturgije molim vas braco moja recite mi sa strahom Bozijim i osluskujuci savest vase duse, nije li ocigledno da oni hriscvani koji dolaze na Liturgiju treba cesto da se pricescuju? Nemaju li oni obavezu da to cine da bi Liturgija zaista bila sabor i trpeza, i da oni ne bi prestupili ono u sta veruju i sta ispovedaju? A ako se oni ne pricescuju, kako sami priznaju, bojim se da onda nisu prestupnici? I zato ne znam je li to njihov istinski cin i da li je umesno to sto ih poziva svestenik, i druge reci i svestenodejstva i ustav, koji se odvija na Liturgiji? Zato sto svi kao jedan odstupaju, i nema nijednog hriscanina, koji bi ih ispunjavao i poslusao poziv svestenika ili bolje receno Boga, ali [svako] odlazi od Svetinje bez icega, ne uzevsi je i ne prisavsi radi Pricesca.
Zato i bozanstveni Zlatoust sledeci sveta Pravila svetih Apostola i svetih Sabora, o kojima smo ranije govorili, posebno razmisljajuci o svim tim svestenodejstvima Bozanske Liturgije i uvidevsi da ona imaju za cilj Pricesce vernih, iznosi zakljucak da oni koji dolaze na Liturgiju i ne pricescuju se nisu dostojni ni samog ulaska u Crkvu. On kaze: “Vidim da se mnogi pricescuju Telom [i Krvlju] Hristovom pokrenuti pre obicajem i zakonskim odnosima, nego razumnim rasudjivanjem. Jer kada dodje vreme svete Cetrdesetnice, svako, bez obzira kakav on bio, to jest dostojan ili nedostojan, se pricescuje Tajnama. Takodje svako to radi i na praznik Bogojavljenja cak i ako mu nije vreme da se pricescuje.
Ali ni Bogojavljenje ni Cetrdesetnica ne cine ljude dostojnim Pricesca, vec ih takvim cine iskrenost i cistota duse. S tom cistom dusom ti mozes da se pricescujes svaki put [kada prisustvujes na Liturgiji], a bez nje se nikada ne pricescuj, jer, kaze Pavle, svaki put kada to cinite objavljujete smrt Gospoda, to jest secate se vaseg sopstvenog spasenja i dobrocinstva koje vam je ucinjeno.
Razmisli samo sa koliko brizljivosti su ljudi jeli od prinosenih zrtava u Starom Zavetu. Jer sta sve samo oni nisu radili! I sta sve nisu upotrebljavali! Oni su se neprekidno cistili. A ti, imajuci nameru da se pricestis tom Zrtvom, pred Kojom drhte Angeli, ogranicavas ociscenje vremenskim intervalima. I kako ces stati na Hristov Sud, ako se usudjujes da se pricescujes skvernim rukama i ustima?
Vidim da postoji velika neregularnost u tome: jer se u neko drugo vreme ne pricescujete cak iako ste se delimicno ocistili, a kada dodje Vaskrs vi se usudjujete da se pricescujete cak iako ste ucinili neko zlo. O loseg obicaja! O zlih predrasuda! Uzalud se svakodnevno sluzi Liturgija, uzalud mi stojimo u oltaru – niko ne prilazi da se pricesti. Ne govorim to da biste se vi tek tako pricescivali, vec da biste se ucinili dostojnim.
O covece! Ti si nedostojan Pricesca? Tada si nedostojan i da slusas molitve na Liturgiji. Ti cujes djakona koji stoji i poziva: “Vi koji ste u pokajanju svi molite Boga da vam oprosti‿. Oni ljudi koji se ne pricescuju su jos uvek u stanju kajanja. Dakle zasto ti stojis? Ako si ti u stanju kajanja, ti ne mozes da se pricestis, jer oni koji se ne pricescuju se nalaze medju onima koji se kaju. Radi cega djakon poziva: “Neka izadju oni koji ne mogu da se mole Bogu‿, a ti stojis bestidno? Ako ne pripadas onima koji se kaju, vec onima koji imaju mogucnost da se priceste, kako se onda ne brines o tome da se pricestis? Ili Pricesce ne smatras velikim darom pa Ga prenebregavas? Zamisli se, molim te! Ovde je Carska trpeza, Angeli sluze na toj trpezi, Sam Car je ovde prisutan a ti stojis kao besposlicar. Tebe ne brine to sto je odeca tvoje duse necista? Ali [mozda] je cista? Tada sedi i jedi od trpeze. Hristos na svakoj Liturgiji mora da gleda one koji sede za trpezom, sa svima razgovara i sada govori svakome po savesti: “Prijatelji, kako vi stojite ovde, [u Crkvi], nemajuci bracnu odecu?‿ Zar On nije pitao: “Zasto si ti seo za trpezu?‿ jer pre nego sto je i seo On mu kaze da je nedostojan da udje jer On nije rekao “zasto si ti pored?‿, vec “kako si usao?‿ (pogl. Mt.22, 2-14).
Isto i danas Hristos porucuje svima nama, koji stojimo bestidno, jer svako ko se ne pricescuje Tajnama stoji bestidno. Iz tog razloga [djakoni] udaljuju prvo one koji prebivaju u gresima.
Jer kada Gospodin treba da sedne za trpezu, tamo ne treba da budu one sluge koje su krive za nesto, vec treba da pobegnu od njegovog lica. To se bezuslovno desava i ovde kada se sluzi Liturgija i kada se Agnec, Jagnje, prinosi na zrtvu. Kada cujes: “Pomolimo se svi zajedno‿, i kada vidis da se otvaraju vrata oltara, tada smatraj da se otvara nebo i da silaze Angeli. I kao sto ovde ne treba da bude nijedan nekrsten, tako ne treba da bude nijedan [iako i krsten] necist i porocan.
Reci mi molim te, ako je neko pozvan na gozbu, i ode tamo, opere svoje ruke, sedne i spremi se za gozbu, a zatim ne jede – zar ne bi rastuzio onoga koji ga je pozvao? Ne bi li bilo bolje da uopste nije dolazio? Tako i ti: dosao si na gozbu, pevao pesme sa ostalima, ispovedao se da si dostojan (posto se nisi udaljio sa nedostojnima), kako mozes [posle svega toga] da ostajes [na Liturgiji] i da se ne pricestis sa te Trpeze?
Ali ti kazes: “Ja sam nedostojan‿. Tada si nedostojan i da ucestvujes na molitvama, jer Sveti Duh ne silazi samo na Svete Darove vec i na te pesme. Zar nisi video kako sluge svoje gospode prvo ciste trpezariju i sredjuju kucu, a zatim vec predlazu jelo? To se kod nas radi posredstvom molitve, posredstvom djakonovog vozglasa: mi cistimo Crkvu kao sundjerom, da bi Tajne bile prinesene u cistoj Crkvi, i da se ne bi naslo nijedne mrlje, i nikakvog poroka. Neciste oci su nedostojne da vide taj prizor, oskvernjene usi su nedostojne da slusaju [te pesme]. Jer tako zapoveda zakon: ako je cak zivotinja zelela da se priblizi Sinajskoj gori, ona je trebalo da bude gadjanja kamenjem. Tako su oni bili nedostojni cak da se nalaze u podnozju gore, iako su se na kraju priblizili i videli mesto na kome se nalazio Bog. Trebalo je pribliziti se i videti posle. A kada je Bog prisustvovao, trebalo se udaljiti‿.
Tako i ti hriscanine, ako si nedostojan na kraju Liturgije da se priblizis i vidis Boga, izadji zajedno sa oglasenima, jer [nastavlja Zlatoust] “nemas nista vise od njih. Jer to nije jedno te isto: nikada se ne pricescivati [buduci nekrsten] i [posle Krstenja] udostojivsi se Pricesca, sagresiti i biti nedostojan Pricesca.
