MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Osećala sam umiljenje od njegovih reči i plakala! Umorni smo od bezdušnih suvoparnih reči, a njegovi odgovori su jednostavni, ljudski, dobri, pametni! Neka vas Gospod čuva! Zahvaljujem vam od sve duše za ovaj ćlanak! Uvek ću sa radošću i velikom srećom očekivati svaku vest o Nasledniku i Caru preko vaših novina, o Georgiju Mihajloviču.

1613 je bila zakletva prvog Cara, Božijeg Pomazanika Mihaila Romanova nad Svetim Krstom i Svetim Jevandjeljem, da će Romanovi vladati do Drugog Dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista. Zakletva Cara i naroda! I kakve su posledice zbog narušavanja te zakletve …Nas već uteruju u elektronski konclogor, gde je svakome umesto Pravoslavnog imena pripremljen broj, a mi to uopšte ne želimo i ne primamo!

Eto već na leto žele da krenu sa zakonskim projektom u Državnoj dumi “O ličnim podacima”, ne pitajući ništa narod i sve radeći tajno – nema skoro ni reči u sredstvima masovnog informisanja. Žele da nametnu narodu koncbroj jer je narod bez glave! A glava je uvek bio Car!

Sofija Dolgopolova,
p. Takučet Bogučanskog regiona Krasnojarskog kraja

Čudo od ikone “Neopalima Kupina”

Davno, još pre četiri-pet godina čitala sam vaš časopis i pretplatila se na njega.

Odlučila sam da napišem o čudu koje se desilo mojoj porodici. Iako je svaki dan – čudo. Čudo je što zemlja još stoji i Bog nam daje sunce …

Pored jednog stana, Bog nam je dao i drugu kuću, koja je nekad prazna a nekad se izdaje. Jednom kada nije bilo stanara – i mi je proveravamo, zagrevamo – stariji sin je bio sa prijateljima i odlazeći zaboravio da isključi peć. Peć je na gas, ali se ne isključuje automatski. Oni koji imaju ovakvu peć znaju da je ona veoma precizna, ali kada se zagreje treba je isključiti inače može da bude nevolje. Bilo je hladno, zima i sin je uključio gas na najjače kako bi se stan što pre zagrejao. Visina plamena je bila 12-15 centimetara. Jasno je da se peć uključuje na tu snagu na kratko vreme: pola sata. Naša kuća je stara, a zidovi su premazani glinom. Gradili su je kozaci, i ima oko šezdeset godina ako ne i više.

Završivši sve poslove sin je otišao iz kuće i nije isključio peć. Pošto smo i ranije njemu poveravali da to uradi i on je veoma odgovoran, tako da niko nije ni razmišljao o tome da li je on isključio peć. I taj plamen je goreo u peći pet dana! Muž i ja smo osećali neku muku, ali nismo znali od čega. Pre pet dana muž je pošao poslom na tu stranu i nešto ga je povuklo da prodje pored kuće. Prilazeći, video je da iz dimnjaka izlazi crni dim. Potrčao je, uskočio u kuću – i samo što ga s nogu nije zbacio talas toplog vazduha. Požar je prosto bio nezaustavljiv!

I dan-danas ne možemo da shvatimo kako je sve ostalo toliko vremena. To je nemoguće prema običnim fizičkim zakonima.

A stvar je u tome da smo kada smo dobili kuću od roditelja, prvo što smo uradili znajući slabu tačku – peć, okačili pored nje ikonu Majke Božije “Neopalima Kupina”. Ikonica je papirna, veličine kalendarčića. Ali kako nam ona uvek pomaže! I uvek smo se u Nju uzdali! Jer šta god da čovek radi – sve je u Božijim rukama! To je već drugi slučaj u našoj porodici u vezi te ikonice. A gde je ono što ne znamo i što je Gospod sakrio od nas?

I evo našeg “gubitka” od petodnevnog snažnog gorenja peći: s druge strane peći u drugoj sobi su ostala tri komada sa plafona. Tamo čak ni keramičke pločice nisu bile odvaljene! Zidni papir pored peći je bio malo oguljen. Ali po svemu sudeći bilo je jasno da se sve produžilo još pet minuta sve bi bilo uništeno! Peć je bila usijana.

Shvatate? Zar je to šteta? Gospod je sve sačuvao. Bez obzira na to što je kuća stara, nalazi se u centru grada i ima svoju vrednost: isto kao što je skupo mesto u centru neke banje. Slava Gospodu!

Ali kuća se nalazi u zajedničkom dvorištu, i pored se nalaze mnogobrojne stare gradjevine, i ovaj region često gori. Ako kod jednog suseda izgori garaža i pored sve ostalo gori. U našem dvorištu ima osam stanova. Za poslednje dve godine je bilo dva požara. Strašno je zamisliti šta je sve moglo da bude ne samo nama već i susedima.

Posle ovoga smo zakazali zahvalni moleban Carici Nebeskoj i Njenoj ikoni “Neopalima Kupina”. Slava Bogu!

Dugo to nismo mogli da shvatimo jer je prosto nemoguće zamisliti tako nešto! Božije čudo. Slava Bogu!

Julija, cela naša porodica – muž i četvoro dece, grad Jesentuki

“Moli se Bogu za nas!”

Uvek kada bi stigao novi broj “Blagovesti” molila bih se za sve čija imena bih videla u rubrici “Molimo za vaše molitve”. A potom sam se smućivala: pa kakva sam ja molitvenica, ima li koristi od mojih molitvi … - i prestala sam da se molim za njih. I odjednom noću uoči 18 maja na praznik ikone “Čaša koja se ne ispija” pred samo jutro sam imala zadivljujući san. Kao da sam bila u staroj baraci, gde sam ranije živela. I odjednom se otvaraju vrata i ulazi žena u jednobojnoj haljini, okruglog lica kao sunašce i svetlo-ridje kose. Prilazi mi sa rečima:

- Želim da ti kažem …
A ja je prekidam:
- Reci Olegu – kao to je njegova soba.

Ona odgovara:
- Ja Olegu ne znam da kažem, ne znam. A tebi ću reći: moli se Bogu za nas!

Okreće se i odlazi kroz prozor a ja vičem za njom:
- A ko si ti?

I na reč “ko” se probudih. I ne znam da li je to bio san ili java … Utisak od tog sna je bio veoma snažan, i dugo sam razmišljala ko može tako da me moli da se ja molim za njega? I čini mi se da sam to sanjala zato što sam prestala da se molim za one kojima je potrebna molitvena pomoć. A rečeno je: “Bremena jedni drugih nosite …” (Gal. 6, 2). Ne možemo da ponesemo svaki teret, ali pomenuti u molitvama: Gospode pomozi slugi Tvome u njegovim nevoljama … - za to i ja imam snage.

Komentari: