После протеклог рата, на брду Градац, изнад Лепосавића, оживео је први женски манастир на Космету..

Ekaterinburšku eparhiju je posetio jedan od najpoznatijih jerarha Srpske Pravoslavne Crkve, vladika Amfilohije, mitropolit Crnogorsko-Primorski. Sestrinstvo našeg manastira odavno održava srdačne odnose sa mitropolitom Amfilohijem, kome to nije prva poseta manastiru. Zahvaljujući njegovoj pomoći sestre-ikonpisci i pevači manastirskog hora su bili na pokloničkom putovanju po svetim mestima Srbije, upoznajući se sa drevnom pravoslavnom kulturom velikog srpskog naroda.

Zajednica „Zemlja živih” u Čeneju formirana je pre nepune dve godine, kao prvi takav poduhvat pod okriljem Srpske pravoslavne crkve..

Сретни су они руски људи који имају могућност да се моле у православним црквама. Двоструко сретнији су они у чијим црквама почивају часне мошти њихових небеских покровитеља. Људи који живе у Сергијевом Посаду могу свакодневно да прибегну ковчегу с моштима Преподобнога Сергија, они из Нижегорода могу да се моле само корак од св. Серафима Саровског, они из Петрограда знају да је Александар Невски сасвим близу у Александра-Невског Лаври, за Московљане не треба ни да се прича, колико само много светих тамо почива, и светитељ Тихон, и кнез Данило Московски и блажена Матронушка – св. Матрона Московска, светитељ Филарет...

не само да су добродошли, већ имају и посебан статус и пажњу коју нам указују и монаси и бедуини а све захваљујући нашем Св. Сави

Ruski manastir. Šta zamislimo kada čujemo ove reči? Kamene zidove, stare okrečene crkve sa ikonopisnim remek-delima ili predivnim freskama, duh starine, mnogobrojna predanja o čudima koja su se ovde desila. Život skriven i nedostupan spoljnjem pogledu. Bodri monasi u crnim odeždama i sa crnim pletenim brojanicama u rukama. Oni, stari i mladi (ali više je naravno starih ili prosto u godinama) dan i noć rade na teškim poslušanjima, smirujući dušu, umrtvljujući telo. Oni se, zaboravivši na sve ovozemaljsko, neprekidno mole, i zato se bojimo da započnemo razgovor s njima. Krepki starci, koji već jednom svojom polovinom pripadaju gornjem svetu. Pod bele svodove se uzdižu zvuci hora tananih monahinja bela lica, ili – ako je manastir muški – manastirske bratije koja radi. Strog stari iguman. Vrt, povrtnjak, prirodno domaćinstvo. Manastirski pašnjaci. Zvuk zvona se pronosi nad rekom. Mir i uteha. Neprekidne manastirske službe.

TV program “Pravoslavna enciklopedija”

Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan. U direktnom etru je “Pravoslavna enciklopedija”. Danas vas pozivamo na putovanje u Kalmikiju. Kroz tri godine ova republika će proslavljati 400-ogodišnjicu svog dobrovoljnog ulaska u sastav Rusije.

Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan. U etru je program “Pravoslavna enciklopedija”. Kako da srce pravoslavnog čoveka ne zaigra radosno, ukoliko mu predlože da postane poklonik i to posebno poklonik u Svetu Zemlju. Čak štaviše, pojam “hodočašće” je nastao upravo u vezi sa putovanjima u Svetu Zemlju, radi poklonjenja svetim mestima, povezanim sa Spasiteljevim životom.

U narodu se priča da ko god je došao u ovaj ženski manastir podno Rudnika u molitvama nađe lek svojim boljkama, a nerotkinje posle posete rađaju zdravu decu..

Предање о настанку манастира Клисура сеже до времена светог Саве, а да ли је то тачно – никада није ни доказано..

Манастиру Жичи, задужбини краља Стефана Првовенчаног, једној од најславнијих немањићких задужбина, предстоји јубилеј: 800 година постојања...

Srpski narod nas sačekuje sa suzama u očima, kaže đakon Andrej Savostiškij koji je iz S. Peterburga doneo ikonu Majke Božije..

“ …ja sam rešila da sagradim i osnujem manastir za prebivanje monaha u njemu, a sem njih i dobrih ljudi i dva crkvenjaka koji pobožno žive, ne druge veroispovesti, već iste kao grčke, potčinjenih istočnoj Crkvi.
… na svakoga ko bi bilo čime narušio moju volju na štetu manastira, neka padne anatema i sve neblagosloveno neka bude sa proklestvom.”
Iz zaveštanja Ane Gojske
1597. godine

Bio je to prvi dan jednog predivnog pokloničkog putovanja kroz Ukrajinu, Rusiju, Bjelorusiju i Rumuniju. Ni sam još nisam znao kuda i zašto idem, samo da to moram. Bilo je to putovanje u početku bez nekog cilja, ali u sebi sam dosta toga očekivao…

1999 godine smo se vraćali sa poklonjenja moštima prepodobnog Makarija Želtovodskog, i odlučili smo da prodjemo kroz Moskvu, kako bi i tu svratili na sveta mesta. Saznavši za blaženu Matronušku, uputili smo se u Pokrovski manastir. Nismo imali mnogo novca, samo toliko da možemo da kupimo krate za povratak. Stojeći u redu, kako bismo celivali mošti blažene Matronuške, ja sam sa tugom razmišljala kako nemam novaca da i ovde zakažem sorokust (40 Liturgija) za ćerkino zdravlje. Malo sam znala o Matronuški i bila hladne duše, potpuno obuzeta mislima da ne mogu da zakažem sorokoust.