Zeleo bih da vam kazem jos nesto vise i strasnije, ali da ne bi preopterecivao vas um, dovoljno je i ovo. Jer oni koji se ovim ne urazume ne mogu se urazumiti ni vecim. Dakle, da nase reci ne bi bile jos veci razlog vase osude, molimo vas ne da ne dolazite, vec da ucinte sebe dostojnima prisustvujuci [na Liturgiji], i Pricesca.
Reci mi molim te, ako bi neki car naredio: “Ti koji cinis takvo zlo, ne priblizuj se mojoj trpezi‿, zar radi te casti vi ne biste pozeleli da ulozite sve moguce napore da biste se sacuvali od tog zla? [Kada nas svestenik poziva da se pricestimo, tada nas] Gospod priziva da se uspnemo na nebesa, na trpezu velikog i cudnog Cara, a mi odbijamo i odugovlacimo, i ne zurimo, ne tezimo tome. I kakva nam tada ostaje nada na spasenje? Ne mozemo da kazemo da nas sprecava bolest ili priroda, vec nas nedostojnim cini samo nasa lenjost‿ [7].
Cujes, brate moj, sta kaze taj veliki ucitelj Crkve? Da su nedostojni da dodju na Liturgiju oni koji nemajuci razloga nisu spremni da se priceste? Ali sta ti odgovaras? Da ako tako i dalje bude vise uopste neces ici na Liturgiju.
Ne, brate moj, ne. Ni to ti nije dozvoljeno da radis, zato sto tada podlezes odlucenju, kako odredjuje sveti i Vaseljenski V-VI Sabor, govoreci: “Ako neki episkop, ili prezviter, ili djakon, ili bilo ko ko se ubraja u svestenstvo, ili mirjanin, nemajuci nikakve bezuslovne potrebe ili prepreke, zbog koje bi zadugo bio odstranjen iz svoje Crkve, vec ziveci u gradu ne dodje na Liturgiju tri nedelje (kao dana) u toku tri sedmice tada klirik da bude izbacen iz klira, a mirjanin da bude udaljen od opstenja‿ [8]. To jest, ko se nalazi u gradu i ne ode u Crkvu tri nedelje (kao dana) zaredom, ako je on svestenik treba da bude lisen svog cina, a ako je mirjanin da bude odlucen. To isto odredjuje i Sardikijski sveti Pomesni sabor u svom 11-om Pravilu [9].
Dakle, ti podlezes kazni odlucenja, ljubljeni, ako ne radis i jedno i drugo, to jest ako ne ides na Liturgiju i ako se ne spremas koliko mozes za Pricesce, ukoliko nemas nikakvih prepreka. Ne smes da narusis ni jedno ni drugo.
Jer ako ne narusavas sve to, onda u potpunosti cuvas sva svestenodejstva Bozanske Liturgije, kako smo ranije rekli, i ne prestupas cin koji je Crkva dobila od Samog Gospoda naseg, od apostola, od Sabora, a takodje i od Svetih. A cin je sledeci: Sveti Hleb treba da se razdeli na svakoj Liturgiji, i ti verni koji nemaju prepreka treba da pridju da se priceste.
Kako kaze Simeon Solunski, “Bozanska Liturgija je – sluzba, ciji je cilj svesteni cin osvecenja Samog Presvetog Tela i Krvi Hristove, kako bi ti Darovi bili dati svim vernima kao Pricesce. Dakle njen cilj je samo Pricesce‿.
Sv. Nikolaj Kavasila, episkop Dirahijski pise: “Delo svete sluzbe Svetih Tajni – je pretvaranje Bozanskih Darova u Bozansko Telo i Krv. Njen cilj je da verni budu njima osveceni‿ [10].
Mudri Jov, o kome svedoci sv.Fotije u svojoj “Biblioteci‿, u knjizi “O tajinstvima‿ ovako kaze: “Cela sveta sluzba se shvata kao Pricesce Svetinjama, jer je njen cilj, naznacenje i delo – Pricesce zivotvornim i strasnim Tajnama i Svetinjama‿.
Gavrilo Filadelfijski u knizi “O Tajnama‿ govori da se Bozanska Liturgija sluzi iz tri razloga. Prvo, u slavu i pohvalu Boga i Spasitelja naseg i u secanje na Njegovu Smrt i Vaskrsenje, kako je Sam On rekao: “Ovo cinite u Moj spomen‿. Drugo, radi upokojenja i osvecenja dusa umrlih blagocestivih pravoslavnih hriscana. I trece, radi zivih. Tako da kada se sluzi Bozanska Liturgija u slavu i pohvalu i secanje na Smrt i Vaskrsenje Gospoda naseg, nasa braca upokojena u veri dobijaju od Boga upokojenje i osvecenje, koliko je to moguce.
Ne znam kako mogu da se osvete zivi verni koji se ne pricescuju Bozanskim Tajnama na Liturgiji. Sveti Kavasila kaze da se oni ne osvecuju. I poslusaj ga opet sta kaze: “Ako su duse spremne da se priceste, a Gospod Koji sve osvecuje i sve cini, i Koji uvek zeli da osvecuje i voli da Sebe daje svakome, sta onda moze da predstavlja prepreku za Pricesce? Naravno, nista. Ali neko ce upitati: “Ako neko od zivih, imajuci u dusi vrline o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, hoce li on i pored svega dobiti osvecenje [od Liturgije koja se sluzi]?‿ [Na takvo pitanje odgovaramo da] to ne moze da dobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje telesno, kako to biva sa dusama umrlih. Ako neko moze, a ne pristupa Trpezi, da bi se udostojio osvecenja od nje, takav ne dobija osvecenje – ne samo zato sto nije pristupio, vec i zato sto nije pristupio buduci u stanju da to ucini‿ [11]. To jest, buduci u stanju da podje, prenebregao je to i zato nije posao.
Saglasno tome, ne samo to sto smo dosad govorili, i sto obavezuje svakog hriscanina koji nema nikakvih prepreka da se neprestano pricescuje, vec i to sto Bozansko Pricesce i Prisajedinjenje samo po sebi, ako razmislimo, privlaci svakoga da se njime neprekidno nasladjuje, jer to prosto-naprosto predstavlja sastavni deo dusevnog zivota. Pogledajmo sada sta to znaci.
Sholasticki bogoslovi sastavnim delom nazivaju taj predmet bez koga je nemoguce biti to sto biva. Tako je na primer disanje sastavni deo covekovog zivota, jer covek bez njega ne moze da prezivi. Takodje je i hrana neophodna za ogranizam. I kako je cesto disanje neophodno za zivot, a hrana za organizam, tako je i cesto Pricesce neophodno za zivot duse i za njenu sustinu. Ili, bolje receno, Pricesce je neophodno mnogo i neuporedivo vise.
Pozovimo sada kao svedoka Vasilija Velikog – osnove pravednih dogmata Crkve, da bi nam on rekao: “Za vecni zivot je neophodno Prisajedinjenje Telom i Krvlju Hristovom‿ [12]. I dalje: “Onaj ko se ponovo rodio Krstenjem treba da se hrani Pricescem Bozanskih Tajni, jer nam je neophodno da se i nadalje hranimo hranom vecnog zivota, koju nam je predao Sin Boga Zivoga‿ [13]. I buduci da je bio upitan od neke zene po imenu Kesarija Patricija, on odgovara u jednom od svojih pisama: “Prisajedinjavati se i pricescivati se svaki dan Svetim Telom i Krvlju Hristovom je dobro i korisno, tako kako Sam Gospod jasno kaze: “Onaj koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima zivot vecni‿. Ko sumnja da neprekidno pricescivanje zivotom nije nista drugo nego kao ziveti raznoliko?‿ [14]. To jest ziveti svim dusevnim i telesnim snagama i osecanjima.
Monah Jov Ispovednik kaze: “Ako se govori o Svetom Pricescu, onda je pravednom i redovnom hriscaninu dobro i prirodno da se cesto osvecuje i da pribegava toj Svetinji, i da je zeli vise nego sto zelimo da disemo. I zato svako ima razresenje da se neprekidno pricescuje, tako da dostojni ako je to moguce, nemaju prepreka da se pricescuju cak i svaki dan‿.
Genadije, patrijarh Konstantinopoljski, veoma mudro izlaze, koliko je za hriscanina neophodno Sveto Pricesce, govoreci: “I sada Tajna donosi svojim pricasnicima napredovanje zivota po Hristu. To sto cini telesno vidljivi deo Tajne [to jest hleb i vino za telo] isto to tajanstveno i nevidljivo deluje i u dusi. Jer Telo Hristovo hrani i ispunjava nasu dusu, slicno kao sto to cini hleb za telo. Kako se mi ponovo radjamo primajuci Krstenje i dobijamo blagodatno bice umesto bica grehovnog, tako i kada se hranimo Tajnom Pricesca, dobijamo prebivanje u blagodati i napredujemo u duhovnom zivotu. Slicno tome kako prirodna telesna toplota odstranjuje njemu svojstvenu vlaznost, ako telo ne dobija pomoc od hrane (i zato se hranom dobro cuva telesni sastav i nadoknadjuje vlaga, koju je telo uzgubilo zbog temperature, i ljudski zivot ne moze da se odrzi na drugi nacin ni na kratko vreme), tako i zar zlobe, koji izjeda dusu iznutra, isusuje strahopostovanje i istisnulo bi ga u potpunosti, kada dusa ne bi primala tu duhovnu hranu, koja se protivi otrovnoj sili zlobe i obnavlja i vraca u nas duhovne darove Bozije.
Telo Hristovo nas s jedne strane hrani saglasno svojoj telesnoj prirodi, a s druge strane, saglasno svojoj cistoti, ociscuje i osvecuje, budusi sjedinjeno sa Bozanskom prirodom, dajuci nam u izobilju duhovnu hranu, i mi na taj nacin hraneci se dobro tom hranom, ponovo zadobijamo duhovno zdravlje i cistotu, kojih smo liseni od trenutka kusanja sa zabranjenog drveta u raju.
Izgubisvi kusanjem telesne hrane tu prvobitnu cistotu i zdravlje, neophodno bi nam bilo zadobiti ih ponovo telesnom hranom. I logicno je slicno isceljivati slicnim, a suprotno – suprotnim. Jer su obe te hrane telesne – jedna koja nas je u pocetku upropastila, a druga koja nam sada cuva zdravlje i obezbedjuje duhovni zivot. Medjutim tu hranu koju nam je Bog zabranio sada nam dozvoljava i daje. Prvu nam je dao lukavi satana, a ovom drugu nam Sin Boziji ne samo preporucuje vec i daje. Prva je dobijena kradjom, a na drugu smo javno pozvani. U prvoj je bio skriven otrov prestupa, a druga skriva u sebi riznicu nebrojenih blaga‿ [15].
Dakle, braco moja, kao sto je za hriscane koji nemaju nikakvih prereka neophodno cesto Pricesce, kako je dokazano na osnovu cinjenica koje smo dosad naveli, tako je i za nas veoma vazno da se cesto pricescujemo kako bi imali zivot u sebi, koji je Isus Hristos, i da ne bi umrli dusevnom smrcu. Jer oni koji se cesto ne hrane tom duhovnom hranom, naravno umiru, iako zive telesno. Medjutim, oni su dusevno mrtvi jer su se udaljili od duhovnog i istinskog zivota, koji donosi Sveto Pricesce.
I kao sto novorodjence place i moli s velikom zeljom za hranu i mleko, a kada ne jede nema apetita, te je to znak da je bolesno i da se nalazi u opasnosti da umre, tako i mi treba da imamo zelju da jedemo Sveto Pricesce, duhovnu hranu koja ozivotvorava. A u suprotnom se nalazimo u opasnosti da dusevno umremo. Zato bozanstveni Zlatoust kaze: “Dakle, ne budimo lenji udostojivsi se takve ljubavi i casti. Ne vidite li vi s kakvom zeljom deca streme majcinskim grudima, i s kakvim kakvom zustrinom njihove usne hvataju grudi? S takvom zustrinom i mi da prilazimo toj Trpezi, tim duhovnim grudima, oprostite cak i sa vecom zeljom. Uhvatimo se za Blagodat Duha kao deca za majcinu kosulju. i neka imamo samo jedan problem – problem kada se iz nekog razloga ne pricescujemo tom Hranom‿ [16].
GLAVA 2
O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama
Hriscanin i pre nego sto se pricesti, i kada se pricescuje, i posle Pricesca dobija veliku korist od Boznaskih Tajni i za dusu i za telo. Onaj ko se pricescuje, pre Pricesca treba da se pripremi, to jest da se ispovedi duhovnom ocu, da se skrusi, ispravlja, omeksa, da obrati paznju na svoj duhovni zivot, da se cuva od strasnih pomisli, koliko je to moguce i od svakog drugog zla.
On se na taj nacin uzdrzava, moli, bdi, ima vise strahopostovanja i cini svako drugo dobro delo razmisljajuci kakvog strasnog Cara treba da primi u sebe, a posebno kada se zamisli na tim da u zavisnosti od toga kakvu pripremu ima pred Pricesce, takvu ce Blagodat i dobiti od njega. Ocigledno je da sto se cesce neko priprema za Pricesce, time ce imati vecu korist.
Ko moze da shvati kakvi se darovi daju hriscaninu Bozanskim Pricescem? Ili kako nas slabi jezik moze to da prenese? Zato cemo ponovo navesti bozanstvene i svete ucitelje Crkve, da bi nam oni rekli sve po redu svojim krasnorecivim i bogonadahnutim ustima.
Grigorije Bogoslov kaze: “Sveto Telo Hristovo, kada se dobro prima, predstavlja vojujuce oruzje za one koji se pricescuju sa cistom savescu, za one koji se udaljuju od Boga – povratak, slabe ukrepljuje, zdrave veseli, bolesne leci, cuva zdravlje, zahvaljujuci njemu mi se lakse ispravljamo, lakse podnosimo rad i nevolje, u ljubavi smo plameniji, u znanju precizniji, u poslusanju – spremniji, i bolje primamo blagodatno dejstvo. A za one koji se ne pricescuju dobro, posledice su sasvim suprotne, jer oni nisu zapecaceni casnom Krvlju naseg Gospoda. Kako kaze sam Grigorije Bogoslov: “Od tada se Agnec ucvrscuje, i zapecacuju se casnom Krvlju delo i rec, to jest navika i delo – stubovi nasih vrata (pod vratima podrazumevam kretanja i misli uma), koja se lako otvaraju i zatvaraju od sozercanja‿ [17]. Drugim recima, lako se otvaraju za sozercanje i ponovo zatvaraju od sozercanja viseg i nepostiznog smisla.
Prepodobni Jefrem Sirin pise: “Braco, budimo revnosniji u cutanju, postu, molitvi, suzama, crkvenom saborovanju, rukodelji, opstenju sa svetim Ocima, poslusanju istini, slusanju bozanskog Pisma, kako nas razum ne bi presusio, a najvise od svega se postarajmo da se ucinimo dostojnim Pricesca Bozanskih i Precistih Tajni, kako bi se nasa dusa ocistila od pomisli neverja i necistote i da bi nas Gospod Koji se uselio u nas izbavio od necastivog‿.
Bozanstveni Kirilo Aleksandrijski kaze da zahvaljujuci Bozanskom Pricescu, misaoni lopovi – zli duhovi – nemaju mogucnost da posredstvom osecanja ulaze u nasu dusu: “Pod vratima savrsenog doma [duse] se podrazumevaju nasa osecanja, preko kojih ulaze u srca svih ljudi oblici svih stvari i izlivaju u njima bezmerno veliki broj zelja. A prorok Joil naziva osecanja prozorima: “Ulaze kroz prozor, kao kradljivci‿ (Joil.2, 9), jer oni nisu bili pomazani Krvlju Hristovom. I Pismo ponovo kaze, da posle zaklanja agneca “neka uzmu od krvi njegove i pomazu na oba dovratka i na poprecnu gredu na vratima u kuci‿ (Ish.12, 7), ukazujuci na to da casnom Krvlju Hristovom mi cuvamo taj nas zemaljski hram, to jest nase telo, i izgonimo staru neposlusanjem umrtvljenu prirodu nasladjujuci se pricescem zivota, udaljujuci time od nas i neprijatelja pomazanjem Krvi Hristove‿.
Bozanstveni Kiril i na drugom mestu kaze da se zahvaljujuci Pricescu mi cistimo od svake dusevne necistote i dobijamo spremnost i revnost ka dobru: “Casna Krv Hristova ne samo da nas izbavlja od trulenja, vec i od svake necistote, skrivene unutra, i ne ostavlja nas lenje, nego nas cini plamenijim u Duhu‿.
Sveti Teodor Studit cudesno opisuje korist koju svako dobija od casnog Pricesca: “Veliku snagu imaju suze, umiljenje, a pre svega i najvise od svega – Pricesce Svetinjama, i ja se cudim zbog cega se vi prema njima odnosite sa nemarnoscu. Ako je Nedelja vi cete i pristupiti Tajni, a ako se Liturgija sluzi nekog drugog dana – niko se ne pricescuje. Iako bi u manastiru onaj koji to zeli mogao da se pricescuje svaki dan. Sada se Liturgija sluzi redje, ali si vi i dalje ne pricescujete. Govoreci sve ovo, ja nemam u vidu da pozelite da se tek tako pricescujete, jer je napisano: “Ali covjek da ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od case da pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci Tijela Gospodnjega‿ (1Kor.11, 28-29). Ne govorim radi toga, nikako! Vec radi toga da bismo se sa zeljom za Prisajedinjenje koliko je god to moguce ocistili i ucinili sebe dostojnim toga dara, jer je prinesen Hleb koji je sisao sa Neba Pricesce zivota. Ako neko bude jeo od tog Hleba, zivece vavek: “Hleb koji vam Ja dajem je Tilejo Moje, koju ja dajem za zivot svijeta‿. I opet: “Onaj koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja u njemu‿ (Jn.6, 56).
Vidis li kakav je to neshvatljivi dar? On nije samo umro za nas, vec je i Samog Sebe prineo nama za hranu. Sta moze biti veci znak prave ljubavi? Sta moze biti spasonosnije za dusu? Pored toga obicnu hranu i pice niko ne odbija da jede svaki dan, a ako i ne pojede – strasno se zalosti. Sto se tice ne obicnog hleba, vec Hleba zivota, i ne obicnog pica, vec Case besmrtnosti, mi se prema njima odnosimo kao prema nevaznoj stvari i ne apsolutno potrebnoj. Sta moze biti bezumnije od toga? Uostalom, bez obzira kako ste dosad radili, molim vas za ubuduce da se pazite znajuci silu dara, i koliko je moguce ocisceniji da se pricescujete Svetinjama. I ako se desi da se bavimo nekim drugim poslom, cim cujemo zvono da ostavimo taj posao i da idemo da se pricestimo Darovima sa velikom zeljom. I to (kako ja mislim ili tacnije kako je zaista u stvari) ce nam veoma mnogo pomagati, jer ce nas priprema za Pricesce cuvati u cistoti. Ako budemo ravnodusni prema Prisajedinjenju, to je kao da izbegavamo borbu sa strastima. Neka nam Pricesce bude provodnik u zivot vecni [18]‿ [19].
Dakle, braco moja, ako budemo radili tako kako nam zapovedaju bozanstveni Oci, i ako se budemo cesto pricescivali, ne samo da cemo imati Boziju blagodat za pomocnika i saradnika u ovom kratkom zivotu, vec ce nam pomagati i Angeli Boziji, i sam Vladika Angela, a pored toga odbacicemo daleko od sebe svoje protivnike – zle duhove, kako kaze bozanstveni Zlatoust: “Kao lavovi, koji disu ognjem, tako mi odlazimo od te [Svete Trpeze], postavsi strasni za djavola, imajuci u sebi nasu Glavu Hrista, i ljubav koju nam je On ukazao. Ta Krv cini da sija carski lik nase duse, radja neiskazanu lepotu, ne dozvoljava da blagorodnost uvene u dusi, neprestano je orosavajuci i hraneci. Ta Krv, dostojno primljena, odgoni od nas zle duhove, privlaci Angele, zajedno sa Vladikom svih Angela. Jer zli duhovi beze kada vide Vladikinu Krv, a Angeli se skupljaju. Ona je – spasenje nasih dusa, Njom se dusa raduje, Njom ukrasava, Njom zagrejava. Ona cini nas um svetlijim od ognja. Ona cini nasu dusu cistijom od zlata. Oni koji se pricescuju tom Krvlju stoje zajedno sa Angelima i visnjim silama, buduci odeveni kao i oni u tu istu carsku odecu, i imajuci duhovno oruzje. Ali nisam rekao ono najvece: oni koji se pricescuju su odeveni u Samog Cara‿ [20].
Vidis, ljubljeni moj brate, koliko cudesnih darova ti dobijas, ako se cesto pricescujes, vidis kako se pri cestom Pricescivanju prosvecuje um, osvetljava razum, ciste sve dusevne sile? A ako hoces da umrtvis i telesne strasti, pricescuj se cesto i nasladjuj se time. U to nas uverava Kirilo Aleksandrijski: “Onaj koji veruje u blagoslov od Pricesca ne samo da se izbavlja od smrti vec i od bolesti koje su u nama. Jer Hristos Koji ulazi u nas umiruje u nasim clancima neobuzdani zakon telesni i ozivljuje strahopostovanje prema Bogu, umrtvljujuci strasti‿.
Na taj nacin, bez cestog Pricescivanja mi ne mozemo da se oslobodimo od strasti i uspnemo se na visinu bestrasca. Tako i Izrailjci: da nisu hteli da jedu pashu u Egiptu ne bi se mogli osloboditi iz njega.
Egipat oznacava zivot u strastima. I ako se mi ne pricescujemo neprestano Casnim Telom i Krvlju naseg Gospoda (cak i svaki dan ako je to moguce), mi nismo u stanju da se oslobodimo od misaonih faraona. Bozanstveni Kiril Aleksandrijski upravo tako i kaze: “To sto su Izrailjci, buduci robovi i radeci pod upravom Egipcana, ucinili [to jest zaklali agneca i pojeli pashu], to znaci da ljudska dusa ne moze naci slobodu i izbeci djavolsku tiraniju, sem Pricescem Hristovim Telom i Krvlju. Jer je On Sam rekao: “Ako vas dakle Sin izbavi, zaista cete biti izbavljeni‿ (Jn.8, 36). I ponovo taj Svetitelj kaze: “Prinevsi na zrtvu jagnje ucinili su to po prauzoru na Hrista, jer se drugacije nisu mogli osloboditi‿, jer se sloboda dobija samo Hristovom silom.
Dakle, ako i mi hocemo da napustimo Egipat, to jest mracni greh koji nas prati, i faraona, to jest misaonog tiranina, kako kaze Grigorije Bogoslov, i zelimo da nasledimo zemlju srca i obecanja, tada treba da slicno Izrailjcima, koji su imali za vodju Isusa Navina, imamo Gospoda nasega Isusa Hrista posredstvom cestog pricescivanja, kako bi pobedili Hananejce i druge narode (bezbrojne telesne strasti) i Gavaonicane (pomisli koje nas obmanjuju), da bismo dospeli u grad Jerusalim, koji znaci sveti mir (za razliku od svetskog mira). Po recima naseg Gospoda: “Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao sto svet daje‿ (Jn.14, 27). To jest: “Ucenici Moji, Ja vam dajem mir sveti, i ne takav kao mir svetski koji cesto za cilj ima zlo‿. Prebivajuci u tom svetom miru, mi se udostojavamo da u nasem srcu zadobijemo Duha, kao i apostoli, ostajuci u Jerusalimu po zapovesti Gospodnjoj, kada su dobili savrsenstvo i blagodat Duha na dan Pedesetnice. Jer mir je – dar koji u sebe ukljucuje i sve ostale bozanske darove, u miru zivi Gospod, jer kako kaze prorok Ilija, Bog nije bio u velikom i snaznom vetru, niti u zemljotresu, niti u ognju, vec u strujanju tihog i mirnog vetra – tamo je bio Gospod (pogl.3Car. 19, 11-12).
