MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite!

Danas u našoj rubrici na pitanja čitalaca odgovara sveštenik Kazanjske crkve otac Mihail Zajcev

Ni u kom slučaju se ne obraćajte isceliteljima, ekstrasensima – oni ni sami pojma nemaju ČIME se bave! Ne idite kod gatara. Ne bojte se ničega – ni njihovih “proročanstava”, ni demonskih zastrašivanja, ni toga što vam ne daju mira. Gospod je već s vama! On vas nije ni napuštao. Idite u Crkvu! U vašu rodjenu, iskonsku Pravoslavnu Crkvu! Bog vas neće ostaviti ni u nevolji ni u radosti. On je vaš Otac i ne treba vam ništa sem Njega i vere u Njega da bi se spasli, da bi prebrodili vašu nevolju, bol, iskušenje.

Ovo su priče – o smrti. Ispričala ih je medicinska sestra koja radi na odeljenju reanimacije u Prvoj gradskoj bolnici Elena Vasiljevna Krilova. Imena koja se pominju u ovim pričama su istinita. Vi takodje možete da se pomolite za ove ljude.

Neophodnost traženja oproštaja za hrišćane kao da se i ne razmatra. “Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru I ondje se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te, ostavi onde dar tvoj … I idi prije te se pomiri s bratom svojijem” (Mt. 5, 23-24) – kaže se u Jevandjelju. Ali kada u crkvi viče jedna starica na drugu I potom se klanja: “Oprosti mi grešnoj” – ili pravoslavni braća-sestre čak pri ozbiljnoj krivici jedni pred drugima olako govore: “Oprosti, draga”, - ne pretvara li se tada pokajanje u formalnost? Kako molbu za oproštaj ne pretvoriti u blagočestivu naviku? I da li je uvek umesna molba za oproštaj?

Uvek je lako prebaciti odgovornost na drugoga i reći: «a to je meni otac blagoslovio», zaboravljajući na to, da bez obzira na to što jedemo a čega nema, post uvek ostaje post. Ako smo postali hrišćani ne zbog vremenskih tokova već zato što smo Srbi (Rusi), i zato što zaista želimo da živimo u zajednici sa Bogom onda treba da shvatimo da je hrišćanstvo neprekidna odgovornost.

Najvažnije u našem životu je učešće u Liturgiji, primanje Svetih Božanskih Hristovih Tajni. Jednostavnije govoreći, sve naše nevolje, sve naše nesreće su povezane sa našim odnosom prema Evharistiji.

Apostol Pavle kaže: «Uvek se radujte!» (1Ef. 5, 16). Ali u životu nije jednostavno slediti apostolske reči. Šta raditi ako je nestala radost koju su davali prvi koraci u crkvi?

Put do Hrama Svetog Save uopšte nije bio lak. Snjeg je pao taman toliko da zavara trag. Nagovještavala se ipak vedrija dnevna svjetlost tog jutra u Beogradu.

Istorijske analogije u odnosima istoka i zapada u ruskom filmu „Propast imperije” koji jedni nazivaju otkrovenjem, a drugi putinovskom propagandom

Posle nekoliko napornih sati provedenih na poslu svima je potreban odmor, i zato su odredjene dnevne pauze, koje nam daju malo odmora za okrepljenje tela. Ali, te pauze kratko traju, pa to vreme treba što kvalitetnije iskoristiti..

Iz kog razloga većina krštenih ljudi nije u crkvi na svakoj nedeljnoj Liturgiji?
Ovo je pitanje a ne prekor. Slava Bogu, Rusija se danas polako ali sigruno vraća pravoslavnoj veri, jedna za drugom otvaraju se naše crkve, i pune se prazničnim danima. Ali zašto dolaziti u crkvu svake nedelje na Liturgiju i učestvovati u njoj?

III Međunarodni festival pravoslavnih SMI «Vera i reč» održaće se u periodu od 24-27 novembra u Podmoskovlju, u pansionu hotela «Šumske daljine».

ODLUKA SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA O SLAVLJENJU I PRENOŠENJU KRSNE SLAVE

Nesumnjivo je da samosvest samog sveštenstva predstavlja krajeugaoni kamen za formiranje jevandjelskog razumevanja duhovnog života. Za to je potrebno da ga sam sveštenik poseduje. Takodje samo sveštenstvo treba da shvata svoje mesto u Crkvi. I ako rasudjujemo opet po jevandjelski, to mesto uopšte nije centralno ili glavno tako da se uzvišuje nad ostalim narodom. Treba da bude sasvim suprotno tome.