REPORTAŽE
Blagoslovena Sveta Gora: "Sila u nemoći"
Svetogorski monasi se klone svih mogucih vidjenja, cuda. Poznati monah – otac Sergej – mi je ovako objasnio tu neobicnu “fobiju?: “Mi ulazemo sve napore da bismo spoznali i uvideli svoju grehovnost. Dobar monah je onaj koji sebe vidi onakvim kakav zaista jeste: pun svih mogucih grehova i necistota… I kako se pri takvom nastrojenju mogu gledati cuda? Zar covek koji iskreno sebe smatra NAJGORIM OD SVIH moze da moli Boga za znake ili da bude spreman da primi nesto cudno? Zar gresnici (kako oni sebe zaista smatraju) mogu da vide istinita cuda? Ne. To je samo prelest…
Blagoslovena Sveta Gora: "Svete tihi..."
Kada zivis u strogom manastiru, i to jos na Svetoj Gori, naivno mislis da ces ovde uspeti da nekoga «intervjuises». Ja nisam ni pokusavao. Prepustio sam Bogu da uredi s kim cu se upoznati, o cemu cu razgovarati… Radnik u ruskom Sveto-Pantelejmonovom manastiru, djakon Sergej, mi je prisao i bez okolisenja – iako se jedva poznajemo – poceo da mi prica o svom neobicnom putu ka veri. «Znaci, volja Bozija», - shvatio sam.
Blagoslovena Sveta gora: "PUSTINJAK"
Kada automobilom putujes Svetom Gorom, odjednom s cudjenjem primecujes da putujes ... ruskom zemljom! Ako nekoga i sretnet usput, to su obavezno Rusi. Grci obicno sede u manastirima. Rusi vole da putuju. To je vec nesto nacionalno, stihijski. S tim se nista ne moze uraditi.
Blagoslovena Sveta Gora: "Grad Angela"
O Svetoj Gori se moze procitati mnogo knjiga. Ali kada stupis na tu Svetu Zemlju, odjednom shvatis da je tamo sve drugacije. Isto – i nije isto. Ranije sam slusao samo opis nebeskog vidjenja na nasem svakodnevnom, zemaljskom jeziku. I konacno sam to video – SVOJIM OCIMA. I “prevodioci? vise nisu bili potrebni…
Povratak u Grad Mira
Bez obzira gde bi Mukasa posao, svuda ga je okruzivala masa ljudi. Mnogi su zeleli da cuju coveka, koji je poznajuci sustinu stvari dokazivao nepravilnost engleske i francuske vere. On nije bio mag ili mnogobozacki propovednik. On je u nekim knjigama mudrosti procitao da se prava Crkva ne nalazi u Londonu i Rimu, i to da pravi hriscani nisu stradali nista manje od Evropljana nego njegov narod.
Pobedni?ka crkva afri?kih svetih
Sta predstavlja Afrika za savremenog stanovnika Rusije? Oblast vecnog leta, rajsko mesto gde rastu banane i kokosi, otadzbinu africkog slona, nosoroga i simpanze. Cuvsi njeno ime, intelektualac ce pomisliti na “Rudnike cara Solomona” i “Snegove Kilimandzara”; castan muskarac ce se setiti godina svoje mladosti, kada ime legendarnog Lumumbe nije silazilo sa naslovnih novinskih stranica; nacional-patriota ce se podsmevati po pitanju studenata crnaca – narkodilera; a neko ce osmehnuvsi se izrecitovati stihove Limpona i Fernanda Poa koji su mu se urezali u secanje.
Razgovor sa shiigumanom Jeronimom
Dva susreta
1. Prvi susret
O starcu Jeronimu sam prvi put saznao od protojereja Jovana Derzavina, koji me je upoznao s njim pri veoma neobicnim okolnostima.
“Vaskrs 1994 godine sam po blagoslovu njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II docekao u Jerusalimu, pored Groba Gospodnjeg, - prica svestenik. – Na dan Svete Pashe sam sa svojom matuskom otisao na Golgotu.
LITIJA U LIPEČKOJ OBLASTI U ČAST SVETOG MIHAILA ARHANGELA
U ovoj litiji je po blagoslovu nošen kov?ežić sa moštima (svete mošti mu?enika, svetitelja i apostola). Litiju bogomoljaca Lipecka, po blagoslovu
mitropolita Voronješkog i Lipeckog Metodija i vladike Nikona, predvodili su i proveli borci Nacionalno-patriotskog fronta «Sećanje» na ?elu sa J.N.Bernikovim, osniva?em pravoslavno-monarhisti?kog ?asopisa «Rusi dolaze». Litija se održavala u ?ast Arhistratiga Mihaila i sabora ostalih Svetih nebeskih sila i u ?ast Ikone Majke Božije «Brza Pomoćnica».