Medjutim niko ne moze zadobiti taj mir nemajuci drugih vrlina, jer se vrlina ne zadobija bez ispunjenja zapovesti, a zapovest se u potpunosti ne moze ispunjavati bez ljubavi, a ljubav se ne obnavlja (jaca) bez Bozanskog Pricesca. Dakle, mi se bez Bozanskog Pricesca uzalud trudimo.
Jer mnogi cesto iziskuju sami od sebe razne vrline, nadajuci se da ce se spasti sami i bez cestog Pricesca. Ali to je skoro nemoguce, jer oni ne zele da se potcine Bozijoj Volji, koja se sastoji u tome da se cesto pricescuju, saglasno crkvenom cinu, to jest svakoj sluzenoj Liturgiji, kada se oni skupljaju u hramu. Takvim ljudima Bog govori preko proroka Jeremije: “Ostavise Mene izvor zive vode, i iskopase sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drze vode‿ (Jer.2, 13). Drugim recima, ostavili su izvor vrlina i darova Svetoga Duha i iskopali su u sebi studence, koji su probuseni na dnu i ne mogu da zadrzavaju vodu. I ponovo Bog govori preko proroka Isaije: “Premda Me svaki dan traze i radi su znati puteve Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svojega; istu od Mene sudove pravedne, zele pribliziti se k Bogu. Zasto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mucismo duse svoje, a Ti ne htje znati? Gle, kad postite, cinite svoju volju i izgonite sve sto vam je ko duzan. Eto postite da se prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbozno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se cuo gore glas vas. Taki li je post koji izabrah da covjek muci dusu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? Da li ces zvati post i dan ugodan Gospodu?‿ (Is. 58, 2-5). Drugim recima, oni Mene traze svaki dan i zele da spoznaju premudrost Mojeg Promisla, kao narod koji je toboze bio pravedan i sacuvao zapovesti Bozije, i govore: “Zasto Ti ne vidis Gospode da smo mi postili? Zasto Ti ne zelis da znas da smo mi toliko stradali?‿ I odgovara Bog: “Ne cujem vas, zato sto kada postite ponovo ostvarujete svoje zle zelje. Takav post i takvo stradanje Ja ne zelim. Ali cak i ako ti rasprostres umesto kreveta tkaninu za vrece i pepeo, ni takav post Ja ne primam‿.
Trudovi se prihvataju i vrline donose korist samo onda kada se vrse po Volji Bozijoj. Volja Bozija se sastoji u tome da radimo onako kako nam zapoveda nas Gospod, Koji nam kaze: “Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv ima zivot vecni‿ (Jn. 6, 54). To nije samo zapovest, vec zapovest nad svim zapovestima, jer ona predstavlja poptunu snagu i neodvojivi sastavni deo ostalih zapovesti.
Dakle, ljubljeni moj, ako zelis da u svom srcu razgoris bozanski plamen, i da zadobijes ljubav prema Hristu, a sa njom i sve ostale vrline (dobrodetelji), cesto pristupaj Svetom Pricescu – i tada se nasladjuj time cime zelis. Jer je nemoguce bilo kome da ne ljubi Hrista i da ne bude ljubljen od strane Njega, ako se on neprestano pricescuje Njegovim Svetim Telom i Krvlju. To se desava prirodno. I poslusaj kako se to desava.
Neki ne razumeju zasto roditelji vole svoju decu, kao i zasto deca takodje vole svoje roditelje. Odgovaramo: niko nikada nije omrznuo samog sebe i svoje telo. Posto deca dobijaju svoje telo od tela svojih roditelja i posebno zato sto se hrane majcinskom krvlju u majcinoj utrobi, tako i posle rodjenja (jer mleko, prirodno, nije nista drugo nego krv koja je postala bela), zato ja i kazem da je za njih (decu) prirodni zakon da ljube svoje roditelje, kao i za roditelje da vole svoju decu. Jer su deca i zaceta od tela svojih roditelja. Na taj nacin ti ljudi koji se cesto pricescuju Telom i Krvlju nasega Gospoda, ce prirodno razgoreti u sebi stremljenje i ljubav prema Njemu – s jedne strane, jer to zivonosno i zivotvorno Telo i Krv toliko zagrevaju ljubav kod onih koji se pricescuju (cak i kod onih najtvrdja srca), ukoliko se cesto pricescuju; a s druge strane, zato sto nasa ljubav prema Bogu nije nesto strano za nas, vec je prirodno posejana unutar naseg srca, cim se rodimo u telu i u duhu svetim Krstenjem.
Pri najmanjem pogodnom slucaju, te prirodne iskre se trenutno razgorevaju u plamen, kako govori premudri Bozanstveni Vasilije: “Istovremeno sa pojavom zivota (to jest coveka) ugradjuje se u nas i neki semeni logos, koji na prirodan nacin radja u nama sposobnost da ljubimo [Boga]. Tu silu (to jest logos) radja brizljivo ispunjavanje Bozijih zapovesti, hrani poznanje [Boga] i blagodat Bozija nas privodi savrsenstvu. Treba znati, da je podvig ljubavi jedan, ali on ispunjava i ukljucuje u sebe i sve ostale zapovesti‿ [21].
Dakle, tu prirodnu silu – da ljubimo Boga – ukrepljuje, i upotpunjuje cesto Pricescivanje Telom i Krvlju nasega Gospoda. Zato i sveti Kiprijan pise da su se mucenici kada su isli na stradanja pre svega pricescivali Precistim Tajnama i ukrepivsi se Svetim Prisajedinjenjem, tako razgorevali Bozijom ljubavlju, da su odlazili na popriste kao ovce na zaklanje, i umesto Tela i Krvi Hristove, kojima su se pricescivali, prolivali svoju sopstvenu krv i predavali svoje telo na razlicite muke.
Sta jos dobro bi ti hriscanine zeleo da dobijes a da nisi dobio Svetim Pricescem? Hoces da slavis svaki dan? Hoces da slavis Svetli Vaskrs kada pozelis i da se radujes neizrecenom radoscu u ovom teskom ziovtu? Tada neprestano pribegavaj Tajni i pricescuj se sa duznom pripremom, i tada ces se nasladiti time cime zelis da se nasladjujes. Jer je istinita Pasha i istiniti praznik duse – Hristos, Koji se prinosi na zrtvu u Tajni, kako kaze Apostol, a za njim i bozanstveni Zlatoust: “Cetrdesetnica je samo jednom godisnje, Pasha – triput nedeljno, a nekada i cetiri puta, tacnije toliko puta koliko mi pozelimo, jer Pasha – to nije post, vec Prinosenje (Prosfora) i Zrtva, koja se prinosi na svakom saboru [22]. A to da je to zaista tako cujemo od Pavla: “Pasha nasa je Hristos zaklan za nas‿ (1Kor.5, 7). Tako da svaki put kada sa cistom savescu pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Ne tada kada postis, vec kada se pricescujes tom Zrtvom. Jer oglaseni nikada ne vrse Pashu, iako poste svake godine, zato sto se ne sjedinjuju sa Prinosom (Prosfora), to jest ne pricescuju se‿. I suprotno tome: “I onaj koji ne posti, kada se prisajedinjuje Pricescem, ako prilazi sa cistom savescu Tajni, izvrsice Pashu – bilo to danas, sutra, ili bilo koji dan. Jer se priprema ne ocenjuje brojem dana vec cistotom savesti‿ [23]. To jest najbolja priprema za Pricesce se ne sastoji u tome da odbrojis osam ili petnaest ili cetrdeset dana i da se tada pricestis, vec u tome da ocistis savest. Dakle, oni koji iako poste pred Pashu (Vaskrs), ali se ne pricescuju na Pashu, takvi ljudi ne slave kako kaze taj bozanstveni Otac. Ti koji nisu spremni da se na svaki praznik priceste Telom i Krvlju Gospodnjom, ne mogu da slave ni nedelju, ni druge praznike u godini, jer ti ljudi nemaju u sebi uzrok i povod za slavlje, koji je Najsladji Isus Hristos, i nemaju tu duhovnu radost koja se radja od Bozanskog Pricesca.
