DEČANI I HILANDAR U VENECIJI
Међународни скуп О културном наслеђу средњовековне Србије.
Српски литургијски рукописи и штампане књиге у Венецији.
Није пронађен оригинал Петра Хекторовића Рибање и рибарско приговарање објављен у Венецији 1568!
Византијски светитељи у венецијанским црквама.
Архијерејска литургија и Видовдански парастос у Виченци
У организацији групе студената различитих националности, предвођене уредником Јеленом Стевовић, недавно је одржан је на Универзитету у Венецији међународни скуп О културном наслеђу средњовековне Србије. Група се зове Добро је знати.
Било је узбудљиво када је у једном нашем реферату истакнуто да се око припремања празничног минеја, који је у Венецији на српскословенском штампао 1538. године подгоричанин Божидар Вуковић, “трудио грешни, много окајани јерођакон Мојсеј, од манастира глагољемаго Дечани.” Изречено је то пред присутним, данас у целом православном свету познатим, дечанским јеромонахом Савом (Јањић), који је говорио о манастирским заједницама : типик, уметничка и занатска активност, просветитељство. Успостављен је историјски лук од скоро пет векова дечанског присуства у Венецији!
У библиотеци Марчани налази се десет словенских, а међу њима и неколико српских средњовековних рукописа, као и низ, у Венецији штампаних, литургијских књига на српскословенском, које су објавили Божидар и Виченцо Вуковић и други издавачи.
Други историјски лук чини запис светогорског јеромонаха Самуила Бакачића који је са грчког у 17. веку превео на српскословенски велики рукопис Чуда Пресвете Богородице. Рукопис је 1756. године припадао манастиру Крка. Са овим записом надовезано је излагање са бројним дијапозитивима професора Мирка Ковачевића о нашим манастирима, а посебно о Хиландару, за чију је обнову задужен током последњих 20 година.
О повезаности између нашег средњовековног наслеђа и савременог стваралаштва кроз духовно утемељење, о неопходности духовности у стваралаштву као и о стваралаштву као плоду духовности говорила је Ања Гордана Цвејановић.
Два радна дана у библиотеци Марчана и у библиотеци музеја Корер веома љубазни и предузимљиви библиотекари истраживали су и ручно и преко интернета наслове 600 књига објављених у Венецији 1568. године тражећи оригинал издања Петра Хекторовића Рибање и рибарско приговарање. Консултовани су италијански и међународни каталози и одговарајући библиографски подаци, али, на жалост, оригинално издање није пронађено. Познато је да се у Хекторовићевом издању налазе две световне песме са нотама (јединствене на целом Балкану у то доба), штампане тзв. мензуралном нотацијом: бугарштица Када ми се Радосаве војевода одиљаше и лирска песма И кличе девојка. У наслову се наводи да су певане по сарбском начину. Ове песме из 16. века хармонизовао је за мешовити хор Стеван Мокрањац. Мање је познато да се у Хекторовићевом спеву спомиње и калуђер са Свете горе. Примерак првог издања Рибања и рибарскога приговарања, којег је објавио Камочио, Ђовани Франческо у Венецији 1568, чува се у Књижници Хрватске академије знаности и умјетности, где је стигао из Италије. Фототипска издања са овог примерка налазе се у већем броју европских библиотека.
У 11 венецијанских католичких цркава налазе се мошти византијских светитеља које су на разне начине – већином после крсташких ратова доспеле овде. Највећим делом су уграђене у олтаре. Истичемо ковчег Св. Стефана Првомученика уграђеног у један од олтара цркве Св. Ђорђа на истоименом острву где се налази и позната међународна фондација Ђорђо Чини. Ова фондација организује међународне научне скупове. На једном од њих О бароку учествовали су и наши академици и професори универзитета. У лепој православној грчкој цркви Св. Ђорђа украшеној лепим иконама, налази се део руке Св. Василија Великог. Поред цркве налази се и грчки институт са библиотеком.
За наше људе који раде у Италији, у недељу 26. јуна свету Архијерејску литургију и Видовдански парастос служио је у Вићенци г. Јован, митрополит загребачко-љубљански и целе Италије, уз саслужење надлежног протојереја Миливоја Топића. У католичкој цркви, пред нашим иконама, славским колачима свећама и житом, после свечане архијерејске литургије и поучне митрополитове беседе, одслужен је узбудљив парастос свим усопшим за веру и отаџбину.
Читан је велики број имена. Чинило се за време парастоса као да су се сви они за чији су покој душа приношена јектенија и молитве, захваљивали што нису били заборављени. За време трапезе љубави око 200 наших људи из околине Теслића, Смедерева, Лозовика, Пожаревца и Петровца на Млави поздравили су митрополита и интересовали су се за своју отаџбину. Када су у дивним ношњама заиграна наша кола, рече нам једна парохијанка “мукотрпан је овај рад, али ми није жао кад видим ово коло и чујем наше лепе народне песме!” Наши се људи добро сналазе у Италији. Вредно раде и лепо зарађују. Треба истаћи да је допринос ових људи укупном благостању средине у којој живе и раде значајан и недовољно признат. С друге стране, не заборавимо да италијански војници одговорно чувају Пећку Патријаршију и манастир Дечане. Штавише, долазе у цркву и моле се са нашим монасима. Хвала и једнима и другима.
Не заборавимо: Дечани и Света Гора присутни су у Венецији више векова.
Димитрије Стефановић
Узгредна запажања у узаврелој Венецији
Провести неколико дана у узаврелој Венецији у јуну месецу наводе вас на многобројна размишљања и омогућују вам нова искуства. Тргови су препуни туриста и голубова. Редови за улазак у цркву Светог Марка су дугачки. Људи мирно стоје на 30 степени са много влаге. Мали ансамбли свирају евергрин музику пред многобројним кафанама са келнерима у чистим белим сакоима са “генералским” еполетама. На Мосту уздаха (Ponte dei sospiri), на обали Скјавони (Словени) приметне су јапанске групе, док су Енглези и Американци на сваком кораку. Младо и старо са малим пластичним флашама минералне воде, углавном подносе врућину и влагу без роптања. Туристи стоје у редовима чекајући на скупу вожњу у гондолама. На мору многобројни вапорети и мотоскафи крстаре пуни домаћих и страних путника. Раскошне јахте арапских, енглеских и америчких застава, понеке са више спратова, укотвљене су на обали. Многобројне траторије и ресторани на обали и у уским улицама нуде италијанске специјалитете са истакнутим ценовницима и уредном послугом. Евро је завладао. Где год је могуће уведени су расхладни уређаји. Венеција врви.
| | |
Postao 02/09 u 02:15 PM
|