LITIJA U GRADU JELCU
10 decembra na dan praznovanja ikone Majke Božije «Znamenje» Lipecko odeljenje NPF
«SLAVA» i opština Cara-Mu?enika Nikolaja II je na poziv Jel?ana došlo u grad Jelec. Mnogi Lip?ani su se ispovedili i pri?estili Svetim Hristovim Tajnama na službi u katedralnoj Crkvi. Potom su Jelj?ani i Lip?ani pošli u litiji sa barjacima i ikonama prema mestu razrušenog Znamenjskog manastira, gde se podvizavala blažena Melanija.
MANASTIRSKA JEDNOTA U GOSPODNJOJ MNOŽINI
(autor: Andjelko Anusic, “Srpski glas”, decembar 1990)
Kad god sam posjetio bilo koji srpski manastir (pogotovo one koji se nalaze izvan maticne srpske domovine) uvijek me je iznova uzbudjivalo i istovremeno stavljalo na muke jedno, naocigled, prosto pitanje: pitanje konfiguracije tla (lokusa) na kome su se podizali. Svi srpski manastiri, bez izuzetka skoro svi (jedino je po mojim saznanjima izuzetak od ovog pravila manastir Gracanica) izgradjivani su na skrovitim, kotlinastim mjestima, usukani u blage brezuljke i pitoreskne planinske vijence.
U Platini..
Objavljujemo hodo?asni?ki esej našeg stalnog dopisnika iz Kalifornije (SAD), nasoj bivsoj sunarodnici Irini Rusanovoj. Platina se nalazi veoma daleko od
Rusije, ali mnogi pravoslavni u nasoj zemlji smatraju to mesto poznatim i bliskim, jer je tamo sahranjen poznati pastir, autor mnogih dusekorisnih knjiga, jeromonah Serafim (Rouz), ciji su zivot, put ka veri i monaski podvizi nadahnjivali na put Pravoslavnog podviznistva mnoge i mnoge ljude u Rusiji.
ILINSKA PUSTINJA
Neotudjivo Vodlozerje
Posle redovnog putovanja u junu ove godine na Vodlozero, u Iljinsku pustinju, pozeleo sam da ispricam nesto o njoj, i o njenom nastojatelju jeromonahu Nilu. Poceo sam da skupljam materijal o istoriji Crkve, i da pripremam clanak. Za to sam zamolio blagoslov oca Nila. On medjutim nije blagoslovio mene vec moju cerku Janu (krstenu Jovana) da ona napise clanak.
Grjazovecki rejon
Jedna od stanica na putovanju
“Za coveka sa severa je odmor – svetinja?. Tu uzrecicu je moguce cuti od ljudi sa Severa. Ali sta to znaci “svetinja?? Mastati cele godine o toplim, cvetnim krajevima, a zatim kada nastupi dugoocekivani odmor – lezati na nekoj juznoj plazi? To je – “svetinja?? Ali zasto se ta uzrecica ne bi protumacila u bukvalnom smislu?
Misionarski rad - ANGARA 2000
Dnevnik putovanja, 18. 07 / 21. 00 - Ljudmila
Pakujemo poslednje stvari u autobus. Molimo se. Odlazimo. U minibusu se nalazi 6 ljudi zajedno sa vodicem. Otac Danilo sedi napred, pazljivo drzeci Svete Darove. Vladimir, Oleg, Irina i ja smo se smestili na zadnjem sedistu. Predstoji nam putovanje nepoznatom marsrutom, preko grada Kanska, do koga treba da stignemo do dva sata nocu. Zaustavljamo se, da bismo pitali kako da prodjemo marsrutu Kansk-Tasejevo-Troick, i dosli do reke Usolka od koje i pocinje nase misionarenje.
ANAGRA 99
Jos u vreme kada smo poceli da planiramo misionarsko putovanje u udaljena naselja, u basenima reka Taseve i Angare, pred nama se postavilo pitanje nacina organizovanja misije. Kako organizovati to putovanje? Kojim putevima je moguce doci do tih mesta?