Prelesceni su ti koji smatraju da se Pasha i praznici sastoje u bogatim trpezama, u mnogobrojnim svecama, mirisnom tamjanu, srebrnim i zlatnim ukrasima, kojima ukrasavaju Crkvu. Jer to Bog od nas ne trazi, jer to nije prvorazredno i glavno, kako On to kaze i preko proroka Mojseja: “Sta iste od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojis Gospoda Boga svojega, da hodis po svijem putovima njegovijem i da ga ljubis i sluzis Gospodu Bogu svojemu iz sveg srca svojega i iz sve duse svoje, drzeci zapovijesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovijedam, da bi ti bilo dobro? (Peta Knjiga 10, 12-13). Naravno, nije rec o tome da mi sada sudimo da li su dobri ili ne ti darovi koje prinosimo u Crkvu iz strahopostovanja. Medjutim sa dobrim darovima smo duzni pre svega da prinosimo i poslusanje svetim zapovestima naseg Gospoda i da to poslusanje stavimo ispred svih drugih prinosa, kako kaze i prorok i car David: “Zrtva Bogu je duh skrusen; srce skruseno i smireno Bog nece prezreti‿ (Ps.50, 19).
Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima govori to isto samo na drugi nacin: “Zrtava i darova nijesi htio, ali si mi tijelo pripravio‿ (Jevr. 10, 5), sto znaci: “Gospode! Ti ne zelis da Ti prinosim sve druge zrtve i prinose, Ti samo hoces da ja pristupam Bozanskim Tajnama i da se pricescujem Svesvetim Telom Tvoga Sina, Koje si Ti ugotovio na Svetom Prestolu, jer je takva Tvoja Volja‿. Zato zeleci da ti pokazes da si spreman na poslusanje, Apostol kaze: “Evo dodjoh da ucinim volju Tvoju, Boze moj, i zakon je Tvoj u mom srcu‿ (Jevr.10, 9; Ps.39, 8-9). To jest idem da cinim volju Tvoju potpuno spreman i da ispunjavam zakon Tvoj od sveg srca mojeg. Zato ako zelimo da se spasemo, onda treba sa radoscu i ljubavlju, kao sinovi Boziji, da ispunjavamo volju Boziju, i zapovesti Njegove, a ne sa strahom kao sluge. Jer strah cuva ispunjenje starih zapovesti, a ljubav – jevandjeljskih. Drugim recima, oni koji su bili pod zakonom su ispunjavali zapovesti i zakonske postavke iz straha, kako ne bi bili kaznjeni i podvrgnuti mukama. Mi hriscani posto se vise ne nalazimo pod zakonom treba da ispunjavamo zapovesti iz Jevandjelja ne iz straha, vec iz ljubavi, kao sinovi treba da vrsimo volju Boziju.
Volja Boga i Oca, po Njegovoj Blagoj Volji od samog pocetka se sastojala u tome da stvori Telo za Jedinorodnog Sina Svoga, Gospoda nasega Isusa Hrista, kako kaze Apostol, to jest da se Njegov Sin ovaploti i prolije Krv Svoju radi spasenja sveta. I da bi se mi svi hriscani pricescivali Njegovim Telom i Njegovom Krvlju, i da bi posredstvom cestog Pricesca i u ovom zivotu bili sacuvani od djavolovih zamki, i da kada dodje do izlaska nase duse ona uzleti kao golub, u slobodi i radosti na nebesa, i da je uospte ne muce duhovi podnebesja.
I to potvrdjuje i bozanstveni Zlatuost govoreci: “I neko drugi mi je pricao o nekom vidjenju, koga se on sam udostojio, a nije znao od koga. Ako ti, kojima predstoji da budu uzeti sa ovoga sveta, budu pricesceni Tajnama sa cistom savescu, tada njih kada umiru uznose na nebo sami Angeli, zahvaljujuci Pricescu‿ [24]. Zato i ti brate moj, posto ne znas kada ce smrt doci – ili danas, ili sutra, ili ovog casa, - treba uvek da budes pricescen Precistim Tajnama i da budes spreman. I ako je volja Bozija da jos ostanes u ovom zivotu, onda ces uz blagodat Svetog Pricesca provoditi zivot pun radosti, pun mira, pun ljubavi pracen svim ostalim vrlinama. A ako je volja Bozija da umres, onda ces zahvaljujuci Svetom Pricescu slobodno proci mitarstva zlih duhova, koja se nalaze u vazduhu, i naselices se u nebeskim obiteljima sa neizrecivom radoscu. Jer ako si uvek sjedinjen sa Najsladjim Isusom Hristom, svemogucim Carem, onda ces i ovde ziveti blazenim zivotom, i kada umres zli duhovi ce pobeci od tebe, kao munja, a Angeli ce ti otvoriti nebeska vrata i svecano ce te otpratiti do samog Prestola Blazene Trojice.
O velicanstva, kojim se nasladjuju hriscani od cestog pricesca u i u ovom, i u buducem zivotu!
Hoces li ti hriscanine da se ocistis i od tih najmanjih pregresenja koje ti kao covek dopustas ili ocima ili svojim usima? Tada pristupaj Tajni sa strahom i skrusenim srcem – i ocistices se i bice ti oprosteno. U to nas uverava i sveti Anastasije Aleksandrijski: “Ako cinimo neke male, ljudske, i oprostive grehe, buduci skriveni ili jezikom, ili sluhom, ili ocima, ili brigom, ili tugom, ili gnevom, ili necem slicnom, ukoravajuci se i ispovedajuci se Bogu, pricescujuci se Svetim Tajnama i verujuci da nas Pricesce cisti od svega toga‿ – medjutim ne i od teskih ili zlih i necistih greha, koje smo ucinili [25].
O tome svedoce i mnogi drugi Svetitelji. Sveti Kliment kaze: “Pricestivsi se Casnim Telom i Casnom Krvlju Hristovom, zablagodarimo Onome Koji nas je Udostojio da se pricestimo Njegovim Svetim Tajnama i zamolimo Ga da nam one ne budu na osudu, vec na spasenje i ostavljenje grehova‿ [26].
Vasilije Veliki kaze: “I udostoj nas da se neosudjeno pricestimo Precistim i Zivotvornim Tvojim Tajnama na ostavljenje grehova‿ [27].
A bozanstveni Zlatoust kaze: “Neka nam Pricesce bude na trezvenost duse i ostavljenje grehova‿ [28] to jest da te Tajne posluze onima koji se pricescuju na ociscenje duse i oprostaj grehova.
Iako i ispovest i ispunjenje epitimije mogu da donesu oprostaj grehova, medjutim za oslobodjenje od greha je potrebno Bozansko Pricesce. Pri lecenju smrdljive rane najpre odstranjuju srz, zatim odstranjuju trule delove i zatim stavljaju melem za isceljenje, jer ako ranu ostave bez njega ona moze da dodje u prethodno stanje. Tako biva i sa grehom: ispovest udaljuje srz, ispunjenje epitimije odseca trule delove, a zatim Bozansko Pricesce biva kao melem i isceljuje od greha. Jer ako ne primi Bozansko Pricesce nesrecni gresnik se vraca u prethodno stanje, i coveku posle toga biva gore nego ranije (Mt.12, 45).
Cujes li moj hriscanine koliko darova dobijas od cestog pricescivanja? I najmanji gresi ti se oprastaju, i tvoje rane se isceljuju, i ti ceo postajes zdrav. Sta drugo moze biti blazenije nego uvek se pripremati za Pricesce i pricescivati se, i zahvaljujuci pripremi i uz pomoc Bozanskog Pricesca, budes uvek slobodan od grehova, i nego da ti zemaljski, budes cist na zemlji kao sto su cisti Angeli na nebu? I kakva druga sreca moze biti veca od te?
I medjutim recicu ti jos nesto vise. Ako ti brate moj pristupas Tajnama cesto i dostojno pricescujuci se tim vecnim, preproslavljenim Telom i Krvlju Gospoda nasega Isusa Hrista, i postajes satelesnik i sakrvnik Hristu, zivotvorna sila i dejstvo tog Presvetog Tela i Krvi u vaskrsenje pravednih ozivotvorava i tvoje sopstveno telo proslavljeno Hristovim Telom i ono ce vaskrsnuti kao netrulezno, kako u Poslanici Filipljanima pise bozanstveni Apostol: “Koji ce preobraziti nase ponizeno tijelo da bude jednako tijelu slave Njegove, po sili da moze sve sebi pokoriti‿ (Flp.3, 21).
Svu tu slavu i darove, ta velika i natprirodna dobra, o kojima smo dosad govorili, dobija svaki hriscanin, kada se sa cistom savescu pricescuje Boznaskim Tajnama Najsladjeg naseg Isusa Hrista, - i druge, jos vece o kojima mi radi malog prostora necemo govoriti.
Konacno, kada se hriscanin pricescuje, tada razmisljajuci o tome kakvim se strasnim i nebeskim Tajnama prisajedinio, on pazi na sebe, da ne obescasti blagodat, boji se svojih pomisli, skuplja ih i cuva, postavlja pocetak strozijeg i vrlinskog zivota i udaljuje se koliko je to moguce od svakog zla. Kada se opet zamisli da mu predstoji da se kroz nekoliko dana pricesti, udvostrucava paznju, dodaje spremnost na spremnost, uzdrzanje na uzdrzanje, bdenije na bdenije, trud na trudove, i podvizava se koliko je to moguce. Jer je on bukvalno pritesnjen sa dve strane: prvo time sto se tek pricestio, a drugo time sto ce se uskoro opet pricestiti.
GLAVA 3
O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetu
Sve suprotno onom prethodno recenom podrazumeva retko pricescivanje hriscana, jer onaj ko odlaze Pricesce nema nikakvu pripremu, nije pazljiv i nema brizljivo cuvanje od zlih pomisli. Uzrok odlaganja Pricesca je taj sto onda takav covek upada u lenjost, i hladi se toplina strahopostovanja i Bozanske ljubavi. Odlaganje mu omogucava da bezbrizno i nepazljivo provodi zivot, nemajuci straha u svojoj dusi, uzdrzanosti u osecanjima i predostrozosti u svojim pokretima, a takodje mu dozvoljava i potpunu samovolju u uzmanju hrane, izgovaranju pojedinih reci, gledanju nerpikladnih prizora i slusanju neprikladnih stvari, tako da on postaje slican konju, koji nemajuci uzde upada u provaliju greha. I to se zaista desava svima onima koji odlazu pricescivanje, sto spoznajemo u svakodnevnom iskustvu i praksi.
Cude me oni hriscani koji su koliko je to moguce dostojni, ali koji takodje ne zure da se priceste. Kako oni mogu da dobiju osvecenje i radost od Boznaksih Tajni, kako je rekao Kavasila, cije smo citate naveli u pocetku? Kako oni mogu da ugase oganj svojih strasti, ako se ne pricescuju Precistim Tajnama, koje izgone svaku slabost, umiruju i umrtvljuju telesne i druge strasti, saglasno svetom Kirilu?
Kako oni mogu da ociste svoj um, prosvete svoj razum, da osnaze dusu ne pricescujuci se Telom i Krvlju nasega Gospoda, Koji i jeste istinsko ociscenje, istinska lepota, istinsko prosvecenje i blagorodnost duse, kako nam je prethodno rekao boznastveni Zlatoust?
Ili kako mogu da pobegnu od tog mislenog faraona i iz Egipta gorkog i propratnog greha, kada nisu zapecaceni Casnom Krvlju Hristovom, kako je govorio Grigorije Bogoslov? Ili kako oni mogu u svom srcu da rasplamsaju Bozansku ljubav, duhovnu radost, Bozanski mir i ostale plodove i darove Svetog Duha, ne pricescujuci se Telom i Krvlju ljubljenog Sina Ocevog i Jedinosusnog Svetom Duhu, Koji i jeste nasa neprekidna radost i mir, prema recima Apostola (pogl. Ef. 2, 14) i izvor svih dobara?
Ja ne znam i cudim se kako hriscani danasnjih vremena mogu da praznuju nedelju, ili druge praznike u toku godine i da se duhovno raduju istinskom radoscu ako se neprestano ne pricescuju Bozanskim Pricescem, koje i jeste uzrok i povod za svako slavlje i svecanost.
Dakle, bezuslovno, ti koji se ne pricescuju neprekidno se lisavaju (o tuge!) svih tih nebeskih i Bozanskih blaga, a pri svemu tome su jos i prestupnici zapovesti nasega Gospoda, kako smo vec rekli, i Apostolskih Pravila, i sabornih Kanona, i pouka Svetih Otaca, cija smo svedocenja navodili. I oni potpadaju pod kaznu odlucenja, koju nalazu bozanstveni apostoli i Antiohijski sabor, kako smo ranije detaljno obrazlozili.
Takvi ljudi svojim odlaganjem pricescivanja daju prostora djavolu da ih uvlaci u razlicite grehe i mnoga druga iskusenja, kako kaze bozanstveni Kiril Aleksandrijski: “Udaljavajuci sebe od Crkve i Pricesca, oni postaju Boziji neprijatelji i prijatelji zlih duhova‿.
I bozanstveni Zlatoust kaze: “Mnogo se udaljivsi od Pricesca, bice ulovljeni od misaonog vuka‿ [29]. To jest zato Gospode ja cesto pristupam Tajni i pricescujem se, jer se bojim da udaljavajuci se na dugo vreme od Svetog Pricesca necu biti pokriven blagodacu [30], i bicu ulovljen od misaonog vuka, koji ce me umrtviti.
Prepodobni Paladije prica kako je ava Makarije Egipatski iscelivsi zenu koja je pod uticajem djavola ljudima izgledala kao konj, dao joj sledeci savet i rekao:‿Zeno, nikada ne odstupaj od Pricesca Svetim Hristovim Tajnama, vec se cesto pricescuj, jer je djavolski uticaj delovao na tebe posto se nisi pricestila pet nedelja, i zato je djavo nasao prostora i mucio te‿ [31].
Na slican nacin je i boznastveni Zlatoust toga dana kada je bio rukopolozen, iscelio jednog posednutog i poucavao ga da cesto ide u Crkvu i pristupa Boznaskim Tajnama sa postom i molitvama, da ga zli duh ne bi kusao ubuduce. Tako o tome pise u zitiju Svetog Simeona Metafrasta: “Neki bezumni muz, buduci posednut necistim duhom je utrcao u Crkvu izbacujuci penu iz usta sa isplazenim jezikom, tako da su svi videli taj odvratan prizor. I tada su svi poceli da mole tu svetu dusu – boznastvenog Zlatousta, da se on pomoli za isceljenje stradalnika. On je tom coveku rekao da se priblizi, pogledao ga s ljubavlju, i prekrstivsi ga svojom rukom prizvao Ime Svete Trojice, naredivsi zlom duhu da izadje. I tog trenutka dok je to govorio, rec je postala delo, i covek se istog momenta oslobodio strasne bolesti koju su prouzrokovali zli duhovi. Posle toga ga je Svetitelj podigao i posavetovao da bude revnosan u posecivanju Crkve i pricescivanju Bozanskim Tajnama, da posti i da se moli. “Jer ako tako budes postupao, - rekao je on, - neprijatelj te vise nikada nece muciti, i neces biti ulovljen u njegove mreze‿.
Cujete li braco moja kakve nevolje trpe oni koji se ne pricescuju cesto, vec se udaljuju od Tajni? Cujete li da postaju i posednuti, i da se pretvaraju u nerazumne zivotinje, kao sto se u drevno vreme car Nabukodonosor preobrazio u bika? I oni to pravedno prezivljavaju jer mogu od ljudi da postanu bogovi po blagodati zahvaljujuci neprestanom Bozanskom Pricescu, ali to ne zele, vec udaljujuci se od Bozanskog Pricesca, gube i ljudski lik koji poseduju i postaju nerazumne zivotinje, predajuci se u vlast satani kako kaze Psalmopevac: “Poginuce oni koji udaljuju sebe od Tebe‿ (Ps.72, 27). To jest, Gospode eto kako potpuno ginu oni koji se udaljuju od Tvoje blagodati.
A da ne govorim o onima koji ne zure da se priceste i koje iznenadna smrt zatice nespremnima, jer ostaju bez Bozanskog Pricesca. Sta ce biti s njima nesrecnima? Da li ce oni moci slobodno da prodju vazdusna mitarstva zlih duhova? Kakav strah i uzas tada prolazi njihova dusa koja je toga mogla da se oslobodi zahvaljujuci cestom pricescivanju, kako je rekao bozanstveni Zlatoust. Boze budi milostiv njima!
Dakle, braco moja, posto nam retko pricescivanje donosi tako velike i neizrecive nevolje, a cesto Pricesce nam daruje toliko visoka, velika, nebeska i natprirodna dobra i u ovom i u buducem zivotu, zasto onda toliko odugovlacimo sa pricescivanjem? Zasto se uz potrebnu pripremu ne spremamo za pricesce Bozanskim Tajnama, ako ne svaki dan, a onda barem svake subote ili nedelje ili svakog praznika? Trebalo bi da sa velikom radoscu cesto pribegavamo Svetoj Trpezi i sjedinjujemo se sa Najsladjim Isusom Hristom, Koji i jeste sav nas zivot, disanje, bice i sva nada i spasenje nase, da bismo zauvek bili sjedinjeni i nerazdvojni s Njim i u ovom i u buducem zivotu. Mi se medjutim saglasavamo i radujemo tome da odlazemo pricescivanje i da udaljujemo sebe od Njega.
Ako nas neko i na jedan dan lisi svakodnevne trpeze, koja se sastoji od telesne hrane, mi smo tuzni i uznemireni, i to nam se cini vecim zlom, nego sto se na dan, i na dva, i cak i citave mesece lisavamo duhovne i nebeske Trpeze Bozanskih Tajni. O velikog bezumlja, koje cine danasnji hriscani ne videci razlike izmedju telesnog i duhovnog! Jer prvo prihvataju sa svom ljubavlju, a drugo uopste ne zele.
Mnogi bogoljubivi hriscani trose mnogo novca, ulazu velike napore, podnose mnoge opasnosti i na moru i na kopnu kako bi se u Jerusalimu poklonili Zivonosnom Grobu Gospodnjem i drugim svetim mestima. I zatim se raduju kada ih nazivaju poklonicima tih svetinja. Mnogi posto cuju da se u nekom dalekom mestu nalaze svete mosti nekog Svetitelja, odlaze s velikom pripremom kako bi mu se poklonili i dobili blagodat i osvecenje.
Ali da se priceste Precistim Tajnama i da se udostoje da dobiju ne Zivonosni Grob, ni sveta mesta, ni mosti svetih, vec Cara svih i Svetog svetih, oni ili imaju malu zelju ili ih to uopste ne zanima. Da bi otisli na sveta mesta, oni trose i novac, i prelaze dug put peske, i podnose mnoge opasnosti, dok za Pricsece nije potreban ni novac, ni duga pesacenja, ni podnosenje opasnosti. Dovoljno je samo otici skrusen na ispovest, ispuniti epitimiju i pripremu, i odmah postati Hristov satelesnik i sakrvnik. I bez obzira na svu jednostavnost, svi se opet nemarno odnose prema tome i dalje odstupaju od Pricesca.
Ah, braco moja, kada bi mi samo jednom mislenim ocima nase duse videli kakvih se visokih i velikih blaga lisavamo, ne samo da bi se neprestano pricescivali, vec bi ulozili sve svoje snage da se pripremamo i pricescujemo i svaki dan ako za to postoji mogucnost.
Dakle, ako smo dosad bili nemarni u odnosu na Sveto Pricesce, odsada i nadalje, molim vas iz dubine svog bratskog srca, da se probudite iz teskog sna lenjosti, i da se pripremite i potrudite. I ako neko od onih koji imaju duhovnu vlast pokusa da nas spreci u ovom bogougodnom delu, da odmah ne ohladnimo toplotu svoje resenosti i da ne ocajavamo, ne, vec da padnemo na kolena, i celivamo kao bludnica njegove noge, i uporno kucamo na vrata moleci za dozvolu. I naravno, ne verujem da bi neko bio toliko tvrda srca da nas spreci videci nasu plamenu spremnost da pristupimo Svetom Pricescu. I vise od toga, bez obzira koliko on bio surov, i nemao straha da narusi taj pogubni obicaj ustanovljen u takvoj odluci, njegovo srce bi popustilo i dao bi nam dozvolu da ucinimo ono sto zelimo.
PRIGOVOR 1
Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci Pismo, kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da ga ukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu to da rade. I ako ti hoces da se cesto pricescujes onda i ti kazu postani svestenik.
Takvim ljudima ne odgovaramo nasim sopstvenim recima, vec recima Svetog Pisma, svetih Sabora, Svetih i ucitelja Crkve. Mi kazemo da se svestenicko sluzenje sastoji u tome da oni prinose Bozanstvene Darove i da se njihovim posredstvom, kao organima Svetog Duha, Njegovim silaskom vrsi osvecenje tih Darova. A oni takodje zastupaju narod pred Bogom i ispunjavaju druga svestenodejstva, koje ne moze da vrsi neko ko nije posvecen u svestenicki cin. Kada dodje vreme za Pricesce i oni sami se spremaju da se priceste, i tada se ni u cemu ne razlikuju od mirjana ili monaha, sem toga sto svestenici predaju [Tajne], a mirjani ih primaju, a razlika je i u tome sto se svestenici pricescuju u oltaru i to neposredno, bez svete kasicice, a mirajni i monasi - van oltara i to svetom kasicicom.
Da je to zaista tako i da se prilikom Pricesca svestenici nimalo ne razlikuju od mirjana, svedoci i bozanstveni Zlatoust govoreci: “Jedan Otac nas je rodio. Svi smo mi Njegova stradalna deca‿. To jest svi smo rodjeni od jedne majke - svetog Krstenja. “Jedna te ista Hrana se svima daje”. To jest Krv Gospodnja je data svima: i svestenicima, i mirjanima. “I cak ne samo da nam se daje jedna te ista [Hrana], vec nam se daje i iz iste Case. Jer Otac je, zeleci da nas privede neznoj ljubavi smislio to da mi svi pijemo iz jedne Case, koja predstavlja simbol bezgranicne ljubavi” [32]. I na drugom mestu Zlatoust kaze: “Svestenik se u nekim stvarima ni po cemu ne razlikuje od mirjanina. Kada naprimer sledi pricescivanje Svetim Tajnama, mi se svi udostojavamo jednog te istog, a ne kao u Starom Zavetu: jedno je jeo svestenik, a drugo - neposveceno lice. Zakon nije dozvoljavao narodu da jede to sto je jeo svestenik. Danas vec nije tako vec se jedno Telo i jedna Casa nudi svima”. [33]. Drugim recima, danas se pod blagodacu Jevandjelja za sve
| | |
Postao 02/25 u 10:13 AM
|
Komentari:
Post poslije: "Ov?arsko- kablarski manastiri"
Post prije: Zamke zlih duhova